- Učlanjen(a)
- 07.02.2010
- Poruka
- 14.864
[h=1]Istina nije važna medijima[/h]
Srpski mediji najviše krše novinarski kodeks neistinitim informisanjem, ocenili su članovi Komisije za žalbe Saveta za štampu.Komisiji je u proteklih godinu dana, otkako funkcioniše, podneto 38 pritužbi na kršenje novinarskog kodeksa, a najviše ih je bilo zbog objavljivanja neistinitih ili neproverenih informacija.
Među ostalim razlozima za žalbe su: narušavanje dostojanstva i privatnosti običnih ljudi, jednostrano, neobjektivno i nestručno izveštavanje, medijska diskriminacija, lažni senzacionalizam, nenavođenje izvora informacije i kršenje autorskih prava.
Član Komisije Filip Švarm rekao je da je rad ovog tela pokazao da se novinarski kodeks najviše krši na štetu običnih ljudi, "koji nemaju gotovo nikakvu zaštitu", a posebno kada je u pitanju njihova privatnost.
Generalna sekretarka Saveta za štampu Gordana Novaković rekla je da su se u šest slučajeva kao podnosioci žalbi pojavili sami mediji - zbog nenavođenja izvora i kršenja autorskih prava, a u pet slučajeva Komisija je utvrdila da je žalba osnovana.
Prema njenim rečima, takav rezultat je "iznenađujuć".
Od 24 žalbi koje je Komisija uzela u razmatranje, usvojeno je devet. Najviše usvojenih bilo je protiv lista "Pres" - ukupno pet; sledeće su "Večernje novosti" sa dve i "Blic" i "Politika" sa po jednom žalbom.
Među 14 odbačenih slučajeva žalbi koje nisu uzete u razmatranje, bilo je onih protiv listova "Danas", "Kurir", "Informer" i "Tabloid", koji se nisu pridružili mreži medijske samokontrole Saveta za štampu.
Na konferenciji za novinare se, međutim, pojavio glavni i odgovorni urednik "Informera" Dragan J. Vučićević, koji je rekao da taj medij "ne vidi nikakvog razloga" da bude izvan mreže i zatražio je od Saveta da ga "skine sa crne liste".
Jedan od članova 11-člane Komisije za žalbe, u kojoj su novinari, izdavači i predstavnici javnosti, jeste i advokat Božo Prelević, koji je rekao da je inicirao da se žalbe ubuduće mogu podnositi i protiv medija koji nisu u mreži Saveta za štampu.
Vučićević je ukazao da se mediji, kada dospeju pred sud, suočavaju sa sudijama koje nedovoljno poznaju funkcionisanje medija, sa čime su
se prisutni članovi Saveta saglasili.
Gordana Novaković je izjavila da će Savet sledeće godine upravo u cilju edukacije organizovati stručni seminar za sudije i tužioce.
Prema rečima Vučićevića, podižu se tužbe zbog prenošenja navoda iz inostranih, kredibilnih medija kao što je "Vašington post", traži se od urednika medija da pokažu negative fotografija koje su načinjene digitalnom tehnikom, a postupa se i po navodima da se oštećena osoba "na zamućenoj crno-beloj fotografiji prepoznala po crvenoj kapi".
Član Saveta Petar Jeremić istakao je da je cilj ovog tela ne samo da se u branši poštuje novinarski kodeks, već i da se preko institucije Komisije za žalbe smanji broj sudskih tužbi, a samim tim i sudskih troškova.
Prema oceni Filipa Švarma, Komisija je postala "dosta efikasnija i bolja".
Upitan za dalje finansiranje Saveta, Jeremić je rekao da je to do avgusta radila norveška vlada, jer je i rad Saveta osmišljen po norveškom modelu, i da će isti finansijer biti od decembra ove do decembra sledeće godine.
"Rupu" od tri meseca će, prema njegovim rečima, pokriti USAID i Ajreks (Irex), "a posle godinu dana, osnivači će najverovatnije sami morati da finansiraju savet. Nije dobro da nas država finansira", rekao je Jeremić.
Izvor:
B92.net
Srpski mediji najviše krše novinarski kodeks neistinitim informisanjem, ocenili su članovi Komisije za žalbe Saveta za štampu.Komisiji je u proteklih godinu dana, otkako funkcioniše, podneto 38 pritužbi na kršenje novinarskog kodeksa, a najviše ih je bilo zbog objavljivanja neistinitih ili neproverenih informacija.
Među ostalim razlozima za žalbe su: narušavanje dostojanstva i privatnosti običnih ljudi, jednostrano, neobjektivno i nestručno izveštavanje, medijska diskriminacija, lažni senzacionalizam, nenavođenje izvora informacije i kršenje autorskih prava.
Član Komisije Filip Švarm rekao je da je rad ovog tela pokazao da se novinarski kodeks najviše krši na štetu običnih ljudi, "koji nemaju gotovo nikakvu zaštitu", a posebno kada je u pitanju njihova privatnost.
Generalna sekretarka Saveta za štampu Gordana Novaković rekla je da su se u šest slučajeva kao podnosioci žalbi pojavili sami mediji - zbog nenavođenja izvora i kršenja autorskih prava, a u pet slučajeva Komisija je utvrdila da je žalba osnovana.
Prema njenim rečima, takav rezultat je "iznenađujuć".
Od 24 žalbi koje je Komisija uzela u razmatranje, usvojeno je devet. Najviše usvojenih bilo je protiv lista "Pres" - ukupno pet; sledeće su "Večernje novosti" sa dve i "Blic" i "Politika" sa po jednom žalbom.
Među 14 odbačenih slučajeva žalbi koje nisu uzete u razmatranje, bilo je onih protiv listova "Danas", "Kurir", "Informer" i "Tabloid", koji se nisu pridružili mreži medijske samokontrole Saveta za štampu.
Na konferenciji za novinare se, međutim, pojavio glavni i odgovorni urednik "Informera" Dragan J. Vučićević, koji je rekao da taj medij "ne vidi nikakvog razloga" da bude izvan mreže i zatražio je od Saveta da ga "skine sa crne liste".
Jedan od članova 11-člane Komisije za žalbe, u kojoj su novinari, izdavači i predstavnici javnosti, jeste i advokat Božo Prelević, koji je rekao da je inicirao da se žalbe ubuduće mogu podnositi i protiv medija koji nisu u mreži Saveta za štampu.
Vučićević je ukazao da se mediji, kada dospeju pred sud, suočavaju sa sudijama koje nedovoljno poznaju funkcionisanje medija, sa čime su
se prisutni članovi Saveta saglasili.
Gordana Novaković je izjavila da će Savet sledeće godine upravo u cilju edukacije organizovati stručni seminar za sudije i tužioce.
Prema rečima Vučićevića, podižu se tužbe zbog prenošenja navoda iz inostranih, kredibilnih medija kao što je "Vašington post", traži se od urednika medija da pokažu negative fotografija koje su načinjene digitalnom tehnikom, a postupa se i po navodima da se oštećena osoba "na zamućenoj crno-beloj fotografiji prepoznala po crvenoj kapi".
Član Saveta Petar Jeremić istakao je da je cilj ovog tela ne samo da se u branši poštuje novinarski kodeks, već i da se preko institucije Komisije za žalbe smanji broj sudskih tužbi, a samim tim i sudskih troškova.
Prema oceni Filipa Švarma, Komisija je postala "dosta efikasnija i bolja".
Upitan za dalje finansiranje Saveta, Jeremić je rekao da je to do avgusta radila norveška vlada, jer je i rad Saveta osmišljen po norveškom modelu, i da će isti finansijer biti od decembra ove do decembra sledeće godine.
"Rupu" od tri meseca će, prema njegovim rečima, pokriti USAID i Ajreks (Irex), "a posle godinu dana, osnivači će najverovatnije sami morati da finansiraju savet. Nije dobro da nas država finansira", rekao je Jeremić.
Izvor:
B92.net