LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
Jaja jeftinija, ali posle Uskrsa
Izvor: Danas
Beograd -- Jedno jaje na Kalenić pijaci juče je moglo da se kupe po ceni od 14 do 18 dinara. Samo na jednoj tezgi, ona najsitnija, koštala su 13 dinara.
Pre mesec dana cena ove namirnice, bar na pijacama, kretala se od osam do 12 dinara, a informacije o razlozima poskupljenja od gotovo 60 odsto, koje stižu do prodavaca, ali i šire javnosti su oprečne.
„Neverovatno je da su cene toliko otišle za manje od mesec dana. Ljudi manje kupuju, a najavljuju nam da će od nedelje jaje biti i 20 dinara“, kaže jedan od prodavaca na Kaleniću.
Jedni tvrde da su jaja poskupela zbog toga što je velika hladnoća tokom februara „pokosila“ živinu i tako nanela muke manjim proizvođačima, drugi naglo poskupljenje jaja vide kao scenario „velikih igrača“ na tržištu.
Direktor Srbokoke iz Jagodine Miroljub Stojanović kaže da su cene još pre mesec dana počele da rastu zbog velikog minusa i poteškoća koje su živinari imali kako bi sačuvali kokoške.
"Bilo je velikih problema, voda je smrzla zbog velike hladnoće, ljudi nisu mogli da obezbede vodu za živinu, proizvodnja je bilo znatno smanjena" , ističe Stojanović.
Tamo gde dođe do smanjenja proizvodnje, dolazi i do povećanja tražnje, ali bi stanje na tržištu jaja, napominje naš sagovornik, moglo da se stabilizuje već za desetak dana.
"Poslednjih četiri ili pet dana već je primetno da cene stagniraju, to je bitno. Potražnja je takođe stagnirala i mi već imamo od pet do 10 odsto niže cene, naravno, govorim o cenama koje nudimo veleprodajama. Potrošači će to osetiti za desetak dana" , naglašava Stojanović.
[TABLE="class: antrfile right, align: right"]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD="class: textvesti"]Situacija sa jajima ni u okolnim zemljama, tvrdi ovaj proizvođač iz Beograda, nije ništa bolja nego kod nas. Jaja su u Bugarskoj 25 dinara, Rumuniji isto, a poskupljenja su zakačila, tvrdi Stojanović, i BiH, Crnu Goru, Hrvatsku.[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
Iz Privredne komore Srbije stabilizaciju proizvodnje i cene jaja očekuju za dve do tri nedelje, taman na vreme za Uskrs.
Iako je svake godine tradicionalno potražnja u aprilu, pred ovaj praznik, izuzetno velika, nema sumnje da će cene ove godine smanjiti broj ofarbanih jaja na trpezama u Srbiji.
„Tek posle Uskrsa možemo da očekujemo da će cene neznatno pasti, pre toga se to neće desiti. Ove trenutne cene su u stvari realne“, tvrdi jedan od većih proizvođača jaja u Srbiji.
On kaže da razloge poskupljenja ne treba tražiti samo u jakoj zimi, već i tome što je poslednjih godina mnogo toga poskupelo, dok su jedino jaja već godinama držala istu cenu. „Suncokretova sačma je sa 13 poskupela na 21 dinar, sojina sačma je do skoro bila 35, sada je 41 dinar.
Osim toga, situacija na tržištu je takva da je veliki broj živinara propao tokom poslednjih godina, a najbolja potvrda tome, naglašava on, jeste i to što se trenutno 10 velikih farmi bezuspešno prodaje.
„Ljudi su navikli da je jaje jeftino i da mu se cena ne menja. Ove trenutne cene su u stvari realne. Da vam ne pričam kakav je i koliko traje proces proizvodnje jaja, od odgajanja pileta do trenutka kada vam se to isplati prođe i godinu i po dana“, tvrdi on i dodaje da pojeftinjenje, ali ne veće od 10 odsto, može da se očekuje tek posle Uskrsa.
[TABLE="class: antrfile right, align: right"]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD="class: textvesti"]Potrošnja jaja u Srbiji u poslednjih 15 godina pala je sa 200 na približno 120 komada godišnje po glavi stanovnika, što znači da u EU prosečno godišnje pojedu 80 jaja više nego mi.
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
Podsećanja radi, poskupljenje jaja pred ovaj praznik gotovo da je poslovično, mada se pre tri godine dogodio izuzetak. U sred trenda poskupljenja, na nedelju dana pred Uskrs, Maksi lanac plasirao je taj proizvod po ceni koja je i za 40 odsto bila niža od pijačne. Svi su bili prinuđeni da spuste cene. Takav potez, međutim, ove godine se ne očekuje.
Iako ne postoje precizni podaci, prema procenama stručnjaka, u Srbiji ima četiri miliona koka nosilja, a ukupno se proizvede od 1, 2 do 1,4 milijarde komada jaja na godišnjem nivou. Više od 90 odsto proizvodnje nalazi se na malim, sitnim i srednjim farmama, pa nije ni čudo što je usled nepovoljnih vremenskih okolnosti većina njih bila primorana da trajno ili privremeno prekine da posluje.
Veliki proizvođači drže tek nešto više od deset odsto tržišta, a među njima su najuticajniji Agroživ iz Žitišta, koji je sada u vlasništvu Srbijagasa, kao i Eko organik lajf (bivši Krmivo produkt) koji je već četiri godine u vlasništvu kompanije Svislajon Takovo.
Predsednik Nacionalne asocijacije potrošača Srbije Goran Papović kaže da poskupljenje jaja pred Uskrs „nije ništa novo“.
"To rade svaki put pred Uskrs, kao opravdanje koriste to što je poskupelo gorivo i što su prinosi slabiji. Ono što sada treba država da uradi jeste da uvede ekstra profit, i da uđe u magacine da se vidi ko koliko jaja ima, odakle su. Inspekcija bi trebalo da krene u kontrolu" , ističe Papović.
Izvor: Danas
Beograd -- Jedno jaje na Kalenić pijaci juče je moglo da se kupe po ceni od 14 do 18 dinara. Samo na jednoj tezgi, ona najsitnija, koštala su 13 dinara.
Pre mesec dana cena ove namirnice, bar na pijacama, kretala se od osam do 12 dinara, a informacije o razlozima poskupljenja od gotovo 60 odsto, koje stižu do prodavaca, ali i šire javnosti su oprečne.
„Neverovatno je da su cene toliko otišle za manje od mesec dana. Ljudi manje kupuju, a najavljuju nam da će od nedelje jaje biti i 20 dinara“, kaže jedan od prodavaca na Kaleniću.
Jedni tvrde da su jaja poskupela zbog toga što je velika hladnoća tokom februara „pokosila“ živinu i tako nanela muke manjim proizvođačima, drugi naglo poskupljenje jaja vide kao scenario „velikih igrača“ na tržištu.
Direktor Srbokoke iz Jagodine Miroljub Stojanović kaže da su cene još pre mesec dana počele da rastu zbog velikog minusa i poteškoća koje su živinari imali kako bi sačuvali kokoške.
"Bilo je velikih problema, voda je smrzla zbog velike hladnoće, ljudi nisu mogli da obezbede vodu za živinu, proizvodnja je bilo znatno smanjena" , ističe Stojanović.
Tamo gde dođe do smanjenja proizvodnje, dolazi i do povećanja tražnje, ali bi stanje na tržištu jaja, napominje naš sagovornik, moglo da se stabilizuje već za desetak dana.
"Poslednjih četiri ili pet dana već je primetno da cene stagniraju, to je bitno. Potražnja je takođe stagnirala i mi već imamo od pet do 10 odsto niže cene, naravno, govorim o cenama koje nudimo veleprodajama. Potrošači će to osetiti za desetak dana" , naglašava Stojanović.
[TABLE="class: antrfile right, align: right"]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD="class: textvesti"]Situacija sa jajima ni u okolnim zemljama, tvrdi ovaj proizvođač iz Beograda, nije ništa bolja nego kod nas. Jaja su u Bugarskoj 25 dinara, Rumuniji isto, a poskupljenja su zakačila, tvrdi Stojanović, i BiH, Crnu Goru, Hrvatsku.[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
Iz Privredne komore Srbije stabilizaciju proizvodnje i cene jaja očekuju za dve do tri nedelje, taman na vreme za Uskrs.
Iako je svake godine tradicionalno potražnja u aprilu, pred ovaj praznik, izuzetno velika, nema sumnje da će cene ove godine smanjiti broj ofarbanih jaja na trpezama u Srbiji.
„Tek posle Uskrsa možemo da očekujemo da će cene neznatno pasti, pre toga se to neće desiti. Ove trenutne cene su u stvari realne“, tvrdi jedan od većih proizvođača jaja u Srbiji.
On kaže da razloge poskupljenja ne treba tražiti samo u jakoj zimi, već i tome što je poslednjih godina mnogo toga poskupelo, dok su jedino jaja već godinama držala istu cenu. „Suncokretova sačma je sa 13 poskupela na 21 dinar, sojina sačma je do skoro bila 35, sada je 41 dinar.
Osim toga, situacija na tržištu je takva da je veliki broj živinara propao tokom poslednjih godina, a najbolja potvrda tome, naglašava on, jeste i to što se trenutno 10 velikih farmi bezuspešno prodaje.
[TABLE="class: antrfile right, align: right"]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD="class: textvesti"]Potrošnja jaja u Srbiji u poslednjih 15 godina pala je sa 200 na približno 120 komada godišnje po glavi stanovnika, što znači da u EU prosečno godišnje pojedu 80 jaja više nego mi.
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
Podsećanja radi, poskupljenje jaja pred ovaj praznik gotovo da je poslovično, mada se pre tri godine dogodio izuzetak. U sred trenda poskupljenja, na nedelju dana pred Uskrs, Maksi lanac plasirao je taj proizvod po ceni koja je i za 40 odsto bila niža od pijačne. Svi su bili prinuđeni da spuste cene. Takav potez, međutim, ove godine se ne očekuje.
Iako ne postoje precizni podaci, prema procenama stručnjaka, u Srbiji ima četiri miliona koka nosilja, a ukupno se proizvede od 1, 2 do 1,4 milijarde komada jaja na godišnjem nivou. Više od 90 odsto proizvodnje nalazi se na malim, sitnim i srednjim farmama, pa nije ni čudo što je usled nepovoljnih vremenskih okolnosti većina njih bila primorana da trajno ili privremeno prekine da posluje.
Veliki proizvođači drže tek nešto više od deset odsto tržišta, a među njima su najuticajniji Agroživ iz Žitišta, koji je sada u vlasništvu Srbijagasa, kao i Eko organik lajf (bivši Krmivo produkt) koji je već četiri godine u vlasništvu kompanije Svislajon Takovo.
Predsednik Nacionalne asocijacije potrošača Srbije Goran Papović kaže da poskupljenje jaja pred Uskrs „nije ništa novo“.
"To rade svaki put pred Uskrs, kao opravdanje koriste to što je poskupelo gorivo i što su prinosi slabiji. Ono što sada treba država da uradi jeste da uvede ekstra profit, i da uđe u magacine da se vidi ko koliko jaja ima, odakle su. Inspekcija bi trebalo da krene u kontrolu" , ističe Papović.