Ne znamo kako da iskoristimo obrazovane kadrove
Iz Srbije ode svaki treći student Elektrotehničkog fakulteta
Izvor: Blic Branislava Gigović | 12. 12. 2010. - 00:02h | Foto: Beta
Svaki treći akademac koji završi Elektrotehnički fakultet, bez razmišljanja o zaposlenju u Srbiji, zaputi se u beli svet. Gotovo ista situacija je i sa ostalim tehničkim fakultetima. Ne zaostaju ni diplomci ekonomije, od kojih oko 15 odsto svake godine napusti Srbiju. Najčešće se odlazi u Nemačku, Austriju, Švajcarsku, a u poslednje vreme sve više u Francusku i Veliku Britaniju.
Neki ni ne pokušaju da nađu posao ovde
Niko u Srbiji, ipak, nema precizne podatke o broju naših visokoobrazovanih koji rade u inostranstvu. Nedavno je Branko Kovačević, rektor Univerziteta, izjavio da, prema nekim podacima, čak 70.000 stručnjaka iz Srbije živi i radi u inostranstvu, iako je Srbija u njihovo školovanje uložila 12 milijardi dolara.
Da zaista ne postoji precizna statistika potvrđuje i Miodrag Popović, dekan ETF-a, fakulteta sa koga se najviše ide u beli svet.
- Neke naše kolege, koje rade u inostranstvu, misle da van zemlje radi oko 10.000 od skoro 20.000 ikada diplomiranih na ovom fakultetu - kaže za “Blic” profesor Popović.
Pre desetak godina najčešće se odlazilo u SAD, Kanadu, Australiju, a sada sve više u evropske zemlje.
- Zbog nastavka školovanja najviše se odlazi u Švajcarsku, Holandiju, Austriju, odnosno uglavnom tamo gde se studije mogu nastaviti na engleskom jeziku. Radi zaposlenja se svuda ide. Uglavnom odlaze studenti tehničkih fakulteta, najviše iz oblasti elektrotehnike i računarstva. Da bi se zaposlili u inostranstvu, jedino što im je potrebno je znanje, koje se vrlo lako može proveriti testovima, čak i u običnom intervjuu - objašnjava profesor Popović.
Iz Srbije ode svaki treći student Elektrotehničkog fakulteta
Izvor: Blic Branislava Gigović | 12. 12. 2010. - 00:02h | Foto: Beta
Svaki treći akademac koji završi Elektrotehnički fakultet, bez razmišljanja o zaposlenju u Srbiji, zaputi se u beli svet. Gotovo ista situacija je i sa ostalim tehničkim fakultetima. Ne zaostaju ni diplomci ekonomije, od kojih oko 15 odsto svake godine napusti Srbiju. Najčešće se odlazi u Nemačku, Austriju, Švajcarsku, a u poslednje vreme sve više u Francusku i Veliku Britaniju.
Neki ni ne pokušaju da nađu posao ovde
Niko u Srbiji, ipak, nema precizne podatke o broju naših visokoobrazovanih koji rade u inostranstvu. Nedavno je Branko Kovačević, rektor Univerziteta, izjavio da, prema nekim podacima, čak 70.000 stručnjaka iz Srbije živi i radi u inostranstvu, iako je Srbija u njihovo školovanje uložila 12 milijardi dolara.
Da zaista ne postoji precizna statistika potvrđuje i Miodrag Popović, dekan ETF-a, fakulteta sa koga se najviše ide u beli svet.
- Neke naše kolege, koje rade u inostranstvu, misle da van zemlje radi oko 10.000 od skoro 20.000 ikada diplomiranih na ovom fakultetu - kaže za “Blic” profesor Popović.
Pre desetak godina najčešće se odlazilo u SAD, Kanadu, Australiju, a sada sve više u evropske zemlje.
- Zbog nastavka školovanja najviše se odlazi u Švajcarsku, Holandiju, Austriju, odnosno uglavnom tamo gde se studije mogu nastaviti na engleskom jeziku. Radi zaposlenja se svuda ide. Uglavnom odlaze studenti tehničkih fakulteta, najviše iz oblasti elektrotehnike i računarstva. Da bi se zaposlili u inostranstvu, jedino što im je potrebno je znanje, koje se vrlo lako može proveriti testovima, čak i u običnom intervjuu - objašnjava profesor Popović.