Koristite zastareli pregledač. Možda neće pravilno prikazivati ove ili druge veb stranice. Trebali biste nadograditi ili koristiti alternativni pregledač.
Vašington -- SAD su odbacile optužbe ruskog premijera Vladimira Putina da Vašington podržava proteste u Rusiji protiv izbornih rezultata.
"Ništa tu nije tačno", rekao je portparol Stejt departmenta Mark Toner. Putin je danas izjavio da je američka državna sekretarka Hilari Klinton, svoj ocenom da izbori u Rusiji nisu bili pravedni, iznela "preuranjen zaključak", ne čekajući izveštaje OEBS-a. "Pogledao sam prvu reakciju naših američkih partnera. Prvo što je učinila državna sekretarka jeste da je rekla nepošteni i nepravedni, mada još nije dobila izveštaje OEBS-a", rekao je Putin na sednici prokremljovskog Opštenacionalnog fronta.
"Ona je dala ton nekim našim političarima, dala signal. Oni su taj signal čuli i uz podršku SAD počeli aktivan rad", naveo je ruski premijer, komentarišući ulične proteste opozicije zbog navodnog lažiranja rezultata parlamentarnih izbora.
Toner je rekao da SAD ulaže napore da svi "ljudi na svetu mogu da izraze svoje mišljenje i demokratske težne" i dodao da to nije bio nikakav signal.
Hilari Klinton je ponovila da Vašington želi da se "ostvare prava i težnje ruskog naroda" i dodala da se nada njihovoj boljoj budućnosti.
Posle današnjih demonstracija desetina hiljada građana u Moskvi zbog falsifikovanja prošlonedeljnih poslaničkih izbora u Rusiji, Ruska pravoslavna crkva zahteva da se te tvrdnje ispitaju, ali i upozorava da se ne dopusti "nova revolucija", javila je verska informativna agencija VIA.
Više desetina hiljada ljudi protestovalo danas u Moskvi zbog izborne krađe
Crkva je podsetila da je prevrata u Rusiji bilo 1905, 1917, 1991. godine, i ukazuje da je sada potrebno "sačuvati građanski mir i državnost". Ko priželjkuje revoluciju, "Bog mu neće oprostiti", jer prevrat donosi stradanja, prenosi VIA iz saopštenja.
Crkva, međutim, poziva ruske vlasti da na primedbe o falsifikovanju izbora daju "adekvatan odgovor". Crkva traži i opštedruštveni dijalog "o formama izbornog procesa i sredstvima društvene kontrole nad njima".
U tom dijalogu treba da učestvuju političke partije, predstavnici društveih grupa, verskih zajednica, opštih pokreta, liberalna i konzervativna opozicija. Ali, dijaloga ne može biti sa "provokatorima i huliganima", ukazala je Ruska crkva.
Kako je objavljeno, piše VIA, "brojni sveštenici su ovih dana takođe potvrdili da su bili svedoci manipulacija na izbornim mestima".
Više desetina hiljada ljudi protestovalo je danas u Moskvi, tražeći poništavanje rezultata, nove izbore i ostavku predsednika Centralne izborne komisije Aleksandra Čurova.
U rezoluciji, koja je prihvaćena na kraju protesta, zatražena je istraga kršenja izbornih pravila, kao i promena izbornih zakona. Zatraženo je i oslobađanje svih "političkih zatvorenika", opozicionara Ilje Jašina i Andreja Navaljnog", kao i više desetina uhapšenih na protestima u Moskvi u ponedeljak i utorak.
[h=1]Medvedev: Ispitati primedbe građana [/h] Izvor: Tanjug
Moskva -- Ruski predsednik Dmitrij Medvedev naložio je da se ispitaju sve primedbe o nereguliranostima tokom održavanja parlamentarnih izbora, 4. decembra.
(Tanjug)
U obraćanju putem putem internet društvene mreže, predsednik Rusije je naveo da je "naložio da se ispitaju sve primedbe sa biračkih mesta koje se odnose na poštovanje zakona o izborima". On je izrazio zadovoljstvo zbog načina na koji je prošao jučerašnji opozicioni miting u Moskvi, ali se nije saglasio sa parolama koje su uzvikivali demonstranti. Na protestu "Za poštene izbore" više desetina hiljada građana demonstranti su skandirali protiv lidera vladajuće Jedinstvene Rusije i njene pobede na parlamentarnih izborima i zatražili ostavku ili smenu predsednika Centralne izborne komisije Vladimira Čurova. Nosili su parole i skandirali "Protiv partije lopova i prevaranata", "Rusija bez Putina" i "Ponovite izbore".
“Građani Rusije po Ustavu imaju slobodu govora i slobodu okupljanja. Ljudi imaju pravo da izraze svoj stav, što su juče i učinili. Dobro je što je sve prošlo u okviru zakona”, napisao je Medvedev, ali i napomenuo da se ”ne slaže sa sloganima niti sa izjavama koje su izrečene na mitingu".
Moskva -- Organizatori mitinga "Za poštene izbore" u Moskvi najavili su novi protest 24. decembra ukoliko vlast ne ispuni njihove zahteve i ne poništi izbore.
Moskva 10.12.2011. (Tanjug)
Po završetku sinoćnog skupa u ruskoj prestonici organizatori su naveli da je prvi zahtev da svi uhapšeni na prethodnim protestima budu oslobođeni, zatim poništavanje rezultata izbora za Državnu Dumu, ostavka predsednika Centralne izborne komisije (CIK) Vladimira Čurova i istraga njegovih aktivnosti, kao i održavanje novih parlamentarnih izbora. Tim povodom ranije danas se oglasio predsednik Rusije Dmitrij Medvedev, koji je rekao da se ne slaže sa sloganima niti sa izjavama koje su izrečene na mitingu, ali da će naložiti da se ispitaju sve pritužbe na izborne nepravilnosti.
Sekretar CIK Nikolaj Konkin rekao je danas da se nakon sumiranja izbornih rezultata, oni mogu osporiti samo u sudovima, a to uključuje specifične nepravilnosti na konkretnim biračkim mestima.
(Tanjug)
Dan posle najvećeg mitinga koji je održan u Moskvi u poslednjih 20 godina i nakon serije mitinga u svim većim gradovima Rusije, na kojima su građani izrazili nezadovoljstvo zbog navodnih nepravilnosti tokom izbora za Državnu Dumu, Ruska pravoslavna crkva upozorila je na opasnost od revolucije.
Šef crkvenog Odeljenja za uzajamne odnose sa društvom Vselovod Čaplin rekao je da "ne može, a da ne izrazi zadovoljstvo što mitinzi u ruskim gradovima prolaze ulavnom mirno i u okvirima zakona", preneli su ruski mediji.
On je ocenio da je, bez obzira na razlike u političkim pozicijama, danas najvažnije sačuvati građanski mir i državnost, kako bi bilo sprečeno ponavljanje 1905, 1917, 1991, ili 1993. godine, aludirajući na godine velikih prevrata u ruskoj istoriji, koji su sa sobom nosili žrtve.
Ruski mediji danas prenose poruke građana koje su se mogle čuti na mitinzima širom zemlje i ističu da oni traže "promene, a ne revoluciju" i "evoluciju umesto revolucije".
(Tanjug)
Gradonačelnik Moskve Sergej Sobjanjin ocenio je u odgovoru na pitanje agencije Blumberg da "ne postoje objektivne, kao ni subjektivne pretpostavke" za revoluciju u Moskvi, odnosno Rusiji.
Poznati pisac Viktor Jerofejev nazvao je jučerašnji miting u Moskvi "Balotnaja revolucija", ističući da u tome nema ničeg uvredljivog.
"Verujem da je demokratski pokret u Rusiji postigao pravu pobedu. Prvi put za mnogo godina narod, a ne opozicija, je uspeo da se organizuje i pruži vlastima dokaze o svojim namerama, očekivanjima, nezadovoljstvu i civilizovanim metodama. Bio je to civilizovan čin građanskog protesta", kazao je Jerofejev.
On je dodao da je "osetio uzdržanost i uljudnost u ponašanju policije i specijalnih jedinica" koje su održavale red na mitingu.
Politikolog i potpredsednik Saveta za nacionalnu strategiju Josif Diskin ocenio je u razgovoru za internet portal "Pravda" da su zahtevi organizatora revolucionarni, jer su prerasli okvire vladavine prava.
"Njihovi zahtevi su na ivici revolucije. To što sam video i čuo tamo nije bila podrška bilo kojoj partiji", kazao je Diskin, dodajući da smatra da je u Moskvi i Sankt Peterburgu došlo do kršenja izborne volje i da su građani izrazili protest protiv toga.
On je zaključio da zahtevi organizatora protesta prevazilaze postojeći zakonski okvir, kao i da su im "građani pokazali da ne žele da budu njihovi pioni".
Odbijen zahtev komunista za smenom Čurova
[TABLE="class: antrfile right, align: right"]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD="class: textvesti"]Ministar spoljnih poslova Francuske Alan Žipe pozvao je Rusiju da ne sprečava proteste opozicije i osudio hapšenje demonstranata koji optužuju vlasti za izbora. "Rusija mora da poštuje pravo na slobodu izražavanja. Hapšenja i privođenja su neprihvatljivi", rekao je Žipe u intervjuu za televiziju TV5.[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
Član ruske Centralne izborne komisije (CIK) iz redova Komunističke partije Kiril Serdjukov pokušao je danas da stavi na dnevni red sastanka CIK ostavku predsednika Komisije Vladimira Čurova, ali njegov zahtev nije prihvaćen.
Smena Čurova, zbog navodnih nepravilnosti na izborima za Državnu Dumu, na kojima je pobedila vladajuća Jedinstvena Rusija, jedan je od najčešće pominjanih zahteva demonstranata koji su se proteklih dana okupili na protestima u Moskvi, ali i drugim gradovima Rusije.
"Ne govorim u ime onih koji protestuju, već u ime Centralnog komiteta Komunističke partije koju je na izborima podržalo najmanje 12 miliona građana", rekao je Serdjukov obrazlažući zahtev, prenosi Itar tas s.
Članovi CIK nisu prihvatili zahtev, a prema rečima jednog od njih Borisa Ebzejeva, takav predlog "nije ništa drugo, nego zalaganje da se uzurpira država".
Medvedev traži istragu povodom optužbi da su izbori pokradeni
Opozicija zakazala novi protest za 24. decembar
Medvedev traži istragu povodom optužbi da su izbori pokradeni
Tanjug |
Predsednik Rusije Dmitrij Medvedev naložio je danas vladi da sprovede istragu povodom optužbi opozicije da su parlamentarni izbori održani 4. decembra bili pokradeni.
U Moskvi je u subotu više desetina hiljada ljudi protestovalo protiv izbornih rezultata i tražilo poništenje izbora, odlazak sa vlasti premijera Vladimira Putina i smenu predsednika Centralne izborne komisije Vladimira Čurova.
Medvedev se prethodnih dana nije izjašnjavao o protestima i zahtevima opozicije, a danas je postavio komentar na Fejsbuku u kome se navodi da se ne slaže sa parolama i zahtevima demonstranata, ali da je dao nalog vladi da ispita sve navode opozicije o izbornoj krađi, prenosi AP.
Organizatori i učesnici mitinga "Za poštene izbore" u Moskvi najavili su danas da će održati novi protest 24. decembra ukoliko vlast u međuvremenu ne odluči da ponovo organizuje parlamentarne izbore.
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
U međuvremenu, član ruske Centralne izborne komisije (CIK) iz redova Komunističke partije Kiril Serdjukov pokušao je da stavi na dnevni red sastanka CIK ostavku predsednika Čurova, ali njegov zahtev nije prihvaćen.
"Ne govorim u ime onih koji protestuju, već u ime Centralnog komiteta Komunističke partije koju je na izborima podržalo najmanje 12 miliona građana", rekao je Serdjukov obrazlažući zahtev, prenosi Itar tas.
Članovi CIK nisu prihvatili zahtev, a prema rečima jednog od njih Borisa Ebzejeva, takav predlog "nije ništa drugo, nego zalaganje da se uzurpira država".
Bio je to treći pokušaj komunista da, posle parlamentarnih izbora održanih 4. decembra, na dnevni red sastanaka CIK stave ostavku Čurova.
Žipe: Rusija da poštuje pravo na slobodu izražavanja
Ministar spoljnih poslova Francuske Alan Žipe pozvao je Rusiju da ne sprečava proteste opozicije i osudio hapšenje demonstranata koji optužuju vlasti za nameštanje parlamentarih izbora.
"Rusija mora da poštuje pravo na slobodu izražavanja. Hapšenja i privođenja su neprihvatljiva", rekao je Žipe u zajedničkom intervjuu za televiziju TV5 i radio "Frans internasionel".
"Pozivamo ruske vlasti na dijalog i izbegavanje nasilja. Opoziciji mora biti dopušteno da protestuje", istakao je on.
Šef francuske diplomatije rekao je i da "narod ne voli da gleda da se neko poigrava demokratskim procesima" i da sada "treba izvući pouku za organizaciju predsedničkih izbora", preneo je AFP.
"Reći 'ja sam premijer, a vi možete da budete predsednik ili obrnuto' - je nešto što se završava besom naroda", smatra Žipe, komentarišući najavu premijera Vladimira Putina da se na izborima sledeće godine kandiduje za predsednika i zameni mesto sa sadašnjim predsednikom Medvedevim.
Putinov portparol: Nema menjanja izbornih rezultata
[h=2]Putinov portparol: Nema menjanja izbornih rezultata[/h]
Novosti
Konačni rezultati parlamentarnih izbora u Rusiji se neće promeniti bez obzira na ishod eventualne istrage i masovne ulične demonstracije
MOSKVA - Konačni rezultati parlamentarnih izbora u Rusiji se neće promeniti bez obzira na ishod eventualne istrage i masovne ulične demonstracije, izjavio je danas portparol ruskog premijera Dmitrij Peškov.
"Čak i kad uzmete u obzir takozvane dokaze, oni ne prelaze 0,5 odsto ukupnog broja glasova", rekao je Peškov agenciji AFP.
"Tako da kad bi i hipotetički (rezulati) bili osporeni na sudu, u svakom slučaju to ni na koji način ne bi dovelo u pitanje legitimitet glasanja ili ukupnog rezultata", naveo je on.
Izjava Putinovog portparola usledila je pošto je predsednik Dmitrij Medvedev zatražio da se ispitaju sve primedbe o nereguliranostima tokom održavanja parlamentarnih izbora, 4. decembra.
U obraćanju putem internet društvene mreže, predsednik Rusije je naveo da je "naložio da se ispitaju sve primedbe sa biračkih mesta koje se odnose na poštovanje zakona o izborima".
Predsednički savet za razvoj građanskog društva i ljudskih prava saopštio je, u međuvremenu, da treba da budu ispitani navodi o eventualnim kršenjima prava građana na parlamentarnim izborima.
"Izveštaji o kršenju prava građana, od prava na izražavanje do prava na iskrene i slobodne izbore, ozbiljno zabrinjavaju i svaki nagoveštaj o tome treba u potpunosti ispitati", kaže se u saopštenju.
Savet, dalje, smatra da, u slučaju da neregularnosti budu potvrđene, odgovorne treba izvesti pred lice pravde, a "nameštene" izborne rezultate poništiti, prenela je agencija Itar- tas s.
Članovi saveta smatraju da bi trebalo organizovati nove izbore ukoliko potvrđene nepravilnosti ugrožavaju verodostojnost izbornih rezultata.
Savet je kritikovao prekomernu upotrebu sile snaga bezbednosti prema učesnicima protesta, navodeći da je to u suprotnosti sa zakonom.
"Ne samo upotreba sile, već i zastrašivanje studenata da će biti izbačeni sa visokoškolskih ustanova i pozivanje u vojsku onih studenata koji učestvuju u mirnim protestima je nedopustivo", smatra Savet.
Savet je, takođe, zatražio od demonstranata da ne učestvuju u provokacijama, da se uzdrže od nasilja i ne krše zakon.
Desetine hiljada ljudi okupilo se na protestu u subotu u Moskvi, a više hiljada u nekoliko gradova širom Rusije.
Opozicija traži poništavanje rezultata izbora, ostavku predsednika Centralne izborne komisije Vladimira Čurova i istragu njegovih aktivnosti, kao i održavanje novih parlamentarnih izbora.
[h=2]Rusija: Protesti za nacionaliste i socijalu[/h] Novosti
Na demonstracijama iniciranim sa zapada učestvuju, uglavnom, nacionalisti i socijalno ugroženi. Prozapadni političari nemaju mnogo vajde od narodnih protesta jer ne dolaze njihovi sledbenici
MOSKVA OD STALNOG DOPISNIKA
DOK demonstranti i policajci „polemišu“ koliko je u subotu bilo učesnika protestnog skupa na Balotnom trgu u Moskvi - 25.000 ili 100.000, pa čak i 150.000, Centralna izborna komisija (CIK) je u nedelju odgovorila na dva od pet traženja „nesaglasnih“. Saopšteno je da nema razloga za ponavljanje parlamentarnih izbora, a kao dokaz da su rezultati realni oni navode i izveštaje „egzit pula“, dakle anketiranja na vratima. Osim toga, Vladimir Čurov, predsednik CIK, ne namerava dati ostavku.
U naredne dve nedelje demonstranti očekuju da im vlasti odgovore još na tri zahteva: da se oslobode svi politički zatvorenici, tj. osobe koje su uhapšene na demonstracijama, zatim da se registruju sve opozicione partije i posle toga sprovedu novi izbori.
Što se tiče uhapšenih, oni će i tako biti pušteni jer su osuđeni na 15 dana zatvora. Vlasti će insistirati da se poštuje zakon pri registrovanju partija. Ekstremistima neće dopustiti da organizuju svoje nacionalističke partije čije delovanje može da dovede do krvoprolića u velikoj zemlji sa velikim brojem nacija i religija.
U ime „male opozicije“ zahtev za registrovanje svih političkih partija pročitao je Vladimir Riškov, po obrazovanju istoričar, a po profesiji političar, koji je dugo sedeo u Dumi.
Zašto prozapadni političari, koji sebe nazivaju liberalima, Boris Njemcov, Vladimir Riškov, Mihail Kasjanov, paktiraju sa nacionalistima, i to onim najradikalnijim. Odgovor nije nikakva tajna. Oni sami ne mogu da skupe veći broj ljudi na mitinzima, a sa policijom se bije samo gradska sirotinja. Tih frustriranih mladih ljudi je bilo najviše na protestnim skupovima, ako se ne računaju znatiželjni koji su došli da vide „šta će biti dalje“. Dovoljno je gledati čije su se zastave vijorile.
Putinu i dalje veruje najveći broj građana Rusije. Ali, posle najnovijih demonstracija javno su otvoreni veliki problemi društva. Sirotinje je još mnogo u Rusiji i ona gubi strpljenje.
[h=1]Medvedev odobrio novi sastav Dume [/h] Izvor: Beta
Moskva -- Predsednik Rusije Dmitrij Medvedev faktički je odobrio novi sastav donjeg doma parlamenta, Državne Dume, zakazujući prvu sednicu novog saziva za 21. decembar.
tanjug, arhiva
"Danas sam potpisao ukaz o prvom zasedanju Države Dume šestog saziva, predvidjeno za 21. decembar", rekao je predstavnicima partija koje su prošle u Dumu. Opozicija je, na više masovnih protesta zahtevala poništavanje izbornih rezultata i nove izbore, zbog velikog broja kršenja izbornih propisa. Medvedev je danas kazao da će biračke komisije i sudovi pazljivo razmotriti sve žalbe i tužbe koje se tiču kršenja zakona, i doneti pravedna rešenja.
"Daleko od toga da su svi zadovoljni rezultatima narodnog glasanja. To je nova situacija... Biračke komisije i odgovarajuće sudske instance detaljno će razmotriti sve žalbe i tužbe. Tamo, gde budu pronađene realne nepravilnosti, treba doneti pravedne odluke", rekao je Medvedev.
On je dodao da je na dan glasanja podneto 117 žalbi.
Ruski predsednik, koji je bio nosilac liste Jedinstvene Rusije na izborima je još ukazao da značajan deo odbora u Dumi treba da kontroliše opozicija.
U Državnu Dumu su pored Jedinstvene Rusije prošle Komunistička partija, Pravedna Rusija i Liberalno-demokratska partija, odnosno partije koje su činile i prethodni sastav Dume.
[h=1]EP traži nove izbore u Rusiji [/h] Izvor: Beta
Strazbur -- Evropski parlament na zasedanju zatražio organizovanje novih "slobodnih i redovnih" izbora u Rusiji zbog velikog broja neregularnosti zabeleženih tokom izbora.
Evropski parlament (Fonet, arhiva)
Ta rezolucija neobaveznog je karaktera i usvojena je pred početak večerašnjeg samita EU-Rusija u Briselu. "Prilikom održavanja izbora pokazalo se da Rusija nije poštovala izborne norme OEBS-a", naveli su evroposlanici tokom zasedanja u Strazburu i osudili punjenje glasačkih kutija "brojnim listićima" i stotine hapšenja opozicionih aktivista. Evropski parlament takođe je pozdravio demonstracije u Rusiji kao izražavanje volje ruskog naroda za više demokratije i osudili su oštro ophođenje policije prema demonstrantima.
Takođe se poziva na hitno sprovođenje istrage za sve navode o prevari i zastrašivanju i kažnjavanje odgovornih za to.
Šefica diplomatije EU Ketrin Ešton rekla je u utorak pred Parlamentom da će evropski zvaničnici iskoristiti sastanak sa ruskim predsednikom Dmitrijom Medvedevim da mu prenesu "zabrinutost zbog problema koji su se pokazali tokom izbora", održanih 4. decembra.
Inače, večeras počinje dvodnevni samit Evropske unije i Rusije, radnom večerom kojoj će prisustvovati predsednik Evropskog saveta Herman Van Rompej i ruski predsednik Medvedev.
Minsk -- Policija je u beloruskoj prestonici Minsku pritvorila oko 30 demonstranata protiv autoritarnog režima predsednika Aleksandra Lukašenka
Policija hapsi demonstrante u Minsku (Tanjug)
Danas je godišnjica njegovog reizbora na funkciju državnog lidera, a narod se okupio protestujući protiv represije vlasti. Demonstranti su na glavnom trgu u Minsku palili sveće i nosili fotografije svojih sunarodnika koji su u zatvoru još od prošlogodišnjih protesta posle spornih predsedničkih izbora na kojima je Lukašenko reizabran. Policija je veoma brzo prekinula nedozvoljeni miting i pohapsila demonstrante.
Grupa za zaštitu ljudskih prava Vesna (Proleće) navela je da su mnogi od uhapšenih prethodno tučeni.
Sajt beloruske Hrišćansko-demokratske partije prenosi da je lider te partije Vital Rimašeuski uhapšen dok je napuštao svoj stan. Prema saopštenjima organizacija za odbranu ljudskih prava, služba državne bezbednosti Belorusije uhapsila je danas još cetvoricu aktivista.
Lukašenko je od 1994. kada je postao lider Belorusije, koja je jedna od bivših sovjetskih republika, vršio represiju nad opozicijom i nezavisnim medijima.
Desetine hiljada Belorusa protestovalo je prošle godine pošto je on reizabran na funkciju predsednika, tvrdeći da su izbori bili namešteni.
U tim protestima uhapšeno je oko 700 ljudi, a veliki broj njih i danas se nalazi iza rešetaka, uključujući i dva Lukašenkova protivkandidata na izborima.
"Ništa tu nije tačno", rekao je portparol Stejt departmenta Mark Toner. 
olicija hapsila demonstrante