Isus o starim zakonima

[Laodikeja]

U bibliji istina postoji odredjeni oblik ropstva koji je Bog dopustao u starom zavetu,, ali je on bio u potpunom skladu sa zakonom koji je stitio interese i onoga koji je drzao roba i samog roba kao pojedinca.

U novom zavetu postoji ovaj pojam ropstva, ali je on bio deo kulture Rimskog mnogobozackog carstva.
Da Hristos i apostoli nisu bili pristalice robovlasnickog drustva, govori i jedan tekst u Filimonu poslanici apostola Pavla, gde Pavle savetuje jednog coveka Filimona da svog roba po imenu Onisim, ne drzi vise kao roba vec kao brata u Hristu.

1:10 Molimo te za svog sina Onisima, kog rodih u okovima svojim;
1:11 Koji je tebi nekada bio nepotreban, a sad je i tebi i meni vrlo potreban, kog poslah tebi natrag;
1:12 A ti ga, to jest, moje srce primi.
1:13 Ja ga htedoh da zadržim kod sebe, da mi mesto tebe posluži u okovima jevanđelja;
1:14 Ali bez tvoje volje ne htedoh ništa činiti, da ne bi tvoje dobro bilo kao za nevolju, nego od dobre volje.
1:15 Jer može biti da se za to rastade s tobom na neko vreme da ga dobiješ večno,
1:16 Ne više kao roba, nego više od roba, brata ljubaznog, a osobito meni, a kamoli tebi, i po telu i u Gospodu
1:17 Ako dakle držiš mene za svog drugara, primi njega kao mene.
1:18 Ako li ti u čemu skrivi, ili je dužan, to na mene zapiši.
1:19 Ja Pavle napisah rukom svojom, ja ću platiti: da ti ne kažem da si i sam sebe meni dužan.
1:20 Da brate! Da imam korist od tebe u Gospodu, razveseli srce moje u Gospodu" ( Filimonu poslanica 1. 10 - 20 )

Sledeci tekst na pravilan nacin objasnjava ovaj problem ropstva u bibliji.

Хрисцани требају да воле своје ближње - то је једно од основних библијских учења.
Но љубав је неспојива са ропством код којег господари бездушно израбљују и угњетавају своје робове.
Стога се неки људи изненаде кад виде шта Библија говори о ропству.
У древно доба Бог је допуштао припадницима свог народа да имају робове (1. Мојсијева 14:14, 15). Чак су иу време апостола неки хришћани били робовласници, док су други били робови (Филимону 15, 16).
Значи ли то да Библија одобрава ропство код којег господари бездушно угњетавају своје робове? Друштвена уређења која се косе са библијским принципима.
У време кад је започело писање Библије већ су постојали друштвени и економски односи који нису били у складу са Божјим принципима.
Бог је неке од њих осудио у свом писаном закону, док је неке друге допустио.
Тако је допустио и ропство.
Говорећи о друштвеном уређењу које је постојало у древном Израелу, дело Тхе Интернатионал Стандард Библе Енцицлопедиа каже: "То је требала бити братска заједница у којој нико не би био сиромашан (...) нити би ико угњетавао удовице, бескућнике и сирочад."
Стога Бог није једноставно допустио Израелцима да усвоје друштвене и економске односе који су били уврежени међу околним народима, већ је путем Закона правно регулисао ропство како би господари са својим робовима поступали обзирно и милосрдно.
Ропство у библијској историји Размотримо следеће одредбе из Закона који је Бог преко Мојсија дао Израелцима:

● Онај ко би отео човека и продао га у ропство требао је бити погубљен (2. Мојсијева 21:16).
Но Израелац је могао сам себе да прода у ропство.
Ако је упркос одредбама које су штитиле људе од сиромаштва запао у велике дугове, можда зато што није разборито господарио својом имовином, могао је постати роб онога коме је био дужан.
Неки су чак могли да зараде довољно новца да сами себе откупе (3. Мојсијева 25:47-52).
● У Израелу није постојао окрутан облик ропства какав је вековима био уврежен у многим другим народима.
У 3. Мојсијевој 25:39, 40 пише: "Ако твој брат који је крај тебе осиромаши те се мора теби продати, не искориштавај га да ти служи као роб. Нека буде код тебе као најамник и као дошљак. "
Том је одредбом Бог показао да се с пуно љубави брине и за најсиромашније Израелце.
● Ако човек који је нешто украо није могао надокнадити штету онако како је то било прописано у Мојсијевом закону, могао је да буде продат у ропство како би отплатио дуг (2. Мојсијева 22:3).
Након што би радећи код свог господара отплатио дуг, поново би постао слободан.
● Божји закон забрањивао је Израелцима да буду окрутни и злостављају своје робове.
Премда су господари могли кажњавати робове, нису смели у томе претеривати.
Роб којег би његов господар убио требао је бити освећен (2. Мојсијева 21:20).
Ако би господар осакатио роба, можда тако што би му избио зуб или оштетио око, морао га је пустити на слободу (2. Мојсијева 21:26, 27).
● Ниједан Израелац није смео служити као роб више од шест година (2. Мојсијева 21:2).
Јевреји који су служили као робови седме би године били пуштени на слободу.
Мојсијев закон налагао је да се сваких 50 година у целом Израелу ослободе сви израелски робови, без обзира на то колико је дуго свако од њих служио свом господару (3. Мојсијева 25:40, 41).
● Кад би господар пустио роба на слободу, требао је бити дарежљив према њему.
У 5. Мојсијевој 15:13, 14 стоји: "
Ако га слободна отпустиш од себе, немој га отпустити празних руку. Даруј му нешто од стоке своје, с гумна својега и из каце свог за уље и вино. "
У време Исуса и његових апостола ропство је било уврежено широм Римског царства.
Како се хришћанство ширило, било је за очекивати да ће и неки људи који су били робови и неки који су били робовласници чути добру вијест те постати хришћани.
Ни Исус Христ ни његови апостоли нису проповедањем јеванђеља настојали исправити друштвене неправде или променити постојеће уређење.
Господари и робови који су прихватили Исусова учења постали су духовна браћа и требали су љубити једни друге (Колошанима 4:1; 1. Тимотеју 6:2).

 

[mauriciovau]

Ako bi se danas promatralo Krščastvo, složio bi se sa time da su vjernici u ropstvu zahvaljujuči vjerskim vođa, kojima je stalo samo kao i Farizejima da zadrže svoje privilegije i "stado" opterečuju i stavljaju ih u ropstvo sa svojim bezbrojnim pravilima kojoja imaju više veze sa pogaskim tradicijam nego sa Božjim zapovjedima.
Isus kad je bio na zemlji i pozivao ljude da se približe Bogu na nebu nije imao namjeru stavljati ljude u ropstvo ljutskih zakona koji se drži samo slova a ne duha božejeg zakona.

 

[JokerMMA]

Znaci slazemo se da je sam Bog podrzavao ropstvo, i to je jasno cak i u novom zavetu, nije bitno da li je ropstvo bilo blaze ili gore, ropstvo je ropstvo . Sto se tice ovih citata sto si kopirao, oni samo dokazuju koliko je biblija kontradiktorna knjiga, jer i sam znas da postoje pasusi koji podrzavaju fizicko nasilje nad istim tim robovima, isto kao i oni koji govore da zene ne treba da budu pustene nakon 6 godina na slobodu kao i muskarci.
Sustina ove price je da je navodno moralno savrseno bice imalo priliku da nas nauci moralnom ponasanju, i nije zabranilo ropstvo ( a ropstvo je isto jedno od od zakona iz starog zaveta ).

 

[Laodikeja]

Pogresno si razumeo pojam ropstva koje je Bog dopustao, jer kao sto sam napomenuo - ono je bilo u potpunom skladu sa zakonom koji je stitio interese i onoga koji je drzao roba i samog roba kao pojedinca.

Ropstvo se primenjivalo SAMO u posebnim slucajevima, gde je zlocinac trebao da nadoknadi stetu onome kome je stetu naneo, a nije za to imao novca.
To se moze uporediti sadanasnjim zakonom o DRUSTVENO KORISNOM RADU onih koji naprimer odrzavaju kaznu po zatvorima, gde oni time cine nesto korisno i time i odlezavaju kaznu za koju su osudjeni.

Ovo potvrdjuje sledeci biblijski tekst:

"Ко украде вола или овцу или козу, и закоље или прода, да врати пет волова за једног вола, а четири овце или козе за једну овцу или козу.
Ако се лупеж ухвати где поткопава, те буде рањен тако да умре, да не буде крив за крв онај који га буде убио;
Али ако се буде сунце родило, да је крив за крв. А лупеж све да накнади; ако ли не би имао, онда да се он прода за своју крађу.
Ако се нађе шта је покрао у његовој руци живо, био во или магарац или овца или коза, да врати двоструко" ( 2 Mojsijeva 22. 1 - 4 )

Sledeci tekst govori o osudi bezrazloznog oblika ropstva, gde bi ljudi kojim slucajem nasilno bez razloga zarobljavali ljude i prodavali ih u ropstvo radi licne zarade, sto se danas moze uporediti sa takozvanom trgovinom ljudima.

"Ко украде човека и прода или се нађе у његовим рукама, да се погуби" ( 2 Mojsijeva 21. 16 )

Sledeci tekst govori o bratu koji zivi kod svog brata u njegovoj kuci, da on ako nema novaca za sopstveno izdrzavanje, da ga brat ne uzima kao roba, vec da ovaj radi u njegovoj kuci kao NAJAMNIK, odnosno za odredjenu platu.

"Ако твој брат који је крај тебе осиромаши те се мора теби продати, не искориштавај га да ти служи као роб.
Нека буде код тебе као најамник и као дошљак. " ( 3 Мојсијевa 25. 39 - 40 )

I na kraju, sledeci tekst potvrdjuje da se Bog brine i za interese roba, gde kaze da onaj ko drzi roba ne sme da nad njime vrsi fizicko nasilje, jer ce tada biti kriv pred Bogom.

"Ко удари роба свог или робињу штапом тако да му умре под руком, да је крив" ( 2 Mojsijeva 21. 20 )

Dakle, ropstvo se primenjivalo samo u slucaju materijalne stete koju bi covek napravio drugom coveku, i tada je on bio duzan da sluzi da bi mu otplatio materijalnu stetu koju mu je naneo.

Takav covek nije smeo da sluzi vise od sest godina kod onoga kome je duzan, i nakon toga da ode kao slobodan covek.

"Ако купиш роба Јеврејина, шест година нека ти служи, а седме нек отиде слободан без откупа" ( 2 Mojsijeva 21. 2 )

 

[JokerMMA]

To sto pises uopste nije tacno, a evo i zasto

http://www.bibliacatolica.com.br/biblija-hrvatski/knjiga-izlaska/21/#.UwIEAWJ5PZ0

20. Ako tko udari batinom svoga roba ili svoju ropkinju te umru pod njegovom šakom, mora snositi osvetu.
21. Ali ako rob preživi dan-dva, neka se osveta ne provodi, jer je rob njegovo vlasništvo.



Pored ociglednog odobravanja fizickog nasilja nad robovima ( dok god prezive dan, dva ) na istoj stranici mozes naci i da je dozvoljeno prodavanje cerki u roblje ( koje se ne oslobadjaju posle 6 godina kao muskarci ) kao i da je dozvoljeno ucenjivanje ludi da bi ostali dozivotni robovi ( gospodar robu sredi zenu, i on ako rob dobije decu sa njom, ne moze da ode sa njom, ako zeli da ostanu zajedno mora vecno da sluzi gospodaru ).

 

[Laodikeja]

Ove biblijske izjave si izvrnuo.

Ne postoji nikakvo ucenjivanje, vec je sve u covekovoj slobodnoj volji.

U prvom slucaju - ako rob prezivi udarac, on ostaje u sluzbi do isteka svoje sluzbe od sest godina kako bi otplatio dug.
Dalje, ako gospodar nadje robu zenu ( sto je krajnje humano ), pa ako ona rodi a muz posle sest godina kada postaje slobodan - ne zeli da je zadrzi, onda deca i zena ostaju kod Gospodara da ih on cuva kao svoju decu.
Ako rob ne zeli da ode i zeli da zadrzi zenu i decu, onda on nastavlja da bude slobodan sluga za novcanu nadoknadu, jer je otplatio dug koji je imao i sada radi kod tog coveka dobrovoljno.

 

[JokerMMA]

Znaci i sam priznajes, dozvoljeno je bilo fizicko nasilje nad robovima, dok god prezive.
Sto se tice ucenjivanja :

4. Ako mu gospodar nabavi ženu, pa mu ona rodi bilo sinova bilo kæeri, i žena i njezina djeca neka pripadnu njezinu gospodaru, a on neka ide sam.
5. Ali ako rob otvoreno izjavi: 'Volim svoga gospodara, svoju ženu i svoju djecu, neæu da budem slobodan',
6. neka ga onda njegov gospodar dovede k Bogu. Kad ga dovede k vratima ili dovratku, neka mu gospodar šilom probuši uho i neka mu trajno ostane u službi.

Gde si ti ovde procitao da rob ima izbor da zadrzi zenu ? Zena i deca pripadaju gospodaru, i jedini nacin da rob ostane sa njima je da dozivotno sluzi gospodaru.

 

[Laodikeja]

Nemoj nametati da sam napisao nesto sto nisam, da je dozvoljeno bilo fizicko nasilje nad robovima, dok god prezive.

Ja sam upravo rekao suprotno, i to potvrdio biblijskim tekstom.

Evo mojih reci:

I na kraju, sledeci tekst potvrdjuje da se Bog brine i za interese roba, gde kaze da onaj ko drzi roba ne sme da nad njime vrsi fizicko nasilje, jer ce tada biti kriv pred Bogom.


"Ко удари роба свог или робињу штапом тако да му умре под руком, да је крив" ( 2 Mojsijeva 21. 20 )

Zena i deca pripadaju gospodaru jer ih je on pronasao robu ZA VREME njegovog robovanja.
Rob moze da nakon sest godina ode i napusti porodicu, ili ostane i sluzi kao slobodan covek za novac i zivi sa svojom porodicom slobodno u gospodarevoj kuci, sto je imalo velike privilegije oko nasledjivanja - posebno ako je gospodar bio bogat, jer bivsi robovi su bili ljudi bez ikakve licne imovine kojom bi sebe izdrzavali a posebno ne porodicu, tako da bi deca nasledila imanje i kucu gospodara, i time je Bog pokazao ljubav i prema potomstvu bivseg roba, a i njemu i njegovoj zeni..AMIN!

 

[JokerMMA]

Sam si napisao da je dozvoljeno da ih biju dok god prezive, procitaj sta si napisao. Ovaj citat sto si izneo sada isto kaznjava nasilje samo ako se zavrsi smrtnim ishodom.
Drugo, zasto ovopise : 5. Ali ako rob otvoreno izjavi: 'Volim svoga gospodara, svoju ženu i svoju djecu, neæu da budem slobodan'.
ako ostaje slobodan ?

Dzabe branis neodbranjivo, znaci gospodar nije pustao da rob ode sa svojom porodicom, jedini izbor koji mu je dat je da ako hoce da ostane sa njima, mora da nastavi da sluzi gospodaru, i nigde ne pise da bi nasledili kucu gospodara, ali cak i da je to tacno, nije im dat izbor da kazu ne.

 

[Laodikeja]

Ja te razumem, jer ti si u svakom slucaju zauzeo neprijateljski stav prema Bogu, pa je i to proizvod tvog pogresnog razumevanja onoga sto pise u bibliji, i sto je sa moje strane receno.

Pozdrav