[h=1]Staze i platoi[/h]
Popločane površine obezbeđuju njihovu stalnu i aktivnu upotrebu bez značajnih oštećenja, za razliku od travnjaka koji gubi svoje vizuelne kvalitete tokom intenzivnog korišćenja.
Osim toga travna površina se ne može kori*s*titi kad je kiša, što je problem sa kojim se nećemo susretati kod izgrađenih površina.
Veličina popločane površine treba da je srazmerna veličini vrta. Uz pomoć ovih površina objedinjujemo prostor u cilju njegovog vizuelnog uveli*čanja. Tada se ko*risti materijal koji je korišćen i na samom objektu - fasadi.
Stazama se povezuju različiti sadržaji u vrtu, fizički spajaju različite tačke i kreiraju pokret u prostoru. Njihova širina i dužina treba da su samo onoliko ko*li*ko je potrebno da se komotno odvija kre*tanje, a prvenstveno zavisi od funkcije same staze. Prilaz kući treba da je nešto širi, između 120 i 150 cm, što je dovoljno za kretanje dve osobe. Staza koja se ređe koristi može da bude širine 50-60 cm.
Staze moraju biti usklađene sa stilom vrtne kompozicije i arhitekturom kuće. U njihovom kreiranju treba težiti logičnosti - povezivanju različitih zona, pri če*mu je poželjno da se staza što više uklapa u teren. Postavljanjem staza sredinom vrta, kao i njihovim ukrštanjem, nepotrebno se cepa prostor. Ne*pravilne, polu*kruž*ne staze imaju prirodniji izgled od pravih ili onih sa oš*trijim uglovima.
Staze mogu biti različitih padova, kako uzdužnih, tako i poprečnih, što za*vi*si od reljefa terena. Optimalni padovi su od 1-2%, a ukoliko su veći treba da su na ma*njoj dužini. Mali padovi su potrebni i radi oticanja vode sa njihovih površina u okolni travnjak. Ako su padovi veći i ako je slivanjem vo*de ugrožen objekat onda se formiraju rigole - olučasti jarkovi, koji preuzimaju vodu i slobodnim padom je spro*vo**de do recipijenta (kišne kanalizacije i dr.). Njih treba raditi od istog materijala od koga je napravljena staza, ako je to mo*guće.
Materijali od kojih se izgrađuju staze mogu biti veoma raznovrs*ni: be*ton, ka*me*ne ili betonske ploče, opeka, behaton elementi, rizla, drvo i veoma mnogo kom*bi*nacija različitih livenih i montažnih zasto*ra. Ne sme se samo preterivati u ša*re*nilu raznorodnih materijala, već se pažljivim biranjem boje i strukture u vrtu mogu postići izvanredni efekti. Jedna vrsta materijala uvek treba da dominira, jer bi se u suprotnom stvorila zbrka koja je naročito nepoželjna kod malih prostora, gde bi ko*rišćenje većeg broja materijala do*velo do daljeg usitnjavanja prostora.
Ako se na fasadi kuće pojavljuje opeka, različitim slaganjem opeke mogu se u vrtu postići zanimljiva rešenja, a staza će biti usklađena sa arhitek*turom kuće. Da*nas se često opeka zamenjuje klinker keramičkim pločama.
Staze od betona se ne uklapaju u prirodnu sredinu vrta, pa se samo pre*poručuje kao podloga, a gornja površina se obrađuje nekim ple*me*nitijim zas*torom - liveni ku*lije ili kombinacije sa raznim vrstama ploča, kamenom i dr. Kod nas je do sada retko ko*rišćen, ali vrlo atraktivan vid betona, liven na licu mesta je štampani beton. Na još svež beton se posebnim šablonima na*štam*pavaju različite šare, koje mogu da da*ju različite efekte, tako da povr*ši*ne izgledaju kao da su popločane kamenom, ope*kom i sl. Često se koristi i bo*jeni beton sa posebnim premazom, koji pored vizuelnog efe*kta ima i zaš*titnu ulogu, pre svega od atmosferskih uticaja. Gotovi betonski elementi dostupni su u najrazličitijim bojama, oblicima i veličinama.
Kamene ploče imaju veliku primenu u vrtu, jer se lako postavljaju i mogu da bu*du vrlo dekorativne. Različitom šemom postavljanja mogu se stvoriti najraznovrsniji dekorativni efekti u vrtnom prosotru Kamen je jedan od najdragocenijih mate**rijala u tom pogledu i postoji veliki izbor vrsta kamena: peščar (ružičast i siv), granit (siv, zelenkast, plavkast) i dr. Najbolje je koristiti prirodno lomljene kamene ploče sa neravnom gornjom površinom, kako bi pri vlažnom vremenu sigurnost pri hodanju bila veća.
Vrlo prijatan utisak ostavljaju slobodno postavljene ploče u travi na određe*nom razmaku i tako formirati "gazilice". One su naro*čito pogodne za staze manjih op*te*rećenja, kao i za kratka premošća*va*nja. Vrlo često su bile prisutne u ja*pan*skim vrtovima..
Da bi se umekšao izgled popločane staze, dovoljno je pustiti da se ivične biljke pruže preko nje. Tako se jastučastim perenama, ivično zasađenim pored staze vrstama
Thimus-a, Alyssum-a, Iberis-a ili drugih, stazi daje mekoća i tekstura.
Korišćenje mekih materijala (šljunak, rizla, kora drveta) u vrtu ima niz pred*nosti: jednostavno postavljanje, jeftiniji su od čvrstih zastora, pred*stav*ljaju odličan prelaz između biljaka i čvrstih zastora, ali se skoro svake godine moraju obavljati. U sklopu popločanih povr*ši*na pojedini manji delovi mogu da deluju kao kontrast i da obo*gaćuju tek*s*turu. Ne treba ih koristiti tamo gde se u toku zime čisti sneg, jer se ti*me i oni mogu zbrisati. šljunak ili rizla naročito su pogodni za površine ne*pra*vilnog oblika. Naročito su pogodne za poivršine u senci, gde biljke slabije rastu, pa predstavljaju neku vrstu malča.
Na vrlo malim urbanim prostorima uredan i čist izgled može se pos*tići ko*ri*šćenjem upravo rizle i šljunka umesto malih travnih površina koje i pored naj*bolje volje imaju tendenciju da izgledaju zapušteno i neuredno to*kom zime.
Rastresiti materijali su dobra podloga za rast niskog žbunja, dekora*ti*v*nih tra**va, perena i lukovica, kao i za alpinume. Biljke sađene na ovim povr*šinama deluju prirodnije nego uz čvrste zastore
U klasičnim vrtovima ova je podloga bila često korišćena za stvaranje par*tera, između bordura, a u savremenim vrtovima se koristi za kombinaciju cvetnih ele*menata i rizle u određenoj boji (sl.164). Boja tih ra*steresitih agregata varira od bele, sive, crvene, do braon i crne. Zbog raznovrsnosti boja i veli*či*ne zrna, pogodni su za postizanje raz*nolikosti u teksturi i koloritu u kompo*ziciji vrta.
U japanskim vrtovima rizla i šljunak se koriste vekovima. U njima su ovakve površine izgrabuljane, tako da imaju apstraktne šare koje asociraju na morske struje koje teku oko ostrvaca od kamena i mahovine. Ova tehnika može da da izvanredne rezultate ukoliko se primeni u malim urbanim prostorima, naravno ukoliko to okru*ženje dopušta. Savremena arhitektura sa dosta sta*klenih površina fino podržava ovu vrstu vrtnog uređenja. Poseban vid podnog zastora su drveni podovi. Korišćenje drveta za po*krivanje tla daje osvežavajući i topao izgled. Drveni podovi su najlakši način za preva*zila*ženje denivacije u terenu bez ravnanja zemljišta, a ni oticanje vode nije problem jer se sliva kroz otvore između dasaka. Drvo kao materijal je lagan i u tom smislu ideal*an kao podloga na krovnim vrtovima. Takođe je vrlo bezbedan za igru dece.
Mane su mu što je skup, što mora biti odlično zaštićen i redovno odr*žavan. U svetu se uveliko koristi drvo premazano plastičnom. vinil sme*som koja ga vrlo efi**kasno štiti i smanjuje troškove održavanja, mada se svakako gubi u pogledu vi*zuelne autentičnosti doživljaja drveta kao materijala.
Staze i platoi, napravljeni od drveta, se veoma dobro uklapaju u rusti*kalno uređenje vrtnog prostora. Drveni podovi na terasama su ve*o*ma prijatni za odmor. Drvo kao materijal može biti koričćen i u kom*binaciji sa sitnijim ili krupnijim ob*lim šljunkom ili kamenom.
U izrazito vlažnim klimatima treba izbegavati ovakve podove, jer će i pored najboljeg održavanja lako propadati. Ispod poda mora cirkulisati vazduh te se stoga postavlja na određenu visinu. Ukoliko je teren ravan dovoljna je visina od 5 cm. Daske se ustvari postavljaju na drvene ramove od letvica (5 h 5 cm), a ove se polažu na sloj pes*ka sitnije granulacije koji je na sloju peska krupnije granulacije. Iznad peska je polietilenska folija, koja služi da zaštiti drvo sa donje strane od vlage i da spreči rast korova koji bi lako prodirao kroz otvore između dasaka..