Član
- Učlanjen(a)
- 16.08.2009
- Poruka
- 932
Poreklo
Kako u orijentalnoj tako i u Japanskoj kulturi mačka zauzima značajan položaj. U mnogim japanskim hramovima oslikana je mačka bez repa bele riđe i crne boje. Poznata je kao Mi-Ke, što u prevodu znači „tri boje“. Ona važi za simbol sreće.
Ko danas ne zna za Maneki Neko - Japanese Bobtail, mačku bez repa koja uzdignutom šapom pozdravlja goste i posetioce?
Japanska mačka bez repa je i pored svog uzvišenog mesta na zidovima hramova i u mnogim predanjima u vidu crteža koji su stari i više od hiljadu godina, živela i kao obična domaća mačka u japanskim domovima. Interesantno je da izvan Japana uopšte nije bila poznata. Tek posle drugog svetskog rata su je vojnici koji su se vraćali kuci, doneli u Ameriku gde je negde šezdesetih godina privukla pažnju nekih odgajivača čime je počeo selektivni uzgoj. Godine 1971. Japanese Bobtail je kod CFA bila priznata kao rasa i danas može da se sretne na skoro svakoj izložbi u Americi. Sami Japanci veoma dugo nisu bili zainteresovani za selektivni uzgoj svoje prastare rase, mačka je i dalje bila držana kao obična domaća mačka. U Evropi rasa nije rasprostranjena. Razlog je verovatno nedostatak interesa ljubitelja mačaka, a možda i strogi evropski zakoni o zaštiti životinje. Rep je kod mačke ključni deo tela koji je neophodan za balansiranje pri pokretu i skoku, te se nedostatak repa tumači kao mučenje životinje.
Izgled
Rasa spade u grupu kratkodlakih mačaka i teško bi je bilo porediti sa drugim rasama. Već samim tim što nema repa mačka ostavlja neobičan utisak i izaziva neodoljivu želju da saznamo nešto više o njoj.
Japanese Bobtail nije baš sasvim bez repa kao mačka rase Manx kod koje letalni faktor (gen) definiše nedostatak repa, tako da Manx može samo kao heterozygot da preživi. Ova kontoverzna rasa Manx će uskoro biti predstavljena. Japanska mačka bez repa je homozygot u svojstvu nedostatka repa. Standard rase kod FIFe opisuje mačku srednje veličine, vižljasta ali prilično mišićava, na dugačkim nogama.
Zadnje noge su nešto duže nego prednje, šape su ovalne. Telo se završava jednim veoma kratkim repom koji je naročita odlika ove rase. Rep sme imati maksimalnu duzinu do 13cm, zajedno sa dlakom. Sam rep je prilično okoštan i ne mora biti potpuno ravan. Ponekad je savijen na dole, a može da ima i više krivina.
Dlaka na njemu je nešto duža i gušća i ne leži uz rep nego odstoju, tako da izgleda kao jedna okrugla cetka. Rep bi mogao da se poredi sa zečijim. Mačka ga obično drži uspravno, te pojačava taj efekat. Glava stoji u proporciji sa telom, trouglastog oblika ali zaobljenih kontura. Njuška i brada su izražene, nos dugačak, profil sa jasnim prelazom izmedju nosa i čela. Oči su ovalne i velike, najčešće jasno zelene boje. Uši su velike i visoko plasirane i zaobljene na vrhu.
idealna glava jedne Japanese Bobtail
Dlaka je kratka, svilenkasta i leži uz telo. Bobtail se vrlo malo linja. Kod FIFe su dozvoljene navedene boje, u agouti i non-agouti varijanti:
Boja bela treba da je snezna bela i svetla. Crna mora biti duboko crna do korena dlake i bez nedostatka pigmenta na vrhu koji bi onda bio crvenkast. Crvena boja treba da je izrazita, kao vatra.
Uzgoj se koncentrisao na sparivanja koja daju željene boje i kombinacije. Kod mužjaka bicolor i tricolor kod ženki sa izrazitim bojama. Dole dva tipična primera Japanese Bobtail
tricolor, crna kornjačevina sa belim. bicolor, cno bela
crna crna - kornjačevina + tabby sara sa belim - bela, odd eye
Karakter
Japanese Bobtail je veoma ljubopitljiva i inteligentna mačka koja stalno istražuje svoju teritoriju, ali nije hiperaktivna. Vrlo je privržena i voli društvo sa kojim vodi intenzivnu komunikaciju, bolje rečeno voli sa „prica“.
Možda bi još trebalo da se kaže da joj je rep u korenu nesto osetljiviji na dodir nego ostali delovi tela, te bi pri česljanju trebalo o tome voditi računa.
izvor; Alena Zivkov