LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
I Mesec kriv za brodolom Titanika
Blic
Ledenom bregu u koji je udario “Titanik” kobnog 14. aprila 1912. trebalo bi delimično skinuti odgovornost jer su naučnici identifikovali još jednog krivca – Mesec.
Sudar ledenog brega i “neuništivog” broda na njegovom prvom putovanju jeste bio konačni udarac koji je doveo do tragedije u kojoj je poginulo 1.514, a spaseno svega 710 osoba, ali je lunarni fenomen koji se dogodio tri meseca ranije postavio prepreku “Titaniku”, navodi se u novoj studiji.
Neverovatno retka kombinacija astronomskih faktora, uključujući najbliži prilazak Mesecu Zemlji za 1.400 godina, uzrokovao je neobično visoku plimu januara 1912, otkrili su naučnici.
Takva plima bi pomerila ogromne ledene bregove sa njihovog mesta kod obale Kanade i dovela ih niže, ka jugu. Tačno tri meseca kasnije plima bi ih dovela do linije kojom su se kretali brodovi, na mesto na kojem se odigrao istorijska tragedija.
“Titanik je išao punom brzinom u područje sa ledenim bregovima, to je ono što je stvarno potopilo brod, ali Mesec nam govori kako se neobično veliki broj ledenih bregova našao na njegovom putu”, izjavio je profesor Donald Olson sa Univerziteta u Teksasu.
Neobično visoke plime, poznate kao “prolećne”, događaju se kada su Mesec i Sunce poređani na način kojim su njihove gravitacije uvećane. Naš satelit je 4. januara 1912. došao najbliže Zemlji u prethodnih 1.400 godina, a najbližu tačku je dosegao za svega šest minuta punog Meseca.
Ovaj redak događaj odigrao se samo dan nakon što je Zemlja načinila svoj najbliži godišnji prolazak oko Sunca, pa je neverovatna kombinacija faktora uzrokovala rekordnu prolećnu plimu.
To je bilo dovoljno da se pokrene ogroman broj ledenih bregova iz voda oko Labradora i Njufaundlenda i otera u južne struje, da bi stigli u aprilu na liniju kojom se kretao Titanik.
“Ne znamo gde je u januaru 1912. tačno bio ledeni breg s kojim se sudario Titanik, niko to ne može da zna, ali ovo je mogući scenario”, zaključio je Olson.
Blic
Ledenom bregu u koji je udario “Titanik” kobnog 14. aprila 1912. trebalo bi delimično skinuti odgovornost jer su naučnici identifikovali još jednog krivca – Mesec.
Sudar ledenog brega i “neuništivog” broda na njegovom prvom putovanju jeste bio konačni udarac koji je doveo do tragedije u kojoj je poginulo 1.514, a spaseno svega 710 osoba, ali je lunarni fenomen koji se dogodio tri meseca ranije postavio prepreku “Titaniku”, navodi se u novoj studiji.
Neverovatno retka kombinacija astronomskih faktora, uključujući najbliži prilazak Mesecu Zemlji za 1.400 godina, uzrokovao je neobično visoku plimu januara 1912, otkrili su naučnici.
Takva plima bi pomerila ogromne ledene bregove sa njihovog mesta kod obale Kanade i dovela ih niže, ka jugu. Tačno tri meseca kasnije plima bi ih dovela do linije kojom su se kretali brodovi, na mesto na kojem se odigrao istorijska tragedija.
“Titanik je išao punom brzinom u područje sa ledenim bregovima, to je ono što je stvarno potopilo brod, ali Mesec nam govori kako se neobično veliki broj ledenih bregova našao na njegovom putu”, izjavio je profesor Donald Olson sa Univerziteta u Teksasu.
Neobično visoke plime, poznate kao “prolećne”, događaju se kada su Mesec i Sunce poređani na način kojim su njihove gravitacije uvećane. Naš satelit je 4. januara 1912. došao najbliže Zemlji u prethodnih 1.400 godina, a najbližu tačku je dosegao za svega šest minuta punog Meseca.
Ovaj redak događaj odigrao se samo dan nakon što je Zemlja načinila svoj najbliži godišnji prolazak oko Sunca, pa je neverovatna kombinacija faktora uzrokovala rekordnu prolećnu plimu.
To je bilo dovoljno da se pokrene ogroman broj ledenih bregova iz voda oko Labradora i Njufaundlenda i otera u južne struje, da bi stigli u aprilu na liniju kojom se kretao Titanik.
“Ne znamo gde je u januaru 1912. tačno bio ledeni breg s kojim se sudario Titanik, niko to ne može da zna, ali ovo je mogući scenario”, zaključio je Olson.