Izrada alpinetuma

[Mihajlo]

Izrada alpinetuma

Vrtne žandinjerice sa jednogodišnjem cvećem, lukovicom, ružama kao i cvetajuće grmlje imaju svoj ustaljeni ritam cvetanja i propadanja. Koliko se god trudili i vešto sastavili rane srednje i kasno cvatuće vrste, neizbežna su bescvetna razdoblja i prazna mesta u žandinjerama. U alpinetumu je sve drugačije. On je pun dinamike. Uvek se nešto novo događa. Kraj cvetanja jedne vrste zamenjuje se početkom cvetanja ili listanja druge vrste ili punim cvetanjem treće vrste. Sve to u razdoblju od najranijeg proleća, pa sve do kasne jeseni. Naravno, ukoliko se sortiment bilja na taj način uskladi i rasporedi.

Upravo je neverovatno kako su velike mogućnosti kreacije na tako malom prostoru, koliko se raznolikosti može postići na jednom mestu. Kamenje i bilje se može složiti na razne načine. Isto tako alpinetum možete svake godine ponovo dopunjavati sadnjom novih vrsta bilja i postizati nove cvetne efekte. Alpinetum nema shemu, redosled ili raspored... Upravo taj “namerni nered“ i raznolikost boja i oblika daje mu posebnu draž i čini ga tako omiljenim i atraktivnim.

Iako je alpinetum tj. kamenjara dobio ime po kamenju od kojeg je napravljen kostur, kamen nije najvažniji element niti to sme biti kao ni samo bilje.

Najvažniji element je zapravo, usklađenost boja i oblika kamena i bilja! A to je problem ukusa i veštine onoga ko gradi. Za to ne postoji određen šablon niti shema. Radimo sledeći svoje ideje, želje i kreativnost. Da biste u tome uspeli u potpunosti, pre pravljenja kamenjare, trebalo bi upoznati bar osnovne biljne vrste koje ćete upotrebiti, tako da odmah pri postavljanju nekog kamena planirate koje bilje i na koje mesto pored tog kamena želite posaditi. Dakle, već tada počinjete usklađivati odnos kamenja i bilja, boje i oblika.

Tokom pravljenja kamenjare moramo imati na umu da o uloženom trudu, strpljenju i umešnosti zavisi funkcionalnost i izgled. Nemojmo saditi na brzinu i neplanski, jer će nam u skoroj budućnosti alpinetum predstavljati veliki problem i zadavati muke, da ne govorimo o tome koliko će nam teško biti kad vidimo kako nismo postigli onaj efekat koji smo želeli.

Kada smo zavrsili sa izradom alpinetuma tj. kada smo učvrstili kamenje, zasadili višegodišnje i ostalo bilje, preostaje nam briga oko održavanja. Ma koliko dobro pripremili mesto za sadnju, korov je neizbežan. Zato ga treba pravovremeno odstraniti. Isto tako zemlju treba povremeno prehranjivati, malo pođubriti i ukoliko je potrebno zalivati. Još jednu stvar moramo imati na umu, ne smemo biti nestrpljivi i očajavati ukoliko već nakon godinu-dve ne dobijamo željeni izgled. Za razvoj svakog živog bića potrebno je vreme pa tako i za bilje. Ono ne može rasti i razvijati se u skladu sa našim željama, već po određenim biološkim zakonima. Međutim, to ne znači da ne možemo uticati na rasti i razvoj. Adekvatan izbor supstrata, raspored kamenih blokova, kako bi se omogućilo sto bolje iskorišćenje kišnice, izborom bilja za određeno podneblje, dobrom pripremom sadnog mesta, sadnjom, količinom zasađenog bilja i na kraju dobrom i adekvatnom negom i te kako možemo uticati na rast bilja. Ukoliko su svi ti uslovi ispunjeni, nema razloga ni straha da nećemo već nekoliko godina nakon pravljenja imati onakav alpinetum kakav smo zamislili i želeli.

U alpinetumu se sadi nisko ili puzeće bilje (perene) tj. ono koje se razvija u širinu. Takvo bilje koristi se zato što uglavnom odgovara rustikalnom izgledu alpinetuma koji podseća na planinski pejzaž. Visoke stablašice ne dolaze u obzir za kamenjaru, osim za pozadinu gde najviše odgovara crnogorica..

Imajući u vidu da je alpinetum jedan od dominirajućih elemenata u vrtu trebalo bi mu naći adekvatno mesto. Poželjno je da bude uočljiv iz raznih delova vrta, terase ili bilo kog drugog prostora na kojem se u toku leta boravi, da je na sunčanom mestu sa dosta vode. Prema tome, ako već nemate prirodne uslove (već postojeće stene ili kamenje) i ako alpinetum pravite ispočetka, tada se on može smestiti npr. uz podignutu terasu, uz vrtni bazen, uz ćosak sa pozadinom od crnogorice ili na nekom drugom mestu u zavisnosti od uslova u pojedinim vrtovima. Vrlo često se u pozadini alpinetuma nalazi tamna crnogorica tako da žive boje cvetajućih vrsta dođu više do izražaja. Međutim ne mora se samo takvo drveće saditi u njegovoj blizini. Mogu to biti i biljne vrste specifičnih oblika npr. stupaste, stožaste, kuglaste, žalobne... Naime, i alpinetum se mora, kao i ostali vrtni elementi podrediti određenoj kompoziciji vrta. Ukoliko je kompozicija vrta nemirna i raznolika i alpinetum će biti takođe.

Priprema tla

Kada je reč o vrsti tla na kom se alpinetum gradi, opet polazimo od prirodnog kamenjara. U toj situaciji je potrebno samo na pojedinim mestima popuniti prazna mesta plodnom zemljom, a postojeću podlugu očistiti od korova, posuti kompostom, supstratima ili zrelim stajskim đubrivom, pa prekopati. Kada se alpinetum gradi u celosti, tada se na dno stavlja drenažni sloj od šljunka, opeke ili tucanog kamena. Zemlja treba biti plodna i rastresita. Ponekad je treba izmešati sa organskim đubrivom i peskom.

Što se tiče same plodnosti tla za alpinetum, vrlo je teško odlučiti se za savet da tlo mora biti jako plodno. Zašto? Biljne vrste u alpinetumu su uglavnom pokrivači ili jastučastog oblika i brzo se šire. Ukoliko je tlo jako plodno to širenje će biti ubrzano pa će biljke trebati, pogovotu ako se ne zasade na potreban razmak, presađivati. Prema tome, tlo treba biti plodno i rastresito, ali ne treba preterivati. Tim biljkama, koje su praktično izolovanje od matice zemlje, je više potrebno dobra količina vode nego prebogato zemljište. Stoga treba uskladiti plodnost tla, potrebu za vodom i razmak sadnje za pojedine vrste.
Paleta biljnih vrsta koje se mogu koristiti zaista je velika. To mogu biti lukavice, gomoljasto bilje, jednogodišnje i višegodišnje zimzeleno i listopadno patuljasto drveće i grmlje. Npr.

● Kamenita trava (Alyssum saxatile) naravno do visine 15 do 30cm, razmaka 30 do 40cm. Zimi listovi ne opadaju, nema preterane zahteve za vrstom tla.
● Šumarica (Anemone) narastu od 20 do 40 cm visoke i 20 do 30 cm širine. Mogu uspevati i u senovitim delovima.
● Babina svila ( Armeria maritima) stvara pokriv visine od 150do 20cm. Ponekad moze da cveta i celo leto, do kasno u jesen.
● Plavi jastučac ( Subrieta) je jastučasti pokrivač koji narasta 15 do 25cm visine a jedna je od najprimenljivijih vrsta u kamenjarima. Treba oprezno čistiti korov oko nje jer ima vrlo nežno i plitko korenje
● Karpasti zvončić naraste 20 do 40cm promera 15 do 25cm
● Rožac narasta od 5 do 10cm. Podnosti jaku kišu, listi zimi ne opadaju
● Karanfili stvaraju pokrov visine 5 do 40cm. List ne opada zimi
● Sunčanica stvara široke grmove visine od 10 do 20cm lepih boja
● Snežak je uobičajen stanovnik kamenjara. Dobro podnosi sušu i različita tla. Naraste 10 do 20cm visoko a 20 do 30cm široko
● Gorski mak raste 10cm visoko, uspeva u senci
● Zvezdasta mahovina narasta nekoliko cm., može se zgodno iskoristiti kao zamena za travu.
● Kamenika dostiže visinu od 5 do 30cm, cveta belo, žuto, ružicasto i tamnocrveno.
● Majčina dušica cveta belo ili crveno i stvara velike i lepe jastuke
● Javor zeleni i crveni lepezasti je omiljena vrsta ljubitelja vrtne umetnosti. Imaju jako nazubljenje nežne cvetove. Zeleni javor na jesen menja boju lista od žute do crvene.
● Vres je takođe jedan od čestih i nezaoblizanih bilja koje se koristi. Mogu narasti od 20 do 30cm. visine i jako se rašire. Cvetovi su beli, roze, ljubičasti ili crveni.
● Žutika (Genista lydea) je nizak i širok grm, cveta žuto, nema posebne zahteve za tlo i podnosi i najveću sušu.
● Smreka je konična smreka, polako raste uvek ima koničnu formu, osim ako strada od crvenog pauka.
● Smreka plava kuglasta je kao i omorika patuljasta te smreka gnjezdasta, čest je vrtni iventar samo velikih zaljubljenika u vrt i prirodu.
● Tuja patuljasta je kao i navadena vrsta svreke jedna od vrtnih dragulja.

Šta bi trebalo pripremiti i znati

● Osnovni preduslov je neravan teren
● Treba napraviti malu skicu: kako zamišljamo kamenjaru tj kakav će ona imati oblik, dimenzije, prelazi i padovi, nagibi, stepenice ili prolazi... naravno prema konfiguraciji terena koji imate
● Kamenje treba postaviti što prirodnije kako bi se dobio utisak kao da je tu nastalo.
● Idealna kamenjara je ona koja je napravljena tako da smeštaj i položaj kamenja naprosto pokazuje postojanje geoloških slojeva kamenja u zemlji. Da biste u tome u potpunosti uspeli trebalo bi proučiti kamenite predele i koliko-toliko „osetiti“ taj kamen i te slojeve. Bićete u prednosti ako u vrtu već imate prirodni kamenit sloj. U tom slučaju, da biste imali kamenjaru, trebate taj deo samo obraditi i dopuniti tj napraviti plan gde i kako ćete postaviti biljke
● Znatno bolji efekat se postiže s manjim brojev većeg kamenja nego s većim brojem manjeg kamenja.
● Kamen treba postaviti tako da leži na svojoj najširoj strani zbog stabilnosti. Međutim , ako su baš toj strani boje i oblik lepši, kamen možemo položiti bočno.
● Kamen nikada ne sme biti šiljastom stranom okrenut prema dole.
● Kamenjar ne sme biti jednostavno koso postavljen tako da sve bude pod istim uglom, već raznoliko
● Mesta za sadnju bilja moraju biti vodoravna kako bi se omogućilo pravilno raspolaganjem vodom, a isto tako onemogućila erozija tla usled jakih kiša ili zalivanja.
● Kamenjar mora imati dosta sunca, prema tome ne sme biti u polusenci ili senci
● Kamen za gradnju uzmite iz lokalnih nalazišta (reka, iskopine) i radite samo sa jednom vrstom kamena.

 

[sasamazalica]

Izrada alpinetuma

Vrtne žandinjerice sa jednogodišnjem cvećem, lukovicom, ružama kao i cvetajuće grmlje imaju svoj ustaljeni ritam cvetanja i propadanja. Koliko se god trudili i vešto sastavili rane srednje i kasno cvatuće vrste, neizbežna su bescvetna razdoblja i prazna mesta u žandinjerama. U alpinetumu je sve drugačije. On je pun dinamike. Uvek se nešto novo događa. Kraj cvetanja jedne vrste zamenjuje se početkom cvetanja ili listanja druge vrste ili punim cvetanjem treće vrste. Sve to u razdoblju od najranijeg proleća, pa sve do kasne jeseni. Naravno, ukoliko se sortiment bilja na taj način uskladi i rasporedi.

Upravo je neverovatno kako su velike mogućnosti kreacije na tako malom prostoru, koliko se raznolikosti može postići na jednom mestu. Kamenje i bilje se može složiti na razne načine. Isto tako alpinetum možete svake godine ponovo dopunjavati sadnjom novih vrsta bilja i postizati nove cvetne efekte. Alpinetum nema shemu, redosled ili raspored... Upravo taj “namerni nered“ i raznolikost boja i oblika daje mu posebnu draž i čini ga tako omiljenim i atraktivnim.

Iako je alpinetum tj. kamenjara dobio ime po kamenju od kojeg je napravljen kostur, kamen nije najvažniji element niti to sme biti kao ni samo bilje.

Najvažniji element je zapravo, usklađenost boja i oblika kamena i bilja! A to je problem ukusa i veštine onoga ko gradi. Za to ne postoji određen šablon niti shema. Radimo sledeći svoje ideje, želje i kreativnost. Da biste u tome uspeli u potpunosti, pre pravljenja kamenjare, trebalo bi upoznati bar osnovne biljne vrste koje ćete upotrebiti, tako da odmah pri postavljanju nekog kamena planirate koje bilje i na koje mesto pored tog kamena želite posaditi. Dakle, već tada počinjete usklađivati odnos kamenja i bilja, boje i oblika.

Tokom pravljenja kamenjare moramo imati na umu da o uloženom trudu, strpljenju i umešnosti zavisi funkcionalnost i izgled. Nemojmo saditi na brzinu i neplanski, jer će nam u skoroj budućnosti alpinetum predstavljati veliki problem i zadavati muke, da ne govorimo o tome koliko će nam teško biti kad vidimo kako nismo postigli onaj efekat koji smo želeli.

Kada smo zavrsili sa izradom alpinetuma tj. kada smo učvrstili kamenje, zasadili višegodišnje i ostalo bilje, preostaje nam briga oko održavanja. Ma koliko dobro pripremili mesto za sadnju, korov je neizbežan. Zato ga treba pravovremeno odstraniti. Isto tako zemlju treba povremeno prehranjivati, malo pođubriti i ukoliko je potrebno zalivati. Još jednu stvar moramo imati na umu, ne smemo biti nestrpljivi i očajavati ukoliko već nakon godinu-dve ne dobijamo željeni izgled. Za razvoj svakog živog bića potrebno je vreme pa tako i za bilje. Ono ne može rasti i razvijati se u skladu sa našim željama, već po određenim biološkim zakonima. Međutim, to ne znači da ne možemo uticati na rasti i razvoj. Adekvatan izbor supstrata, raspored kamenih blokova, kako bi se omogućilo sto bolje iskorišćenje kišnice, izborom bilja za određeno podneblje, dobrom pripremom sadnog mesta, sadnjom, količinom zasađenog bilja i na kraju dobrom i adekvatnom negom i te kako možemo uticati na rast bilja. Ukoliko su svi ti uslovi ispunjeni, nema razloga ni straha da nećemo već nekoliko godina nakon pravljenja imati onakav alpinetum kakav smo zamislili i želeli.

U alpinetumu se sadi nisko ili puzeće bilje (perene) tj. ono koje se razvija u širinu. Takvo bilje koristi se zato što uglavnom odgovara rustikalnom izgledu alpinetuma koji podseća na planinski pejzaž. Visoke stablašice ne dolaze u obzir za kamenjaru, osim za pozadinu gde najviše odgovara crnogorica..

Imajući u vidu da je alpinetum jedan od dominirajućih elemenata u vrtu trebalo bi mu naći adekvatno mesto. Poželjno je da bude uočljiv iz raznih delova vrta, terase ili bilo kog drugog prostora na kojem se u toku leta boravi, da je na sunčanom mestu sa dosta vode. Prema tome, ako već nemate prirodne uslove (već postojeće stene ili kamenje) i ako alpinetum pravite ispočetka, tada se on može smestiti npr. uz podignutu terasu, uz vrtni bazen, uz ćosak sa pozadinom od crnogorice ili na nekom drugom mestu u zavisnosti od uslova u pojedinim vrtovima. Vrlo često se u pozadini alpinetuma nalazi tamna crnogorica tako da žive boje cvetajućih vrsta dođu više do izražaja. Međutim ne mora se samo takvo drveće saditi u njegovoj blizini. Mogu to biti i biljne vrste specifičnih oblika npr. stupaste, stožaste, kuglaste, žalobne... Naime, i alpinetum se mora, kao i ostali vrtni elementi podrediti određenoj kompoziciji vrta. Ukoliko je kompozicija vrta nemirna i raznolika i alpinetum će biti takođe.

Priprema tla

Kada je reč o vrsti tla na kom se alpinetum gradi, opet polazimo od prirodnog kamenjara. U toj situaciji je potrebno samo na pojedinim mestima popuniti prazna mesta plodnom zemljom, a postojeću podlugu očistiti od korova, posuti kompostom, supstratima ili zrelim stajskim đubrivom, pa prekopati. Kada se alpinetum gradi u celosti, tada se na dno stavlja drenažni sloj od šljunka, opeke ili tucanog kamena. Zemlja treba biti plodna i rastresita. Ponekad je treba izmešati sa organskim đubrivom i peskom.

Što se tiče same plodnosti tla za alpinetum, vrlo je teško odlučiti se za savet da tlo mora biti jako plodno. Zašto? Biljne vrste u alpinetumu su uglavnom pokrivači ili jastučastog oblika i brzo se šire. Ukoliko je tlo jako plodno to širenje će biti ubrzano pa će biljke trebati, pogovotu ako se ne zasade na potreban razmak, presađivati. Prema tome, tlo treba biti plodno i rastresito, ali ne treba preterivati. Tim biljkama, koje su praktično izolovanje od matice zemlje, je više potrebno dobra količina vode nego prebogato zemljište. Stoga treba uskladiti plodnost tla, potrebu za vodom i razmak sadnje za pojedine vrste.
Paleta biljnih vrsta koje se mogu koristiti zaista je velika. To mogu biti lukavice, gomoljasto bilje, jednogodišnje i višegodišnje zimzeleno i listopadno patuljasto drveće i grmlje. Npr.

● Kamenita trava (Alyssum saxatile) naravno do visine 15 do 30cm, razmaka 30 do 40cm. Zimi listovi ne opadaju, nema preterane zahteve za vrstom tla.
● Šumarica (Anemone) narastu od 20 do 40 cm visoke i 20 do 30 cm širine. Mogu uspevati i u senovitim delovima.
● Babina svila ( Armeria maritima) stvara pokriv visine od 150do 20cm. Ponekad moze da cveta i celo leto, do kasno u jesen.
● Plavi jastučac ( Subrieta) je jastučasti pokrivač koji narasta 15 do 25cm visine a jedna je od najprimenljivijih vrsta u kamenjarima. Treba oprezno čistiti korov oko nje jer ima vrlo nežno i plitko korenje
● Karpasti zvončić naraste 20 do 40cm promera 15 do 25cm
● Rožac narasta od 5 do 10cm. Podnosti jaku kišu, listi zimi ne opadaju
● Karanfili stvaraju pokrov visine 5 do 40cm. List ne opada zimi
● Sunčanica stvara široke grmove visine od 10 do 20cm lepih boja
● Snežak je uobičajen stanovnik kamenjara. Dobro podnosi sušu i različita tla. Naraste 10 do 20cm visoko a 20 do 30cm široko
● Gorski mak raste 10cm visoko, uspeva u senci
● Zvezdasta mahovina narasta nekoliko cm., može se zgodno iskoristiti kao zamena za travu.
● Kamenika dostiže visinu od 5 do 30cm, cveta belo, žuto, ružicasto i tamnocrveno.
● Majčina dušica cveta belo ili crveno i stvara velike i lepe jastuke
● Javor zeleni i crveni lepezasti je omiljena vrsta ljubitelja vrtne umetnosti. Imaju jako nazubljenje nežne cvetove. Zeleni javor na jesen menja boju lista od žute do crvene.
● Vres je takođe jedan od čestih i nezaoblizanih bilja koje se koristi. Mogu narasti od 20 do 30cm. visine i jako se rašire. Cvetovi su beli, roze, ljubičasti ili crveni.
● Žutika (Genista lydea) je nizak i širok grm, cveta žuto, nema posebne zahteve za tlo i podnosi i najveću sušu.
● Smreka je konična smreka, polako raste uvek ima koničnu formu, osim ako strada od crvenog pauka.
● Smreka plava kuglasta je kao i omorika patuljasta te smreka gnjezdasta, čest je vrtni iventar samo velikih zaljubljenika u vrt i prirodu.
● Tuja patuljasta je kao i navadena vrsta svreke jedna od vrtnih dragulja.

Šta bi trebalo pripremiti i znati

● Osnovni preduslov je neravan teren
● Treba napraviti malu skicu: kako zamišljamo kamenjaru tj kakav će ona imati oblik, dimenzije, prelazi i padovi, nagibi, stepenice ili prolazi... naravno prema konfiguraciji terena koji imate
● Kamenje treba postaviti što prirodnije kako bi se dobio utisak kao da je tu nastalo.
● Idealna kamenjara je ona koja je napravljena tako da smeštaj i položaj kamenja naprosto pokazuje postojanje geoloških slojeva kamenja u zemlji. Da biste u tome u potpunosti uspeli trebalo bi proučiti kamenite predele i koliko-toliko „osetiti“ taj kamen i te slojeve. Bićete u prednosti ako u vrtu već imate prirodni kamenit sloj. U tom slučaju, da biste imali kamenjaru, trebate taj deo samo obraditi i dopuniti tj napraviti plan gde i kako ćete postaviti biljke
● Znatno bolji efekat se postiže s manjim brojev većeg kamenja nego s većim brojem manjeg kamenja.
● Kamen treba postaviti tako da leži na svojoj najširoj strani zbog stabilnosti. Međutim , ako su baš toj strani boje i oblik lepši, kamen možemo položiti bočno.
● Kamen nikada ne sme biti šiljastom stranom okrenut prema dole.
● Kamenjar ne sme biti jednostavno koso postavljen tako da sve bude pod istim uglom, već raznoliko
● Mesta za sadnju bilja moraju biti vodoravna kako bi se omogućilo pravilno raspolaganjem vodom, a isto tako onemogućila erozija tla usled jakih kiša ili zalivanja.
● Kamenjar mora imati dosta sunca, prema tome ne sme biti u polusenci ili senci
● Kamen za gradnju uzmite iz lokalnih nalazišta (reka, iskopine) i radite samo sa jednom vrstom kamena.

OK...