Jogurt čuva zdravlje

[Big Moca]

Jogurt čuva zdravlje



Često se priča o tome kako su mleko i mlečni proizvodi dobri za zdravlje. Ono što nemali broj ljudi tada pomisli jeste "mleko, bljak!". Nemali broj ljudi alergičan je na mleko, ili nije baš alergičan, ali ga slabo podnosi, ili im se jednostavno ne dopada ukus mleka. Ipak, to ne znači da i oni ne mogu imati koristi od mlečnih proizvoda - za sve koji ne vole mleko tu je jogurt - osvežavajuć, prijatan i lakše svarljiv nego mleko. Zbog čega je sve jogurt koristan i značajan?

Jogurt je bitan izvor kalcijuma, koji je neophodan za pravilan razvoj kostiju, što je važno za decu i adolescente, ali i za one starije, jer će dovoljna količina kalcijuma u kostima sprečiti nastanak osteoporoze, bolesti koja pogađa svaku treću ženu i svakog osmog muškarca. Plus, jogurt sadrži i vitamin D, koji je neophodan za apsorpciju kalcijuma, kao i mlečnu koselinu, koja takođe omogućava da se kalcijum apsorbuje.

Jogurt sadrži i dosta belančevina životinjskog porekla (baš kao i meso, riba ili jaja), kao i neke minerale i vitamine. Ukoliko vodite računa o svojoj težini, ili imate problem sa viškom masnoća u krvi, možete se opredeliti za jogurte sa manje masnoća (dostupni u svakoj većoj i mnogim manjim samoposlugama). Uz sve to, jogurt jako pomaže ženama, jer omogućava poželjnu kiselost intimne regije, te tako deluje preventivno protiv gljivičnih infekcija.

Još jedna bitna osobina jogurta jeste ta da pomaže održanje ravnoteže crevne mikroflore - ali to čini samo onaj jogurt koji sadrži aktivne (to jest, žive) jogurtne kulture. Ne brinite, to ne znači da vam je neophodan neki specijalan jogurt, samo treba znati da se ova korisna osobina jogurta gubi kada je jogurt podvrgnut smrzavanju ili visokoj temperaturi. Drugim rečima, termiziran jogurt (podvrgnut visokim temperaturama prilikom pripreme), koji čuva trajnost proizvoda, nije isto onoliko koristan kao jogurt pripremljen standardnim postupkom, jer poželjne bakterije ne mogu da prežive te visoke temperature. Zato ne bi trebalo kupovati jogurt čiji je rok trajanja više od četiri nedelje od datuma proizvodnje, a idealna temperatura za čuvanje jogurta je osam stepeni Celzijusa.

Izvor: Top zdravlje

 

[macula]

Istine i laži u boci jogurta

Istine i laži u boci jogurta​

Istraživanja - proizvođači probiotika zarađuju milijarde evra, a još se ispituje koliko su dobri mikroorganizmi zapravo zdravi​

novosti

Neka svojstva probiotika nisu dokazana​

Za dvadeset godina otkako su počeli da ih dodaju namirnicama, takozvani probiotici su osvojili rafove sa mlečnim proizvodima. Posle silnih reklama i „dizanja u nebesa“ te „funkcionalne hrane“, nije čudo što na svetskom tržištu proizvodi koji na etiketama nose reč „probiotik“ zarađuju više od 500 milijardi evra u samoposlugama i još 600 milijardi u apotekama.

U poslednje vreme, sve stroža pravila o reklamiranju proizvoda dovode, međutim, u pitanje mnoga „probiotička“ svojstva. Jer, da li je zaista, i u kojoj meri, dokazano da su ti proizvodi toliko zdravi, gotovo lekoviti? Kakve dobrobiti oni donose?


Teorijski gledano, svakom organizmu je, da bi održavao zdravlje, potrebna uravnotežena ishrana uz ispravan način života. Terapije antibioticima, iscrpljivanje na poslu ili u provodu, pušenje, stres, infekcije, zatvor... sve su to stvari koje rđavo utiču na ceo organizam, uključujući i sistem za varenje. U tom slučaju, dodavanje ishrani probiotika može da bude korisno jer su oni, u suštini, vitalni mikroorganizmi kakvi žive u našem organizmu. „Dobri“ mikroorganizmi u našim crevima, naime, aktivno učestvuju u radu celog sistema za varenje. Kada dođe do bilo kakvog poremećaja u crevnoj flori, iz nabrojanih razloga, probiotici bi, barem u teoriji, trebalo da pomognu u ponovnom uspostavljanju ravnoteže.

Reč je, međutim, o čitavom nizu različitih organizama, koji se raznim tehnikama dodaju namirnicama. Probiotici su razni mikroorganizmi, lišeni štetnih osobina i toksičnosti, koji se gaje u laboratorijama, ali njihovo pravo dejstvo zavisi od soja, količine, kvaliteta, pa i tehnologije, odnosno od sposobnosti da živi stignu do naših creva.

Možemo li, dakle, da čitanjem etikete saznamo koliko će nam probiotici iz određenog proizvoda zaista koristiti? Većina stručnjaka smatra da - ne možemo.

To ne znači da etikete baš ništa ne govore, kao ni da probiotici nemaju efekta. Na primer, na etiketama mora da piše količina živih ćelija po gramu (ne sme da bude manje od milijardu) i koliki je minimum živih ćelija na dan isticanja trajanja proizvoda. Ako je sve to u redu, odnosno, proizvod zaista sadrži potrebnu količinu probiotika, onda ima dejstva. Eksperimenti su pokazali da su takvi proizvodi dobri za prevenciju, ili dodatak terapiji (antibioticima teških problema koje izazivaju „klostridijum dificile“, „rotavirus“ kod dece), hemoterapija. Pomažu i posle „morske bolesti“ i drugih sličnih „bolesti putovanja“.

Što se tiče drugih tvrdnji, koje se kreću od toga da su probiotici lek za „sindrom nervoznih creva“, do toga da su efikasni protiv sezonskih virusa uključujući i grip - one, jednostavno, nisu dokazane. Nema nikakve potvrde da probiotici jačaju imunološki sistem - osim ako se uzimaju sa vakcinom protiv gripa, kako se nedavno našalio jedan lekar.

Probiotici, pri tom, nisu jedini „novokomponovani“ dodaci namirnicima kojima se pripisuju povoljna dejstva, bez dovoljno dokaza. Ako je izraz „funkcionalna hrana“ i nastao zbog njih, u međuvremenu je dobio više „članova“. Recimo, fitosteroli, biljne komponente koje se dodaju hrani jer imaju svojstvo snižavanja nivoa holesterola u krvi. Stručnjaci su od prvog dana govorili da je mnogo zdravije snižavati holesterol na „klasični“ način, manjim unosom određenih vrsta masnoća, jer se tako smanjuju i trigliceridi. A onda su nova istraživanja pokazala da fitosteroli mogu da budu čak i štetni. U većim količinama koje se „pakuju“ u namirnice, mogu da izazivaju probleme sa srcem i krvnim sudovima.



VRSTE PROBIOTIKA

Acidophilus - laktobakterija koja umanjuje zatvor i nadutost.

Casei immunitas - veoma otporna mlečna bakterija koja pomaže u uspostavljanju ravnoteže crevne flore i jača imuni sistem

CG - laktobakterija koja je korisna za lečenje virusne i dijareje kod novorođenčadi. Stabilizuje unutrašnji omotač creva.

LCI - i za ovu laktobakteriju se tvrdi da podstiče stvaranje antitela i uspostavlja ravnotežu mirkoflore u crevima.

Caseri shirota - laktobakterija koja pomaže u uspostavljanju ravnoteže mikroflore i sprečava poremećaje rada creva.

Casei infantis - ova laktobakterija korisna je protiv zatvora kod male dece i beba.



TAČNO ILI POGREŠNO

* Creva

Probiotici su mikroorganizmi, jednaki onima koji nastanjuju ljudska creva

Tačno

* Fermentisano mleko

Sve fermentisano mleko (kiselo mleko, jogurt, mileram) deluje probiotički

Pogrešno

Samo dve vrste mlečnih bakterija su probiotici (mikrobi koji žive u ljudskim crevima)

* Efikasnost

Nisu svi probiotički proizvodi podjednako efikasni

Tačno

* Prebiotici

Probiotici i prebiotici su istovremeno

Pogrešno

Probiotici su živi mikrobi, prebiotici samo sadrže sredstva koja podstiču razvoj crevnih mikroba

* Trajanje

Dovoljno je uzimati nekoliko dana probiotičke proizvode da bi se osetili pozitivni efekti

Pogrešno

Upotreba mora da traje najmanje dve nedelje

* Uzimanje

Najbolje je uzimati ih ujutro

Tačno

Najbolje efekte daju kada se uzimaju na prazan stomak