- Učlanjen(a)
- 07.02.2010
- Poruka
- 14.864
Javni dug premašio sve granice
Izvor:
B92.net
Izvor:
B92.net
Rast javnog duga, potencijalna kriza u evrozoni, stagnacija i nelikvidnost privrede ugrožavaju finansijsku stabilnost zemlje.
Javni dug je premašio ne samo granicu koja je definisana zakonom već i nivo iznad kojeg je kriza javnog duga moguća.Zato je neophodno snažno fiskalno prilagođavanje.NBS upozorava na to da bi rizik krize u evrozoni mogao značajnije uticati na Srbiju jer je kod nas veoma veliki udeo, čak 73,8 odsto, stranih banaka u aktivi bankarskog sektora.
Osim toga, Srbija ima obimnu trgovinsku saradnju sa zemalja evrozone, što bi se takođe moglo negativno odraziti na dalja ekonomska kretanja.
Poseban problem u budućnosti bi mogao predstavljati rast problematičnih kredita. Oni su krajem 2011. iznosili 19 odsto od ukupno odobrenih. To je još izraženije u sektoru privrede, gde su ti zajmovi dosegli nivo od 24,6 odsto.Kod stanovništva negativni trendovi stagniraju i iznose 9,1 odsto. Da bi ublažio ta kretanja, NBS je obezbedio poslovnim bankama povoljne uslove za reprogramiranje kredita dužnicima.
Ali rast problematičnih zajmova se nastavio i oni su u martu dosegli 20,4 odsto. U NBS-u smatraju da svi ti negativni pokazatelji ukazuju na to da je neophodno da se što pre formira nova vlada, i to koja će biti u stanju da obuzda javnu potrošnju i obezbedi uslove za oporavak privrede.
Da bi smanjio uticaj rizika na finansijsku stabilnost zemlje, NBS je nastavio i ove godine da pažljivo sprovodi mere monetarne politike kao i pojačani nadzor nad finansijskim institucijama.
To podrazumeva i primenu standarda Bazel 2, te racionalno upravljanje deviznim rezervama. Novim standardima bankarski sistem mora se dodatno obezbediti i stvoriti preduslovi za smanjenje rizika da se ne bi ponovio slučaj Agrobanke.
Odnosno, naš finansijski sistem mora se zaštiti od nesavesnih pojedinaca.
Osim toga, Srbija ima obimnu trgovinsku saradnju sa zemalja evrozone, što bi se takođe moglo negativno odraziti na dalja ekonomska kretanja.
Poseban problem u budućnosti bi mogao predstavljati rast problematičnih kredita. Oni su krajem 2011. iznosili 19 odsto od ukupno odobrenih. To je još izraženije u sektoru privrede, gde su ti zajmovi dosegli nivo od 24,6 odsto.Kod stanovništva negativni trendovi stagniraju i iznose 9,1 odsto. Da bi ublažio ta kretanja, NBS je obezbedio poslovnim bankama povoljne uslove za reprogramiranje kredita dužnicima.
Ali rast problematičnih zajmova se nastavio i oni su u martu dosegli 20,4 odsto. U NBS-u smatraju da svi ti negativni pokazatelji ukazuju na to da je neophodno da se što pre formira nova vlada, i to koja će biti u stanju da obuzda javnu potrošnju i obezbedi uslove za oporavak privrede.
Da bi smanjio uticaj rizika na finansijsku stabilnost zemlje, NBS je nastavio i ove godine da pažljivo sprovodi mere monetarne politike kao i pojačani nadzor nad finansijskim institucijama.
To podrazumeva i primenu standarda Bazel 2, te racionalno upravljanje deviznim rezervama. Novim standardima bankarski sistem mora se dodatno obezbediti i stvoriti preduslovi za smanjenje rizika da se ne bi ponovio slučaj Agrobanke.
Odnosno, naš finansijski sistem mora se zaštiti od nesavesnih pojedinaca.