Jane Austen

Always a lady
MODERATOR
Učlanjen(a)
25.08.2009
Poruka
38.978
Џејн Остин

portrait.jpg


Џејн Остин
(енгл. Jane Austen; Стивентон, 16. децембар 1775. — Винчестер, 18. јул 1817) је била енглеска књижевница.

Биографија


Џејн Остин рођена је у Стивентону од оца Џорџа Остина (који је био парохијски свештеник) и Касандре Остин (девојачко презиме Лејн; 1739-1827). За Стивентон остаје везана читав живот, никада се не удавши. Имала је шесторо браће и старију сестру Касандру са којом је била јако блиска. Једини портрет по коме знамо како је Џејн Остин изгледала је лоше обојена скица коју је израдила њена сестра и која се данас налази у музеју у Лондону. Њена браћа Франсис и Чарлс приступили су морнарици где су обојица догурали до чина адмирала. Основно образовање добила је у школи за девојке 1783; прво у Оксфорду, па у Саутхемптону. Од 1785. до 1786. похађала је школу за девојке у Редингу. Џејн Остин је добила изнатпросечно образовање у односу на оно које су добијале девојке у њено време, па се већ рано посветила писању и прву причу је већ објавила 1789.


220px-Jane-Austen-family-heraldic-arms.jpg

Породични грб Остинових

Џејнин живот је био релативно досадан, без неких посебних догађаја. Године 1801. њена породица се сели у Бат а живот у Бату видљиво је утицао на њена каснија дела. Године 1802. Џејн добија брачну понуду од богатог али и „крупног и назграпног“ човека под именом Харис Биг-Видер који је био шест година млађи од ње. Такав брак би јој осигурао будућност и ослободио је епитета „уседелице“ која се мора ослонити на своју породицу. Џејн је пристала али се ускоро предомислила пошто није волела свог будућег супруга. После смрти оца 1805. године, Џејн, њена мајка и сестра преселиле су се у Саутхемптон код брата Франсиса и његове породице где су живели четири године, док се нису 1809. преселили у Чотон где су једно време живели на имању њеног брата. Та кућа је данас музеј и отворена је за јавност.


220px-Jane_Austen_(House_in_Chawton).jpg

Кућа у којој је Џејн Остин провела последњих осам година свога живота (данас је музеј)

У Чотону је Џејн мирно живела са својом породицом. Године 1816. њено здравље се нарушило. Данас се мисли да је имала Адисонову болест чији је узрок био непознат. Болест се повремено смиривала да би се коначно 1817. погоршала у тој мери да је Џејн морала отпутовати у Винчестер. Ту је и умрла два месеца касније (18. јула 1817.) а покопана је у Винчестерској катедрали.


Дела


Џејн је своја дела објављивала анонимно. Њени романи су доживели велик успех, али је њена анонимност онемогућавала да се креће у етаблираним књижевним круговима. Иако су сва њена дела била љубавни романи, писани под утицајем романтизма у енглеској књижевности, Џејн није била романтичар. У њеним романима снажне емоције углавном доносе невоље при чему суздржана и чедна млада девојка пре налази срећу него она која бежи са вољеним. Њена дела била су сличнија делима Дејвида Хјума и Џона Лока неголи делима њених савременика као што су Лорд Бајрон и Вилијам Вордсворт. Имена која су најјаче утицала на њен литерарни проседе су Самјуел Џонсон, Вилијам Купер, Самјуел Ричардсон, Џорџ Краб и Фани Барни.

Њен посмртно објављен роман Нортангерска опатија је сатира на готичке романе Ен Радклиф, али је Џејн најпознатија по својим ранијим делима која су најчешће била у форми друштвено критичких комедија карактера. Та дела, а посебно Ема, често су цитирана због савршености форме, док данашњи критичари покушавају пронаћи нова значења у Џејниним оштроумним коментарима о безизлазном животу чедних неудатих жена са краја 18. и почетка 19. века. У време издавања, њена дела су наишла на прилично млак пријем, али је сер Волтер Скот ипак похвалио њене радове:
"Та млада дама има дара за описивање међуодноса осећања и ликова из обичног живота што је за мене нешто најлепше са чим сам се досада упознао."
Џејн Остин је стекла и поштовање и дивљење Томаса Бабингтона Маколија (који је сматрао да нигде не постоји таква савршеност романескне композиције као код Остинове), Сиднија Смита, Самјуела Тејлора Колриџа, Роберта Саудија и Едварда Фицџералда. И данас, више од сто година после смрти, Џејн Остин је изузетно цењена као романописац. Литерарни теоретичари 20. века уврстили су је на списак највећих литерарних стваралаца који су писали на енглеском језику, поредећи је чак са једним Шекспиром.

Трилинг је у есеју о
Мансфилд парку написао:
"Управо је Џејн Остин била прва која је описала несвакидашњу нову особност и културу у којој та особност постоји. Никада пре морал није представљен на такав начин нити је ико раније на макар сличан начин разоткрио његову комлексност, замршеност и заморност. Хегел говори о "секуларизацији спиритуалног" као главној карактеристици модерне епохе, а Џејн Остин је прва која нам говори шта се под тиме подразумева. Она је прва књижевница која сматра да друштво, односно општа култура, има значајну улогу у моралном животу, уводећи у оптицај појмове као што су "искреност" и "грубост" до чијег смисла ранија друштва никад нису у потпуности допрла и који су толико суптилни да се опиру дефинисању и толико моћни да нико не може одупрети њиховом упливу. Она је прва која је постала свесна Страха која управља нашим моралним светом, свеприсутног анонимног закона којем одговарамо, неодољиве потребе да прикажемо чистоту наше секуларизоване спиритуалности чија су непозната и неиспитана места бројнија и нејаснија од оних у религиозној спиритуалности, да би се запитала над нашим животима и поступцима . ..
Било је и негативних критика њеног рада, а њени критичари су у својој оштрини ишли чак дотле да су јој приговарали мањак узвишености и емоционалности, а Шарлота Бронте је ограничену тематику њених дела коментарисала овако:
"Ни топлина или ентузијазам, ни енергичност, ни снага ни искреност - нису потребни код приказа ових дела: такве епитете ауторка би примила са добро увежбаним подсмехом и благо би их одбацила као "outré" или екстравагантне. Она зачуђујуће добро оцртава живот префињених енглеских дама и то изузетно верно и прецизно. Она не узбуђује читаоце страственошћу и не узнемирава их дубокоумношћу. Страст јој је потпуно страна. Она одбија и да се упозна са тим плаховитим сестринством. Она врло радо описује све оно што изгледа живахно, што повлађује причом и што је подложно променама ... али све што надире снажно и пуном јачином, иако скривено, све што убрзава крвоток и пулс, све невидљиве делове животне позорнице и све осећајне мете смрти - све то не постоји за госпођицу Остин. Џејн Остин је била једна савршено сензибилна дама с једне стране, али несавршена и неосећајна (не
безосећајна) жена са друге стране, и ако је ова тврдња јерес – ја сам ту беспомоћна!". Марк Твен је био још жешћи:
" Џејн Остин ? Ја ћу ићи толико далеко и рећи ћу да је свака библиотека која нема ниједну књигу Џејн Остин - добра библиотека, па макар била без иједне друге књиге!"
Литерална снага Џејн Остин лежи у њеној способности вештог оцртавања ликова, посебно жена, деликатним и нежним потезима којима се описују свакодневни догађаји из живота средње и више класе одакле углавном потичу њени јунаци. Њезини ликови, наоко обични, осликани су прецизно и сигурним потезима и са таквим смислом за детаљ да њихове индивидуалности остају нетакнуте без обзира на даљњи развој приче и заплета и у потпуности су поштеђени уплива пишчеве властите особности. Њезин поглед на живот је управо генијалан уз снажан додатак нежне али оштроумне ироније.
Многи савремени читалац ће за њен литерарни универзум, у којем је примарни циљ његових јунака добро се удати или оженити, рећи да је неслободан и непријатан. У њено време могућности су биле ограничене тако да су и мушкарци и жене ступали у брак искључиво из финансијских разлога. Женски писци су се углавном задржавали на узаном пољу романтичарског жанра. Успех и популарност њених дела великим делом је последица њене способности да вешто инкорпорише своје опсервације о човековим психичким стањима у уверљиву љубавну причу. Напетост у њеним романима углавном се заснива на супротстављеним финансијским потребама њених јунака и неким другим циљевима: љубави, пријатељству и моралу.

Библиографија


Романи


  • Разум и осећајност (1811)
  • Гордост и предрасуда (1813)
  • Менсфилд Парк (1814)
  • Ема (1815)
  • Нортангерска опатија (1818) п. м.
  • Под туђим утицајем (1818) п. м.
Краћа дела

  • Лејди Сузан
  • Вотсонови (недовршен роман)
  • Сандитон (недовршен роман)
Рани радови

  • Три сестре
  • Љубав и пријатељство (у оригиналу: "Love and Freindship" - општепозната штампарска грешка у наслову!)
  • Историја Енглеске
  • Катарина, или будоар
  • Лепа Касандра

Џејн Остин данас


Данас се дела Џејн Остин сматрају важним деловима целокупног корпуса енглеске књижевности и чест су предмет научне и критичке обраде. Њени романи се врло често, забаве ради, читају и ван научних кругова.

После њене смрти објављени су неки недовршени романи и мање значајни радови, укључујући ту и њене "Ране радове" (записане у три свешчице у периоду од 1787. до 1793).
Роман Разум и осећајност се сматра врло битни делом које научницима омогућава детаљно проучавање ондашњег друштва.
Данас постоје два музеја посвећена Џејн Остин. "The Jane Austen Centre" у Бату смештен је у "Georgian House" у улици Геј, неколико кућних бројева ниже од броја 25 на којем је Остинова живела 1805. године. "The Jane Austen's House Museum" смештен је у Чотону (Хемпшир) где је Остинова живела од 1809. до 1817. године.

Филмографија


У популарној култури дела Џејн Остин често су екранизована као филмови и телевизијске серије, са различитим степеном верности оригиналном делу.
Гордост и предрасуда је са шест филмских адаптација постало њено најчешће екранизовано дело, а последња верзија била је она из 2005. редитеља Џоа Рајта где су глумили Кира Најтли, Доналд Садерленд, Метју Мекфадјен и Џуди Денч, а позната је и боливудска адаптација са називом Bride and prejudice или у преводу „Невеста и предрасуда“ из 2004. Пре тога било је пет BBC-јевих телевизијских серија а најпознатија је била са Колином Фертом и Џенифер Или из 1995. Ликови у филму Дневник Бриџет Џонс из 2001. инспирисани су ликовима из романа.
Ема је преточена у филм пет пута: 1932. са Мари Дреслер и Џин Херсхолт, 1972. снима се телевизијска верзија, 1995. тинејџерски Clueless, 1996. филм са Гвинет Палтроу и Џеремијем Нортамом а постоји и телевизијски филм из 1996. са Кејт Бекинсејл.
'Разум и осећајност је екранизован четири пута укљућујући и верзију Анга Лија из 1995. са Кејт Винслет и Емом Томпсон који је добио Оскара за најбоље адаптирани сценарио. Под туђим утицајем је адаптиран два пута за телевизују, али припрема се још један филм под истим насловом. Менсфилд Парк и Нортангерска опатија су такође екранизовани. Џејн Остин на Менхетну (1980.) је филм коју говори о две ривалске филмске компаније које желе снимити филм по јединој довршеној драми Џејн Остин Унук сер Чарлса (насловљеној по истоименом роману Самјуела Ричардсона) која је откривена исте године када је снимљен и филм.

Извор: Википедија



 
LEGEND
Učlanjen(a)
14.12.2009
Poruka
29.042
Otkriven nepoznati portret Džejn Ostin

Otkriven nepoznati portret Džejn Ostin


Tanjug |

Britanska autorka Pola Bern, koja je nedavno objavila knjigu o Džejn Ostin, tvrdi da je pronašla dosad nepoznati portret slavne engleske književnice


Porteret Džejn Ostin
Foto:austenonly.com


LONDON - Britanska autorka Pola Bern, koja je nedavno objavila knjigu o Džejn Ostin, tvrdi da je pronašla dosad nepoznati portret slavne engleske književnice.
Bern navodi da se na portertu, poklon od njenog supruga koji ga je kupio na aukciji, lako može prepoznati "pravilni nos" autorke čuvenog romana "Gordost i predrasude".
Danas postoje svega dva portreta Džejn Ostin, od kojih je jedan napravila njena sestra Kasandra 1810.
Portret olovkom na velumu, nastao oko 1815. godine, nosi na poleđini naznaku "Gospođica Džejn Ostin".

Bern navodi da je konsultovala nekoliko stručnjaka i da je većina potvrdila da je to portret književnice koja je umrla 1817. u 41. godini.

Na pitanje kako to da portret nije ranije autentifikovan, Bern je u izjavi za BBC podsetila da je Džejn Ostin objavljivala svoja dela anonimno, te da ljudi nisu uopšte znali ko je ona, čak ni posle njene smrti kada se njeno ime prvi put pojavilo na koricama njenih romana.
 
Always a lady
MODERATOR
Učlanjen(a)
25.08.2009
Poruka
38.978
Dva veka romana "Gordost i predrasude"

Dva veka romana "Gordost i predrasude"

Širom sveta obeležava se jubilej romana "Gordost i predrasude". Kroz ljubavnu priču Džejn Ostin je ismevala aroganciju aristokratije, površnost i vulgarnost novih bogataša

1.jpg
Širom sveta obeležava se jubilej romana "Gordost i predrasude"

PRVI rukopis koji je engleska spisateljica Džejn Ostin poslala izdavaču - odbijen je! "Prve impresije", koje je pisala od oktobra 1796. do avgusta 1797. u Kentu, u kući svoga brata, vraćene su joj poštom, bez komentara. Tek kada je sa uspehom objavila "Razum i osećajnost", ohrabrila se da rukopis doradi i ponudi pod imenom "Gordost i predrasude".

Pojavio se pre tačno 200 godina, krajem januara 1813. Od tada je roman, koji je postao jedno od najpopularnijih dela svetske književnosti, prodat u 20 miliona primeraka. Samo u Britaniji se svake godine, i pored toga što se besplatno može "skinuti" sa interneta, doštampa novih 50.000.

Najrazličitije manifestacije širom planete, kojima se ovih dana obeležava dvestoti rođendan "najdražeg deteta", kako je Džejn Ostin "tepala" ovom romanu, pokazale su da se fenomen dvovekovne zaljubljenosti u priču o pet sestara Benet u potrazi za muževima, iz književnosti prelio i na film, televiziju, nove tehnologije.

U čast jubileja, u Centru "Džejn Ostin" u Batu, sledećeg ponedeljka će stručnjaci, savremeni pisci i čitaoci, neprekidno, 12 časova, čitati delo u celini, a putem globalne mreže slušaće ih u stotine klubova ljubitelja Džejn Ostin u Britaniji, Severnoj Americi, Australiji, Holandiji, Brazilu, Japanu...

A magija svakog novog čitanja ove knjige počinje već prvom rečenicom, koja je jedna od najcitiranijih u engleskoj književnosti: "Opšte je poznata istina da je svaki bogati neženja u potrazi za ženom."
Kada se čak dvojica takvih neženja pojave u komšiluku porodice Benet, majka pet neudatih kćeri to shvata kao šansu koju ni po cenu života ne treba propustiti. Pokretač svih događaja u romanu je nesrećna okolnost da imanje gospodina Beneta ne mogu da naslede njegove ćerke, što porodicu dovodi u nezavidnu poziciju i pitanje opstanka je dobro udomiti ženske potomke. Čitanje romana iz ovog ugla daje mu značenja koja su često zanemarena u odnosu na ljubavni zaplet između promućurne i šarmantne glavne junakinje Elizabete i gordog i plemenitog Fricdžeralda Darsija.

- Ljubavna priča u romanu ironično je intonirana još od prve rečenice - kaže za naš list profesor Zoran Paunović, šef katedre za anglistiku beogradskog Filološkog fakulteta. - Osnovni životni cilj svake mlade devojke u Engleskoj ranog devetnaestog veka (kao i u nekoliko potonjih decenija, uostalom) jeste da se "dobro uda". Zaljubiti se pri tom nije zabranjeno, ali nije neophodno: štaviše, ljubav se često doživljava i kao nepotrebno unošenje pometnje u čvrsto i jasno postavljen kupoprodajni bračni ugovor. U tom smislu, "Gordost i predrasude" svakako je u velikoj meri, po mnogima i prvenstveno, socijalni roman; to što ga znatno češće čitamo kao ljubavnu priču posledica je činjenice da nam je ljubav potrebnija nego sociološko-etičke analize: a u literaturi obično tražimo i pronalazimo upravo ono što nam u životu nedostaje.

Slikajući društvene odnose u srednjem i višem stalažu, ukazujući na nepravde prema ženama, drugorođenim sinovima, siromašnima, ismevajući aroganciju aristokratije i površnost i vulgarnost novih bogataša, Džejn Ostin, smatra profesor Paunović, nije bila samo hroničar vremena:

- Bila je kritičar, i te kakav - već i zbog činjenice da ju je mnogo više zanimao psihološki i moralni portret tipičnog čoveka (preciznije, žene) vremena kome je pripadala, nego okolnosti koje su tog čoveka stvorili takvog kakav je. Zanimali su je ljudi, ne istorija: živela je, uostalom, skrajnutim provincijskim životom u kome je "velika istorija" prolazila mimo nje.

Svojski trud Benetovih da proizvedu muškog naslednika nije se isplatio, pa je njihov rođak gospodin Kolins, umišljeni, uštogljeni, beskičmeni, šupljoglavi sveštenik, bio viđen da, kada dođe vreme, udovicu i sve njene kćeri otera sa poseda. Njegov lik Ostinova slika gotovo groteskno.

- Komični sveštenik jedan je od tipskih likova engleske književnosti. U Engleskoj postoji bogata tradicija ovakvih karaktera: nijedan od njih, bar kad je reč o onima iz značajnijih dela, nije doživljavan kao poruga crkvi, već pre kao dobronamerni, blagi podsmeh nekima od njenih naglašenije ekscentričnih predstavnika - objašnjava naš sagovornik. - Takav je slučaj i sa sveštenicima iz romana Džejn Ostin.

Ironija i humor u ovom, i u ostalim delima Džejn Ostin, imali su izuzetno važnu ulogu.

2.jpg

- Ljubavnih romana sa sličnom fabulom bilo je u devetnaestom veku napretek. Većina njih, međutim, bila je štreberski smrtno uozbiljena do te mere da su se pretvarali u sopstvene parodije - kaže profesor Paunović. - Prefinjenom umetnošću ironije, koja umetnost odvaja od srceparajućih tvorevina za jevtinu katarzu, vladali su samo istinski retki pisci. Džejn Ostin, u svoje vreme, svakako ponajviše. Jedan od paradoksa popularnosti svih šest romana Džejn Ostin, pa i romana "Gorodst i predrasude" jeste da je interesovanje za njih u ovom našem vremenu bez čipki i šešira, balova i dugih pisama, veće nego u doba kada su nastajali. A na pitanje šta je to što u njima privlači savremenog čitaoca, professor Zoran Paunović odgovara:

- Ironija, humor i potreba za verovanjem da ljubav postoji, uprkos ironiji, humoru i kupoprodajnim bračnim ugovorima.


Uz sve peripetije u zapletu romana, čija se radnja odvija brzo poput kadrila ili konjskog galopa, na kraju Lizi nalazi svoj mir u dvorcu Pemberli sa stamenim Darsijem, lepa i dobra Džejn udaje se za istog takvog gospodina Binglija, a raskalašna i lakoverna Lidija, ipak, pred oltar staje uz prevaranta Vikama. Tri ćerke udate - blagoslov za gospođu Benet.

OD ZOMBIJA DO EROTIKE

VIŠE od sedamdeset autora okušalo se u pisanju mogućih nastavaka "Gordosti i predrasuda". Junaci Džej Ostin dobijali su u tim knjigama, koje su većinom nastale početkom 21. veka, nove i sasvim neočekivane sudbine. Najbizarnija je sigurno ona u kojoj se sreću sa zombijima, a najavljena je i erotska verzija.
Nebrojene su i studije i analize ovog dela. Ovogodišnji jubilej izdavači su shvatili i kao izuzetnu poslovnu šansu, pa se najavljuju dela koja Ostinovu tumače iz ekonomskog, popularno psihološkog, pa čak i vojnostrateškog ugla!?

OLIVIJE I FIRT
ROMAN "Gorodost i predrasude" imao je holivudsku, bolivudsku, italijansku, holandsku i nekoliko britanskih ekranizacija. Scenario za film iz 1940. U kome je Darsija igrao Lorens Olivije, potpisao je autor "Vrlog novog sveta" Oldos Haksli. Prema ovom delu nastala je i najgledanija britanska serija svih vremena, koja je 1995. u zvezde vinula Kolina Firta (posebno je upamćena scena kada kao Darsi u mokroj košulji izranja iz jezera). Veliki bioskopski uspeh pre osam godina postigla je i verzija sa Kirom Najtli i Metjuom Mekfajdenom u glavnim ulogama. Brodvejsku premijeru komad po ovom romanu imao je još 1935. godine, a od tada je širom sveta izvedeno na desetine dramatizacija i nekoliko mjuzikala.

(Večernje novosti)
 
Natrag
Top