Ideje za vasu bastu i vrt

[Nostradamus]

 

[Nostradamus]

 

[Nostradamus]

Velike saksije s biljkama koje lako uspevaju i ne traže mnogo nege kao što je čuvarkuća biće veoma efektne ako ih izložite zasebno u osunčani deo bašte

- Pametno iskoristite svaki centimetar postojećeg prostora – tematski ga obogatite nameštajem i biljkama različitih boja i oblika. U jedan deo dvorišta postavite garnituru za sedenje ili sto sa stolicama, a u drugi ligeštul, ljuljašku, ležaljku…
- Čim zakoračite u vašu zelenu oazu, treba da vas preplavi veličanstven osećaj. Stoga, odmah ispred vrata koja vode u baštu postavite velike saksije ili žardinjere sa žbunastim biljkama. Duž staza zasadite omiljene cvetnice, a ogradom obraslom puzavicama okružite deo za sedenje, vaš ušuškani kutak, skriven od pogleda znatiželjnih prolaznika.
- Staze duž bašte idealne su ako su široke bar metar, ali to zavisi od veličine vašeg dvorišta. Najlepše izgledaju one vijugave, popločane ili posute šljunkom, oivičene ciglama ili kamenjem.
Postavite na kraj staze ili pri dnu dvorišta veću biljku u saksiji interesantnog dizajna, i svima će namah privući pogled. Na istom mestu dobro će izgledati i mala drvena kolica u koja ste zasadili raznobojno cveće. S njima će vaš vrt odisati starinskim šarmom.

 

[Nostradamus]

NAPRAVITE PROSTOR ZA UŽIVANJE U BAŠTI

- Prostor za sedenje oplemenite zanimljivijim šarenim detaljima. Recimo, sto prekrijte stolnjakom jarkih, veselih boja i, čim sednete za njega, preplaviće vas pozitivna energija. Idealno bi bilo da uparite desen stolnjaka s jastučićima za stolice.
- Dodatna mesta za sedenje uvek su dobrodošla, naročito kada imate više gostiju. Klupe s prostorom za skladištenje ispod poklopca vrlo su korisne, kao i sanduci, na koje možete da postavite raznobojne jastuke.
- U zabačene ćoškove postavite žardinjere i saksije s cvećem u jarkim bojama. Za senovite delove odaberite bele i svetloružičaste cvetove.

Staze duž bašte idealne su ako su široke bar metar, ali to zavisi od veličine vašeg dvorišta. Najlepše izgledaju one vijugave, popločane ili posute šljunkom, oivičene ciglama ili kamenjem

- Trava nikada ne izlazi iz mode. U baštu unosi boju, teksturu i eleganciju kada se povija na vetru. Obradite zemlju i zasadite travu prema uputstvu na pakovanju. Neophodni su vam i kosilica i prskalica za navodnjavanje kako bi trava izgledala negovano cele godine.
- Zasadite više vrsta cveća vodeći računa o tome koje u kom mesecu cveta. Napravite raspored tako da od ranog proleća do kasne jeseni imate raznobojne cvetove u bašti. Uskladite boje i visinu biljaka jer ćete u suprotnom i pored uloženog truda dobiti šarenu površinu koja izgleda neukusno i nuredno.
- Privatnost je veoma bitna, naročito ako na vašu baštu imaju pogled i vaše prve komšije. Rešenje je da se sakrijete pod krošnju visokog drveta, ali imajte na umu da će vam ona, osim pogleda, zakloniti i sunce. Problem će ukloniti nadstrešnica preko koje ćete pustiti da izrastu ruže puzavice, loza ili klematis.
- Suncobran kraj stola neophodan je za vrele letnje dane. E, njih bar danas možete da birate do mile volje – majušne, klasične, velike, platnene, trščane, od bambusa…
- Ukoliko u vrtu imate dosadne pločice ili blokove cigli, oživite ih mozaikom koji ćete napraviti od izlomljenih pločica u drugoj boji, školjki, raznobojnog stakla ili kamenčića.

 

[Nostradamus]

NE ZABORAVITE DA POSADITE DRVEĆE

- Visinu i strukturu dvorište dobija ukoliko u njega posadite malo drveće. Obavezno se pre toga raspitajte o visini i širini koju drvo dostiže. Za manje dvorište odaberite drvo gušće krošnje, na primer ukrasnu trešnju. Ako ipak želite visoko drvo koje ne baca prejaku senku na vrt, opredelite se za srebrnu brezu.
- Ukrasite saksije i leje žicama s cvećem i insektima. Dodajte neku skulpturu ili fontanu, ali ne preterujte. Bašta s previše ukrasa izgleda neuredno i prenatrpano.
- Iako su lepše od plastičnih, saksije od porozne gline isušuju zemlju mnogo brže. Ne morate ih se odreći, samo im unutrašnjost obložite plastičnom kesom, koju ćete prethodno izbušiti kako bi višak vode mogao da otiče.
- Ukoliko u dvorištu imate betonski zid, ofarbajte ga, na njega okačite drvene korpe, napunite ih zemljom, pa u nju posadite omiljene cvetnice.
- U predvečerje bašta poprima naročit šmek. Da biste pojačali mistični efekat, poigrajte se svetlom. Upotrebite reflektore da pažnju skrenete na određene delove dvorišta. Usmerite ih na drvo od dna stabla ili iza neke velike upadljive biljke kako biste naglasili njenu siluetu.
- Mirisi biljaka opuštaju, a ruzmarin i lavanda odavno su poznati po takvim svojstvima. Postoji i mnoštvo cvetnica koje divno mirišu celog leta, pa izvol’te.
- I na kraju, šteta bi bilo da tako lepo uređenu baštu niko ne vidi. Dakle, pozovite prijatelje na druženje, a za tu zgodu vam je potreban i roštilj. U letnjim mesecima sigurno ćete ga koristiti non-stop, a postaćete omiljeni domaćini među svojim prijateljima.

 

[Nostradamus]

Izgradili ste kuću, svejedno gde, u gradu ili na selu, u brdima, ravnici, kraj mora ili jezera (potoka) i sve je u redu, osim jedne na oko sitnice, praznog prostora oko kuće. Pri njegovom uređenju već se na početku dvoumimo između želja i mogučnosti, ekoloških uslova, estetskih aspekata i običaja sredine. Sve te elemente treba prilagoditi ekonomskim mogućnostima izdradnje i održavanja, da bi nam vrt bio zaista od koristi odnosno da bi poboljšali stanovanje, pružili ugodan boravak, a i korist, ukoliko odlučimo da u delu dvorišta posadimo voćke ili povrće.

Kao što vidite, uređenje i nije tako jednotavno, jer zahteva mnogo više znanja i umeća, nego sto se to čini. Stoga pođimo od početka. Ispravno je samo ako kuću i dvorište uporedno projektujete kako bi se prostor najracionalnije iskoristio i greške svele na minimum. Na taj način možemo postići da boravak u kući i vrtu bude sinteza našeg shvatanja života a ne nešto što unosi nesklad i podvojenost, što stvara samo probleme.

Ako nam postane teret, vrt je osuđen na zapuštenost. Slična mu je sudbina i ako ga shvatimo samo kao ukras kuće, bez svega onoga što pruža ugodnom stanovanju. Tada obično čeka bolje dane, kao sav ostali luksuz, posebno u nedostatku vremena. Ako ga i uradite, u vremenskom ili financijskom škripcu verovatno ćete ga zapustiti, kao što smo zapustili i brojne perivoje u svim našim sredinama.

Dakle, vrt ili perivoj mora postati potreba odrežene sredina, jer u suprotnom budućnost mu bas i nije sjajna.

 

[Nostradamus]

Projektovanje vrta


Osiguranje podloge

Pre projektovanja vrta svakako treba osigurati podlogu. Ukoliko je nemate, možete je uraditi i sami, ali sigruno neće biti tako precizna kao geodetska podloga. Nacrt, pa i obična skica uštedeće vam mnogo truda, grešaka, lutanja, promašaja, privremenih ređenja, a time i troškova. Lakše je greške ispravljati na papiru, nego u prirodi.

Podloga neka bude u srazmeri 1:50 ili 1:100 što znači da svakih 50cm u prirodi na skici (na crtežu) zauzima 1cm, odnosno, kod srazmere 1:100, 1m u prirodi odgovara 1cm na skici (crtežu).

 

[Nostradamus]

Podaci o ekološkim i subjektivim elementima

Zatim skupite sve podatke o klimi i mikroklimi, tlu, nadmorskj visini, uticaju okoline na vrt (susedne zgrade, promet, odnos.

ljudi...). Sve te elemente koji utiču na rast biljaka zovemo ekološki uslovi, odnosno uslovi sredine.

Stanišni uslovi diktiraju nam osnovne smerove oblikovanja perivoja. Na primer, ako je teren izložen buri (hladan) nećete saditi bilje osetljivo na hladnoću.

Na plitkom kamenitom tlu sve vrste koje zahtevaju kvalitetnije tlo, nece dugo opstati kao sto su: grmovi, lukovice, ruže, trajnice, tratina i brojna stablašice, naravno ovo sve važi ukoliko ne nanesete veci sloj zemlje. Ako nema dovoljno količine vode, onda je pogodno da se uzgaja autohtono bilje, tj. kserofitne vrste. Jaka zasena od okolinih objekata diktira sadnju biljaka kojima pogoduju ovakvi uslovi.

Određivanje vrste bilja za vrt, ograde i stepenica
Na redu je razrada koncepcije vrta tj. prilagođavanje želje mogućnostima na temelju objektivnih ekoliških uslova koje smo već opisali i subjektivnih elemenata (slobodno vreme, ekonomske mogućnosti, tehnika rada, mogućnost održavanja, znanje i umeće). Zato nastojte da vam vrt bude lep, skladan ali i što jednostavniji za održavanje. Drugim rečima, posadite što više grmova i stablašica, da vam se odmor ne pretvori u umor. Ako pak vrtu možete posvetiti više vremena, to će biti višestruko nagrađeno zadovoljstvom i uživanjem u samom vrtu.

Kad ocenite mogućnost razradite vrtne površine, najpre ih ogradite, a zatim s obzirom na nagib zemljišta odlučite se za zidove i stepenice. U zavisnosti od veličine vrta odredite i mesto za odmor i eventualno bazen. Zatim razmestite biljne skupove tj. visokom, nisko i prizemno rastinje. Pri tome odredite i koje tačke treba sačuvati, od čega treba izolovati efekte koje želite postići, te kako ih povezati stazama i puteljcima. Uz puteljak možemo postaviti koju klupu i instalacije (lampe), ako zato imamo mogučnosti i potrebe.

Izbor biljnih vrsta je najosetljivija faza pri projektivanje vrtam jer svaka biljka treba ispunavati ekološke, funkcionalne i estetske kriterijume. To znači da može dobro upevati na odredjenom mestu, da je usklađen sa ambijentom te da ima određenu namenu.

Lep vrt znači da je postignuto jedinstvo unutrašnjeg i spoljneg prostora, da su pogođene mere (veličina, oblik i boje), da su svi elementi u ravnoteženi, odnosno da je vrt usklađen. Dakle, isto kao i kod drugih grana likovne umetnosti, samo što tu koristimo žive oblike, koji su dinamični, s obzirm na vreme, dan-noć, godišnje doba i starenje, a uvek bi morali biti lepi i privlačni.

To nije lako postići. Uzmimo za primer pročelje zgrade. Hteli bismo ga delom sakriti, omekšati. Šta odabrati? Puzavicu, grm ili stablašicu.

Puzavica traži potporu. Ako se penje sama, uza zid može lako privući razne insekte i sitne životinje. Grm je malih dimenzija. Stablašica je bolja. Ali ako je u blizini instalacija (vodovodne cevi ili sl.) stablašica će je brzo obrasti i začepiti. Da li će nam zakloniti sunce? Ili ugroziti okolni prostor i vizure, šta će biti kad odraste jer brojne stablašice granama i krošnjom ugrožavaju kuću i krov. Zato treba dobro razmislitit i naći najpogodnije rešenje.

Nekoliko praktičnih saveta:
●najbolju zvučnu izolaciju postići ćete sadnjom zelene ograde
●neugledne zidove, osobito betonske, sakrijte penjačicama, a susedne zgrade stablašicama ili grmovima.
●ulazak u kuću neka bude atraktivan, kao i prostor vrta gde najradije boravite.
●bilje koje ste zatekli na tlu nastojte sačuvati i ukomponovati s ostalim zelenilom. Isto tako sačuvajte po koju prirodnu stenu.

●Oplemenite je puzavicom ili sukulentom (kaktusom) i postići ćete vrlo lep efekat
●pripazite da prostor bude u više nivoa, da vrt buja, da ima više dimenzija.
●obratite pažnju na boje. Mnogi su parkovi i vrtovi jednobojni a to nije efektno
●naša priroda obiluje mirnim (hladnim) bojama: zelene livade, šume, kamen. Tople boje, žuta i crvena odlučno se uklapaju u tu sredinu i oživljavaju vrt. Bojom se postižu i mnogi optički efekti. Svetlim bojama vizuelno se uvećava prostor, dok ga jarke boje smanjuju. Igrom boja, odnosno sadnjom svetlijeg bilja možete postići optički efekat povećanja vrta
●ako je vrt mali ne sadite previše boja jer ćete još više smanjiti prostor. Ne gušite kuću visokim rastinjem, otvorite vizure pa še perspektiva i prostor izgledati veći.

 

[Nostradamus]

 

[Nostradamus]