LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
[h=1]Иранско питање: митови и њихове последице
[/h]Голос России, © Коллаж: «Голос России»/ vostok.rs |
Запад чини нове покушаје да се изврши притисак на Иран због нуклеарног програма који им не да мира. САД су наметнуле санкције против страних државних банака, које учествују у трговини нафтом са Техераном. Раније су ограничили рад приватних финансијских институција, које сарађују са Исламском Републиком.
Од 1. јула, Европска Унија уводи нафтни ембарго против Ирана. Шта ће донети таква економски тешка „репресија“ против једног од највећих светских играча на енергетском тржишту?
Све ове мере су већ довеле до погоршања социјално-економске ситуације у Ирану, повећања цена хране и девалвације валуте. Са друге стране, информације о ембаргу на иранску нафту овог пролећа довело је до пораста цене горива у ЕУ, очигледно не на радост милиона европских потрошача. Након 1. јула не може се искључити следећи скок у цени.
Да, Европа рачуна на Саудијску Арабију - још једног великог играча. Али не заборавите да, Иран има могућност да блокира Ормуски мореуз, а затим се нафта из Саудијске Арабије на светско тржиште неће моћи транспортовати, као ни течни природни гас из Катара. Међутим, са друге стране, Иран може да надокнади губитке од престанка испоруке у ЕУ на рачун испорука у друге земље. Дакле, ефекат ембарга био би услован, сматра председник Института за Блиски исток Јевгениј Сатановски:
"Светска привреда може да ради при високим ценама нафте, али и при ниским. Криза је смањила потрошњу у индустријализованом свету. Постоје државе попут Јужне Африке, која је драматично повећала обим куповине иранске нафте. Ту је Турска, која није смањила потрошњу иранске нафте. Јужна Кореја је смањила, али само мало. Индијске компаније, званично, у јавном сектору смањиле су потрошњу иранске нафте, али повећале су компаније из приватног сектора."
Иран ће због ембарга, изгубити 20 милијарди долара од 100, које годишње добија од извоза нафтних деривата. И то, наравно није страшно. Поред тога, санкције стимулише економску активност Исламске Републике у другим областима. Генерални директор Института за енергетске стратегије Виталиј Бушуев напоменуо је да је улога иранског фактора у формирању светских цена нафте преувеличана.
Значајне флуктуације на нафтном тржишту се не очекују. Цене нафте ће се кретати од 85 до 110 долара. Фактори који утичу на цену, не тичу се само Ирана. Ирански фактор није најважнији.
Другим речима, светске потресе због санкција Запада против Ирана не треба очекивати, као ни пропаст иранске економије. Али, новчаник обичних Европљана, због политике Брисела и Вашингтона то већ осећа. И све ово због сумњи, а без никаквих конкретних доказа да Техеран гради нуклеарну бомбу. Амерички државни секретар Хилари Клинтон је рекла: „Све док Иран не предузме конкретне мере да ублажи забринутост међународне заједнице, притисак на Иран ће наставити да расте и он ће постати све више изолован.“
Међутим, Вашингтон може да понуди и алтернативу економском притиску - бомбардовање нуклеарних и војних објеката и инфраструктуре Ирана. Дакле, покушаји да се утиче на Техеран путем санкција - није најгора опција.
[/h]Голос России, © Коллаж: «Голос России»/ vostok.rs |
Запад чини нове покушаје да се изврши притисак на Иран због нуклеарног програма који им не да мира. САД су наметнуле санкције против страних државних банака, које учествују у трговини нафтом са Техераном. Раније су ограничили рад приватних финансијских институција, које сарађују са Исламском Републиком.
Од 1. јула, Европска Унија уводи нафтни ембарго против Ирана. Шта ће донети таква економски тешка „репресија“ против једног од највећих светских играча на енергетском тржишту?
Све ове мере су већ довеле до погоршања социјално-економске ситуације у Ирану, повећања цена хране и девалвације валуте. Са друге стране, информације о ембаргу на иранску нафту овог пролећа довело је до пораста цене горива у ЕУ, очигледно не на радост милиона европских потрошача. Након 1. јула не може се искључити следећи скок у цени.
Да, Европа рачуна на Саудијску Арабију - још једног великог играча. Али не заборавите да, Иран има могућност да блокира Ормуски мореуз, а затим се нафта из Саудијске Арабије на светско тржиште неће моћи транспортовати, као ни течни природни гас из Катара. Међутим, са друге стране, Иран може да надокнади губитке од престанка испоруке у ЕУ на рачун испорука у друге земље. Дакле, ефекат ембарга био би услован, сматра председник Института за Блиски исток Јевгениј Сатановски:
"Светска привреда може да ради при високим ценама нафте, али и при ниским. Криза је смањила потрошњу у индустријализованом свету. Постоје државе попут Јужне Африке, која је драматично повећала обим куповине иранске нафте. Ту је Турска, која није смањила потрошњу иранске нафте. Јужна Кореја је смањила, али само мало. Индијске компаније, званично, у јавном сектору смањиле су потрошњу иранске нафте, али повећале су компаније из приватног сектора."
Иран ће због ембарга, изгубити 20 милијарди долара од 100, које годишње добија од извоза нафтних деривата. И то, наравно није страшно. Поред тога, санкције стимулише економску активност Исламске Републике у другим областима. Генерални директор Института за енергетске стратегије Виталиј Бушуев напоменуо је да је улога иранског фактора у формирању светских цена нафте преувеличана.
Значајне флуктуације на нафтном тржишту се не очекују. Цене нафте ће се кретати од 85 до 110 долара. Фактори који утичу на цену, не тичу се само Ирана. Ирански фактор није најважнији.
Другим речима, светске потресе због санкција Запада против Ирана не треба очекивати, као ни пропаст иранске економије. Али, новчаник обичних Европљана, због политике Брисела и Вашингтона то већ осећа. И све ово због сумњи, а без никаквих конкретних доказа да Техеран гради нуклеарну бомбу. Амерички државни секретар Хилари Клинтон је рекла: „Све док Иран не предузме конкретне мере да ублажи забринутост међународне заједнице, притисак на Иран ће наставити да расте и он ће постати све више изолован.“
Међутим, Вашингтон може да понуди и алтернативу економском притиску - бомбардовање нуклеарних и војних објеката и инфраструктуре Ирана. Дакле, покушаји да се утиче на Техеран путем санкција - није најгора опција.