LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
[h=1]Javni dug raste, a rešenja nigde
[/h] Izvor: Blic
Beograd -- Javni dug Srbije probio je zakonski limit od 45 odsto BDP-a, ali u Vladi ne razmišljaju o merama koje bi ga vratile u dozvoljene okvire.
Dok u Evropi odgovornima smanjuju plate, a zbog probijanja dozvoljenog nivoa duga, glasa se o poverenju vladi, kod nas tapkaju u mestu.
U Vladi ne razmišljaju ni o pomeranju granice zaduživanja, ni o uvođenju sankcija za one koji su dozvolili da se prekrši Zakon o budžetskom sistemu.
[TABLE="class: antrfile right, align: right"]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD="class: textvesti"]Kako je u Evropi
Zakon o „kočnici duga” imaju i Nemačka i Poljska, a do kraja godine, razmatraće ga i Češka. U Srbiji postoje samo propisi koji nalažu Vladi da predloži mere i vrati dug u propisane okvire, ali nema sankcija.
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
Izvor jednog od beogradskih medija kaže da po metodologiji NBS, zaduženje je probilo limit od 45 odsto. Sada bi Vlada morala da donese mere kojima će ga smanjiti, ali po tom pitanju ne radi ništa. Ni sankcije se ne pominju, a malo je izvesno i da će se nešto raditi i na obuzdavanju dosadašnjeg duga, tvrdi izvor.
Koliki će da bude pad BDP-a u 2012. niko pouzdano ne zna, ali najviše će trpeti nezaposleni, stari, kultura, socijalno ugroženi… Razlika između velikog broja siromašnih i grupe najbogatijih biće veća, a srednji sloj će propadati.
Na početku godine se računalo sa rastom BDP-a od četiri odsto, u septembru je Vlada iznela procenu od tri odsto, u novembru je urađena korekcija na jedan i po odsto.
Decembarska realnost, prognoze MMF-a i analiza čije je pokazatelje obelodanio dr Milojko Arsić, savetnik premijera, ukazuju na verovatnoću daljeg smanjivanja BDP-a. Neki čak misle da je moguć i tzv. negativan rast, odnosno minusni rezultat.
„BDP je oko 30 milijardi evra, pa je jedan odsto 300 miliona evra. Smanjivanje procene do jedan odsto znači da će se u Srbiji proizvesti roba za 900 miliona evra manje od očekivanog“ , objašnjava dr Miroslav Zdravković.
„Sledi sigurno veći deficit od predviđenih 4,25 odsto, jer drugačije nije moguće kada imamo pad BDP-a, a čini mi se da je moguće očekivati nulu ili minusni rezultat. Siromašenje će se nastaviti dok ne budemo imali između pet i šest odsto rasta BDP“ , kaže on.
Ekonomista Boško Mijatović smatra da prvo treba pokušati da se smanji javni dug, i to rezovima zaposlenih u državnoj upravi, a potom razmišljati o sankcijama.
Poručuje da ministri u Srbiji nemaju velike plate i da im „zadiranje u džep” ne bi naškodilo.
„Oni zarađuju mnogo više sa strane, pa bi prava sankcija bila glasanje o poverenju Vladi i to odmah kad javni dug probije maksimalni nivo od 45 odsto BDP-a. Tada je jasno da Vlada nije bila sposobna da izvrši zakon koji je sama donela“ , kaže Mijatović.
Predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović poručuje da Vlada treba da predloži mere za smanjenje javnog duga, a da Fiskalni savet oceni da li su one održive.
„One podrazumevaju poresku reformu, povećanje prihoda manjim opterećenjima na zarade i smanjenje rashoda preko smanjenja javne administracije i reforme velikih sektora potrošnje“ , kaže Petrović.
Prostor za stimulisanje privrede budžetskim parama je iscrpljen, a populistička politika smanjivanja poreza i povećanja javne potrošnje bi mogla državu da gurne u dužničku krizu, ocena je dr Milojka Arsića.
[/h] Izvor: Blic
Beograd -- Javni dug Srbije probio je zakonski limit od 45 odsto BDP-a, ali u Vladi ne razmišljaju o merama koje bi ga vratile u dozvoljene okvire.
U Vladi ne razmišljaju ni o pomeranju granice zaduživanja, ni o uvođenju sankcija za one koji su dozvolili da se prekrši Zakon o budžetskom sistemu.
[TABLE="class: antrfile right, align: right"]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD="class: textvesti"]Kako je u Evropi
Zakon o „kočnici duga” imaju i Nemačka i Poljska, a do kraja godine, razmatraće ga i Češka. U Srbiji postoje samo propisi koji nalažu Vladi da predloži mere i vrati dug u propisane okvire, ali nema sankcija.
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
Izvor jednog od beogradskih medija kaže da po metodologiji NBS, zaduženje je probilo limit od 45 odsto. Sada bi Vlada morala da donese mere kojima će ga smanjiti, ali po tom pitanju ne radi ništa. Ni sankcije se ne pominju, a malo je izvesno i da će se nešto raditi i na obuzdavanju dosadašnjeg duga, tvrdi izvor.
Koliki će da bude pad BDP-a u 2012. niko pouzdano ne zna, ali najviše će trpeti nezaposleni, stari, kultura, socijalno ugroženi… Razlika između velikog broja siromašnih i grupe najbogatijih biće veća, a srednji sloj će propadati.
Na početku godine se računalo sa rastom BDP-a od četiri odsto, u septembru je Vlada iznela procenu od tri odsto, u novembru je urađena korekcija na jedan i po odsto.
Decembarska realnost, prognoze MMF-a i analiza čije je pokazatelje obelodanio dr Milojko Arsić, savetnik premijera, ukazuju na verovatnoću daljeg smanjivanja BDP-a. Neki čak misle da je moguć i tzv. negativan rast, odnosno minusni rezultat.
„BDP je oko 30 milijardi evra, pa je jedan odsto 300 miliona evra. Smanjivanje procene do jedan odsto znači da će se u Srbiji proizvesti roba za 900 miliona evra manje od očekivanog“ , objašnjava dr Miroslav Zdravković.
„Sledi sigurno veći deficit od predviđenih 4,25 odsto, jer drugačije nije moguće kada imamo pad BDP-a, a čini mi se da je moguće očekivati nulu ili minusni rezultat. Siromašenje će se nastaviti dok ne budemo imali između pet i šest odsto rasta BDP“ , kaže on.
Ekonomista Boško Mijatović smatra da prvo treba pokušati da se smanji javni dug, i to rezovima zaposlenih u državnoj upravi, a potom razmišljati o sankcijama.
Poručuje da ministri u Srbiji nemaju velike plate i da im „zadiranje u džep” ne bi naškodilo.
„Oni zarađuju mnogo više sa strane, pa bi prava sankcija bila glasanje o poverenju Vladi i to odmah kad javni dug probije maksimalni nivo od 45 odsto BDP-a. Tada je jasno da Vlada nije bila sposobna da izvrši zakon koji je sama donela“ , kaže Mijatović.
Predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović poručuje da Vlada treba da predloži mere za smanjenje javnog duga, a da Fiskalni savet oceni da li su one održive.
„One podrazumevaju poresku reformu, povećanje prihoda manjim opterećenjima na zarade i smanjenje rashoda preko smanjenja javne administracije i reforme velikih sektora potrošnje“ , kaže Petrović.
Prostor za stimulisanje privrede budžetskim parama je iscrpljen, a populistička politika smanjivanja poreza i povećanja javne potrošnje bi mogla državu da gurne u dužničku krizu, ocena je dr Milojka Arsića.