Šta je novo?

Jevrejski muzej u Berlinu: Metafora istorije

LEGEND
Učlanjen(a)
14.12.2009
Poruka
29.056
Jevrejski muzej u Berlinu: Metafora istorije


Izvor: dw-world.de | Zilke Bartlik / Srećko Matić

Već i pre otvaranja, Jevrejski muzej u Berlinu je bio pravi magnet za publiku. Oko 350.000 ljudi posetilo je praznu (novu) građevinu, a otkako je muzej otvoren 2001. kroz njega je prošlo preko sedam miliona ljudi.

7923320804ea400f8927ca965589797_orig.jpg

Jevrejski muzej u Berlinu (Foto: hslo / Flickr.com)




Po pravilu se muzej gradi kako bi se u njemu izložile već postojeće, uglavnom značajne kolekcije. U slučaju Jevrejskog muzeja u Berlinu sve je bilo drugačije.

Najpre se dvadeset godina svađalo oko toga u kakvom obliku i obimu, te s kakvim sadržajem treba podići tu ustanovu. Berlinski gradski senat je na kraju uspeo da se dogovori, angažovan je američki arhitekta Daniel Libeskind koji je dobio nalog da napravi „nadogradnju“ uz barokni berlinski Gradski muzej.

Jevrejski muzej je trebalo da bude deo postojećeg Gradskog muzeja. Ali Libeskindov rad je toliko originalan i simboličan da je barokna zgrada Gradskog muzeja vremenom postala „privezak“ Jevrejskog muzeja, nešto poput „ulaza“ u spektakularnu novogradnju.

Uništena Davidova zvezda, to je ono s čime se upoređuje Libeskindova cik-cak građevina u pocinkovanom ruhu. Sa „smirenom eksplozijom betona i stakla“. Sili Kugelman, direktorka muzeja, kaže da je ona svojevrsna metafora za tešku, komplikovanu istoriju Nemaca i Jevreja, nemačkih Jevreja i Jevreja u Nemačkoj.

Krajem devedesetih godina posetioci su praktično mesecima stajali u redu da bi učestvovali u obilasku tada sasvim „gole“ građevine, arhitekture ispunjene istorijom.

Tamna stubišta, krivi zidovi... i izlazi prema van, prema slobodi. U egzil. Ili možda u slepu ulicu, u holokaust.


„Šta je Jevrej?“

1833803034ea400f8c7f96258602873_v4%20big.jpg

Shalechet ("Opalo lišće") - moćna instalacija koja opisuje holokaust (Foto: Latente Latente Photo Blog / Flickr.com)




Danas 84-godišnji Mihael Blumental je 1997. izabran za direktora muzeja. Bez njega, smatra Sili Kugelman, muzeja ne bi ni bilo u postojećem obliku. Nije za to zaslužna samo njegova harizma, već i istorijska uloga.

Blumental je rođen 1926. u Oraninburgu kod Berlina, 1939. je s porodicom pobegao u Šangaj, a kasnije i u SAD. Napravio je karijeru na području politike i ekonomije. I krajem devedesetih se vratio u Nemačku, kao „nosilac istorije“, kako to kaže Kugelmanova.

Zahvaljujući autentičnosti, svojoj životnoj priči i pregovaračkim sposobnostima, uspeo je da Jevrejski muzej postane velika, samostalna kuća – i atrakcija glavnog grada Nemačke. „Šta je Jevrej? I šta znači biti Jevrej“ To pitanje posetiocima postavlja stalna postavka u ovom muzeju.

Na oko 3.300 kvadratnih metara se priča dva milenijuma duga istorija nemačko-jevrejskih odnosa. Jevrejska kuhinja, jevrejsko venčano „tržište“, dečji svet, literarni saloni, zanatlije, tradicije, umetnost i kultura, život u velikom gradu, zabava, fašizam i posleratna istorija. Mnogo toga ima da bude ispričano preko eksponata koje su pozajmili ljudi iz celog sveta.

Nameštaj, posuđe, dokumenti, pisma, fotografije, filmovi... I posebna ponuda za decu: pogled na istorije iz perspektive koju mogu shvatiti i mališani.


Susreti i spoznaje

12343083544ea400f903c3a463390069_v4%20big.jpg

Spomenik ubijenim Jevrejima širom Evrope (Foto: seier+seier / Flickr.com)




Pedagoške ponude za decu i mlade su zaštitni znak muzeja. Zašto su zidovi muzeja krivi? To je jedno od pitanja na koje se daje odgovor. Brojne radionice prate svaku posebnu izložbu, a mladi ljudi dolaze u velikom broju.

Mnogi očekuju muzej koji tematizuje holokaust, na kraju tamo i nauče veoma puno o nepojmljivom zločinu. Ali cela im se istorija prezentuje bez prigovora, bez tužbe i često s profinjenim smislom za humor.

Oko 300.000 posetilaca godišnje – toliko je Jevrejski muzej očekivao uoči otvaranja. A godišnje kroz muzej prođe i po 750.000 ljudi iz svih krajeva sveta. Posećuju izložbe, radionice, koncerte, čitanja i naravno – jevrejski restoran u zgradi muzeja.


 
Top