Meni su super matori filmovi koje je radio Rodžer Korman, pogotovo oni koje je radio sa Vinsentom Prajsom. To nisu baš horori u današnjem smislu reči, ne onakvi kakve ih mi znamo. To su adaptacije klasičnih književnih dela iz žanra strave, uglavnom Edgara Alana Poa.
Od današnjih filmova ne znam šta bih izdvojio, manje-više je sve prežvakavanje nekoliko osnovnih ideja, sve je nekako banalno, bukvalno. Scenaristi i reditelji su uglavnom tupadžije koje ne mogu da izmisle nešto originalno i inteligentno, pa podižu percepciju na nekakvim skalama kontraverze i odmah umisle da su postali kult. Sve se svodi na bizarnost, hektolitre krvi, a vrlo često prepakivanje Teksaškog masakra motornom testerom, onog prvog originalnog naravno. Po meni bi centralna emocija koja obuzima prilikom gledanja horora trebala da bude strah, a ne naslađivanje scenama od kojih bi inače trebala da nam bude muka, tipa gro planovi sečenja udova i slične gluposti.
Ja sam se kao klinac uke.avao od onog klovna iz filma It. Ni danas ne volim klovnove zbog tog filma, a verujem da je tako i kod mnogih od vas. Od novih mi je super 1408, po Kingu, sa Džonom Kjuzakom. To je po meni recept za pravi horor film, onaj koji treba da te zaledi, a ne da te tera da baciš peglu. Kao prvi deo Veštice iz Blera, mada je on nastao po uzoru na Kanibal holokaust koji je čist splater. Taj film je i dan-danas zabranjen u nekim zemljama, a reditelj je morao da dokazuje da su scene lažne, a ne autentične. Isto kao i reditelj filma Guinea Pig.