Историјски развој кошнице

[Nostradamus]

Америчка настављача и систем пчеларења брзо су нреко Енглеске прешли у Европу где добијају много поборника. У Немачкој је познати апидолог Енох Зандер израдио кошницу са оквиром 400 х 200 mm. И др. Герстунг јс изашао са својом кошницом америчког система, која је имала по 10 оквира, истих у плодишту и у медишту, унутрашње мере 400 х 250 mm. На Трећем конгресу југословенских пчелара, одржаном у Београду 1924. године, препоручена је као врло погодна Герструнгова кошница, коју је пројектовао тадашњи председник Српског пчеларског друштва Коста Главинић. Захваљујући пропаганди коју је за њу вршио Јован П. Јовановић, ондашњи уредник "Пчелара", ова се кошница брзо раширила код великог броја пчелара. На Седмом конгресу 1930. године у Осијеку усвојена је за стандард и добила име "Конгресовка".

На Трећем конгресу пчелара Југославије излази са кошницом jеднаких наставака и Иво Антониоли из Дубровника. Ова кошница, са по 12 оквира у плодишту и медишту унутрашње мере 400 х 200 mm, звала се "Југословенка А'' .

Након другог светског рата дошли су на руководећа места пчеларских организација други људи и почели ново и своје. Престала се пропагирати "Конгресовка" и Антониолијева "Југословенка А" са оквирима унутрашње мере 400 х 200 mm, крја се због заокружене мере лакше и тачније израђује од сложене оригиналне америчке мере. Зато, игноришући ту чињеницу, испада да више ценимо туђе него своје.

 

[Nostradamus]

Увиђајући предности широких а плитких оквира многи нчелари проналазачи истраживали су најподеснију величину. Највеће заслуге на том плану приписују се великом пчеларском теоретичару и практичару Фарару из Америке, по коме се кошнице са плитким наставцима и оквирима (полуоквирима) називају Фараровим кошницама. Фарар је био руководилац пчеларског института у Медисону и професор универзитета у Винсконсину. Након дугогодишњег екснериментисања применио је нови начин нчеларења, није конструисао неки ниви тип кошнице, већ је у својој пчеларској пракси користио полунаставке модификоване Даданове кошнице са оквиром унутрашње мере 430 х 130 mm и за плодиште и за медиште. Осим те новости Фарар је 1943. године објавио још две важне новости: горње лето ради смањења влаге у кошници и веће зимске залихе хране што доприноси бољем и јачем развоју пчелиње заједнице. Користећи Фарарову технологију пчеларења, неки пчелари су мењали, углавном повећавали висину оквира, тако да данас постоји више варијанти. Из изложеног се види да Фарарова кошница није неки нов систем кошнице, већ да је у питању квалитетно нов начин пчеларења са плитким наставцима у неограниченом броју. Битно је да су наставци ниски, плитки, а висина оквира није виша од 160 mm. Код нас се ова кошница појавила шездесетих година овог века. Њу је први пропагирао и о њој писао познати пчелар Васа Хрњак из Платичева у Срему. Кошницу, којом је он пчеларио, назвао је " Југофар" (Југословенска фарарка), са унутрашњом мером оквира 420 х 160 mm.

 

[Nostradamus]

Поред поменутих система и конструкција кошница, у светској пчеларској историји, помињу се још многе кошнице. У СССР-у: Мачалкина, Борисовског, Куландиа, Дернова, Смирнова и др. У Пољској се помиње кошница Витвицког, Љубеницког и Левицког. У САД: Данцебекерова са оквиром 400 х 172 mm (унутрашње мере), Гедонова 445 х 121 mm, Хандова 436 х 109 mm, затим, Фалцова. Гољупова, Едерова и многе друге. У Немачкој: Фридландова, Бургардијева. . . У Енглеској: Нутлова, Чишајрова и тд. И код нас има још много, оних без звучних имена, које нема смисла помињати. Сматра се да је на читавој земаљској кугли до данас било раширено преко 300 типова разних кошница. На крају ево шта угледни амерички пчелар Елвин из државе Њујорк каже у вези кошнице: "Добра кошница мора да задовољи два основна захтева да би била вредна свога имена. Мора бити добар дом пчелама и мора бити тако конструисана да буде погодна за обављање различитих операција које захтева модерно пчеларство. Први захтев се решава добром кутијом а за други је измишљена кошница са покретним саћем''.

 

[sasamazalica]

Историјски развој кошнице


Милош Антонић, свештеник, Коцељева




У природним условима пчелиња друштва живе по шумама у дупљама дрвећа, у пукотинама стена, малим пећинама, подземним рупама и разним њима погодним местима, која саме налазе и у њима се настањују. Заклоњене од неповољних спољних утицаја и од непријатеља, - граде своја гнезда, сакупљају храну, размножавају се и одржавају своју врсту. Такав начин живота медоносне пчеле текао јс хиљадама и хиљадама година, а такав је и сада. За разлику од ових природних, станишта која човек гради и нуди пчелама да у њима живе називају се кошницама.

Историја кошнице је уско повезана с историјом самог пчеларства. Израда првих примитивних кошница настала је у исто време када је човек почео да гаји пчеле. Људи су сами почели дубити стабла за смештај ројева. То су биле прве кошнице зване "дубине"-"дубовине", које је човечија рука изградила у сврху пчеларења.

OK...