- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 38.982
Jelovnik prema dijagnozi
A. Šerer | 23.februar 2011. 12:32|Večernje novosti
Ishrana - Hronični bolesnici moraju da paze šta jedu jer neke namirnice mogu da pogoršaju njihovu bolest
I bolesti "određuju" obroke
Koliko god je hrana neophodna našem organizmu, dokazano je da postoje bolesti izazvane nepravilnom ishranom kao što je avitaminoza (nedostatak vitamina), anemija, mršavost ili pak, gojaznost. Ali, i mnoge hronične bolesti „diktiraju“ šta će se naći na trpezi.
Koju vrstu hrane bi trebalo da koriste, a koju da izbegavaju dijabetičari, srčani i bubrežni bolesnici, oni koji imaju problema sa želucem, crevima, jetrom, za „Novosti“ objašnjava profesor dr Ljubomir Pfaf:
- Oboleli od šećerne bolesti moraju da smanje procenat unosa hleba, testenina, slatkiša, masnog mesa, šargarepe, krompira, a od voća treba „forsirati“ samo jabuke. Za pacijente koji pate od srčanih oboljenja, bez obzira na to da li se radi o povišenom krvnom pritisku, arterosklerozi ili oboljenju srčanog mišića, osnovno pravilo je da smanje unos soli, masti i ugljenih hidrata.
Prednost treba dati crnom ili polubelom hlebu, mleku do 1,3 odsto masnoće, mladom siru do 10 odsto masnoće, najbolje neslanom, a od mesa treba jesti morsku ribu tri puta nedeljno, ili živinsko meso, ali bez kožice.
Srčani bolesnici bi trebalo da izbegavaju mesne prerađevine, a od jaja, 2-3 puta nedeljno, da konzumiraju samo belance, jer žumance stvara holesterol. Korisno je da jedu sve vrste zelenog povrća, bilo u obliku salate ili barenog obroka, a od voća - apsolutnu prednost treba dati - jabuci.
- Kod bubrežnih bolesti, bez obzira na to da li se radi o zapaljenju ili kamenu, princip je smanjiti unos belančevina, jesti takozvana nemasna mesa, kao što su riba ili juneće meso, i koristi crni ili polubeli hleb - objašnjava profesor Pfaf. - Od mlečnih proizvoda na trpezi treba da se nađu jogurt i kiselo mleko, ali ne u količini većoj od 200 grama dnevno. Bubrežni bolesnici treba da jedu krompir, šargarepu, a da izbegavaju zeleno povrće. Obavezno unositi što više tečnosti kako bi se povećalo izbacivanje urina i izbegla sekundarna infekcija.
Kod oboljenja želuca i creva preporučuje se tečno-kašasta, odnosno pasirana hrana u obliku manjih obroka na svaka 3-4 časa. Ovi bolesnici treba polako da sažvaću hranu (najmanje 20 minuta).
- Dobro je jesti prepečen hleb (dvopek), polumasno mleko, mladi sir i nemasna mesa - navodi naš sagovornik. - Od povrća na jelovniku mogu da se nađu krompir, šargarepa, cvekla i zeleno povrće, ali u obliku pirea. Od voća treba jesti oljuštenu pečenu jabuku, ili kompot. Izbegavati začine, posebno ljute, velike količine soli, pasulj, grašak, a masna mesa i mesne prerađevine ne dolaze u obzir.
I JETRA JE IZBIRLJIVA
KOD oboljenja jetre treba izbaciti sve namirnice koje zahtevaju veći procenat žuči da bi se svarile. To konkretno znači da ne treba konzumirati svež hleb, testo, masna mesa, sireve preko deset odsto masnoće, punomasno mleko i žumance. Preporučuje se unos svih vrsta voća.
A. Šerer | 23.februar 2011. 12:32|Večernje novosti
Ishrana - Hronični bolesnici moraju da paze šta jedu jer neke namirnice mogu da pogoršaju njihovu bolest
I bolesti "određuju" obroke
Koliko god je hrana neophodna našem organizmu, dokazano je da postoje bolesti izazvane nepravilnom ishranom kao što je avitaminoza (nedostatak vitamina), anemija, mršavost ili pak, gojaznost. Ali, i mnoge hronične bolesti „diktiraju“ šta će se naći na trpezi.
Koju vrstu hrane bi trebalo da koriste, a koju da izbegavaju dijabetičari, srčani i bubrežni bolesnici, oni koji imaju problema sa želucem, crevima, jetrom, za „Novosti“ objašnjava profesor dr Ljubomir Pfaf:
- Oboleli od šećerne bolesti moraju da smanje procenat unosa hleba, testenina, slatkiša, masnog mesa, šargarepe, krompira, a od voća treba „forsirati“ samo jabuke. Za pacijente koji pate od srčanih oboljenja, bez obzira na to da li se radi o povišenom krvnom pritisku, arterosklerozi ili oboljenju srčanog mišića, osnovno pravilo je da smanje unos soli, masti i ugljenih hidrata.
Prednost treba dati crnom ili polubelom hlebu, mleku do 1,3 odsto masnoće, mladom siru do 10 odsto masnoće, najbolje neslanom, a od mesa treba jesti morsku ribu tri puta nedeljno, ili živinsko meso, ali bez kožice.
Srčani bolesnici bi trebalo da izbegavaju mesne prerađevine, a od jaja, 2-3 puta nedeljno, da konzumiraju samo belance, jer žumance stvara holesterol. Korisno je da jedu sve vrste zelenog povrća, bilo u obliku salate ili barenog obroka, a od voća - apsolutnu prednost treba dati - jabuci.
- Kod bubrežnih bolesti, bez obzira na to da li se radi o zapaljenju ili kamenu, princip je smanjiti unos belančevina, jesti takozvana nemasna mesa, kao što su riba ili juneće meso, i koristi crni ili polubeli hleb - objašnjava profesor Pfaf. - Od mlečnih proizvoda na trpezi treba da se nađu jogurt i kiselo mleko, ali ne u količini većoj od 200 grama dnevno. Bubrežni bolesnici treba da jedu krompir, šargarepu, a da izbegavaju zeleno povrće. Obavezno unositi što više tečnosti kako bi se povećalo izbacivanje urina i izbegla sekundarna infekcija.
Kod oboljenja želuca i creva preporučuje se tečno-kašasta, odnosno pasirana hrana u obliku manjih obroka na svaka 3-4 časa. Ovi bolesnici treba polako da sažvaću hranu (najmanje 20 minuta).
- Dobro je jesti prepečen hleb (dvopek), polumasno mleko, mladi sir i nemasna mesa - navodi naš sagovornik. - Od povrća na jelovniku mogu da se nađu krompir, šargarepa, cvekla i zeleno povrće, ali u obliku pirea. Od voća treba jesti oljuštenu pečenu jabuku, ili kompot. Izbegavati začine, posebno ljute, velike količine soli, pasulj, grašak, a masna mesa i mesne prerađevine ne dolaze u obzir.
I JETRA JE IZBIRLJIVA
KOD oboljenja jetre treba izbaciti sve namirnice koje zahtevaju veći procenat žuči da bi se svarile. To konkretno znači da ne treba konzumirati svež hleb, testo, masna mesa, sireve preko deset odsto masnoće, punomasno mleko i žumance. Preporučuje se unos svih vrsta voća.