Irska

[crvendac_011]

Irska - zeleni otok!

Irska - zeleni otok!

Frendice.hr

Prostranstva zelenih pašnjaka, bogatstvo keltske i ranokršćanske građevine te osebujni jahaći konji i tamno pivo Guinness; sve to Irsku čini posebnim ostrvom

Od obale Velike Britanije udaljena je osamdesetak kilometara od koje je odvojena Sjevernim kanalom, te kanalom Sv. Jurja. Sa zapadne strane okružena je s Atlanskim oceanom, a s istoka plitkim Keltskim i Irskim morem.

Cijeli otok se nalazi u sjevernom umjerenom pojasu. Čak oko ¾ otoka je ravničarski. Prostrana, blago valovita nizina s nizom niskih uzvisina i s brojnim treseštima zauzima središnje dijelove otoka. Bujna otočna vegetacija produkt je blage klime i čestih padalina, a zbog dramatičnog kontrasta velikih padalina i krša s bujnom vegetacijom i zelenilom, Irska zasluženo nosi nadimak "Esmerald Isle", odnosno Smaragdni otok.
12 000 četvornih kilometara modrih jezera, močvara i bara središnjoj Irskoj daju poseban, mistični ugođaj. Najviši vrh Carrauntoohill uzdignuo se 1.048 m u visinu, a smjestio se na pješčenjaku gorja Kerry.

Povijest

Oko 300. g. prije Krista na otok se iskrcavaju Kelti, Europljani koji su s vremenom u Irskoj oformili pet plemenskih kraljevstava. Biskup Patrick u 5. stoljeću iz Galije prenosi kršćanstvo, a Irska ga među rijetkima prihvaća bez krvoprolića. U njegovu čast, na dan njegove smrti 17. ožujka, Irci slave zasigurno najveći nacionalni praznik- St. Patrick's day

Važnija godina u irskoj povijesti svakako je 1801. godina. Tada je engleska vlada irskim katolicima oduzela zemlju, a Zakonom o uniji Irska je pripojena Velikoj Britaniji. Od 1846. do 1851. godine nad Irskom se ponovno nadvio crni oblak.
Zemlju je zahvatila bolest krumpira. Više od milijun ljudi napustilo je zemlju u emigracijskom valu, a isto toliko umrlo je od gladi. Irska borba za neovisnost započeta 1916. g. okončava 1921. godine osamostaljenjem, no Sjeverna je Irska (6 Irskih provincija) i dalje pod Velikom Britanijom.
Od 1949.g. Irska se deklarira Republikom Irskom. 60-te godine prošlog stoljeće obilježavaju građanski nemiri. Nemiri eskaliraju 1972. g. prosvjedom protiv pripadnosti Sjeverne Irske Velikoj Britaniji. U Derryju je u incidentu znanom kao "Bloody Sunday" poginulo 26 prosvjednika. Od 90-ih godina 20. stoljeća Irska postiže ekonomski procvat.
Irsku nastanjuje oko 4,1 milijuna stanovnika, od kojih su 93 posto Irci. Službeni jezik je irski ali zbog dugogodišnjeg utjecaja Engleza na život u Irskoj, i engleski je služben. Najviše Iraca, čak 93 posto, rimokatoličke je vjere. Irska 1973. godine postaje članicom tadašnje Europske Zajednice, danas Europske Unije, a službena valuta je euro. Ulaskom u EU Irska je oživjela. Brzi razvoj gospodarstva pribavio joj je nadimak "keltski tigar" koji i danas s pravom nosi. Vodeća djelatnost ove male otočne države je turizam. Ta gospodarska grana upošljava jednu četvrtinu radne snage.

Dublin

Glavni grad Republike Irske zanimljiva je mješavina tradicionalnog i suvremenog. Grad prepun znamenitosti i zanimljivih detalja, ponosi se dojmljivom arhitekturom iz razdoblja vladavine kralja Georga. Dublin obiluje privlačnim perivojima i širokim ulicama, ali je i ulaz u ruralnu Irsku - vrata krajolika koji oduzimaju dah. On nije poput mnogih metropola golem i rasprostranjen, već kompaktan grad lak za razgledavanje.
Najveći dio znamenitosti možete vidjeti ako se pješice uputite u razgledavanje. Trinity College pomno čuva Book of Kells, bogato ukrašenu kopiju Evanđelja koja datira iz 8. stoljeća. Tada možete proći zanimljivim Merrion Squareom do National Art Gallery. Obogaćeni znanjem o Irskoj kulturi, možete prošetati najposjećenijim perivojem u središtu, St.Stephen's Greenom koji ujedno predstavlja utočište od gradske vreve. Nakon odmora možete razgledati dvije katedrale, onu najpoznatiju Sv. Patricka i Christ Church Catedral. Nakon cjelodnevnog razgledavanja najbolje je okrijepu naći u nekom od mnogobrojnih dublinskih pubova.

Kuhinja

Irska je hrana poznata po visokokvalitetnim sirovinama i sastojcima. Namirnice su svježe s obližnjih farmi ili netom iz prirode: povrće, šumski plodovi, divljač, a obalni pojas pruža najfinije morske plodove: alge, dagnje, kamenice i druge školjke, losose, pastrve, škampe, kozice i dr.
Irska je na glasu po svom bogatom doručku s kobasicama, slaninom, jajima, black puddingu (kobasice napravljene s kuhanom krvi, nešto poput naše krvavice), white puddingu (kobasice od svinjetine, masti, kruha, zobene kaše i začina) i prženim krumpirićima. Za doručak možete pojesti i svježe pečen kruh, a irski je specijalitet kruh sa sodom ili onaj s krumpirom. Zbog posebno "tvrdoglavog" brašna koje se teško diže, u Irskoj se uvriježila brza i jednostavna priprema kruha sa sodom, izvrsnog rezultata.
Tipična namirnica i temelj tradicionalne irske kuhinje je krumpir. Krumpir se jede u kori, kao pire, kuhan, pečen, pržen, a od njega se izrađuju kruh i kolači. Uz krumpir se najčešće jede slanina.
Morski plodovi u irskoj su prehrani vrlo zastupljeni, posebice u obalnim područjima. Jedu se podjednako riba, školjke i morske alge: losos i pastrva, jegulje, kamenice, dagnje i brojni specijaliteti s morskim algama. Alge se najčešće jedu kuhane na kriški toplog tosta.

Tipična Irska jela

Colcannon - jelo od krumpira, divljeg bijelog luka, kelja i zelja
Champ - sličan colcannonu, champ je sa sjevera Irske. Pire krumpir sa usitnjenom ljutikom. Servira se uz maslac ili kobasice.
Irish Stew - irski gulaš
Boxty - jelo je sa sjevera Irske. Vrsta krumpirove palačinke, koja se najčešće jede za doručak uz kobasice, jaja i slaninu.
Coddle - Dublinski specijalitet s kuhanim svinjskim kobasicama.

Piće

Nije čudo što je cijeli svijet prigrlio ugođaj koji nudi irski pub ili pivnica.
U pubu ćete uz brojna druga izvrsna piva popiti i jednog pravog "Irca" svjetske slave - pivo Guinness - koje ima preko 260 godina dugu tradiciju. Pub, koji ne uživa samo kod pivopija kultni status, središte je društvenog života.
Odmah uz bok pivu zasluženo mjesto zauzima whiskey. Na bazi whiskeya nastaju brojna pića, likeri i deserti. Najslavnija je irska kava čiju recepturu već svi dobro poznajemo. Redove whiskeya i likera brane Jameson, Powers, Tullamore Drew, Midleton Very Rare, Baileys (Irish cream), Sheridan, Irish Mist, Paddy i drugi.

 

[crvendac_011]

Dobrodošli u Dablin!

Ljepota.ba




Dobrodošlica nije prvo što će vas dočekati kad stignete u Dablin. Uz malo sreće, dočekaće vas talas kiše, bit ćete nasmijani i mokri.

Osnovni atributi ovog grada su definitivno udobnost i čistoća. Dablin je grad udobne srednje veličine, grad trospratnih zgrada, cigle i (prednjih) dvorišta. Grad obala, širokih ulica, zelenih parkova i pubova. Grad koji vam može ispričati mnogo različith priča. Nemojte se usuditi da pomislite da će vam i jedna od njih biti suvišna.
Rijeka i prisustvo mostova pružaju vam mogućnost da grad „napadnete” sa više strana. Mostovi koji spajaju sjeverni i južni dio Dublina oboriće vas s nogu svojim šarmom, mirisom i izgledom. Prelazak preko njih pružiće vam priliku da pobjegnete od oblaka.
Ekonomski bum koji je prije nekoliko godina zadesio Irsku, učinio je da Dublin postane epicentar borbe između starog i modernog, između historije i sadašnjosti.
Preovlađujući dio panorame ovoga grada postali su – kranovi. Ali, bajkovite i toplinom obmotane džordžijanske vile iz osamnaestog vijeka još uvijek odolijevaju napadima modernih, staklenih i čeličnih zgrada koje u poslednje vrijeme niču, čini se, svuda… U slučaju da ste ljubitelj bajki, romantičnih knjiga, priča o vitezovima i princezama, u Dublinu možete posjetiti nekoliko zamkova koji će vas prenjeti u to vrijeme. Posjeta mjestu kao što je Dublin Castle omogućit će vam da udahnete i osjetite atmosferu tog doba. Imat ćete osjećaj da će se svakoga trenutka iz druge sobe pojaviti lakej koji će vam na poslužavniku donijeti srebrni servis. U tom slučaju biste popili crni čaj začinjen mlijekom i upoznali još jedan od običaja nametnut od strane Britanaca za vrijeme njihove dugogodišnje vladavine ovim prostorima.
Sam centar grada definišu dvije oblasti. O’ Connell street: Ogromni bulevar kroz koji ćete sa uživanjem prošetati, zastati kod novoizgrađenog spomenika, ogromnog srebrnog koplja (The Spire), inače jednog od repera grada. Šetnju svakako završite kod najstarijeg porodilišta za siromašne u Evropi (The Maternity Clinic) u čijoj bašti možete odmoriti stopala, oči i dušu. Vrat vas neće zaboljeti, jer ovo nije grad nebodera. Jedno je sigurno, svakako nećete gledati pravo.
Temple Bar: Nekadašnja boemska četvrt koja je vremenom postala četvrt pabova i zabave. Tu i tamo još uvijek možete naići na neku skrivenu staru antikvarnicu ili galeriju, nekog crtača portreta, ali na kraju, ono po čemu je ovo mjesto poznato, jesu mjesta gdje možete popiti svoj prvi pravi Guinness.
Ako ste očekivali dolazak u metropolu punu namrgođenih lica stanovnika, svakako ćete biti iznenađeni kada ugledate nasmijane Irce i zajapurene Irkinje, često obučene u dresove svog omiljenog rugby kluba. Osjetićete se kao Alisa u zemlji čuda. Kada se od prvobitnog šoka oporavite ili, još bolje, kako biste se što prije oporavili, sjedite u bilo koji bar i naručite autentični irski doručak koji će vas okrijepiti i omogućiti vam cjelodnevno lutanje gradom. Nemojte nikada zaboraviti da sa sobom ponesete kišobran i kabanicu. Svidjeće vam se, pa ćete možda svoj novi, dublinski look, poželjeti da upotpunite i predivnim parom gumenih čizama koje se tamo mogu naći i kupiti u svim bojama i dezenima i u gotovo svakoj radnji sa odjećom.
Obavezno odvojite vrijeme za posjetu nekom od mnogobrojnih muzeja. Ako imate vremena samo za jedan, preporučujemo muzej posvećen Jamesu Joyceu. Učinit će vam se da je u ovom gradu sve posvećeno upravo njemu, uprkos činjenici da on o Dublinu nije govorio previše ushićeno i pohvalno. Ono što može biti zanimljivo jeste i glavna autobuska stanica, potpuno drugačija od svih koje ste ikada vidjeli. U samom centru grada, zateći ćete staničnu zgradu koja će vam se činiti kao svojevrsni betonski park, prepun ljudi, bicikala, kina i prodavnica… Ovdje je vrijeme za onaj bol u vratu jer je glomaznim stubovima poduprt plafon prošaran prelijepim mozaikom, nikako svojstvenim ovom djelu Europe.
I kada se sve završi i dođe vrijeme da se uputite kući u svakom od vas ostaće žal za gradom James Joycea, reciklaže, čekanja u redovima, zabrane pušenja unutra, ispijanja pića napolju. I ono što će vas sigurno vratiti Dublinu jeste mogućnost da svakoga dana na nebu ugledate i prošetate se ispod duge.

 

[crvendac_011]

Web vodič - Irska

9. oktobar 2005.

Web vodič - Irska

Oktobar je pravi mesec za obilazak Irske. Nema više hordi turista, cene su niže, a klima je i dalje prijatna. Saradnici Lonely Planeta, jednog od najpoznatijih svetskih bedekera, sastavili su vodič kroz Tunis. Pred vama je priređena, skraćena verzija.

Priredio Uroš Veličković
Izvor: B92

Kaže se da ko jednom poseti Irsku, nikada je ne zaboravlja, a ta izreka je u ovom slučaju potpuno istinita. Irski predeli imaju mitsku rezonancu, istorija ove zemlje je sveprisutna, a njen narod kao da je bačen na zemlju da ponovo uspostavi veru u ljudskost.

Klima je takva da vam se može učiniti da hodate kroz okean, i da je od kiše nemoguće pobeći, ali blješteće zelena priroda i kišna popodneva provedena u pabovima učiniće da tu sitnicu lako zanemarite.

Kada otići

Ako u Irsku odete u julu ili avgustu, možete da očekujete relativno toplo vreme, duže dane i brojne festivale. Međutim, to je špic sezone, i ako ste željni malo samoće izaberite neki drugi period.

Proleće i jesen su takođe sjajni periodi, i to bez hordi turista. Zima u Irskoj ume da bude vrlo neprijatna, ali čitava zemlja, a pogotovo zapadna obala izgledaju predivno kad pada kiša. Osim toga, svakom ćošku su pabovi u koje se možete skloniti. Međutim, u mnogim irskim gradovima restorani i privatni pansioni se zatvaraju oko oktobra i ponovo se otvaraju tek za Uskrs.

S nekoliko telefonskih poziva pre put možete izbeći da se nađete u mestu gde ne postoji prenoćište ili restoran.

Opšti podaci

Puno ime države: Éire (Republika Irska)
Glavni grad: Dablin
Površina: 69,000 km2
Broj stanovnika: 3,969,000
Vremenska zona: GMT/UTC 0
Jezici: engleski (iako je engleski glavni jezik u Irskoj, Irci malo pevaju dok govore, a struktura rečenice je često čudna), galski (gaelic) (govori se u delovima zapadne i južne Irske koji su poznati pod imenom Gaeltacht)
Narod: Irci, veoma mali procenat imigranata
Religije: 95% Rimokatolici, 3.4% Protestanti
Valuta: euro
Struja: 230V 50HzPozivni broj: 353

Atrakcije

Connemmara

Divlja i gola oblast severozapadno od grada Galway City poznata je kao Connemara. To je neverovatan pečvork močvara, usamljenih dolina, planina i jezera. Sa okolnih brda pruža se neverovatan pogled na more, stenovita ostrva i blješteće bele plaže.

Ne propustite magistralu koja od mesta Spiddal meandrira uz obalu. Još nezaboravniji je put kroz dolinu Lough Inagh i oko jezera Kylemore koje je okruženo maglom obavijenim planinskim vrhovima.

Cork

Drugi po veličini grad u Irskoj, Cork je iznenađujuće prijatno mesto – shvatićete da preko dana vreme prolazi neobično brzo, a uveče vrvi od pabova. Glavna atrakcija je sam centar grada koji se nalazi na ostrvu između dva kanala reke Lee.

Derry

Reka Foyle živopisno zavija oko starog, zidinama opasanog gradića Derry, mirnog mesta koje s druge strane vrvi od podsetnika njegove nedavne užasne istorije. Stari centar Derryja je maleni, zidinama opasani grad koji se nalazi na zapadnoj obali reke, u čijem središtu je trg Diamond Square.

Dablin

Irska je početkom 1990ih doživela neverovatan ekonomski bum, i pejzaž Dablina se u proteklih desetak godina potpuno promenio. Danas se Dablin ubraja u top turističke destinacije u Evropi.

U Dablin je najbolje doći u proleće ili jesen. Tokom leta cene su više, a zimi su mnoga mesta zatvorena. Ako planirate da dođete tokom praznika St. Patrick's Day, obavezno rezervišite smeštaj i rezervaciju dvaput proverite kako biste izbegli haos koji tada nastupa.

Galway

Galway (Gaillimh) je administrativni centar pokrajine Galway. To je univerzitetski centar, tako da grad živi noću koliko i danju, a boemski način života je sveprisutan.

Gusto naseljeni centar grada leži na obe obale brze reke Corrib. U Galwayu se održava nekoliko kulturnih festivala, od kojih su najvažniji Jazz festival u februaru, Uskršnji festival književnosti, i Umetnički festival Galway koji se održava u julu.

Galway je i mesto odakle se hvata brod za Aranska ostrva.

The Burren

Oblast Burren je u sastavu severne pokrajine Clare, i to je zaista neverovatno mesto. Kilometri uglačanog krečnjaka prostiru se na sve strane, dok je obala gotovo prazna sa samo nekoliko obalskih naselja, među kojima su popularni irski muzički centar Doolin i atraktivno obalsko selo Ballyvaughan.

U oblasti Burren glavne atrakcije su podzemne pećine, izvori i litice. Ovdašnja vegetacija je bizaran miks mediteranskih, arktičkih i alpskih biljaka, a ova oblast je i poslednji bastion of retke kune zlatice. Burren ima i bogatu istoriju iz perioda kamenog i gvozdenog doba.

Waterford

Waterford je najtipičniji srednjevekovni grad u Irskoj, opasan zidinama, sa uskim uličicama i normanskim tornjem. Najlepše zgrade su iz 18. veka i nalaze se u ulici Mall. Obratite pažnju i na arhitekturu Gradske većnice i Biskupove palate. Kao i većina irskih gradova, Waterford obiluje crkvama, od kojih je najznačajnija katedrala Svetog trojstva.

Dvorac Blarney

Dvorac Blarney je izgrađen 1446. i okružen je predivnim poljanama idealnim za piknik. U dvorcu Blarney se čuva "Stone of Eloquence" (Kamen elokvencije). Legenda kaže da ako ga poljubite, dobićete moć da svakoga ubedite sve što poželite.

Telefon za informacije: 021 438 5252

Radno vreme:
Maj-septembar: ponedeljak-subota 9:00 AM-6:30 PM, nedelja 9:30 AM-5:30 PM;
Jun-avgust: ponedeljak-subota 9:00 AM-7:00 PM, nedelja 9:30 AM-5:30 PM;
Oktobar-april: ponedeljak-subota 9:00 AM-6:00 PM, nedelja 9:30 AM-5:00 PM

Događaji

U Irskoj tokom godine ima sijaset događaja i festivala. U februaru se održava Međunarodni filmski festival u Dablinu. Bloomsday se održava 16. juna u Dablinu, kada se organizuju celodnevna javna čitanja Džojsovog Uliksa. U gradu Listowel u pokrajini Kerry se u junu održava književni festival Spisateljska nedelja, a u Belfastu Jazz & Blues Festival. U Severnoj Irskoj ljudi 12. jula izlaze na ulice da proslave pobedu Protestanata u bici kod Bojna kada je vojska Vilijema III porazila katolika Džejmsa II.

Avgust je mesec konjičkih sportova, i tada se održavaju Izložba konja u Dablinu i konjičke trke u Traleeu. U pokrajini Kerry, u Killorglinu, u avgustu se održava drevni festival Puck Fair, gde se posetioci danju i noću nalivaju alkoholom. U Septembru se u Corku održava Filmski festival, a u Belfastu Folk festival. U oktobru se održava Festival pozorišta u Dablinu, u mestu Ballinasloe u pokrajini Galway se održava najveći sajam stoke i konja, a u Kinsaleu u pokrajini Cork se održava Irski gurmanski festival. U novembru se u Wexforddu održava Međunarodni festival opere.

Kako stići

Većina neevropljana u Irsku dolazi preko Engleske, iako sa aerodroma Shannon postoje direktni letovi do SAD. Između Dablina i četiri međunarodna aerodroma u Londonu i drugih gradova u Britaniji, kao i većih evropskih gradova postoje regularni letovi. Aerodromska taksa je uključena u cenu avionske karte.

Feriboti između Irske i Engleske voze od Dablina do Holyheada u Velsu, kao i od Rosslarea do Fishguarda i Pembrokea, takođe u Velsu. Od Corka postoje direktne linije do St Maloa, Cherbourga i Le Havrea u Francuskoj.

Kako putovati po Irskoj

Irsku je najbolje obići autom, pre svega zato što do mnogih zanimljivih mesta nije moguće doći javnim transportom. Međutim, rent-a-car je skup. Irci, kao i Englezi, voze levom stranom.

Nemojte da vas zavara činjenica da Irska nije velika zemlja: obilazak zemlje javnim transportom nije jednostavan kao što možda deluje. Distance jesu kratke, ali u Irskoj put od tačke A do tačke B nikada nije prava linija. Železnica je vrlo skupa, a osim toga često ćete morati da presedate na autobus. Čak ni autobuske linije nisu mnogo razgranate.

Obilazak zemlje biciklom je svakako dobra varijanta, pod uslovom da ignorišete brdovit pejzaž, ne tako dobre puteve i često kišovito vreme.

Novac i troškovi

Kreditnim karticama moći ćete da plaćate na mnogim mestima, iako u mnogim privatnim pansionima i nekim izolovanim benzinskim pumpama primaju samo keš. Bankomata ima gotovo svuda ali bolje je da sa sobom uvek imate razumnu količinu keša.

Sve glavne valute možete lako da promenite, ali imajte u vidu da se britanska funta menja bez provizije. Najbolji kurs stranih valuta je u bankama, s tim što menjačnice duže rade. Strani novac možete zameniti i u mnogim poštama koje su otvorene i subotom pre podne.

Bakšiš

Bakšiš je u Irskoj danas popularniji nego što je nekada bio, ali i dalje nije tako uobičajen kao u SAD i ostatku Evrope.

Ako je servis u restoranu uključen u cenu (obično 15%), dodatni bakšiš se ne očekuje. Ako nije, običaj je da se ostavi oko 10%. Za taksi je dovoljno samo da zaokružite sumu. Za hotelske portire sasvim je prihvatljivo da ostavite 1 euro po koferu.

Cene

Irska (naročito Dablin) je skupa, ali troškovi variraju u zavisnosti od mesta do mesta. Ako spavate u hostelu, preko dana pojedete nešto lako u pabu, a uveče sami spremite večeru, proći ćete sa oko 25 eura dnevno. Za putovanje po zemlji planirajte dodatni trošak.

Indeks cena

Litar benzina: 0.95 eur
Karta za bioskop: 8.00 eur
Majica suvenir: 15.00 eur
Konzerva bezalkoholnog pića: 0.75 eur
Litar mleka: 0.85 eur
Šolja kafe: 2.00 eur
Sendvič u pabu ili snek na ulici: 3.50 eur
Krigla Guiness piva: 4.00 eur
Kišobran: 5.00 eur
CD: 23.00 eur

Smeštaj

Youth hosteli i jeftiniji hoteli: 10-30 eur
Srednja kategorija: 30-60 eur
Visoka kategorija: 60-120 eur
De luxe: 120+ eur

Hrana

Snek na ulici ili u kantini: 3-10
Restoran: 10-15 eur
Skuplji restoran: 15-20 eur

GDP 113,700,000,000
Glavne privredne grane: Kompjuterski softver, informacione tehnologije, prehrambeni proizvodi, pivo, tekstil, odeća, farmaceutski proizvodi, turizam
Trgovinski partneri: EU (najviše Velika Britanija, Francuska, Holandija), SAD

Klima

Uprkos tome što se nalazi na severu, klima u Irskoj je umerena. Temperatura samo povremeno pada ispod nule tokom zime, a sneg pada retko. Leta glavnom nisu vrela i temperatura retko dostiže 30 stepeni, ali zato mrak pada tek posle 11 uveče.

U koje god doba godine da dolazite budite spremni za kišu. Najviše kiše obično pada tamo gde je priroda najlepša: bujna vegetacija u County Kerry pod kišom je čitavih 270 dana godišnje. Ako zaista poludite od kiše, utešite se irskom izrekom: 'U pabu je uvek suvo'!

 

[crvendac_011]

Irska: mistično ostrvo piva i legendi

31. avgust 2008.

Irska: mistično ostrvo piva i legendi

Godišnje Irsku posjeti više od 6 miliona turista, a većina kaže da će se vratiti, i to ne samo zbog vrhunskog piva i viskija.

Piše: Dea Lastić
Foto: Sipa/JLP
Izvor: Jutarnji.hr

Veličanstvene litice Cliffs of Moher

Samo je jedna zemlja na svijetu gdje, dok vozite cesticama nekog od okruga, možete naići na prometni znak koji upozorava na smanjenje brzine zbog mogućnosti da pregazite patuljka. Naravno, Republika Irska, legendarna po mnogočemu - najpoznatija po pabovima, pivu i viskiju, zatim po bogatoj keltskoj tradiciji čiji spomenici iz neolitika svjedoče o druidskoj komunikaciji s duhovima prirode te, jasno, po čudesnim prirodnim ljepotama.

Irsku zovu i Zelenim otokom jer je tlo pokriveno livadama i travnjacima koji se zelene ljeti i zimi. Pejzaži izgledaju kao iz “Gospodara prstenova” - oni koji ih vide kažu da Tolkin nije morao ništa izmišljati jer je samo proputovao okrugom Ring of Keri i susreo vile, patuljke i ostalo društvo uživo.

Rock of Cashel iz 4. stoljeća

Površine oko 69.000 četvornih kilometara, sa 3.600.000 stanovnika (nastalih miješanjem starosjedilačkih Škota s Keltima, koji su se u 4. stoljeću doselili na otok s europskog kopna), Irska je prizor snage i ponosa. Zna se, također, da je njezina povijesna priča ispunjena borbama za neovisnost - onoj irskih kraljeva uzajamno za prevlast, te onima o pokušajima obrane zemlje od Normana i Engleza.

Čuvene su i priče o irskom karakteru: kaže se da su Irci redom snažni, otporni i šarmantno prgavi jer ih je takvima učinila sama Irska. Njezina zemlja je, u biti, varljiva: ispod valova trave nije plodno tlo, nego kamen; klima je vlažna i oceanska, vjetrovi stoljećima šibaju stanovnike otoka. Usprkos svemu tome, Irska se razvila u jednu od najnaprednijih europskih zemalja.

Mistični Ring of Kerry

Godišnje je posjeti više od 6 milijuna turista, od kojih većina ustvrdi da se mora vratiti, i to ne samo zbog najboljih svjetskih piva i viskija iako su oni prvo što većina primijeti kada napravi samo nekoliko koraka glavnim gradom zemlje. Dablin ili Baile Atha Cilath (galik je drugi službeni jezik) je i glavna luka te kulturno središte zemlje.

Jedan je od najšarmantijih gradova Evrope: rijeka Lifi, što ispresijecana brojnim mostovima teče od zapada prema istoku, dijeli ga na dva dijela. Južno od rijeke većina je povijesnih znamenitosti kojima Dablin obiluje. U samom središtu povijesne jezgre je dvorac Dablin, koji je na mjestu nekadašnje vikinške utvrde u 13. stoljeću sagradio red kralja Džona, prvog (i samoproglašenog) irskog lorda.

Većina onoga što je od njega ostalo danas je iz 18. stoljeća, a od izvornog zdanja ostao je samo čuveni Rekord tauer, koji svojom raskošnom arhitekturom te elegantnim sobama podsjeća na pravu europsku palaču.

Pri svakom turističkom razgledu obavezan je i posjet najuglednijem irskom sveučilištu, Triniti koledžu, osnovanom u 16. stoljeću, koje su pohađali Oskar Vajld, Semjuel Beket i Džonatan Svift. Uzbudljivo je razgledati Staru knjižnicu (najveću u zemlji), sagrađenu 1732. godine, u kojoj se čuva četiri milijuna knjiga, od kojih je najpoznatija Book of Kells iz 800. godine, što se smatra najljepšim primjerkom srednjovjekovnih rukopisa.

Svakog ljubitelja kulture impresionirat će i posjet Nacionalnom muzeju gdje se čuva bogata zbirka irske povijesti, što datira od sedmog tisućljeća prije nove ere. Među eksponatima vrijednim obožavanja su i pretpovijesni zlatni predmeti (Or: irsko zlato) koji čine najbitnije ostatke zlatnih predmeta u Europi. Nedaleko od znamenitosti omiljena je dablinska četvrt, Templ bar s brojnim autohtonim irskim pubovima. Kaže se da upravo oni daju dušu Dablinu, zbog mješavine zvučnih i vizualnih prizora u kojima se isprepleću bezazleno nacrvrcani Irci i turisti, tradicionalna glazba i vesele gajde. Sa zapadne strane Templ bara su povijesne katedrale Kristova crkva i Sv. Patrik, kao i kvart Libertis, gdje je čuveno Ginisovo skladište te pivovara u kojoj se proizvodi slavno crno pivo.

Temple Bar, četvrt u kojoj provod osiguravaju brojni pubovi

Dablin je idealan za kupnju suvenira te degustaciju irskih specijaliteta. Svakako vrijedi probati škampe Dablin bej, zatim kamenice poslužene s pivom i cjelozrnatim kruhom, legendarnu mješavinu zelja i krumpira Kolkenon, te irski gulaš koji se priprema s janjetinom ili govedinom te s krumpirima, lukom, mrkvom i češnjakom. Ljubiteljima dobre kapljice Dablin je raj jer, gotovo doslovno, njime u potocima teku svi vrhunski brendovi viskija, pive Ginis, te likera kao što je Bejlis.
Očaravajuća su i stara irska mjesta. Tako je jedno od najsenzacionalnijih arheoloških nalazišta Rock of Cashel, koje je na vrhu brda u 4. stoljeću sagradio velški klan Eoghachta. Ipak, najdojmljiviji su keltski ostaci, odnosno kamene konstrukcije kojima se drevna kultura koristila za usklađivanje energija zemlje te komunikacije s duhovima prirode (poput Stounhendža).

U staroj destileriji može se vidjeti kako nastaje viski i - kušati ga

Kad patuljci tjeraju na Ginis

Gotovo da nema osobe koja se vrati iz Irske bez paketa Ginisa (najbolje ga je u kupiti u suvenirnici tvornice Ginisa koja služi kao muzej gdje se pokazuje kako nastaje najbolje svjetsko pivo), viskija i legendarnog “ženskog” likera Bejlisa. No, budući da se u Irskoj gdje god pogledate protežu ovce i krave koje mirno, u golemom broju, poput ukrasa stoje na livadama, mnogi kupuju zelene boskerice i dekice s ovčicama. Budući da Irci vjeruju u legende (ili se izvlače na njih, nikada vam neće sasvim priznati), suvenirnice obiluju majicama s natpi-som “Patuljak me natjerao da to napravim”, čime se Irci pravdaju kada se previše opiju, pa naprave neku nepodopštinu. Popularno je kupiti takvu majicu, bokserice ili sokne. Najbolji suvenir je, pak, dobra CD kompilacija s pjesmama iz paba za sretno pijenje do dugo u noć (tako se promoviraju).

 

[crvendac_011]

Baile Átha Cliath, grad hiljadu brodova

11. decembar 2009.

Baile Átha Cliath, grad hiljadu brodova

Smejem se, iako noge prete da će me napustiti... Kisnem, ali to ovde stvarno nije važno... Duga, još jedna duga koja se nada mnom nadvila da i tih nekoliko minuta odmora učini omađijanim...

Autor: Alen Spahić
Izvor: Danas

Photo: Ian Wilson / Flickr

Ispred mene, iako sam u centru metropole, pljušti vodopad, a podigavši glavu ugledah sada beć potpuno vedro nebo koje mi je dalo znak da je vreme da nastavim.

Lutao sam širokim ulicama tražeći, a da ni sam nisam znao šta tražim. Teturao sam se od georgijanskih kuća, preko bajkovitih zamkova do modernih dokova koje je neki „ekonomski bum“ pretrpao kranovima pretvorivši ih u veliko gradilište. Dan je odmicao a ja sam sve ošamućeniji količinom različitosti mir pokušavao da nađem u zelenoj travi koja je delovala kao sunđer prostrt samo za mene. Mnoštvo glasova, široka ulica, nekoliko šljaštećih reklama Burger Kinga (Burger King) jedini su mi zapravo davali do znanja da sam u metropoli. Ceo grad izgledao je kao nameštena scenografija tek pripremljena za novu predstavu, novu epizodu bajke koju su hiljadama godina ranije započeli Hogar i Helga.

Sedeo sam na spomeniku zaslepljen što bljeskom što simbolikom belikog metalnog koplja. Visoko izdižući se iznad krovova Dablina govorilo je koliko su ljudi koji me okružuju ponosni na svoju slobodu, koliko je koriste i rado dele sa svima. Umalo nisam vrat polomio pokušavajući da dogledam sam vrh ovog spomenika, kada me je zaklonila senka. Bio je to Šon. „Odvaljen od brega“ kao i većina ostalih Iraca srdačno me je pozdravio, poželeo dobrodošlicu, a ja sam u svemu tome probirao reči koje sam uspeo da razumem; „Odkud ti da dođeš u ovo j..... selo“. Očekivao sam da će predložiti da odemo na „perfektnu“ kriglu Ginisa (GUINNESS) , irsku kafu ili kuvani viski, ali sve što sam dobio bilo je: „Idemo u Porterhaus (Porterhouse)“.

U Dablinu se barovi ne razlikuju mnogo, svaki je pretrpan do te mere da je ulaz nemoguć, u svakom je zabranjeno pušenje, mnogi su najstariji, postoje čak i najmanji, ali postoji samo jedan u kome se ne toči Ginis, Porterhaus. Ovde se pije Red Ejl (Red Ayle), domaće pivo Lord Portera, a da bi do njega stigao prolazio sam kroz kilometarske redove čekanja. Posle nekoliko redova, desetina novih prijatelja, odlične muzike sredovečnog Irca, isteraše nas napolje ranije nego što sam očekivao. Tada se Dablin zapravo probudio. U glavnoj ulici Templ Bara (Tample bar), najstarije oblasti u Dablinu, nanizali su se slobodni umetnici koji su atmosferu samo preneli na ulicu. Gomile ljudi svojim čudnim pokretima kupili su svaku notu, svaki trzaj i udar. Koliko je neverovatno da je tako pre nekoliko desetina godina ranije počeo i Bono (U2), Van Morison ili Tin Lizi (Thin Lizzy).

Reka je još uvek magično sijala. Drveni kej koji se nad njom nadvio, ugostio je one romantične koji su zauzeli klupe opkljene cvećem, ali i one koji bi u njemu našli spas od kilometarskog pešačenja ka periferiji te se sklupčali u jedan kutak kako bi sklopili oči. Desetine mostova obasjanih mesečinom pojačavali su bajkovitu atmosferu. Nije mi smetala galama koja je pratila svakog prolaznika.

Otvorio sam oči, zaslepljen suncem, na lađi koja se udaljavala od crnog jezera (Dabh Linn) i nisam znao da li je sve bio sam san. Dva svetionika koji su izvirali iz dugačkog keja postavljenog usred mora, a koji je nestajao negde u magli, razbili su mi iluzije. Ova bajka se nastavlja, i trajaće, a ja ću sa velikom željom čuvati uspomenu na moju epizodu i uvek ću biti nezamislivo zahvalan Hogaru što mi ju je dodelio.

 

[crvendac_011]

Dablin: Ginis i literatura

7. april 2010.

Dablin: Ginis i literatura

Meteorolozi su opet standardno omanuli - ovo je jutro umesto razvedravanjem počelo s još jačom kišom. Ipak, mirno nedeljno jutro sam posvetio još jednoj šetnji - ovog puta do Trinity Collega, najpoznatijeg univerziteta Irske.

Tekst i fotografije: Dimitrije Stanković
Izvor: B92

Dublin je već dosta davno bio na mojoj listi planiranih destinacija, no nikako nije uspevao da dođe na red. Razlog tome sigurno je bila i daljina, nekakva vrsta izdvojenosti od ostatka Evrope koja je onemogućavala da se put u Irsku kombinuje sa bilo čim drugim. Ali kada sam jednom konačno uspeo da pronađem slobodan weekend tokom dužeg boravka u Briselu, organizovati da to vreme umesto u belgijskoj provedem u irskoj prestonici nije bilo posebno teško…

Naime, Ryanair, poznati - a uz to popularni i finansijski uspešni - niskotarifni avio prevoznik, zapravo i potiče odatle - vlasnik i osnivač firme je Irac. Otuda je Dublin valjda jedina velika destinacija Ryanaira u kojoj se koristi glavni aerodrom, umesto pomoćnih često vrlo udaljenih od grada što inače putovanja čini dužim i komplikovanijim. Do Dublina se iz Brisela dolazi dosta jednostavno letom Ryanair iz Charleroi, grada 60 km južno od belgijske prestonice. Dakle, rezervacija napravljena par meseci ranije - to rano rezervisanje je nešto što kod Ryanaira gotovo predstavlja obavezu - pa onda hotel - i viza. Irci, na žalost, nisu u Schengenu i vađenje vize je nešto što takođe značajno opterećuje budžet, a pogotovo je diskutabilno ako se radi o kratkom putovanju za weekend. No, kada sam već jednom rezervisao let i hotel - odustati zbog vize izgledalo mi je nekako kao predavanje svemoćnoj konzularnoj bratiji i birokratiji. E baš neću da odustanem! Pokazalo se ispravnim…

Doduše, u prvi mah i nije izgledalo da će biti tako. U Dublin sam leteo u subotnju zoru, čak i pre nje, pošto je u Briselu trebalo ustati još u 4:00 i odvesti se do sat vremena udaljenog Charleroi. Vremenska prognoza prethodnih dana nagoveštavala je jak vetar i obilnu kišu tokom planirana dva dana u Dublinu. Proverio sam na nekoliko sajtova u nadi da ću negde ipak pronaći i videti sunce, ali je priča svugde bila ista. Šta ću, ne može se protiv prirode, a znao sam da meteorolozi tako često greše - to mi je bila zapravo jedina preostala nada. Ali ne - kada je avion jednom sleteo na dubinski aerodrom još je bila noć, oblaci su bili super-nisko i kiša je pomalo sipila - poznati “drizzle” za koji kod nas valjda i nema prevoda. Brza pasoška kontrola, i izlazak na polazište lokalnih autobusa - eto me u Irskoj… Da, saznah odmah, gradski dvospratni autobus ide do centra i vozi - 15-tak minuta. Super - ali to je značilo da u centar stižem - pre 7 ujutru. Kada sam izašao u O’Connell street, glavnu ulicu Dublina, kiša se još dodatno pojačala, sivi dan se polako stidljivo pomaljao, a ulice su bile kompletno prazne… Ne baš najbolji početak - bljutava kafa i hladni kroasani u retkom restoranu koji je radio u to doba dana nisu nešto popravili prvi utisak, naprotiv… Ali umelo je to i ranije da mi se desi - da prvi utisci stvore pogrešnu predstavu o jednom gradu. Uostalom koji izgleda lepo po kiši? Nisam se predavao…

Kako je dan polako počeo da osvaja, pokazalo se i s razlogom: Dublin se lenjo budio, uz sve više ljudi na ulicama, sve intenzivniji saobraćaj, a i kiša je pokazivala da povremeno ume da stane. U stvari, vreme sam polako - naoružan bogatim briselskim iskustvom - počinjao da razumem: bilo je u mnogo čemu slično belgijskom, sa naglim promenama kiša-sunce, samo što su ovde te promene bile još brže i još intenzivnije. Oblaci, jako niski, su tako plovili nebom poput aviona, na momente se pomalo razilazeći, i tada je sve odjednom izgledalo i postajalo svetlije. Podstaknut sve većim brojem ljudi počeo sam da šetam: Henry i Mary street su bile početak. Dve trgovačke ulice koje se nastavljaju jedna na drugu i u stvari su popločana pešačka zona, uz blještave izloge i poznate firme koje se mogu sresti u svakom većem evropskom gradu. Dakle, ništa posebno. Ali već malo dalje, prva uličica u koju sam skrenuo: i sve je odjednom izgledalo drugačije. Fasade od cigle, pročelja radnji u svim bojama, dosta imigranata, mirisi Dalekog Istoka - sve tako različito od uniformne dosade trgovačkog dela, podsećalo je na atmosferu Londona i Britanije. Nije ni čudo, pomislih - imajući u vidu koliko su vekova Britanci vladali (i) ovim delom sveta…

Kroz Dublin protiče reka Liffey i na nju sam par minuta kasnije naišao dok sam se borio s orkanskim vetrom prelazeći mostom - na karti sam kasnije prebrojao da u centru Dublina na njoj ima ni manje ni više nego 16 mostova. Većinu sam video, jer su prosto jedan pored drugog. Treba li uopšte reći da mi je Beograd sa svoja dva i po mosta na Savi odmah pao na pamet…Voda Liffeya je tamno braon i liči na najpoznatije irsko pivo Guinness - u meri da neki tvrde da se pivo direktno toči iz reke. Nisam probao vodu Liffeya, ali mi se pivo ipak činilo malo tamnijim…

Odmah preko reke naišao sam na prvu pompeznu građevinu: Gradsko veće. Na kraju ulice ispred veća ugledao sam i obris prelepe crkve. Bila je to poznata katedrala Christ Church, najstarija crkva u Dublinu izgrađena još u XI, i potom obnovljena u XIX veku. Ispred crkve je prelep travnjak, divan zeleni tepih koji s ovakvim kišovitim vremenom logično ide - i kako je sunce počelo da se sve jače pomalja iskoristio sam priliku za kratko fotografisanje. U crkvi se, inače, nalaze posmrtni ostaci poznatih Iraca, ali je naijinteresantnije verovatno to što se uz njih nalaze i ostaci mačke i miša koji su nađeni u cevima orgulja - savršeno mumificirani kada su ih jednom posle par decenija ili vekova čistili… Neverovatna priča koja zapravo odlično odslikala irsku potrebu da izađu izvan šablona: izložiti u crkvi ostatke mačke i miša - jedinstveno, zaista. Inače u ovu crkvu nisam ulazio kao ni u sledeću - još jednu prelepu katedralu, ovog puta Svetog Patrika - jer obe naplaćuju ulaz po neverovatnih EUR 5. U crkvi Christ Church to objašnjavaju potrebom za održavanjem koje na minut košta EUR 6... Nisam mogao a da ne primetim u sebi da održavanje crkava košta i u drugim zemljama, pa ipak se ulaz nigde - ili retko gde - naplaćuje. Predivan travnjak ispred crkve Svetog Patrika i biste najpoznatijih litereta Dublina - a tu su recimo veličine poput Becketa i Joyca - ono je što osim stare crkve jako impresionira…

Nastavih tako da šetam i naiđoh na grupicu mladih, oko simpatične devojke koja je nosila transparent “Free Tour” - Slobodan obilazak. Dublina, valjda, pomislih. Prosto sumnjičav sam prema svemu što se nudi besplatno, a što je pogotovo na potrošačkom Zapadu tako retko - ali ovog puta bio je to pravi “bingo”. Mladi momci koje je plavokosa reklamirala su zaista besplatno nudili obilazak grada. Christopher, naš vodič - grupe od 30-tak ugavnom mladih ljudi - sledeća tri sata bio je naprosto sjajan. Duhovit, elokventan, šarmantan, po potrebi simpatično teatralan - mogao bih da nađem još kojih 10-tak epiteta i svi bi mu pristajali. Ispričao nam je celu istoriju Irske - impresivnu, zaista - onako u hodu. Osim mačke i miša, te boje piva - koje sam obe već pomenuo bilo je tu još puno njegovih sjajnih pričica - sve zaokruženo u konstataciji kako njegovi sunarodnici uživaju u priči, njenom stvaranju i prenošenju, kako opet u svemu i svim tim pričama uvek ima i preterivanja, ali i u svakoj i dosta istine. Posvedočio nam je to na najbolji mogući način u ta tri kondenzovana sata kroz priče i anegdote o Ircima, njihovim herojima, njihovoj borbi za oslobođenje od engleske vlasti, sve začinjeno sa mnogo duha, ali i britkog humora često i na sopstveni račun, i pogotovo na račun često neumerene potrebe za pivom. Otuda ta relativno duga šetnja nije uopšte bila ni duga ni zamorna, i zapravo je prošla kao u trenu. Vreme se, usput, od stidljivog i onda sve jačeg sunca u prvih sat-dva opet pogoršalo pretvarajući se pri kraju obilaska u pravi pljusak dok je Chris onako u kratkim rukavima pričao poslednju anegdotu o trenutku predaje vlasti nakon što su Irci negde početkom prošlog veka konačno stigli do tako željene slobode. Očarani svom tom istorijom sabijenom u tri sata vrcavih priča skoro da nismo ni primećivali da kiša počinje da pada - toliko je sve to zvučalo uzvišeno i lepo, jednostavno i svečano u isti mah.

Odmor u hotelu - a u čemu sam inače napravio odličan izbor jer je Wynn’s bio starinski, sjajni, sa puno stila izgrađen hotel i uz to savršeno smešten u samom centru grada, na samo dva koraka od svih glavnih zbivanja - bio je uvod u popodnevno-večernji deo programa. Taj program je, naravno, morao da obuhvati neizostavnu posetu brojnim pubovima u delu Dublina zvanom Temple Bar. Istoimeni bar bio je sam početak pivske ture, sledili su Quays Bar, pa onda Bobs Bar, pa Farrington's … U još gomilu drugih nisam stigao ni da uđem - ali svi su pružali sličnu sliku: grada u kome se živi intenzivno i jako. U svakom od barova je prašila živa svirka, band ili solo gitarista su oznojeni grejali publiku, u svakom se plesalo i pevalo (popodne srednje generacije, prema noći sve više mladi), uz neizbežni Guinness. Pesme su išle od starih dobrih rock hitova - delom nastalih upravo ovde u Dublinu u kome su živele i radile pop i rock veličine poput U2 ili Rory Galaghera - pa do novijih numera koje sam teško prepoznavao, a ipak u njima uživao… Dobre atmosfere nije nedostajalo, i ulice su postajale sve življe kako je noć odmicala. U Templu Baru na kome je pisalo da ne može da primi više od 600 gostiju činilo se da se brojka prisutnih približava toj granici. Sve je više bilo mladih, sve je više bilo dobre svirke muzike, i dobre atmosfere, a obezbeđenje koje je u večernjim satima stajalo na svakom od ulaza govorilo je da bi - nakon dosta popijenog piva - stvari možda mogle da krenu i neželjenim tokom. Umor je učinio svoje, pa do doba noći kada bi tako nešto postalo i očekivano nisam došao - vratio sam se u hotel na zasluženi odmor od mnogobrojnih utisaka.

Sutradan, po konzimiranju odličnog irskog doručka u Wynn’su koji je uključivao braon i crni puding, nešto poput naših krvavica, krenuh opet u šetnju očekujući najavljeno razvedravanje. No prokleti meteorolozu su opet standardno omanuli - ovo je jutro umesto razvedravanjem počelo s još jačom kišom. Mene već dobro naviklog na tako nešto ovakvo vreme naravno nije ni najmanje iznenadilo - pre bi me iznenadilo da su oblaci razišli i da je odjednom vreme postalo stabilno. Mirno nedeljno jutro sam posvetio još jednoj šetnji - ovog puta do Trinity Collega, najpoznatijeg univerziteta Irske u kojem se čuvaju ostaci Book of Kells, neke vrste irskog Miroslavljevog jevanđelja, i potom do St. Stephen’s parka - najlepšeg i valjda najzelenijeg parka u Dublinu. Odlični Apple Crumbble i ukusna kafa kod Queen of Tarts zaokružili su jutarnju šetnju i najavili da polako dolazi vreme za odlazak na aerodrom.

Vetar je duvao dok sam poslednji put prelazio Liffey, a kiša je tog trenutka stala. Panorama reke i grada, sa jedinstvenom iglom koja štrci u nebo, spomenikom milenijumu koji je kako Chris reče kasnio “samo” tri godine, podsetili su me još jednom na irski duh, i dublinsku magiju reči. Gradu Joyeca, Beketa, Swifta i Wildea vredelo bi se još koji put vratiti - razmišljao sam ne bez izvesnog osećanja nostalgije za duhom zemlje koji mi je samo dva dana ranije bio potpuno nepoznat, a sada odjednom tako blizak i drag.

 

[markosNS]

Frommer's Ireland

Frommer's Ireland

Published by Wiley Publishing Inc. | Publication date : January 2007 | ISBN : 0470043482 | PDF | 609 pages | English | 11.4 MB

You might find it strange that Ireland has become a spa hub. But over the last few years, Irish spas have won a number of international awards and with that fame came attention. With that attention came more spas, and suddenly gray, stormy Ireland is the place to go for hotstone massages, hydrotherapy, and peatmud treatments.
Experience a place the way the locals do. Enjoy the best it has to offer. Frommer's, the best trips start here.
* Ireland is one of the most ancient and most modern countries in Europe. Our author guides you to the best of the old and new on the Emerald Isle.
* Outspoken opinions on what's worth your time and what's not.
* Exact prices, so you can plan the perfect trip whatever your budget.
* Off-the-beaten-path experiences and undiscovered gems, plus new takes on top attractions.

http://hotfile.com/dl/49793645/5857c74/Frommers_Ireland_2007.rar.html

 

[macula]

Zašto se slavi Dan Sv. Patrika?

Zašto se slavi Dan Sv. Patrika?​

Na Dan Svetog Patrika milioni ljudi nose zeleno, slave sve što je irsko na paradama, uz zdravice i možda sa velikom kriglom piva.​

B9217.03.2011

Poslednjih godina je u našoj zemlji veoma popularna irska muzika, ples i čitava kultura. Umetnici iz ove zemlje nastupaju u Srbiji, a ljudi vole da kažu i da smo slični ovom narodu keltskog porekla. Mnogi toponimi u Srbiji imaju keltsko poreklo; pre svega nazivi reka koji u imenu imaju keltski naziv za reku – AVA.

Svi znamo za „Ortodoks Keltse" koji su duh ove zemlje preneli i u Srbiju, a večeras će održati tradicionalni koncert povodom irskog praznika u Domu Omladine sa početkom u 21. sat.

Dan Sv. Patrika se dovodi u vezu sa svime što je „irsko": zelena i zlatna boja, detelina i sreća. U izvornom obliku, govori se o duhovnom ispunjenju i obnovi, o molbama za misionare širom sveta.

Profesori sa univerziteta kažu da Dan Sv. Patrika nema skoro ništa zajedničko sa istorijskom figurom čoveka čije ime nosi.

Ko je bio Sv. Patrik?

Za početak ćemo reći da pravi Sv. Patrik nije ni bio Irac. Rođen je u Britaniji 390 godine u aristokratskoj hrišćanskoj porodici, u raskošnoj kući, sa mnogo slugu. Kao dečak nije pokazivao interesovanje za hrišćanstvo. U šesnaestoj godini njegov svet se preokrenuo. Bio je kidnapovan i poslat preko mora da bude 7. godina pastir na hladnim planinama u unutrašnjosti Irske. Za njega je to bilo zastrašujuće ali tada se preobratio i postao veliki hrišćanski vernik.

Narodne priče kažu da se Patriku snovima javio glas, govoreći mu da pobegne. Tada je pronašao način da dođe na piratski brod i vrati se nazad u Britaniju, gde je ponovo bio sa svojom porodicom. Međutim, glas mu se ponovo javio i rekao da se vrati u Irsku.

Postaje sveštenik a zatim biskup, vraća se u Irsku i ostaje tamo do kraja života pokušavajući da irski narod preobrati u hrišćane. Život mu je bio težak - siledžije su ga prebijale, a irske vlasti hapsile, dok su ga britanske vlasti stalno upozoravale.

Nakon smrti 17. marta 461. godine, Patrik je dugo ostao zaboravljen. Ali polako su oko Patrika počele da se gomilaju legende, a vekovima kasnije on je proglašen za sveca zaštitnika Irske.

Sudeći po pričama, Patrik je koristio lišće deteline da objasni sveto trojstvo u hrišćanstvu pa je i danas ova biljka simbol praznika, a popularna je i van ovog konteksta, kao simbol sreće.

U Irskoj nema zmija

Još jedan mit o Sv. Patriku kaže da je on prognao sve zmije iz Irske. Istina je da ih nema, ali nikad ni nisu postojale, tvrde naučnici. Irska je okružena ledenim vodama okeana, suviše hladnim da bi zmije mogle da se presle iz Britanije.

Pošto zmije simbolično predstavljaju zlo, kada ih je Patrik isterao, tvrdio je da je isterao i stare zle paganaske običaje iz Irske i doneo novo doba.

Krigla od pola litre Ginisa

Svakog dana se širom sveta popije skoro 3 miliona litara Ginisa, poznatog irskog brenda piva.

Ali na Dan Svetog Patrika ovaj broj se uvećava na čak 10 miliona litara, tvrdi predstavnik za medije fabrike Ginis, Dejvis Rajan.


Čuveno irsko pivo Ginis
Američki praznik?

Ironično, tokom čitave istorije, Dan Svetog Patrika se slavio sa mnogo više buke u Bostonu i Njujorku i Čikagu nego u Dablinu i Galveju. Veliki broj irskih emigranata je došlo u Sjedinjene Američke države i donelo sa sobom mnogo običaja i tradicija, a jedna od njih je Ginis.

Danas se američka tradicija slavljenja ovog praznika prenela širom sveta pa je sve u paradama sa mažoretkinjama, mini pabovima i zelenom „ludilu" , a tako je i u Irskoj, pa se poseta Irskim gradovima uvećava, a prolećni turizam cveta. U Irskoj su banke, prodavnice i firme bile zatvorene 17. marta, ali je ovaj datum pre svega slavljen kao religiozni praznik.

„To je neradni dan, biće parade po gradu, nosi se zeleno, i sve će biti u znaku „Irske kulture",npr irski ples, vilenjaci itd," rekao nam je Mario Janković koji od nedavno živi u Dablinu. Do 70-ih godina prošlog veka ovo je bio manji verski praznik i u Irskoj je bilo zabranjeno otvarati pabove tog dana.

U Sjedinjenim Državama ovaj praznik je sekularne prirode i slavi "sve što je irsko", bilo da je stvarno ili izmišljeno. A nije čudno što je zabava odletela u Ameriku. Ima oko 30 milona američkih državljana poreklom iz Irske, a 4 miliona stanovnika u samoj Irskoj. Praznik je od početka bio u nekom „američkom" fazonu.

Zapravo, prva proslava Dana Svetog Patrika se održala u Njujorku 17.marta 1762. godine. Irski vojnici koji su služili u britanskoj kolonijalnoj vojsci su priredili paradu slaveći svoje poreklo i nasleđe. Velike proslave se takođe organizuju i Australiji i Kanadi, ali i širom Evrope.

U Irskoj je ovaj praznik predstavljao vreme kada se posećuje crkva i dan provodi u krugu porodice. Na tradicionalnoj trpezi se služila govedina sa kukuruzom i kupus.

Neka bude zeleno

U Americi se održava oko 100 prazničnih parada posvećenih prazniku Sv. Patrika, a u republici Irskoj oko 30. Čak je i Belfast koji nikad nije organizovao paradu, počeo sa zabavama 1998. godine.

Kada je Irska proglasila ovaj praznik svojim, promenili su ime u „Festival Sv. Patrika" proširujući proslavu prvo na tri dana, a potom na celu nedelju. U prošlim godinama je više od milion ljudi bilo na ulicama Dablina.

 

[Ccaterpilar]

Proveo sam u Irskoj mesec dana, turistički, u periodu jun/jul 1995.god, putovao od Dablina do Korka i Kinsejla... još uvek u prelepom sećanju...Dva dana motokrosa u Korku, pravi spektakl i za Irce i za turiste...
Jedna od retkih zemalja koje sam nekada davno obilazio a da je ostavila takav utisak da bih, da mogu, vrlo rado, opet otišao...

 

[Nodd]

Ja sam Dablin posletio u junu 2013. godine. Zaista divan grad a mi smo imali sreću jer nas je čekalo lijepo vrijeme. Možda od 7 dana tek 2 su bila kišna, ostalo, toplo i sunčano. Ljudi se u Phoenix parku skinuli u kupaće kostime i sunčaju se, to je prvi utisak, prvi kontakt dok smo čekali da nam se spremi soba u obližnjem hotelu.

Meni lično je najviše fascinirao irski akcenat engleskog jezika gdje sam primijetio da često poslednje slovo t u riječi izgovaraju skoro kao š. Ima dosta toga da se vidi, meni je 7 dana bilo malo dok su moje kolege već 6. dana počele da osjećaju nostalgiju i zasićenost.

Hrana dosta skupa, govorim o obrocima u restoranima. Preporučio bih Pub O'Neill's u Suffolk street. Odlična hrana i uvijek svježa, naravno redovi se često jako dugi...

Pitajte ako neko nešto želi