Isabel Allende

[crvendac_011]

Isabel Allende



Rođena 2. august 1942. (1942-08-02) Lima, Peru
Zanimanje spisateljica romana
Nacionalnost

čileanska
Književni pokret Magijski realizam
​

Uticaj od Gabriel Garcia Marquez, Pablo Neruda

Izabela Aljende rođena je 2. avgusta 1942. godine u Peruu. Detinjstvo i mladost provela je u Čileu. Između 1953. i 1958. živela je u Boliviji i Bejrutu sa majkom i očuhom koji je bio diplomata kao i njen otac. Godine 1958. vraća se u Čile, gde je od 1967. počela da gradi sjajnu karijeru kao novinar u poznatim časopisima i na televiziji. Tih godina objavljuje i svoju prvu knjigu.
Političke neprilike joj i ovaj put određuju život. Kao nećaka svrgnutog predsednika Salvadora Aljendea morala je u mladosti da napusti Čile, a sad ga posle Pinočeovog prevrata 1973. ponovo napušta i seli u Venecuelu. Od 1988. godine živi u Kaliforniji.
Roman Kći sreće prvi je deo trilogije Izabele Aljende, a njegovi nastavci Portret u sepiji i Kuća duhova su romani kojima je potvrdila svoj status najčitanije latinoameričke književnice.

Kći sreće je avanturističko delo o mladoj Čileanki koja se, idući tragom prve ljubavi, zatiče u Kaliforniji u vreme zlatne groznice. Izabela ispisuje pripovest rađanja obećane zemlje, šarolike svetove i kulturološke razlike indijanskih, kineskih, evropskih i latinoameričkih doseljenika koji su je stvarali. Pod perom umereno sentimentalne, umereno racionalne, humorom nadahnute autorke, koja uspešno spaja osećanja sa razumom, jug sa severom, realnost sa fikcijom ovaj roman čini jednom očaravajućom pripovetkom.
Portret u sepiji opisuje porodičnu sagu, smeštenu na sam kraj 19. veka. Prateći glavnu junakinju Auroru del Valje i njenu potragu za svojim precima, pratimo i politička zbivanja u tom delu sveta, socijalne promene i tehnološka dostignuća koja nas uvode u novi vek.
Završno delo trilogije Kuću duhova izdala je 1988. godine kad je i Gabrijel Garsija Markes sa kojim je uspoređuju dobio Nobelovu nagradu za književnost.
Pored ovih romana napisala je i romane Eva Luna, O ljubavi i seni, Beskonačan plan, memoare Paula, zbirke pripovedaka Priče Eva Lune i knjige "ljubavnih recepata" Afrodita.
Izabela Aljende uspešno neguje proces novog latinoameričkog romana, koji je započeo još Borhes, i kao pravi nastavljač magijskog realizma dobila je nekoliko prestižnih nagrada : Kolimovu nagradu i Nagradu po izboru kritike u Americi (1986), a dve godine posle toga Malaparteovu nagradu u Italiji.

Izvor: Vikipedija



​

 

[crvendac_011]

Izabela Aljende

Izabela Aljende

Izabela Aljende, nećaka svrgnutog i ubijenog socijalističkog predsednika Salvadora Aljendea, rođena je 1942. godine u Peruu, a detinjstvo i mladost provela je u Čileu, koji napušta posle Aljendeovog smaknuća.
Između 1953. i 1958. živela je u Boliviji i Bejrutu, s majkom i očuhom koji je bio diplomata, kao i njen otac. Od 1958. sa porodicom živi u Čileu gde je od 1967. počela da gradi sjajnu karijeru kao novinar u poznatim časopisima i na televiziji. Tih godina objavljuje i svoju prvu knjigu. Posle Pinočeovog prevrata 1973. ona se sa porodicom seli u Venecuelu, gde je živela 13 godina, a ubrzo potom se i razvela.
Godine 1982. započinje ozbiljnu karijeru kao književnica sa romanom „Kuća duhova“ i 1988. ponovo se udaje i seli u Kaliforniju.
Autorka je romana KUĆA DUHOVA, EVA LUNA, O LJUBAVI I SENCI, BESKONAČNI PLAN, ZORO – POČETAK LEGENDE, MOJA IZMIŠLJENA ZEMLJA, memoara PAULA, zbirke pripovedaka PRIČE EVE LUNE, knjige ljubavnih recepata AFRODITA. Roman KĆI SREĆE i njegov nastavak PORTRET U SEPIJI svetski su bestseleri.
Izabela Aljende živi u Kaliforniji i ubraja se među najčitanije pisce u Latinskoj Americi, SAD i Evropi. Neprestano je na samom vrhu lestvice najčitanijih pisaca.
Izabelu Aljende mnogi smatraju ženskim Markesom, a ona to svojom plodnom i uspešnom spisateljskom karijerom i potvrđuje. Slučajno ili ne, činjenična podudarnost je da iste godine kad slavni kolumbijanac prima Nobelovu nagradu, Izabela Aljende objavljuje svoj najuspešniji roman KUĆA SUHOVA po kojem je snimljen fenomenalan film sa Meril Strip, Džeremi Ajronsom, Vinonom Rajder i Antoniom Banderasom u glavnim ulogama.
Izabela Aljende uspešno neguje taj bogati postupak latinoameričkog načina pisanja, koji je započeo još Borhes, i kao pravi nastavljač magijskog realizma dobila je nekoliko uglednih nagrada od kojih su najbitnije: Kolimova nagrada ( 1986 ), Malapareova nagrada u Italiji ( 1988 ) i nagrada po izboru kritike u Americi ( 1986 ).


DELA IZABEL ALJENDE

*KUĆA DUHOVA*

Veličanstven ep o porodici Trueba – njihovim ljubavima, ambicijama, njihovim odnosima i njihovom učešću u istoriji svoga vremena... Priča počinje na prekretnici veka, u bezimenoj južnoameričkoj zemlji, prateći život Klare del Valje od samog detinjstva. Posle niza godina, Klara se s mužem Estebanom useljava u čudesnu kuću koja je napravljena samo za nju i koja uskoro postaje poznata po Klarinim duhovnim prijateljima...


*KĆI SREĆE*

Ovo je roman kojim je Izabela potvrdila status najčitanije romansijerke. To je burna avanturistička priča o mladoj Čileanki koja idući tragom prve ljubavi stiže u Kaliforniju u doba zlatne groznice. Doseljenici: Indijanci, Kinezi, Evropljani i Latinoamerikanci, privučeni zlatom, stvaraju živopisni i opasni svet u kojem lepa i mlada junakinja traga za svojim mužem. Uzbudljive situacije i fascinantni likovi čine ovaj roman pravom poslasticom za čitaoce svih uzrasta.


*PORTRET U SEPIJI*

Aljendova u ovoj knjizi ispisuje porodičnu sagu , smeštenu na kraj XIX veka. Junakinja, mlada Aurora del Valje, u detinjstvu je doživela tešku traumu u kineskoj četvrti San Franciska, zbog koje se ne seća prvih pet godina svog života. Zbog noćnih mora koje je proganjaju, ona kreće u potragu za svojim precima i sopstvenom ljubavnom pričom.


*EVA LUNA*

U ovom romanu Izabela Aljende oživljava svoju zemlju kroz sećanja i maštu. Glavna junakinja ove odlične knjige zapravo je nostalgični alter ego same autorke, koja sebe doslovno naziva kradljivicom priča, u kojima u stvari i prebiva tajna života i samog sveta. Poput moderne Šeherezade, Eva Luna pretvara svoj život u tragikomediju kroz koju prolazi veliki broj likova... S nežnošću i nepogrešivim književnim osećanjem, Izabela Aljende slika sudbine svojih junaka kao nerazdvojni deo zajedničke sudbine jednog kontinenta koji je obeležen razlikošću, društvenim nepravdama i potragom za vlastitim identitetom.


*PAULA*

Roman u kome pratimo život dveju žena, dve različite sudbine. Iznenada, u dvadeset osmoj godini, Paula se ozbiljno razbolela i pala u komu iz koje nema povratka. Izabela bdi nad njom pokušavajući da je zadrži u životu ili, možda, da je nežno isprati... Magijom pisanja ona bi da odvrati smrt, da nađe smisao u užasnoj tragediji pripovedajući o svojoj neobuzdanoj i neobičnoj porodici. Ova autobiografija, priča o patnji i nadi, izvanredno je svedočenje o nastanku njenih knjiga, njenim putovanjima, ljubavima: Izabela Aljende se oprašta od Paule kao ljudskog bića, prihvatajući njen duh kao novo, trajno prisustvo – jer nema konačnog rastanka dok postoji sećanje.


*AFRODITA*

Afrodita je knjiga ljubavi gde autorka ispisuje najintimnije uspomene na prvu ljubav, poljupce i muškarce za kojima je čeznula. Afrodita je i kuvar, jer u njoj se recepti, ali ne bilo kakvi, već oni koji ćete pripremati za nekoga do koga vam je naročito stalo. U ovom delu, satkanom od ljubavnih eseja, abecede afrodizijaka i recepata, Aljendova slavi život, pisanje, hranu i erotiku – dakle sve što i sami najviše volimo.


*ZORO – početak legende*

Ako Izabelu de Romeo, pisca ove pripovesti, pitate da li je još ludo zaljubljena u Zoroa, reći će vam da jeste. Kada ga je upoznala, bili su još deca. Tada se zaljubila u njega i ostao je njena jedina ljubav... Na sreću, nije potpuno izgubila glavu za njim, kao što se to dešavalo većini žena koje su ga poznavale. Shvatila je da Zoroa privlače samo žene koje odbijaju njegovu ljubav i odlučila je da bude jedna od njih. U ovom romanu Izabela Aljende oživljava lik heroja, nežno i duhovito, prevazilazeći okvire same legende.


*MOJA IZMIŠLJENA ZEMLJA*

Ljubav prema Čileu i izrazita nostalgija sačinjavaju kamen temeljac ove knjige. Neprestano prisustvo prošlosti, osećanje odsustva iz sopstvene domovine, melanholija zbog tog gubitka, svest da je svuda strankinja i lutalica. U „Mojoj izmišljenoj zemlji“ Izabela Aljende okuplja sva osećanja koja ovakva situacija podrazumeva i prenosi nam ih sa mudrošću i humorom. Prosejan kroz pogled i uspomenu autorke, Čile se preobraća u zemlju koja je stvarna, ali ujedno predstavlja i deo mašte; to je jedna stoička i gostoljubiva zemlja, utočište odvažnih muškaraca i snažnih žena koji su čvrsto vezani za tlo na kojem žive. Ali, iznad svega, ona predstavlja pozornicu autorkinog detinjstva: ljupko prizvani u sećanje, ovde se iznova vraćaju u život njena nekadašnja porodica, kuća njenog dede i njene bake, ceremonijalni obedi, priče o nesporazumima... i duhovi koji su je oduvek pratili. U „Mojoj izmišljenoj zemlji“ , Izabela Aljende pokreće sva svoja osećanja kako bi nam dočarala dve isprepletane priče, o svojoj zemlji i sopstvenu, jednim neposrednim tonom, u vidu poetske autobiografske ispovesti...

Izvor: Facebook



​