Koristite zastareli pregledač. Možda neće pravilno prikazivati ove ili druge veb stranice. Trebali biste nadograditi ili koristiti alternativni pregledač.
Putin kroz suze proglasio pobedu na predsedničkim izborima
Izvor: Blic.rs
Ruski premijer Vladimir Putin proglasio je pobedu na današnjim predsedničkim izborima u Rusiji, dok su mu se suze slivale niz obraze.
On je pobedu proglasio na skupu pred više desetina hiljada ljudi okupljenih u centru Moskve.
"Obećao sam vam da ćemo pobediti i pobedili smo. Slava Rusiji", rekao je Putin okupljenima u blizini Kremlja.
Kako javlja "Rusija danas", Putin je osvojio 63,6 odsto glasova, a lider komunista Genadij Zjuganov 17,22 odsto. Centralna izborna komisija do sada je prebrojala 33 odsto glasova.
Kandidati Vladimir Žirinovski, lider LDPR-a i nezavisni kandidat milijarder Mihail Prohorov bore se za treće mesto, jer su oba osvojila oko 7,2 odsto glasova.
Sergej Mironov, vođa Pravedne Rusije, peti je sa osvojenih 3,70 odsto glasova.
Genadij Zjuganov je izjavio danas da ne priznaje rezultate izbora, prema kojima ubedljivo vodi Putin.
"Mi ne priznajemo izbore, smatramo da su nelegitimni, nepošteni i netransparentni", kazao je Zjuganov.
Šef predizbornog štaba premijera Vladimira Putina, Stanislav Govoruhin odbacio je večeras optužbe opozicije da su izborna pravila ozbiljno kršenja tokom glasanja i ocenio ih kao čiste i transparentne.
Prethodno su ankete sprovedene na biračkim mestima takođe pokazale da Putin ubedljivo vodi. Prema anketi koju je za državnu televiziju tokom dana radila agencija "Visiom", Putin je osvojio 59 odsto glasova, tako da neće biti drugog izbornog kruga, dok je prema ispitivanju agencije Fom, Putin je dobio 58 odsto glasova.
Na drugom mestu je kandidat Komunističke partije Genadij Zjuganov sa 18 odsto glasova, dok su lider Liberalno-demokratske partije Vladimir Žirinovski, Sergej Mironov - Pravedna Rusija, i biznismen Mihail Prohorov dobili manje od deset odsto glasova.
U Rusiji su zatvorena sva birališta na predsedničkim izborima, a izlaznost je bila 56,3 odsto. Na skoro 95 hiljada biračkih mesta mogućnost da glasa imalo je skoro 110 miliona birača. Centralna izborna komisija je najavila da će odmah nakon zatvaranja birališta početi da saopštava prve rezultate.
Preliminarni rezultati: Putin pobednik sa 63,85 odsto glasova
Preliminarni rezultati: Putin pobednik sa 63,85 odsto glasova
Tanjug |
Ruska Centralna izborna komisija (CIK) saopštila je rano jutros preliminarne rezultate predsedničkih izbora, na osnovu 99 odsto prebrojanih glasova, prema kojima je još aktuelni premijer Vladimir Putin ubedljivo pobedio sa 63,85 odsto osvojenih glasova birača.
Na drugom mestu je lider Komunističke partije Genadij Zjuganov koji je zasad ima 17,18 odsto glasova, a treći je samostalni kandidat Mihail Prohorov sa 7,75 odsto.
Sledi kao četvrti predsednik Liberalno demokratske partije Vladimir Žirinovski sa 6,23 odsto, dok je poslednji lider Pravedne Rusije Sergej Mironov, koji je dobio 3,84 odsto podrške.
Putin je već proglasio izbornu pobedu sinoć oko 23 časa na Manježnom trgu u centru Moskve, gde ga je oduševljeno pozdravilo više od 100.000 pristalica.
Predsedničke izbore u Rusiji nadgledo je 700 stranih posmatrača, među kojima i oko 200 stalnih i privremenih posmatrača iz OEBS, koji će danas održati konferenciju za novinare u Moskvi na kojoj će govoriti i predsednik ove organizacije Tini Koks i potpredsednik Tonino Picula. Prema prvoj oceni, na izborima u Rusiji nije bilo većih nepravilnosti.
Ipak, nevladine organizacije prijavile su više stotina pojedinačnih kršenja izbornog procesa, a izlaznost na izborima, kako je kasno sinoć saopštio predsednik CIK Vladimir Čurov, bila je oko 64 odsto.
Izborni dan je obeležila i pogibija trojice policajaca koji su dežurali na biračkom mestu u selu Oktobarsko u Dagestanu, kada su ih napali maskirani razbojnici, a u vatrenom obračunu život je izgubio i jedan od napadača.
Vanparlamentarna opozicija koja protestuje još od decembarskih parlamentarnih izbora najavila je za večeras novi protest u centru Moskve u okviru kampanje “za poštene izbore”.
Putin će na predsedničku dužnost zvanično stupiti 7. maja, kao i ranije 2000. i 2008. godine kada je biran za predsednika.
Američki mediji ocenjuju pobedu Putina kao očekivanu Američki mediji su kao jednu od najvažnijih vesti u nedelju istakli pobedu Vladimira Putina na predsedničkim izborima u Rusiji, navodeći da je očekivana, ali uglavnom ističu tvrdnje opozicije da izbori nisu bili regularni i da će organizovati demonstracije u Moskvi.
Vašington Post prenosi reči 24. godišnjeg Moskovljanina, koji radi u Ministarstvu za vanredne situacije, da su mu šefovi naredili da glasa za Putina i da bude posmatrač na izborima. Si-En-En citira i nekadašnjeg šahovoskog šampiona i velikog protivnika Putinove vlasti, Garija Kasparova, koji tvrdi da su dodavani birači da bi Putin pobedio.
BRISEL - Ishod predsedničkih izborima u Rusiji hladno je primljen u sedištu Evropske unije, a niko od funkcionera EU nije čestitao Vladimiru Putinu izbornu pobedu.
Visoka predstavnica Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Ketrin Ešton ocenila je danas da je Putin izvojevao jasnu pobedu u Rusiji, ali da očekuje istragu nepravilnosti i reforme.
"Primili smo k znanju preliminarne rezultate predsedničkih izbora i jasnu pobedu Vladimira Putina", rekla je Eštonova u saopštenju za javnost izdatom danas popodne.
Istovremeno, ona je upozorila na brojne nepravilnosti u vezi sa izbornim procesom i pozvala ruske vlasti da o njima sprovedu istragu.
Predsednik Evropskog parlamenta Martin Šulc je u saopštenju izrazio zabrinutost zbog nepravilnosti koje su tokokm izbornog procesa konstatovali posmatrači iz Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju i drugih međunarodnih organizacija.
"Rusija ostaje strateški partner EU, ali se to partnerstvo mora zasnivati na uzajamnom poštovanju principa demokratije, poštovanja ljudskih prava i slobode izražavanja", naveo je Šulc u saopštenju.
Predsednik grupe liberala (ALDE) u Evropskom parlamentu Gi Verhofstat izjavio je danas da je je Putinova pobeda "zabila poslednji ekser u mrtvački kovčeg demokratije u Rusiji" i pozvao Brisel i Vašington da preispitaju svoje odnose s Moskvom.
Predsednik Evropskog saveta Herman Van Rompej i predsednik Komisije Žose Manuel Barozo nisu se do večeras oglasili povodom Putinove izborne pobede.
Odgovarajući na pitanje zašto Barozo nije uputio čestku pobedniku Putinu, portparolka Komisije Pija Arenkilde Hansen odgovorila je da će Barozo "tek odlučiti kada će poslati poruku Putinu i kakav će biti njen sadržaj".
Hladna reakcija iz Brisela predstavlja odustajanje od uobičajene prakse da se demokratski izabranim liderima čestita pobeda.
Sportsko društvo Crvena zvezda čestitalo je Vladimiru Putinu pobedu na izborima za predsednika Ruske federacije.
"Crvena zvezda, čiji ste počasni član, raduje se vašoj izbornoj pobedi i poverenju koje su vam ukazali građani Rusije. Uvereni smo da ćete nastaviti da razvijate bratske i prijateljske odnose Rusije i Srbije. Vaš izbor je garancija da će Rusija nastaviti da podržava našu zemlju kao i da će se politički, privredni, kulturni i sportski odnosi Rusije i Srbije uspešno razvijati".
Putin je u martu prošle godine, u okviru posete Beogradu, bio i gost na utakmici mladih timova Crvene zvezde i Zenita. Vladimir Putin će treći put biti predsednik Rusije, pošto je na izborima osvojio 63,85 odsto glasova birača i ubedljivo savladao četvoricu protivkandidata.
Ruski premijer Vladimir Putin lako je osvojio još jedan šestogodišnji mandat na predsedničkim izborima u Rusiji pošto je, prema preliminarnim rezultatima, dobio 63,85 odsto glasova. Iako je izjavio da je pobedio u otvorenoj i poštenoj borbi, Putin se vraća u Kremlj okrnjenog ugleda, suočen sa drastično drugačijom Rusijom od one kakvom je vladao prethodnih 12 godina i sa masovnim uličnim protestima nezadovoljnih sugrađana.
Slavlje Putinovih pristalica u centru Moskve
Tvrdnje opozicije o neregularnostima potvrdili su juče i međunarodni posmatrači Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS), koji su saopštili da je bilo „ozbiljnih problema prilikom glasanja”. Tonino Picula, bivši hrvatski ministar spoljnih poslova i šef posmatračke misije OEBS-a, ocenio je da su uslovi za vođenje kampanje očigledno išli naruku jednom kandidatu, sadašnjem premijeru Putinu.
- Nije bilo pravog nadmetanja, a zloupotreba državnih sredstava doprinela je tome da je ishod glasanja bio unapred poznat - konstatovao je Picula.
„Ovo nisu izbori, ovo je sramota. Opet nam je pljunuo u lice. Izlazimo na ulice”, poručio je na Tviteru Sergej Udaljcov, vođa Levog fronta. Međutim, uprkos masovnom odzivu, protesti nisu dali jednog ubedljivog vođu, niti su se proširili izvan prestonice, što navodi analitičare da posumnjaju u snagu opozicionog pokreta.
Iako Putin i dalje uživa veliku podršku u unutrašnjosti, oni koji su mu se juče suprotstavili na Puškinovom trgu u Moskvi obuhvataju obrazovanu urbanu srednju klasu, ali i široku lepezu nezadovoljnih građana kojima je dosta laži, korupcije i autoritarne vladavine, piše londonski „Gardijan”. Mada su razjedinjeni u pogledu toga ko treba da ga zameni, jedno im je zajedničko: želja da ga se otarase, piše list.
Putin je svestan da su protesti koji danas drmaju Rusijom najozbiljnija previranja od vremena perestrojke.
Vladimir Putin se vraća u Kremlj
- Putin se našao na veoma ozbiljnom raskršću. Uskoro će morati da odluči: ili će skrenuti ulevo i postati još veći populista, ili će se okrenuti obrazovanim biračima koji su naklonjeni predsedniku Medvedevu - smatra Jevgenij Minčenko iz nezavisnog Međunarodnog instituta za političke analize u Moskvi.
Suočen sa mogućnošću narandžaste revolucije, Putin ima dve mogućnosti: da pokuša da umiri demonstrante neodređenim obećanjima o liberalnim reformama ili da se osloni na ranije korišćenu „kagebeovsku taktiku“ hapšenja i blaćenja opozicionara kao zapadnih piona i američkih petokolonaša.
A u trenutku kada je sve izvesniji sukob Putina i opozicije, Kremlj je izdao saopštenje koje izveštači tumače kao pružanje maslinove grančice protivnicima i način da se otupi oštrica najavljenih uličnih protesta. Ruski predsednik Dmitrij Medvedev je naime zatražio od Kancelarije ruskog generalnog tužilaštva da ispita zakonitost krivičnih presuda protiv 32 lica, uključujući Mihaila Hodorkovskog, nekadašnjeg naftnog tajkuna i najbogatijeg Rusa.
Po nekima, reč je o taktici sračunatoj na to da se izbiju aduti organizatorima demonstracija, dok drugi ocenjuju da je to potez Putina pragmatičara, koji je svestan da mora da menja stil upravljanja i osluškuje raspoloženje protivnika.
Žipe: Daleko od uzornog
Ministar spoljnih poslova Francuske Alen Žipe izjavio je da su predsednički izbori u Rusiji bili daleko od uzornih, ali je naveo da je Pariz spreman da sarađuje s Putinom. „Izbori nisu bili baš za primer. To je najmanje što mogu da kažem“, rekao je Žipe.
Šulc: Nepravilnosti
Predsednik Evropskog parlamenta Martin Šulc izrazio je zabrinutost zbog nepravilnosti u Rusiji. „Brine me što izborni proces nije bio fer, naročito zbog ograničenog izbora kandidata i proceduralnih nepravilnosti“, naveo je Šulc.
Đintao: Uspešni izbori
Kineski predsednik Hu Đintao čestitao je Putinu na izbornom uspehu, uz ocenu da su se „izbori uspešno održali“, ali i da je to „unutrašnja stvar Rusije“. „S Putinom kinesko-ruski odnosi nastaviće da se razvijaju.“
