- Učlanjen(a)
- 07.02.2010
- Poruka
- 14.864
Italija: Pljuštaće otkazi zbog novog Statuta
Izvor:
Novosti.rs
Italijanska tranzicija: Radnike sud više neće moći da zaštiti od otkaza. Vlada predložila promenu člana 18. Statuta, sindikati ogorčeni.
MNOGI narodi, ne samo oni na istoku Evrope, imaju svoju bolnu tranziciju, samo treba neko da im javi da je ona počela: Italija, zemlja tržišne privrede, na primer, tek sada dobija zakon po kojem poslodavac može da otpusti zaposlenog po sopstvenom nahođenju.
Osnovno “ljudsko pravo” kapitaliste - da nekome da otkaz - tako će, pod premijerom Montijem, vlasnikom 16 kuća, konačno trijumfovati nad pravima radnika iz nekog prošlog vremena. Ako još i bude “belih medveda” na Apeninima, više ih neće štititi crveni barjak.
Premijer je saopštio da će parlamentu uskoro uputiti predlog zakona kojim će izmeniti član 18. famoznog Radničkog statuta iz 1970. godine. Ta odredba propisivala je, naime, da za svaki otkaz mora da postoji “pravedan razlog”. Sudovi bi utvrđivali opravdanost svakog pojedinačnog slučaja gubitka posla, ali, u principu, ekonomska motivacija vlasnika da nekoga “najuri” sa radnog mesta nije bila dovoljno dobar razlog. Nepravedno otpušteni radnik zatim je mogao da tuži poslodavca, koji bi morao da ga vrati na posao.
Prema novim, Montijevim pravilima, član 18. ostaje, ali samo kao brana otpuštanju iz diskriminatornih razloga. Ekonomski razlozi za otkaz se - priznaju. Gazde će sve moći da reše otpremninom, bez straha od potezanja po sudovima.
“Svako može da ide”, zasijalo je na naslovnoj strani poslovnog lista “Il sole 24 ore”, vlasništva lobija poslodavaca “Konfindustrija”.
Sindikatima je, sa druge strane, jasno da su pred istorijskim porazom: CGIL, najveći u zemlji, najavljuje dugu borbu i štrajkove.
I Demokratska partije, koja, kao i pomenuti sindikat, ima korene u nekada silnom italijanskom komunističkom pokretu, kritikuje vladin predlog. To je već realna opasnost za Marija Montija, koji zahteva podršku i levice i desnice za svoju tehnokratsku vladu. Deceniju ranije, premijer Silvio Berluskoni već je pokušao da izvede sličnu promenu, ali bez uspeha.
Istovremeno, Mario Monti najavljuje da će nova pravila proširiti krug koristi za ljude koji ostanu bez posla. Oni koji zadrže posao moći će da računaju na veće plate. Branitelji radničkih prava se, međutim, najviše boje domino-efekta: ako premijerov naum uspe, to bi moglo da otvori vrata za nove reforme, koje se građanima nimalo ne bi svidele. Stručnjaci su, na primer, primetili da su u Italiji od uvođenja evra penzije prebrzo rasle...
Izvor:
Novosti.rs
Italijanska tranzicija: Radnike sud više neće moći da zaštiti od otkaza. Vlada predložila promenu člana 18. Statuta, sindikati ogorčeni.
MNOGI narodi, ne samo oni na istoku Evrope, imaju svoju bolnu tranziciju, samo treba neko da im javi da je ona počela: Italija, zemlja tržišne privrede, na primer, tek sada dobija zakon po kojem poslodavac može da otpusti zaposlenog po sopstvenom nahođenju.
Osnovno “ljudsko pravo” kapitaliste - da nekome da otkaz - tako će, pod premijerom Montijem, vlasnikom 16 kuća, konačno trijumfovati nad pravima radnika iz nekog prošlog vremena. Ako još i bude “belih medveda” na Apeninima, više ih neće štititi crveni barjak.
Premijer je saopštio da će parlamentu uskoro uputiti predlog zakona kojim će izmeniti član 18. famoznog Radničkog statuta iz 1970. godine. Ta odredba propisivala je, naime, da za svaki otkaz mora da postoji “pravedan razlog”. Sudovi bi utvrđivali opravdanost svakog pojedinačnog slučaja gubitka posla, ali, u principu, ekonomska motivacija vlasnika da nekoga “najuri” sa radnog mesta nije bila dovoljno dobar razlog. Nepravedno otpušteni radnik zatim je mogao da tuži poslodavca, koji bi morao da ga vrati na posao.
Prema novim, Montijevim pravilima, član 18. ostaje, ali samo kao brana otpuštanju iz diskriminatornih razloga. Ekonomski razlozi za otkaz se - priznaju. Gazde će sve moći da reše otpremninom, bez straha od potezanja po sudovima.
“Svako može da ide”, zasijalo je na naslovnoj strani poslovnog lista “Il sole 24 ore”, vlasništva lobija poslodavaca “Konfindustrija”.
Sindikatima je, sa druge strane, jasno da su pred istorijskim porazom: CGIL, najveći u zemlji, najavljuje dugu borbu i štrajkove.
I Demokratska partije, koja, kao i pomenuti sindikat, ima korene u nekada silnom italijanskom komunističkom pokretu, kritikuje vladin predlog. To je već realna opasnost za Marija Montija, koji zahteva podršku i levice i desnice za svoju tehnokratsku vladu. Deceniju ranije, premijer Silvio Berluskoni već je pokušao da izvede sličnu promenu, ali bez uspeha.
Istovremeno, Mario Monti najavljuje da će nova pravila proširiti krug koristi za ljude koji ostanu bez posla. Oni koji zadrže posao moći će da računaju na veće plate. Branitelji radničkih prava se, međutim, najviše boje domino-efekta: ako premijerov naum uspe, to bi moglo da otvori vrata za nove reforme, koje se građanima nimalo ne bi svidele. Stručnjaci su, na primer, primetili da su u Italiji od uvođenja evra penzije prebrzo rasle...