Karakteri su različiti, bilo da se radi o Svedocima, Adventistima, Pravoslavnima, itd.
Ima i dobrih i loših ljudi svuda, u svim crkvama, pitanje je koliko dopuštamo Bogu da nas menja, i koliko ideologija koju smo prihvatili - pozitivno utiče na nas same, ne samo kao neka naša subjektivna misao da moramo postati bolji, već da to stvarno i ostvarimo uz Božju pomoć.
Lepo je što Antonija govori pozitivno o meni, ali nije na čoveku da veliča sebe, već da proslavlja Boga.
Što se tiče toga što je napisala o mravu, ja bukvalno ne bih mrava zgazio.
Mrave uglavnom bacam u travu, bubašvabe nikada ne ubijam - već ako i pronađem neku u svojoj kući - ja je iznesem napolje van kuće.
Često kod mene srećem puževe golaće, i njih iznosim napolje.
Pre neki dan sam jednog video na zidu kupatila, i ostavio sam ga tu, jer bi me je bio žao da ga iznosim po ovoj zimi.
Nikada ne bacam stari hleb, već ga izmrvim golubovima u dvorištu, koji su redovni posetioci, a ima i nekih mačaka, mada one traže meso, tako da njima nisam baš od velike koristi.
Nikada se u životu nisam stvarno potukao, i ako sam takve konstitucije, i spretnosti da bih mogao da savladam bilo koga, ali sam takve - druželjubive prirode.
Što se tiče oružja, preporučio bih jednu knjigu koja je sad izašla iz štampe, pod naslovom "Greben spasa" priča o Adventisti koji je u Americi bio mobilisan za rat protiv Japana u 2 svetskom ratu, a koji zbog prigovora savesti nije želeo da nosi oružje, i dobio službu bolničara.
U jednoj bitci sam je spasio 150 - 200 ranjenih vojnika, rizikujući sopstveni život, i za to dobio orden od predsednika Amerike.
Po ovom događaju Mel Gibson je snivio film.
