- Učlanjen(a)
- 07.02.2010
- Poruka
- 14.864
Izložba Save Jokića: Život uz kičicu i mrežu
Slikar, pisac i ribar Savo Jokić otvorio u Rafailovićima neobičnu izložbu. Dvadesetak ulja na platnu izloženo ispred "Kapetanove konobe".Rano jesenje sunce, nalik onom avgustovskom, od kojeg se beži u hladovinu, prosulo se rivom Rafailovića. Na samom kraju sitnozrnaste bečićke plaže, turisti kojih je u priličnom broju, zastaju ispred "Kapetanove konobe".
Uz lepe drvene trpeze poznatog restorana, poređane slike iz kojih izvire Crna Gora - njena perla primorska, jezera i kanjoni kontinenta, dar od Boga, crkve i manastiri kojima je kroz vekove minule narod uzvratio Gospodu.
Izložba na otvorenom. Jedinstveno predstavljanje jednog od poslednjih boema Beograda, slikara, pisca i ribara Sava Jokića. Originalno, kao i sve što čini vremešni alas koji godine provodi između Save, Dunava i Jadranskog mora. Ovoga puta je malo prikasnio - pošto se letos lepo zabavljao na rekama kojima teče Beograd, slikajući i beležeći stare uspomene, došao je u pitome Paštroviće, koje odavno svojata kao retko ko. I doneo dvadesetak ulja koja je poređao na šetalištu.
- U ovo vreme, kada svaki slobodni trenutak čovek treba da provodi napolju, galerije ubijaju. Tesne su i pomalo zagušljive, do njih treba doći i to obično čine samo zaljubljenici u slikarstvo. Ovde su moji radovi pred očima najšireg auditorijuma, svi ih opažaju, kude i hvale. Neki zastaju duže i razgledaju, pitaju za cenu, neki se onako u prolazu "upoznaju" s onim što sam radio - smeška se stari alas.
Dok umetnik sedi u hladu "Kapetanove konobe" i hladi se čajem u koji sipa pomalo ruma, "kustos", šef restorana Joca Čarapan, ćaska sa gostima koji razgledaju slike. Pojašnjava o čemu se radi (mada nepotrebno, kaže slikar) i kazuje cene. Najviše je Rusa koje interesuju plava prostranstva i stari gradovi koji su srasli uz obalu, ali i drevni manastiri.
"Paštrovski pegaz", "Borba jaraca", "Zvono", "Bajo Pivljanin brani jezero", samo su neke od slika pred kojima zastaju radoznalci. Malo podalje, na zidovima "Konobe" su nemanjićki manastiri Duljevo, iznad Svetog Stefana, Reževići, deo "Paštrovske Svete gore".
Uveče, slikar ide na pučinu sa prijateljem Simom. Zabace mreže, a ujutru kupe ribu koja se u njima zakoprcala. Za prijatelje i prolaznike koji se ozbiljnije interesuju za slike iznose je na trpeze.
Jokić je na more doneo i svoju beležnicu u koju je tokom zime, proleća i leta, u Beogradu, upisivao uspomene iz "Prešernove kleti", "Lotosa", "Kleopatre", "Srpske kafane", "Bermudskog trougla" ("Lipa", "Grmeč", "Šumatovac") odnosno kuda su prohujale njegove najbolje godine.
Autor romana "Ruke na rešetkama", po kojem je snimljen film, "Zimski leptir", "Na grobu Svetog Nikole" i drugi oživljava likove vitezova kafanskog stola negdašnjeg Beograda - Paje Vuisića, Libera Markonija, Zorana Radmilovića, Đorđa Pure...
- Biće to možda i knjiga, ali o tom potom. Sada sam na moru sa slikama i mrežama. Doterujem pomalo svoje tekstove. Doneo sam Televiziji Budva mali poklon - dokumentarni film "Na grobu Svetog Nikole", kojeg sam radio u Bariju i na Crnogorskom primorju. Neka se malo zavrti na malim ekranima ove sunčane jeseni. Ili, možda zimus, kada obala opusti - priča za "Novosti" Savo Jokić.
Slikar, pisac i ribar još nije odgonetnuo u kojem je poslu najbolji. Sve je to, kaže, ista priča, koja ima samo različit rukopis. I alate. Priča jednog bogatog života iz vremena poezije i mira, kada se ulazilo u kafane da se čuje vrcava dosetka, da se uz dobra vina mezi poezija, da se u zoru iz kafana ide na tople bureke.
Toga više nema. Ne zato što kafana nema - njih je, veli naš sagovornik, i previše - nego što su oni koji su u njima stolovali, u rajskim vrtovima. A naslednika gotovo da nema.
Izvor:
Novosti.rs
Slikar, pisac i ribar Savo Jokić otvorio u Rafailovićima neobičnu izložbu. Dvadesetak ulja na platnu izloženo ispred "Kapetanove konobe".Rano jesenje sunce, nalik onom avgustovskom, od kojeg se beži u hladovinu, prosulo se rivom Rafailovića. Na samom kraju sitnozrnaste bečićke plaže, turisti kojih je u priličnom broju, zastaju ispred "Kapetanove konobe".
Uz lepe drvene trpeze poznatog restorana, poređane slike iz kojih izvire Crna Gora - njena perla primorska, jezera i kanjoni kontinenta, dar od Boga, crkve i manastiri kojima je kroz vekove minule narod uzvratio Gospodu.
Izložba na otvorenom. Jedinstveno predstavljanje jednog od poslednjih boema Beograda, slikara, pisca i ribara Sava Jokića. Originalno, kao i sve što čini vremešni alas koji godine provodi između Save, Dunava i Jadranskog mora. Ovoga puta je malo prikasnio - pošto se letos lepo zabavljao na rekama kojima teče Beograd, slikajući i beležeći stare uspomene, došao je u pitome Paštroviće, koje odavno svojata kao retko ko. I doneo dvadesetak ulja koja je poređao na šetalištu.
- U ovo vreme, kada svaki slobodni trenutak čovek treba da provodi napolju, galerije ubijaju. Tesne su i pomalo zagušljive, do njih treba doći i to obično čine samo zaljubljenici u slikarstvo. Ovde su moji radovi pred očima najšireg auditorijuma, svi ih opažaju, kude i hvale. Neki zastaju duže i razgledaju, pitaju za cenu, neki se onako u prolazu "upoznaju" s onim što sam radio - smeška se stari alas.
Dok umetnik sedi u hladu "Kapetanove konobe" i hladi se čajem u koji sipa pomalo ruma, "kustos", šef restorana Joca Čarapan, ćaska sa gostima koji razgledaju slike. Pojašnjava o čemu se radi (mada nepotrebno, kaže slikar) i kazuje cene. Najviše je Rusa koje interesuju plava prostranstva i stari gradovi koji su srasli uz obalu, ali i drevni manastiri.
"Paštrovski pegaz", "Borba jaraca", "Zvono", "Bajo Pivljanin brani jezero", samo su neke od slika pred kojima zastaju radoznalci. Malo podalje, na zidovima "Konobe" su nemanjićki manastiri Duljevo, iznad Svetog Stefana, Reževići, deo "Paštrovske Svete gore".
Uveče, slikar ide na pučinu sa prijateljem Simom. Zabace mreže, a ujutru kupe ribu koja se u njima zakoprcala. Za prijatelje i prolaznike koji se ozbiljnije interesuju za slike iznose je na trpeze.
Jokić je na more doneo i svoju beležnicu u koju je tokom zime, proleća i leta, u Beogradu, upisivao uspomene iz "Prešernove kleti", "Lotosa", "Kleopatre", "Srpske kafane", "Bermudskog trougla" ("Lipa", "Grmeč", "Šumatovac") odnosno kuda su prohujale njegove najbolje godine.
Autor romana "Ruke na rešetkama", po kojem je snimljen film, "Zimski leptir", "Na grobu Svetog Nikole" i drugi oživljava likove vitezova kafanskog stola negdašnjeg Beograda - Paje Vuisića, Libera Markonija, Zorana Radmilovića, Đorđa Pure...
- Biće to možda i knjiga, ali o tom potom. Sada sam na moru sa slikama i mrežama. Doterujem pomalo svoje tekstove. Doneo sam Televiziji Budva mali poklon - dokumentarni film "Na grobu Svetog Nikole", kojeg sam radio u Bariju i na Crnogorskom primorju. Neka se malo zavrti na malim ekranima ove sunčane jeseni. Ili, možda zimus, kada obala opusti - priča za "Novosti" Savo Jokić.
Slikar, pisac i ribar još nije odgonetnuo u kojem je poslu najbolji. Sve je to, kaže, ista priča, koja ima samo različit rukopis. I alate. Priča jednog bogatog života iz vremena poezije i mira, kada se ulazilo u kafane da se čuje vrcava dosetka, da se uz dobra vina mezi poezija, da se u zoru iz kafana ide na tople bureke.
Toga više nema. Ne zato što kafana nema - njih je, veli naš sagovornik, i previše - nego što su oni koji su u njima stolovali, u rajskim vrtovima. A naslednika gotovo da nema.
Izvor:
Novosti.rs