Član
- Učlanjen(a)
- 29.06.2010
- Poruka
- 2.014
Жан Антоан Вато (фра. Antoine Jean Watteau; Валенсијен 1684. – Ножен-сир-Марн, 1721) је био француски сликар, родоначелник сликарства рококоа у Француској. У периоду од 1704. до 1708. учио код К. Жилоа у Паризу. У уметничким збиркама палате Луксембург и свог мецене Пјера Крозаа дошао је у додир са венецијанским и фламанским сликарством 16. века (нарочито са делима Тицијана, Рубенса и ван Дајка) који су утицали на стил његових раних дела. Године 1717. постао је члан Академије. Током свог боравка у Енглеској (1719/20) тешко је оболео и од те болести се није опоравио. Ватоов стил, којим је увео епоху рококоа, карактерише јаки а ипак нежни колорит, мирисна атмосфера као и лаке и елегантне фигуре. Његове главне теме биле су интимне свечаности дворског друштва (Fętes galantes) у слободном простору као и сцене из Commedia dell'arte (на пример Жил, 1718/19).
Мада је од француских сликара рокороа код њега учио само Ж. Б. Патер, Ватоов начин сликања и његове теме имале су многе слебденике (као што су Н. Ланкре, Ф. Буше или Ж. О. Фрагонар). Сачувана је отприлике трећина његових дела али бројни цртежи и бакрорезне репродукције његових дела сведоче о обиму његовог опуса.
Мада је од француских сликара рокороа код њега учио само Ж. Б. Патер, Ватоов начин сликања и његове теме имале су многе слебденике (као што су Н. Ланкре, Ф. Буше или Ж. О. Фрагонар). Сачувана је отприлике трећина његових дела али бројни цртежи и бакрорезне репродукције његових дела сведоче о обиму његовог опуса.