- Učlanjen(a)
- 07.02.2010
- Poruka
- 14.864
Iza rešetaka nastaju i umetnici
Izvor:
Novosti.rs
KADA je prošlog meseca Vaspitno-popravni dom u Kruševcu proslavljao 65 godina postojanja, na sceni su se pored glumaca iz TV serije ”Sivi dom”, posvećene ovoj ustanovi za maloletnike, pojavili i domski štićenici. Kao glumci početnici. Domci su glumili sebe i scene iz svog života iza rešetaka.
Ovo je samo jedan od primera kulturnog života i umetničkih aktivnosti unutar zidina 29 srpskih zatvora, u kojima boravi preko 11.000 ljudi. Uprava za izvršenje krivičnih sankcija se trudi da svojim štićenicima pruži šansu da se bave umetnošću.
- U zatvorskim ustanovama umetnost egzistira na dva načina: kao pozornica na kojoj naši gosti izvode svoja umetnička dela za osuđenike, koji su tada njihova publika, ali i kao autentični atelje, u kome sami osuđenici stvaraju umetnička dela - kaže Zorana Vučićević, portparol Uprave za izvršenje krivičnih sankcija.
Podseća nas da su, na primer, povodom Svetskog dana knjige, mladi pesnici, glumci i muzičari kazivali svoje stihove stanovnicima u Kazneno-popravnom zavodu Niš. Ali su tada, na istom skupu, i dvojica osuđenika pročitala svoje stihove.
- Pisanje je osuđenicima lek više nego bilo kome drugom, ne samo kao neophodnost da se vreme ispuni nekakvim sadržajem i da se učini podnošljivijim izdržavanje kazne, već mnogo više - da bi kroz pisanje ostvarivali komunikaciju sa sobom - tumači pisanje zatvorenika Milica Vučković, urednica književnog kluba SKC ”Tekstura”.
Pisanje zatvorenika je kao neka vrsta socijalne terapije, zajedno sa sklekovima i hladnim tušem. Zato u našim zatvorima nastaju knjige ispovedaonice, u kojima osuđenici žele da objasne sebe i svoje viđenje stvarnosti.
- U zatvoru se piše o patnji i izdržljivosti. Autori takvu knjigu doživljavaju prvo kao svoju apsolutnu istinu, a potom i kao javnu ispovest - kaže Petar Đorđević, pisac biografskog dela ”Bekstvo iz srpskog Alkatraza”.
Zorana Vučićević, portparol Uprave za izvršenje krivičnih sankcija, kaže da gotovo svi zatvori imaju svoje biblioteke. Novu biblioteku dobija i najpoznatiji srpski zatvor, CZ u Beogradu.
- Knjige su inspiracija mnogim osuđenicima da se oprobaju u pisanju lepe literature. Jer, u zatvorima su pisali i jedan Nušić, Andrić, Pekić... - kaže Zorana Vučićević.
Đorđe Vasiljević je bio pesnik godine među osuđenicima. Za knjigu pesama ”Oče” dobio je prvu nagradu na konkursu za literarno stvaralaštvo među zatvorenicima u KPZ Valjevo. U knjizi opisuje kako ga je maltretirao otac alkoholičar. Ovaj Beograđanin dobio je kao nagradu i 10.000 dinara.
- Pesme sam počeo da pišem još u osnovnoj školi. Tada sam ih slao na konkurse i osvajao nagrade. Pisao sam pesme i kad sam zbog kriminala bio u stalnom bekstvu. Vaspitačica u KPZ je predložila da se javim na ovaj konkurs - kaže Vasiljević. - Mojoj ćerki pišem pesme i priče, pokušavam tako da je edukujem kad sam joj već zbog svoje gluposti uskratio odrastanje uz oca.
Naši sagovornici nemaju precizne podatke koliko se osuđenika direktno bavi umetničkim stvaranjem.
- Mi na nivou Srbije u svih 29 zatvorskih ustanova imamo godišnje dve velike kulturne manifestacije, koje okupljaju sve naše stvaraoce - kaže Branislav Marković, načelnik za tretman u KPD Požarevac. - Prva je Likovna kolonija u Somboru, koja tokom leta okuplja osuđenike i umetnike. Druga je Književna kolonija u Valjevu, koja okuplja zatvorske pesnike i prozaiste. Osuđenici najčešće slikaju prirodu, valjda iz želje za slobodom, a gotovo niko od njih ne slika motive iz zatvora, a pogotovo ne slikaju - rešetke.
Za 15 godina Likovna kolonija u Somboru je imala 81 osuđenika iz 15 srpskih zatvora sa više od 750 umetničkih dela. Njihove slike se ne prodaju i izložene su u hodnicima i zajedničkim prostorijama u kojima borave osuđeni.
Slična likovna kolonija postoji i u KPD Valjevo. I ona ima umetnički karakter, a tek potom karakter socijalne terapije za osuđenike. Mnogi osuđenici su kao umetnici bili pobednici na ovim likovnim manifesticijama, kao na primer, Mirza Ž. iz KPZ u Ćupriji, Zoran S. iz Okružnog zatvora u Kraljevu, Bogdan A. i Ilija B. iz Okružnog zatvora u Beogradu.
Saša Todorović iz Vlasotinca živi od ikona. Za desetak godina uradio je više od 400 duboreza sa likovima svetaca, a barem trećina je završena u KPZ u Nišu, u kojem je proveo tri i po godine na izdržavanju kazne. U ovoj ustanovi ikone se rade već decenijama, a jedna od njih nalazi se u kabinetu patrijarha Irineja.
Ikone se rade i u KPZ Požarevac, jer ”Zabela” ima nekoliko zatvorenika koji su majstori pravoslavnog slikarstva. Požarevac, kao i Valjevo i Niš i Mitrovica, ima zatvorski dom kulture, ali on nije pozornica za osuđenike, već češće scena za umetnost koju izvode njihovi gosti.
ODLUKA
- Uskoro izlazim na slobodu. Odlučila sam da budem umetnica, modni kreator i umetnički dizajner! I živeću ovde u Kruševcu! - planovi su Jasmine Ć., mlade stanarke doma.
Izvor:
Novosti.rs
KADA je prošlog meseca Vaspitno-popravni dom u Kruševcu proslavljao 65 godina postojanja, na sceni su se pored glumaca iz TV serije ”Sivi dom”, posvećene ovoj ustanovi za maloletnike, pojavili i domski štićenici. Kao glumci početnici. Domci su glumili sebe i scene iz svog života iza rešetaka.
Ovo je samo jedan od primera kulturnog života i umetničkih aktivnosti unutar zidina 29 srpskih zatvora, u kojima boravi preko 11.000 ljudi. Uprava za izvršenje krivičnih sankcija se trudi da svojim štićenicima pruži šansu da se bave umetnošću.
- U zatvorskim ustanovama umetnost egzistira na dva načina: kao pozornica na kojoj naši gosti izvode svoja umetnička dela za osuđenike, koji su tada njihova publika, ali i kao autentični atelje, u kome sami osuđenici stvaraju umetnička dela - kaže Zorana Vučićević, portparol Uprave za izvršenje krivičnih sankcija.
Podseća nas da su, na primer, povodom Svetskog dana knjige, mladi pesnici, glumci i muzičari kazivali svoje stihove stanovnicima u Kazneno-popravnom zavodu Niš. Ali su tada, na istom skupu, i dvojica osuđenika pročitala svoje stihove.
- Pisanje je osuđenicima lek više nego bilo kome drugom, ne samo kao neophodnost da se vreme ispuni nekakvim sadržajem i da se učini podnošljivijim izdržavanje kazne, već mnogo više - da bi kroz pisanje ostvarivali komunikaciju sa sobom - tumači pisanje zatvorenika Milica Vučković, urednica književnog kluba SKC ”Tekstura”.
Pisanje zatvorenika je kao neka vrsta socijalne terapije, zajedno sa sklekovima i hladnim tušem. Zato u našim zatvorima nastaju knjige ispovedaonice, u kojima osuđenici žele da objasne sebe i svoje viđenje stvarnosti.
- U zatvoru se piše o patnji i izdržljivosti. Autori takvu knjigu doživljavaju prvo kao svoju apsolutnu istinu, a potom i kao javnu ispovest - kaže Petar Đorđević, pisac biografskog dela ”Bekstvo iz srpskog Alkatraza”.
Zorana Vučićević, portparol Uprave za izvršenje krivičnih sankcija, kaže da gotovo svi zatvori imaju svoje biblioteke. Novu biblioteku dobija i najpoznatiji srpski zatvor, CZ u Beogradu.
- Knjige su inspiracija mnogim osuđenicima da se oprobaju u pisanju lepe literature. Jer, u zatvorima su pisali i jedan Nušić, Andrić, Pekić... - kaže Zorana Vučićević.
Đorđe Vasiljević je bio pesnik godine među osuđenicima. Za knjigu pesama ”Oče” dobio je prvu nagradu na konkursu za literarno stvaralaštvo među zatvorenicima u KPZ Valjevo. U knjizi opisuje kako ga je maltretirao otac alkoholičar. Ovaj Beograđanin dobio je kao nagradu i 10.000 dinara.
- Pesme sam počeo da pišem još u osnovnoj školi. Tada sam ih slao na konkurse i osvajao nagrade. Pisao sam pesme i kad sam zbog kriminala bio u stalnom bekstvu. Vaspitačica u KPZ je predložila da se javim na ovaj konkurs - kaže Vasiljević. - Mojoj ćerki pišem pesme i priče, pokušavam tako da je edukujem kad sam joj već zbog svoje gluposti uskratio odrastanje uz oca.
Naši sagovornici nemaju precizne podatke koliko se osuđenika direktno bavi umetničkim stvaranjem.
- Mi na nivou Srbije u svih 29 zatvorskih ustanova imamo godišnje dve velike kulturne manifestacije, koje okupljaju sve naše stvaraoce - kaže Branislav Marković, načelnik za tretman u KPD Požarevac. - Prva je Likovna kolonija u Somboru, koja tokom leta okuplja osuđenike i umetnike. Druga je Književna kolonija u Valjevu, koja okuplja zatvorske pesnike i prozaiste. Osuđenici najčešće slikaju prirodu, valjda iz želje za slobodom, a gotovo niko od njih ne slika motive iz zatvora, a pogotovo ne slikaju - rešetke.
Za 15 godina Likovna kolonija u Somboru je imala 81 osuđenika iz 15 srpskih zatvora sa više od 750 umetničkih dela. Njihove slike se ne prodaju i izložene su u hodnicima i zajedničkim prostorijama u kojima borave osuđeni.
Slična likovna kolonija postoji i u KPD Valjevo. I ona ima umetnički karakter, a tek potom karakter socijalne terapije za osuđenike. Mnogi osuđenici su kao umetnici bili pobednici na ovim likovnim manifesticijama, kao na primer, Mirza Ž. iz KPZ u Ćupriji, Zoran S. iz Okružnog zatvora u Kraljevu, Bogdan A. i Ilija B. iz Okružnog zatvora u Beogradu.
Saša Todorović iz Vlasotinca živi od ikona. Za desetak godina uradio je više od 400 duboreza sa likovima svetaca, a barem trećina je završena u KPZ u Nišu, u kojem je proveo tri i po godine na izdržavanju kazne. U ovoj ustanovi ikone se rade već decenijama, a jedna od njih nalazi se u kabinetu patrijarha Irineja.
Ikone se rade i u KPZ Požarevac, jer ”Zabela” ima nekoliko zatvorenika koji su majstori pravoslavnog slikarstva. Požarevac, kao i Valjevo i Niš i Mitrovica, ima zatvorski dom kulture, ali on nije pozornica za osuđenike, već češće scena za umetnost koju izvode njihovi gosti.
ODLUKA
- Uskoro izlazim na slobodu. Odlučila sam da budem umetnica, modni kreator i umetnički dizajner! I živeću ovde u Kruševcu! - planovi su Jasmine Ć., mlade stanarke doma.