Japan, zemljotres - sve vesti hronoloski ovde

[macula]

Jadranka stojaković: U tokiju ne smemo izlaziti

JADRANKA STOJAKOVIĆ: U TOKIJU NE SMEMO IZLAZITI​

TOKIO - Kao da su Japan pogodila dva velika rata, izjavila je popularna kantautorka bivše Jugoslavije Jadranka Stojaković, koja od 1988. godine živi u Tokiju, u onlajn intervjuu za Radio Slobodnu Evropu.

Jadranka u svom stanu u Tokiju prati situaciju putem TV ekrana, jer se nakon nedavne povrede na nastupu otežano kreće.

„U svakom slučaju, ne smemo izlaziti, čak ni mi u Tokiju. Rekli su nam: ‘Bolje zatvori vrata i ćuti’. Bože sačuvaj.


kurir-info.rs

 

[PYC]

z minuta u minut

Visoke temperature u bazenima, "Pedesetorica iz Fukušime" svesni da idu u smrt




Blic, Agencije | 18. 03. 2011. - 08:14h

09:54h | Foto: Reuters

TOKIO - U razornom zemljotresu koji je pogodio severoistok Japana dana poginulo je 6.539 ljudi, saopštila je danas japanska policija.

​

09:54 Japan zatražio pomoć SAD za rešavanje nuklearne krize
Japan je danas zatražio američku pomoć za rešavanje krize sa nuklearnom centralom Fukušima 1, čiji su reaktori opasno pregrejani nakon što je razorni cunami pre nedelju dana izbacio iz stroja sisteme za hlađenje. Portparol japanske vlade Jukio Edano rekao je jutros da je Tokio zatražio od Vašingtona pomoć i da japanska i američka vlada trenutno razgovaraju o detaljima te pomoći.

09:33 Ambasada Japana otvorila nov račun za pomoć
Ambasada Japana u Srbiji, zbog velikog interesovanja građana, otvorila je specijalni račun za uplate pomoći japanskom narodu, saopšteno je danas iz te ambasade.

09:31 Putnici na aerodromu Narita gledaju obraćanje američkog predsednika Baraka Obame.

​

09:25 Nadljudski napori radnika u Fukušimi
Mučne poruke radnika koji ulažu nadljudske napore da spreče najveću moguću katastrofu u nuklearnom postrojenju Fukušima otkrivaju da su svesni da je njihova misija samoubilačka.

08:58 Visoke temperature u bazenima u Fukušimi
Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA), sa sedištem u Beču, saopštila je danas da je temperatura u bazenima za skladištenje nuklearnog materijala u nuklearnom postrojenju "Fukušima Daići" u Japanu previsoka.
Prema ekspertima IAEA uobičajena temperatura u bazenima za skladištenje treba da bude manja ispod 25 stepeni Celzijusovih, ali ona od 14. marta raste, uprkos nastojanjima, da u nedostatku struje neophodne za hlađenje, vodom iz helikoptera i kamiona temperatura bude smanjena.
Prema IAEA temperatura u bazenu jedinice 5, prema poslednjem merenju, je iznosila 65,5 stepeni, a 62 stepena u jedinici 6.

08:38 Tone vode padaju na Fukušimu 1, ponovo dim iz centrale
Iz drugog bloka nuklearne centrale Fukušima 1 u Japanu od jutros izbija dim dok ekipe za vanredne situacije nastoje da u havarisano postrojenje dovedu struju kako bi se reaktivirao sistem za hlađenje nuklearnog goriva, javljaju svetski
mediji. Nije jasno šta je uzrok dima, saopštila je agencija UN za atomsku
energiju (IAEA). Portparol japanske vlade Jukio Edano rekao je, međutim, da se radi pari koja potiče od velike količine vode koja se baca iz helikoptera na oštećene i pregrejane reaktore.

08:08 Minut ćutanja za žrtve zemljotresa i cunamija
Danas je širom zemlje održan minut ćutanja za žrtve potresa i potonjeg cunamija čiji su talasi bili visoki 10 metara. Kako je saopštila policija, kao nestalo vodi se 10.354 ljudi. U prihvatnom centru u gradu Jamada, stotine izbeglica, većinom
starijih, odale su poštu žrtvama. Nakon minute ćutanja, ljudi umotani u ćebad zbog niskih temperatura, duboko su se poklonili.

07:23 Novi satelitski snimci Japana pokazuju razmere razaranja
Sateliti koji se koriste za mapiranje zemljine površine snimili su nove fotografije Japana posle snažnog zemljotresa i cunamija koji su ovu zemlju pogodili prošle sedmice. Slike u prirodnim bojama i visokoj rezoluciji pokazuju da je cunami razorio čitava naselja, upropastio aerodrome i obradivu zemlju, uništio puteve, skladišta i pretvorio u gomile krša, a nuklearne elektrane oštetio pretvorivši ih u apokaliptične ljušture.

 

[PYC]

Sumorne prognoze stručnjaka za nuklearnu energiju


Japan broji sate do katastrofe




Izvor: Blic Jasna Stojković N. V. .A. N. | 18. 03. 2011. - 00:02h | Foto: AP

TOKIO - Japanski vojni helikopteri bacili su juče tone vode na oštećene reaktore atomske centrale Fukušima 1 u očajničkom pokušaju da spreče nuklearnu katastrofu svetskih razmera, dok gotovo sve zemlje, od Britanije, preko Francuske, SAD do Južne Koreje, poručuju svojim državljanima da napuste Japan.

​

Japanci strpljivo čekaju u redovima za vodu​

Taj poziv samo pojačava sumnjičavost da je kriza u nuklearki, rangirana kao incident šestog stepena na skali Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA), samo jedan niže od maksimalnih sedam kakav je bio onaj u Černobilju, mnogo teža nego što japanski zvaničnici javno govore.
*

Iako su dva helikoptera „CH-47 čunuk” ispustila najmanje po 10 tona vode na treći reaktor, na snimcima se vidi da ne uspevaju precizno da pogode cilj, a zvaničnici centrale su priznali da je većina mernih uređaja u kvaru i da stoga ne mogu da prate situaciju. U pripravnosti su čak i specijalne policijske jedinice s vodenim topovima, koji se inače koriste za rasterivanje demonstranata, ali su ovde pogodni jer omogućavaju radnicima da ostanu podalje od žarišta.

“Narednih 48 sati biće odlučujući. Ja lično sam pesimista jer vidimo da od nedelje nijedno rešenje ne daje rezultate”, izjavio je za britanski “Telegraf” Tijeri Šarl, francuski stručnjak iz Instituta za radiološku zaštitu i nuklearnu sigurnost. U isto vreme Ginter Ojtinger, evropski komesar za energetiku, rekao je juče da je nuklearna kriza u Japanu sada u “božjim rukama”. U obraćanju Komitetu za ekologiju Evropskog parlamenta on je istakao da je zaprepašćen “neverovatno improvizovanim” metodama kojima su se služili japanski tehničari da bi sprečili dalju katastrofu u nuklearnoj elektrani Fukušima i dodao da je postrojenje “izvan kontrole” dan nakon što je rekao da se Japan suočava sa “apokalipsom”.

Profesor minhenskog Instituta za radiologiju Edmund Lengfelder naglasio je da su tehničari koji su ostali u nuklearki žrtvovani i da će sigurno umreti od radijacije i upozorio da je nekima od njih ostalo svega još nekoliko nedelja života. “Oni su zaista žrtvovani. Pedeset odsto onih koji su kontaminirani u Fukušimi, umreće za nekoliko nedelja”, preneo je Lengfederovu izjavu nemački list “Bild”. Istog je mišljenja i Keiči Nakagava, profesor Odseka za radiologiju iz Tokijske univerzitetske bolnice: “Ne znam kako drugačije to da kažem, ali oni su kao kamikaze u ratu.”

Zovu ih savremeni samuraji: 180 hrabrih muškaraca koji su ostali u nuklearki, znajući da su se najverovatnije prijavili za samoubilačku misiju. S njima je praktično nemoguće stupiti u vezu, ali je jedan od njih poslao SMS ističući “da se ne plaši smrti i da mu je dužnost da pomogne”. Porodice kažu da se ponose njima, iako ih možda više neće videti. Ćerka jednoga od njih izjavila je za državnu televiziju: “Otac još uvek radi u nuklearki. On kaže da je prihvatio svoju sudbinu kao smrtnu kaznu.”

Supruga drugog dobrovoljca dobila je imejl: “Molim te, nastavi lepo da živiš, mene neće biti izvesno vreme.” Među njima je do ponedeljka bila i Mičiko Ocuku, jedina žena. Ona je na svom blogu poručila: “Osoblje kompanije odbilo je da beži i svi smo nastavili da radimo uprkos tome što su nam životi bili ugroženi. Molim vas, ne napadajte nas.” Tehničari, inače, rade u smenama od po 50 u potpunom mraku, odeveni su u skafandere s gas-maskom, imaju baterije ili lampe na kacigi, puzeći se provlače kroz lavirint cevi da bi pročitali merne instrumente ili podesili ventile.

Gregori Jacko, direktor američke Nuklearne regulatorne komisije, upozorio je da postoji mogućnost da je bazen za hlađenje potrošenih gorivnih šipki u četvrtom reaktoru presušio, a da drugi curi. On je naglasio da nivo radijacije oko bazena predstavlja rizik za ljude. “Nadam se da su moje informacije pogrešne. Ovo je velika tragedija za Japan”, kazao je Jacko.

Ni japanska javnost ne veruje ubeđivanjima svoje vlade. “Nismo odmah obavešteni šta se desilo kad je eksplodirao prvi reaktor, vest o tome čuli smo preko televizije. Vlada nam ne govori sve. Ostavljeni smo na cedilu. Ostavljeni smo da umremo”, kazao je gradonačelnik Minimisome, udaljene 20 kilometara od nuklearke. “Nimalo se ne osećam bezbedno”, potvrdio je taksista iz Tokija. Najmanje milion i po domaćinstava je bez struje i vode, a mnogi odlaze na aerodrome u nameri da kupe kartu u bilo kom prvacu, samo da odu iz Tokija.

Secuko Inumaru: Nikad veći haos

Secuko Inumaru, Japanka rodom iz Tokija koja više od 30 godina živi u Srbiji, kaže za “Blic” da se ne seća da je Japan bio u takvom haosu kao sada. “Pre 15 godina zemljotres je bio kod Kobea, a energija koja je sada oslobođena 800 puta je veća nego u tom potresu”, tvrdi Inumaru. Od sestre i drugih rođaka i prijatelja koji su u Tokiju ona dobija dramatične vesti. “Kažu da slabo spavaju, pošto su naknadni potresi česti i tokom noći. Zbog straha od radijacije, retko izlaze napolje, a kada to čine, obavezno nose maske i po povratku se peru i tresu svu odeću koju su nosili. Planirala sam da idem u Tokio da obiđem majčin grob, ali mi svi kažu da ne dolazim, pošto situacija nije normalna”, navodi Inumaru i dodaje da se nikada nije dešavalo da prevoz vozovima zakaže, a uz to su u prestonici na snazi i restrikcije struje. Ona prati japanske vesti putem satelitskog programa i kaže da deluje da nema šanse za popravku nuklearke Fukušima. “Imam prijatelja koji je iz Ibarakija, blizu Fukušime, koji je odatle pobegao u Tokio, a prijateljica koja ima bebu je otišla još južnije, u Kjoto”, rekla je Inumaru. Njen suprug je Dragan Milenković, autor japanskog kigaku horoskopa koji je u izdanju za 2011. koje je objavila “Blic žena” naveo da su zvezde najavile prirodne katastrofe ove godine.

Prijatelji u Japanu

Svakog jutra poranim i telefonom zovem prijatelje u Japanu koji mi govore šta sve preživljavaju, kaže za “Blic” Miško Plavi, nekadašnji basista grupe “Piloti”, koji je od 2000. strpljivo gradio karijeru džez muzičara u Japanu.
- Japanci su u teškoj situaciji, ali smirenim glasom govore o nedaćama koje su ih snašle - kaže naš sagovornik.

 

[sendi]

Betonski sarkofag za nuklearku poslednji spas od katastrofe

Japanci biju poslednju bitku za reaktor


Betonski sarkofag za nuklearku poslednji spas od katastrofe


TOKIO - Japanski inženjeri juče su prvi put priznali da je zatrpavanje oštećene nuklearke Fukušima 1 peskom i betonom možda jedini način da se spreči pogubno ispuštanje radijacije i da je isti metod primenjen u Černobilju 1986. godine.
Pokrivanje reaktora betonskim sarkofagom značilo bi da nekim delovima Japana ne bi smelo da se priđe decenijama.

“To nije baš tako lako. Reaktor vam je kao neka vrsta aparata za kafu. Ako ga ne isključite, on će da eksplodira i pukne. Ako ga zacementirate, on nije ništa manje opasan. Ali tačno je da postoji mogućnost da sagradite betonske sarkofage i rešite problem”, izjavio je Mari Dženeks, profesor Kalifornijskog univerziteta u San Dijegu o černobiljskoj opciji za Fukušimu.

“Nije nemoguće pokriti reaktore betonom. Ali trenutno nastojimo da ih prvo ohladimo”, izjavio je predstavnik TEPKO-a, kompanije u čijoj je nadležnosti održavanje nuklearke. Nastavljeno je i bacanje vodenih bombi na najugroženiji treći reaktor. Vojna vatrogasna vozila juče su se pridružila helikopterima koji zasipaju treći reaktor vodom, a u pripravnosti je i jedno vatrogasno vozilo američke vojske kojim će, ako krene u akciju, upravljati japanski radnici.

Direktor elektrane, koji nije mogao da sakrije strah i suze



Varijanta sa betoniranjem reaktora uzeta je u razmatranje nakon što je Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA) saopštila da je stepen opasnosti od radijacije na lokaciji nuklearke povećan sa četiri na pet na skali od jedan do sedam. Peti nivo opasnosti ukazuje na “akcident sa širim posledicama“, dok četvrti nivo podrazumeva “akcident sa lokalnim posledicama”. Analitičari navode da je nivo opasnosti izjednačen sa nesrećom u elektrani na Ostrvu tri milje u Pensilvaniji 1979. godine. Jukija Amano, šef IAEA, rekao je da agencija počinje sa merenjem nivoa radijacije u Tokiju.

Situacija je posebno ozbiljna na trećem reaktoru, gde se nivo vode u rezervoaru dubokom oko 15 metara toliko snizio da se vide ogoljene uranijumske šipke, iz kojih radioaktivne materije ističu direktno u atmosferu. Milioni žitelja Tokija ne izlaze na ulicu bez preke potrebe, firme im dozvoljavaju da rade od kuće, ali na hiljade ljudi, uglavnom stranaca, i dalje pokušava da napusti zemlju.

Jadranka Stojaković: Ljudi ceo dan čekaju u redu da dobiju jedan sendvič
Jadranka Stojaković, kantautorka koja se u staroj Jugoslaviji proslavila pesmama “Sve smo mogli mi”, “Što te nema”, “Ti ne znaš dom gdje živi on”, kao i po temi za Zimsku olimpijadu u Sarajevu, od 1988. živi i radi u Japanu. Razorni zemljotres zadesio ju je na petom spratu stana u kome živi u Tokiju. „Izgledalo je kao sudnji dan. Sve oko mene je popadalo, frižider se prošetao po kuhinji, ali srećom, nije bilo ničeg teškog što bi me povredilo“, ispričala je Jadranka za “Blic”.


Iako je dugo u Japanu, potresena je strahotama koje su zadesile sever zemlje, ali ističe dostojanstvo s kojim Japanci podnose nedaće.


- Prvih dana je vladala tiha panika, ali nema provala, nikakvog haosa, sve u prestonici funkcioniše, iako trenutno nema riže, ali ima hleba. Ali na severu je prava katastrofa: ljudi po ceo dan strpljivo čekaju u redu da dobiju jedan jedini sendvič sa ribom i rižom. Vozovi stoje, pa vam je potrebno nekoliko sati da se negde prevezete - kazala je ona.


Uprkos svemu, prevladava optimizam da će situacija u Fukušimi da se sredi.

- Mene ne plaši radijacija, ali ne mogu nikako da se naviknem na ljuljanje - kaže ona. Jadranka naglašava da se ne plaši za svoj život, ali da je uspela da rezerviše avionsku kartu i krajem marta dolazi u Beograd.

Najgori scenario

Po najgoroj varijanti razvoja događaja u havarisanoj atomskoj centrali Fukušima 1, Tokio bi se našao unutar zone nepogodne za život. Ovu prognozu napravili su američki stručnjaci, koji su mnogo pesimističnije od japanskih. Po njima, zona nepogodna za život mogla bi da iznosi preko 460 kvadratnih kilometara oko nuklearke. Pentagon je savetovao svom osoblju i svim američkim državljanima da su sigurni tek na 50 kilometara od nuklearke. Ričard Lester, predsednik Odseka za nuklearne nauke američkog Masačusetskog tehnološkog instituta (MTI), smatra da je taj scenario malo verovatan, ali da bi u slučaju topljenja jezgra reaktora došlo do eksplozije i izbacivanja radioaktivnih čestica u atmosferu. Dalje širenje radijacije i njena štetnost zavisili bi od vetrova.
Džon Bedington, glavni naučni saradnik britanske vlade, smatra da bi u slučaju eksplozije radioaktivni materijal bio izbačen 500 metara uvis. “To jeste vrlo ozbiljna situacija, ali samo za oblast 30 kilometara od nuklearke”, smatra Bedington.

Tata mi je rekao: „Idem u smrt da bi ti imala budućnost”

“Gutala sam suze kad sam čula da se moj otac dobrovoljno prijavio da ide u nuklearku Fukušima. Rekao mi je da je to njegova misija i da budućnost zavisi od toga šta će učiniti. Nikada nisam bila tako ponosna na njega”, objavila je na Tviteru mlada Japanka čiji je otac jedan od 50 dobrovoljaca koji pokušavaju da spreče nuklearnu katastrofu u Japanu.
Druga devojka čiji otac radi u Fukušimi napisala je: “Ljudi u centrali se bore i žrtvuju se da bi nas zaštitili. Tata, molim te, vrati se kući živ.”
“Usred naleta cunamija nastavili smo da radimo u očajničkom pokušaju da ponovo uspostavimo rad reaktora. Bili smo premoreni i gladni, ali smo se vraćali na posao”, rekla je jedina žena koja je do ponedeljka bila u oštećenoj nuklearki.
“Moj otac je prihvatio zadatak, ali mi je rekao da je za njega to bila smrtna presuda”, rekla je ćerka jednog od dobrovoljaca.
Od onih koji su ostali u Fukušimi petoro je umrlo, a dvoje nestalo, dok je najmanje 21 radnik povređen.

Blic

 

[Djole Petak]

Hondina pomoć nastradalima u Japanu

U do sada najjačem zemljotresu praćenom cunamijem koji je u petak 11. marta pogodio severoistok Japana, poginulo je više od 12.000 ljudi, a hiljade se vode kao nestale. Honda izražava najdublje saučešće porodicama žrtava ove stravične nepogode i saoseća sa svima koji su ostali bez svojih domova, iskreno se nadajući što bržem oporavku zemljotresom pogođenih oblasti.
Honda će preduzeti sledeće mere kako bi pomogla i doprinela što bržem oporavku opustošenih oblasti:
- donacija od 300 miliona jena namenjena za pomoć nastradalima i njihovim *porodicama
- 1.000 generatora i još 5.000 spremnika gasa biće poslato u ugrožena područja.
Honda je takođe najavila da će u potpunosti sarađivati sa elektrodistributivnim preduzećem “Tokio ilektrik pauer” na planiranim restrikcijama struje.
Izvor: Delta Automoto

 

[PYC]

Posle zemljotresa


Pet herojskih priča iz Japana Video



Izvor: Blic M.A. | 19. 03. 2011. - 15:44h

Među potopljenim gradovima i ruševinama posle katastrofalnog zemljotresa u Japanu, dogodile su dramatične ljudske i herojske priče. Od pokušaja da se zaustavi nuklearna katastrofa, do rizikovanja života za najvoljenije, podelićemo priče nekih od heroja.

Spasava ljude iz vode

Kada je 43-godišnji Hideaki Akaiva vratio s posla u Išinomaki, na severoistoku Japana, grad je već bio potopljen i prekriven gomilom krhotina. Prva pomisao mu je bila da mora da spasi majku i dvadesetogodišnju suprugu - i to što pre.

Ne čekajući spasioce, zgrabio je svoju ronilačku opremu, ušao u vodu koja je dostizala dubinu od tri metra i krenuo u akciju spasavanja koju verovatno nikada neće zaboraviti.

U subotu je uspeo da se dokopa svoje kuće i pronađe suprugu. “Voda je bila veoma hladna, tamna i zastrašujuća”, seća se on. “Morao sam da plivam oko 200 metara do nje, što je bilo prilično teško zbog gomile otpada koja je plutala po vodi.”

Nakon toga je krenuo u potragu za majkom. Pošto se uverio da nije ni u jednom od obližnjih centara za evakuaciju stanovništva, u utorak se vratio u komšiluk gde je poslednji put viđena i pronašao je na drugom spratu njene poplavljene kuće.

Sada, kada zna da mu je porodica bezbedna, Akaiva i dalje nesebično traga za preživelima kojima je potrebna pomoć, piše američki magazin “Star”. U crvenoj torbici oko struka nosi pola flaše čaja, malo vode, dva pakovanja cigareta, baterijsku lampu, švajcarski perorez i upaljač. “To mi je oprema”, kaže on. “Sada moram da krenem i nastavim da tražim.”

Pronašao ženu i majku

Nastavnik spasao decu
Jedanaestog marta posle podne Britanac Robert Bejli držao je čas grupi japanskih đaka, kada je zemlja počela da podrhtava. Sirena za uzbunu primorskog gradića Ofunato počela je da zavija, upozoravajući da stiže veliki cunami i da je neophodno da se što pre evakuišu, piše britanski “Dejli mejl”. Imali su samo osam minuta da se spasu.

Dvadesedmogodišnji Robert Bejli je brzo reagovao i ceo razred (42 dece) odveo na sigurno. Sa vrha obližnjeg brežuljka mogli su samo da posmatraju šta se dešava ispod njih, moleći boga da su dovoljno visoko da uzmaknu pred gnevom cunamija.

“Ponosni smo na njega, ali on sam sebe ne smatra herojem. Samo je radio ono što je mislio da treba”, izjavila je njegova majka za “Dejli miror”.
Bejli i njegova 42 đaka zaista su imali sreće, jer je džinovski talas uništio školu i okolna naselja. Za Bejlija to, međutim, nije razlog za slavlje, jer se 137 drugih đaka vode kao nestali. Mnogi od njih su osamnaestogodišnjaci koji su završili nastavu i koji su u trenutku kada je grad pogodio cunami bili sa svojim porodicama u niskim kućama pored obale.

Spasio 42 dece

Rizikuju živote
Stavljajući život na kocku, 180 radnika iz nuklearke Fukušima Daiči uporno hlade reaktore, kako bi sprečili njihovo otapanje i najveću moguću katastrofu. “Pedesetorica iz Fukušime”, kako su ih prozvali zato što rade u smenama od po 50 ljudi, po svemu sudeći, izloženi su snažnoj radijaciji.

“Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, čovek u normalnim okolnostima godišnje apsorbuje radijaciju od oko 3 milisiverta. Tokom praćenja situacije u nuklearki Fukušima Daiči zabeležena je radijacija od 400 milisiverta na čas - nivo zračenja opasan po ljudsko zdravlje”, izveštava CNN.

“Moj otac je otišao u nuklearnu centralu. Nikada nisam čula majku da tako gorko plače. Ljudi u Fukušimi se bore, stavljaju živote na kocku da bi vas zaštitili. Tata, molim te, vrati se živ”, napisala je jedna devojka u poruci na “Tviteru”.
Jedna žena piše da je njen suprug ostao u elektrani iako zna da postoji opasnost od trovanja radijacijom. “Molim te, nastavi normalno da živiš. Neko vreme me neće biti kod kuće”, napisao joj je u imejlu.

"Pedesetorica iz Fukušime" sprečavaju nuklearnu katastrofu

Dvadeset sati tražio devojku
Zak Branam, dvadesetčetvorogodišnji Amerikanac koji predaje engleski jezik u Japanu, pešačio je dvadeset sati preko ruševina da bi u drugom selu pronašao voljenu devojku.

Brenam je novinarima CNN pričao o svom iskustvu, pokazao im fotografije i video-snimke katastrofe koje je zabeležio na svom putu, ali i snimak srećnog kraja neverovatne priče o ljubavi.

Pronašao devojku posle 20 sati pešačenja

Pas čuvao stražu pored ranjenog drugara
Snimci zabeleženi za vreme i posle cunamija donose u naše domove vernu sliku katastrofe, budeći osećanja tuge, straha i užasa. Neki od njih, međutim, svedoče o lojalnosti i heroizmu - i to ne samo kada je reč o ljudima.
Na jednom video-snimku se vidi pas kako čuva stražu pored svog četvoronožnog drugara, koji povređen leži na obali usred gomile šuta.
Nakon jednog sata spasioci su uspeli da umire životinju, koja je odbijala da napusti svog drugara, i odveli je u sklonište, dok je “ranjenik” odveden kod veterinara.

 

[PYC]

Novi zemljotres južno od nuklearke Fukušima





Tanjug | 19. 03. 2011. - 10:19h

16:03h | Foto: Reuters

Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA) u Beču saopštila je danas da je radijacija u postrojenju nuklearke "Fukušima Daići" u Japanu, koja je posle razornog zemljotresa pretrpela havariju, stabilizovala na „značajno višem nivou od normalnog", ali da je i dalje moguć oporavak uz mere na licu mesta.

*

16:04 ASN: Situacija u Fukušimi stabilizovana, ali još neizvesna
Situacija u japanskoj nukelarnoj centrali "Fukušima Daići", oštećenoj u zemljotresu, malo je stabilizovana, ali je i dalje neizvesna, saopštila je danas francuska Agencija za nuklearnu bezbendost (ASN).
"Posle sedmice sveopšteg pogoršanja, sada smo u stanju stabilizacije koja ostaje neizvesna", izjavio je generalni direktor ASN-a Žan-Kristof Nie.
"Prioritet je povratiti kontrolu nad centralnom što očigledno još nije slučaj", rekao je Nie.

15:46 Japan priprema plan za kreditiranje kompanija
Vlada Japana priprema plan kreditiranja, vredan 10 biliona jena (127 milijardi dolara), za pomoć kompanijama u finansiranju poslovanja i nadoknadi štete od prošlonedeljnog razornog zemljotresa i cunamija, objavio je danas poslovni list "Nikei".
Japan je ove semice pokrenuo niz inicijativa za podsticanje ekonomije i smirivanje uznemirenih tržišta posle te prirodne katastrofe, a kompanije će, u okviru ovog najnovijeg plana, dobijati zajmove po niskim kamatnim stopama ili subvencije kamatne stope za svoje dnevne troškove ili otklanjanje posledica zemljotresa i cunamija.

14:37 Kontaminirani prehrambeni proizvodi oko Fukušime
Ministarstvo zdravlja, rada i za socijalna pitanja potvrdilo je danas prisustvo radioaktivnog joda u prehrambenim proizvodima na teritoriji prefekture Fukušima, oblasti oko nuklearne elektrane "Fukušima Daići", saopštila je Međunarodna agencija za atomsku energiju u Beču.
Prema najnovijim podacima o namirnicama analiziranim od 16. do 18.marta, merenja su pokazala prisustvo radioaktivnog joda. Povećanog prisustva drugih radioaktivnih izotopa u namirnicama oko Fukušime nije bilo.
Iako radioaktivni jod ima kratak vek od oko 8 dana, i nestaje u okviru nekoliko nedelja, postoji kratkoročni rizik po zdravlje ljudi ako absorbovani radioaktivni jod uđe u ljudsko telo, upozorava IAEA.
Unesen u telo on on može da se akumulira i dovede do oštećenja štitne žlezde.

13:13 Policija saopštila novi bilans žrtava

Japanska policija saopštila je danas novi bilans žrtava prema kome je više od 7.300 ljudi poginulo a skoro 11.000 nestalo posle razornog zemljotresa praćenog cunamijem koji je pogodio zemlju prošle nedelje. U zemljotresu jačine devet stepeni koji je pogodio severoistočne obale Japana i cunamiju, do sada je prema podacima kojima raspolaže policija, 7.348 osoba a 10.947 se vodi kao nestalo.

12:26 Struja mozda stiže sutra
Južno od nuklearnog kompleksa Fukušima, u prefekturi Ibaraki, koji je oštećen u razornom zemljotresu i cunamiju 11. marta, danas je registrovan novi zemljotres jačine 6,1 stepen Rihterove skale, ali nije izdato upozorenje na opasnost od cunamija, saopštila je japanska meteorološka agencija.
Nuklearni kompleks nije oštećen u današnjem zemljotresu i nema opasnosti od cunamija, iako može doći do promene nivoa mora, javile su agencije.
Zgrade u japanskoj prestonici Tokiju su se tresle usled potresa, ali za sada nema vesti o pričinjenoj materijalnoj šteti, a iz predostrožnosti su privremeno suspendovani letovi na tokijskom aerodromu Narita.
U međuvremenu, japanski inženjeri su spojili strujni dalekovod sa reaktorom 2 i pokušavaju da sprovedu struju do njega kako bi sistemi za hlađenje mogli ponovo da prorade, preneo je Kjodo.

12:21 Ljudi vežbaju u gimnaziji koja je pretvorena u centar za evakuaciju u gradu Rikuzentakata.

11:38 Kontaminirana hrana
Portparol japanske vlade Jukio Edano rekao je danas da je pronađen povišen stepen radijacije u mleku sa farme udaljene na oko 30 kilometara od elektrane Fukušima oštećene u zemljotresu i cunamiju, koji je 11. marta pogodio Japan.
Prema njegovim rečima, pronađen je povišen nivo radijacije u mleku i spanaću u susednoj prefekturi Ibaraki i to je prvi slučaj kontaminacije.
Snažan zemljotres jačine 6,1 stepen Rihterove skale potresao je jutros prefekturu Ibaraki južno od oštećene elektrane, ali nije objavljeno upozorenje na cunami.

10:29 Broj poginulih i nestalih u zemljotresu premašio 18.000
Broj poginulih i nestalih u razornom zemljotresu i cunamiju, koji su 11. marta pogodili severoistok i istok Japana, premašio je 18.000, dok se u oštećenom nuklearnom kompleksu Fukušima nastavlja hlađenje vodom pregrejanih bazena sa potrošenim nukelarnim gorivom. Japanska policija je saopštila da je, prema najnovijim potvrđenim podacima, poginulo 7.197 ljudi, dok sudbina 10.905 osoba nije poznata, što je ukupno 18.102, prenele su agencije.

10:25 Pomoć Gračanice nastradalima u Japanu
Sindikalna organizacija Doma zdravlja u Gračanici je uputila 100.000 dinara za unesrećene stanovnike Japana, nastrale nakon zemljotresa, saopšteno je danas iz tog Dom zdravlja. "Japanski narod je suočen sa ogromnim brojem poginulih i raseljenih građana, prouzrokovanim razornim zemljotresom, udarom cunamija i nuklearnom katastrofom.

10:23 Vlasti postavljaju sistem za stalno hlađenje vodom reaktora
Japanski stručnjaci nameravaju danas da uz pomoć vojske i vatrogasnih službi postave sistem za stalno hlađenje reaktora oštećene centrale u Fukušimi vodom, kako bi se sprečilo pregrejavanje i eventualna eksplozija nuklearnog
jezgra. "Umesto da hladimo (reaktore) vodom po nekoliko minuta, postavićemo
sistem koji će omogućiti stalni protok vode", rekao je ministar odbrane Japana Tošimi Kitazava novinarima.

Hlađenje reaktora vodom

10:21 Radioaktivnost oko Fukušime i dalje visoka
IAEA je prenela da je nivo radioaktivnosti oko postrojenja, od prošlonedeljnog zemljotresa, utrostručen, ali da se od 16.marta stabilizovao.
„Nivoi radiaktivnosti u blizini Fukušime i šire su povećani od kada je oštećen reaktor. Ali nivo u Tokiju i drugim regionima izvan zone od 30 kilometara ostaju daleko ispod nivoa koji zahteva mere zaštite. Drugim rečima oni nisu opasni pod zdravlje ljudi", poručuje IAEA.
Agencija je navela da su japanske vlasti izdale preporuku stanovništvu koje napušta prostor u blizini oštećene nuklearne elektrane da uzimaju jod koji, u obliku sirupa ili tableta, može biti od pomoći u zaštiti od raka tiroidne žlezde usled izloženosti radioaktivnosti.
Japan je prema IAEA prosledio 230.000 jedinice joda centrima za evakuaciju, kao meru predostrožnosti.

 

[macula]

Nuklearni rizici

Nuklearni rizici​

Sve je počelo na dubini od 32km ispod mora nedaleko od Japana. Dve tektonske ploče su se pomerile i oslobodile energiju veću od 600 miliona atomskih bombi bačenih na Hirošimu. Ova energija je približna energiji koja je oslobođena u zemljotresu na Sumatri koji je izazvao cunami koji je usmrtio 230 000 ljudi pre 6 godina. Pre ovog velikog potresa bilo je nekoliko manjih koji su, praktično, najavili ovaj veliki. Ovi potresi su zabeleženi seizmografima na najbližem kopnu, Japanu. Dodatni problem predstavljalo je i stvaranje cunamija ( „lučki talas“ na japanskom ). Pokreti tla u zemljotresu izazvalo je pokretanje mase vode koja je stala da se talasa na sve strane od centra zemljotresa. I opet, Japan je bio najbliži i na udaru najvećih talasa.

B92

Japan je zemlja koja živi sa stalnom opasnošću od zemljotresa i cunamija. Ova zemlja se nalazi na mestu gde se tektonske ploče susreću i zbog toga, zemljotresi su veoma česti. Svaka građevina, svaki put i fabrika je pravljenja sa tom opasnošću na pameti. Stoga iako je zemljotres bio hiljadu puta jači nego zemljotres koji je skoro nas zadesio, zgrade su ostale na mestu. Skoro sva šteta je nastala usled cunamija koji je usledio sa talasima i do 14m visokim. A odmah zatim nastao je strah od atomskog akcidenta.


Skoro 15% električne energije ove ostrvske zemlje potiče od energije dobijene cepanjem atoma. Atomska elektrane, kao mirnodopsko korišćenje energije jezgara urana, se pojavila tokom pedesetih godina prošlog veka. U nekim zemljama, poput Francuske, veliki procenat električne energije potiče iz nuklearki. Podizanje nuklearki je skupo i struja je zbog toga skuplja nego struja dobijena preko uglja ili hidrocentrala.

Uprošteno, u nuklearkama se struja dobija na isti način na koji se struja dobija u termo elektranama ( kao Nikola Tesla u Obrenovcu) . Nuklearna reakcija se, umesto sagorevanja uglja, koristi za pretvaranje vode u paru koja zatim okreće turbine generatora koji proizvode struju. Problem je što taj proces oslobađa radijaciju. Ovaj proces, fisiju, su otkrili Oto Han i Lisa Maitner 30-tih godina (pretekli su Irenu Žolio Kiri i našeg Pavla Savića).


Fisija je raspad jezgra teških elemenata periodnog sistema. Svaki atom se sastoji od jezgra i elektrona. Jezgro se sastoji od protona i neutrona. Protoni su pozitivno naelektrisani a neutroni neutralni, kako im i ime kaže. Problem je kada je mnogo protona na malom prostoru jer se oni odbijaju kao isto naelektrisani. Da bi uopšte postojala jezgra mora da deluje druga sila, jaka nuklearna koja ih drži zajedno.

Kada su jezgra preteška, sa mnogo protona, kao kod urana, ta jezgra više ne mogu da budu stabilna i dovoljno je malo da bi se ona raspala na dva ili više delova i neutrone koji se razleću, uz oslobađanje energije. Način da se jezgra raspadnu je bombardovanjem neutronima. Lančana reakcija u atomskim bombama i nuklearkama je manje ili više kontrolisani raspad urana. U reaktorima postoje način kontrolisanja ove reakcija, korišćenjem kontrolnih šipki.

Ove šipke od posebnog materijala apsorbuju neutrone i usporavaju ili zaustavljau reakciju. Važno je napomenuti da u nuklearkam nikako ne može doći do nuklearne eksplozije kao u atomskim bombama nego su se desile samo eksplozije koje su raspršile radioktivni materijal ( Černobilj, 1986.)

Postoje razne mere opreza da se spreči bilo kakva nesreća na nuklearkama i to su mere koje su među najstrožijim i najboljim na svetu ali ništa nije apsolutno sigurno. Svaka nuklearka je opremljena mogućnošću koja se zove SCRAM ( akronim koji znači i BEŽI ) a to je automatski spuštanje šipki u reaktor tako da se reaktor gasi. Zbog prirode nuklearnih procesa, ovaj sistem smanjuje produkciju energije sa 100% na 7%. Ovaj mali procenat i dalje oslobađa značajnu količinu toplote koja se mora ohladiti drugim metodama od kojih je najčešća hlađenje vodom koja se pumpama pumpa kroz reaktor.

Šta se desilo sa nuklearkama u Japanu? Neposredno po zemljotresu, sve elektrane su se automatski ugasile, nekoliko sekundi posle potresa svaka lančana reakcija je prestala i snaga je opala na neizbeđnih 7%. Ovu toplotu je trebalo da odnesu rasladne pumpe. Ali zemljotres je pokidao strujne kablove i nuklearke su ispale iz električne mreže Japana a kako su automatski obustavile proizvodnju električne energije nisu mogle na taj način da pokrenu pumpe. Tu uskaču dizel generatori koji se pale i startuju pumpe.

One su, po planu počele sa radom ali je došao cunami sa talasima koji su bili veći nego što je zamišljeno izgradnjom stanice. Ovi talasi su onesposobili dizel generatore. Sve nuklearke su pravljene sa višestrukom zaštitom tako da su elektrane počele da pokreću pumpe koristeći baterije. Ali baterije traju dok se ne isprazne, oko 8 časova i one su svoj deo posla odradile. Potom moralo se preći na drugi način obuzdavanja toplote. Problem tolike toplote je u tome što ona može dovesti do topljenja goriva reaktora i razdvajanje vode na vodonik i kiseonik , a zajedno ta dva gasa su veoma eksplozivna.

U reaktorima, višestruko izolovanim armiranim betonom, temperatura ne sme da pređe 1200 stepeni celzijusa i da se pritisak ostane na nekom podnošljivom nivou. Da bi se održao podnošljiv pritisak morali su se otvoriti ventili da se jedan deo gasova iz reaktora oslobodi u vazduh. Ti gasovi su većinom vodonik i kiseonik ali ima i malo radioaktivnih gasova što je izazvalo povećanu radiaciju u okolini centrala. Ovo je sračunat rizik jer to malo radijacije je ipak mnogo bolje nego drugi scenario poput Černobilja. Količina oslobođenog vodonika je bila nepoznanica, jer nemamo podatke o temperaturi i nivou vode u reaktoru. Ovaj vodonik je na nekim elektranama eksplodirao kad je izašao iz reaktora što su i kamere zabeležile. On nije oštetio sam reaktor.


Ubrzo su dovezeni i mobilni generatori koji su preuzeli rad pumpi i time ubrzali hlađenje. Novi problem je bio što, usled velike temperature u reaktoru, više vode je isparavalo iz reaktora nego što je dovođeno u reaktor i tako smanjivalo mogućnost hladjenja i nivo vode u reaktoru je pao ispd nivoa jezgra reaktora koje je počelo da se topi. U vodi za hlađenje se javlja i radioaktivni jod i cezijum koji su produkti fisije.Otkrivene su i naprsnuća u cevima kao posledice zemljotresa pa se radioaktivni materijal tako oslobodio u okolinu. Radioaktivni jod je posebno opasan ukoliko se nađe u prirodi jer se akumulira u organizmu.

Da bi se nadomestio nedostatak vode, sistem je počeo da se hladi morskom vodom što usled korozije oštećuje cevi za hlađenje ali time se kako tako uspostavila kontrola reaktora. Koristi se i druga mogućnost, hlađenje vodom koja se baca iz helikoptera.Zaostale nuklearne reakcije u reaktoru koje u početku daju mnogo toplote sa vremenom se smanjuju tako da posle nedelju dana od isključenja spada na 0.2% i nastavlja da se gasi. Zemljotres i cunami su oštetili infrastrukturu toliko da je situacija postala opasno nestabilna i dovelo do preventivnog izmeštanja okolnog stanovništva. Strah se probudio pa su rafovi u prodavnicama bili ispražnjeni a mediji su, po običaju, naduvali stvar.

Nuklearna energija je ozbiljna stvar i zaštita je studiozno smišljana ali nikad se ne zna šta priroda ili ljudska greška ( kao u Černobilu) može da priredi. Da se desila velika eksplozija, Amerika se plašila da bi brze, Mlazne struje, visoko u atmosferi , donele radioaktivnost u Ameriku a Nemci su kupovali pilule joda da onemoguće unošenje radioaktivnog joda u organizam.


Ova nesreća u nuklearkama će, kako stoje stvari, da uspori tzv. „Nuklearnu renesansu“. Naime nuklearna energija je najzad prihvaćena kao manje štetna od termoelektrana jer praktično ne utiče na globalno zagrevanje i mnoge zemlje su planirale da obnove program izgradnji novih, sigurnijih nuklearki ( problematične nuklearke u Japanu su stare i po četrdesetak godina) sad se preispituju i time gubimo alternativu globalnom zagrevanju. Same nuklearke u kojima se desila nesreća su sada manje-više neupotrebljive bez skupe restauracije a Japan se suočava i sa nedostatkom struje pored mnogo novonastalih problema.

Ova nesreća nas potseća da je majka priroda mnogo moćnija i neukrotivija nego što mi mislimo. Čak i nacije koje se spremne za razne nesreće i koje su visoko organizovane se teško suočavaju sa ovolikim katastrofama . Jedina prednost je što se ova katastrofa sa zemljotresom i cunamijem desila u zemlji koja je u mogućnosti najbolje na planeti da sa podacima sakupljenih sa terena i instrumenata nauči nešto i modeluje zemljotrese i njihova razaranja i time u budućnosti smanji nesreću i sačuva infrastrukturu. Mi ostali možemo da se uljuljkujemo da se kod nas tako nešto neće ni desiti ( a nemamo ni nuklearke ni ministarstvo nauke) i da pomognemo koliko možemo unesrećenim ljudima i prijateljima u Japanu.

 

[macula]

Dečak postao simbol japanske tragedije

Dečak postao simbol japanske tragedije​

Dan za danom devetogodišnji Tošihito Aisava luta od skloništa do skloništa tražeći svoju porodicu. U ruci steže ručno napisan znak sa imenima izgubljenih rođaka dok tumara po japanskoj pustoši.​

VESTI| SUBOTA 19.03.2011 B92

Na njemu piše: „Doći ću sutra u 11 sati, zato molim vas sačekajte. Ponovo ću doći sutra.“

Poslednji put video je oca, majku i baku kada su pokušavali da se smeste u automobil i pobegnu od cunamija. Međutim, bio pokvaren i pre nego što su uspeli da izađu iz njega, progutao ga je džinovski talas.

Tošihito je poslednjim naporima uspeo da razbije prozor, nakon čega je izgubio svest. Voda ga je izbacila na obalu gde su ga pronašli spasioci.

Posle spasavanja Tošihito je odseo u kući porodičnog prijatelja Micunarija Kitahare (64).

„Pomagao mi je da pospremim sto posle večere i da odem u prodavnicu. Siguran sam da mu je mnogo teško, ali ga nikada nisam video da plače“, priča Kitahara.

Tošihitovu sudbinu sada deli mnogo dece u Japanu, budući da je broj poginulih i nestalih u zemljotresu dostigao 18.690.

Sada je izvesno da je zemljotres koji je 11. marta pogodio sevoroistočnu obalu Zemlje izlazećeg sunca najveća prirodna katastrofa posle zemljotresa Veliki Kanto u kome je 1923. godine poginulo više od 142.000 ljudi.

 

[PYC]

Iz minuta u minut

Japan: Dvoje preživelih izvučeno iz ruševina posle devet dana



​

Tanjug | 20. 03. 2011. - 10:03h

11:25h

Broj ljudi čija su smrt ili nestanak u Japanu potvrđeni premašio je broj od 20.000, devet dana nakon razornog zemljotresa i cunamija koji je pogodio tu zemlju, prenela je japanska agencija Kjodo, navodeći da bi taj broj mogao biti i mnogo veći.

11:30 Centrala Fukušima 1 se više neće koristiti
Japanska nuklearna centrala Fukušima 1 neće se više koristiti posle niza kvarova njenih reaktora nakon zemljotresa i cunamija, saopštila je danas japanska vlada. "S obzirom na situaciju u centrali, očigledno je da centrala Fukušima 1 nije u stanju da radi", izjavio je portparol vlade Jukio Edano. Edano je dodao da odluku nije donela samo vlada, već i Tokio elektrik pouer (Tepco), udruženje koje nagdleda rad centrale.
Fukušima 1, izgrađena 70-ih godina, nalazi se oko 250 kilometara severoistočno od Tokija. Ima šest reaktora, koji su znatno oštećeni posle razornog zemljotresa 11. marta u Japanu i posle cunamija. Eskplozije, požari i upotreba morske vode da se ohlade reaktori, uticali su takođe da na veliko oštećenje četiri od šest reaktora.

11:25 Gradi se podvodni senzor za rano otkrivanje zemljotresa i cunamija
Na Tajvanu je danas počela izgradnja prvog podvodnog senzora za rano
detektovanje zemljotresa i cunamija koji često pogadjaju ovaj region. Direktor tajvanskog seizmološkog centra Kvo Kaj-ven izjavio je da će senzor davati upozorenja nekoliko sekundi, pa čak i minuta, pre nego što se dogodi prirodna katastrofa. "Zahvaljujući senzoru, znaćemo da nailazi zemljotres u proseku 10 sekundi ranije, a u slučaju cunamija 10 minuta ranije", objasnio je on. Senzor, vredan 14,5 miliona dolara, trebalo bi da počne rad u oktobru.

11:15 Reaktor 2 oštećene japanske nuklearke dobio struju
Inženjeri u japanskom nuklearnom kompleksu Fukušima, koji je teško oštećen u razornom zemljotresu 11. marta, upravo su uspeli da sprovedu struju do reaktora 2 koji su juče uspešno spojili sa dalekovodom. Kompanija TEPCO, koja rukovodi nuklearkom, namerava da vrati u funkciju kontrolnu sobu, svetla i rashladni sistem u reaktoru 1 koji je kablom povezan sa reaktorom 2, javila je agencija Kjodo.
U Fukušimi je jutros, posle pauze od nekoliko sati, nastavljeno polivanje pregrejanih reaktora vodom, a pritisak u reaktoru 3, koji je danas počeo da raste, kasnije je stabilizovan. Problemi u nuklearnom komplesku počeli su kada su posle zemljotresa, jačine 9 stepeni Rihterove skale, usled nestanka struje, prestali da rade sistemi za hlađenje ukupno šest reaktora koliko ih ima u Fukušimi.
Zbog prestanka rada rashladnih sistema došlo je do niza eksplozija i požara na reaktorima, a inženjeri od tada pokušavaju da drže gorive šipke i bazene za skladištenje potrošenog nuklearnog goriva pod vodom. Jer, kada su pregrejane gorive šipke izložene vazduhu, one počinju da se tope i ispuštaju velike količine opasnih radioaktivnih čestica u atmosferu.

11:01 Čačani spremni da prihvate 17 mališana iz Japana
Zaposleni u Poštanskoj radnoj jedinici u Čačku spremni su da u svojim domovima prihvate 17 mališana iz Japana. Za ovu inicijativu već je stiglo 12 prijava radnika pošta iz Čačka, Ivanjice, Lučana i Gornjeg Milanovca. Akcija je pokrenuta posle pisma dobijenog iz kabineta direktora JP PTT sa molbom da se jave svi koji bi mogli i želeli da na ovaj način pomognu narodu Japana posle nedavnog katstrofalnog zemljotresa. Rukovodilac Službe za pravne i kadrovske poslove pošte u Čačku Jasmina Maričić kazala je da je cilj akcije da se deca izmeste iz nezdrave sredine i da im se na odredjeno vreme pruži utočište. Na ovaj poziv odazvali su se šalterski službenici, poštari i referenti, ali i neki upravnici. Nada Marković iz pošte u obliznoj Atenici, koja ima četoro svoje dece, izbegla 1999.godine iz Peći, prijavila se za prihvatanje dva mališana iz ove daleke zemlje.
Ova inicijativa će biti prosleđena japanskoj ambasadi od koje zavisi da li će mali Japanci doći u Čačak.

10:04 U Tajvan uvezen radioaktivni pasulj iz Japana
Radijacija je primećena na vrsti pasulja uvezenog u Tajvan iz Japana, saopštili su danas tajvanski zvaničnici, prvi put od nesreće u japanskoj nuklearnoj centrali
izazvane zemljotresom. Tajvanski centar za nadzor radijacije koji radi u okviru državnog Saveta za atomsku energiju naveo je u saopštenju da su male količine
joda i cezijuma nadjene u bobu koji je stigao iz Japana u petak.

Stručnjaci mere nivo radijacije na psu, nečijem kućnom ljubimcu

09:58 Dvoje preživelih izvučeno iz ruševina posle devet dana
Dvoje preživelih izvučeno je danas iz ruševina u japanskom gradu Išimaki, na severoistoku zemlje, devet dana nakon katastrofalnog zemljotresa i cunamija, javila je japanska TV stanica NHK. Izvučeni su jedna 80-godišnja starica i 16-godišnji mladić, prenosi Rojters. Oni su veoma slabi, ali u svesnom stanju, javila je japanska TV.

09:12 Raste pritisak na reaktoru 3 Fukušime
Japanska agencija za nuklearnu i industrijsku bezbednost saopštila je danas da ponovo raste pritisak u jednom od reaktora u havarisanoj nuklearnoj elektrani "Fukušima", što predstavlja nazadovanje s obzirom na to da operateri moraju da ispuste određenu količinu radioaktivnog gasa u okolinu, prenela je jutros agencija AP.

08:53 Više od 20.000 mrtvih i nestalih
Zvanično je potvrđena smrt 8.133 ljudi, a 12.272 osobe se vode kao nestale u zemljotresu koji je opustošio ogromnu oblast duž pacifičke obale severnog japanskog ostrva Honšu. Ukupan zbir je 20.405 mrtvih i nestalih.

Najgore je pogodjena oblast prefekture Mijagi, sa potvrđene 4.882 žrtve. Šef lokalne policije Naoto Takeuči je danas na vanrednom sastanku spasilačkih ekipa procenio, međutim, da će broj mrtvih samo u toj prefekturi dostići 15.000.

Više od 360.000 evakuisanih Japanaca nastavlja da se bori sa hladnim vremenom u privremenom smeštaju u 14 prefektura, uključujući glavni grad Tokio.

Zemljotres od 11. marta je postao najgora prirodna katastrofa u Japanu još od velikog zemljotresa 1923. godine, kada je poginulo više od 142.000 ljudi