- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 38.982
I kada ste "mi" sačuvajte "ja"
Da li može da se sačuva sloboda u ljubavi? Važno je da negujemo svoju ličnost i onda kada gradimo zajednički život sa nekim. Mnogi se odriču svojih želja misleći da time iskazuju poštovanje prema partneru
Ljubav nije sloboda, ona je ropstvo po definiciji - zapisao je pesnik Tin Ujević. Jeste li se ikada osećali kao njeni "robovi"? Da li ponekad imate osećaj da ste kao ptica u kavezu i da biste sve dali samo da opet poletite? Koliko puta ste pomislili da je bolje da budete sami nego da nekome stalno budete "dužni" za svoju energiju, nežnost, pažnju i vreme? Ako vam nedostaje sloboda u vezi, iako ste najzaljubljeniji na svetu, onda znate da su simptomi njene "nestašice" opasni ako se ne leči uzrok. Da, stručnjaci kažu da svi moramo da sačuvamo sebe, ono svoje izvorno "ja", bez obzira na to koliko nam prija da budemo "mi", jer nije dobro ako se sasvim odreknemo svog bića. Ali pitanje je kako se to postiže? Može li se uopšte sačuvati i sloboda i ljubav, a da nijedna ni druga "stavka" ne trpe zarad one druge? Može - tvrdi psihoterapeut Marija Vicković i dodaje da je preduslov harmoničnog odnosa upravo čuvanje individualnosti.
- Važno je da negujemo svoju ličnost i onda kada smo sami i onda kada gradimo zajednički život sa nekim - kaže sagovornica "Života plus". - Problem je u tome što većina smatra da se stepen ljubavi i poverenja potvrđuje time što se dajemo tako da nam svaka druga sfera života postaje manje važna. Zanemarujemo prijatelje, ostavljamo hobije, potiskujemo želje... Ali zapravo živeći u zabludi da se partneru baš tako približavamo, na duže staze samo se od njega udaljavamo.
Biti svoj, pa tek onda "nečiji"
Kada kažemo sloboda u vezi - najčešće mislimo da smo slobodni da se ponašamo onako kako poželimo u datom trenutku. Ako nam se svidi neko, to znači da možemo da budemo sa njim. Ukoliko nam padne na pamet da otputujemo negde, ne moramo ni da obavestimo partnera. Kada nam se ne razgovara, samo se danima ne javljamo na telefon. Međutim, sagovornica kaže da upravo odatle kreće nerazumevanje suštine slobode.
- Ona nam ne daje za pravo da varamo i lažemo partnera, ponižavamo ga i vređamo, nego naprotiv - da ga poštujemo, ali i da istovremeno poštujemo sebe. U prirodi svakog čoveka je da pripada nekome, ali je čovek i individua, što znači da mu je potrebno da s vremena na vreme bude sam. Osamiti se ne znači varati partnera, nego se posvetiti drugim svojim "ljubavima" - prijateljima i interesovanjima. Važno je da u svakom odnosu sačuvamo vreme samo za sebe, da radimo nešto što isključuje partnera i neophodnost da mu se baš sve ispriča. Ljudi prave greške što misle da u vezi ne treba da postoji nijedna tajna. Mora. Svako ima nešto što treba da zadrži samo za sebe da bi ostao ličnost - kaže Vickovićeva.
Francuski psihoanalitičar Žan-Pjer Vinter objašnjava da ljubav nije rad u kojem se od dvoje pravi jedno, već složen proces u toku kojeg osoba koja voli, dolazi do sebe preko te druge ličnosti.
- Čim dođemo u situaciju da sa nekim moramo da pregovaramo o nečemu, gubimo deo svoje slobode - kaže Vinter. - Rizikujemo da provodimo vreme u popuštanju drugome u zamenu za ono što nam je obećao da će uraditi za nas, pa dolazimo do toga da voleti nekog na kraju znači imati prava nad njim i smatrati da je normalno da on ima prava nad nama.
A, sagovornica "Života plus" kaže da nije normalno da bilo ko "ima prava nad nama".
- Mi nismo ničija svojina, pa zato ne treba da se ponašamo kao da jesmo. Tražiti od partnera da razume da imamo potrebu da zadržimo svoje prijatelje i vreme tokom kojeg ćemo raditi nešto bez njega, ne sme da se tumači kao želja za preljubom. Druga strana mora da razume potrebu za povremenom samoćom, jer u protivnom dolazi do ataka na slobodu. Ličnosti. Misli. Osećanja. Čim osetimo da se gušimo pored nekog, znači da su nam zarobljeni i srce i um. Kao da su vezani čeličnom žicom - objašnjava psihoterapeut.
Poverenje se gradi
Istraživanja pokazuju da tek kada dođe do kraha veze ili braka, neki ljudi počinju da uviđaju da su bili žrtve ljubavnog odnosa. Preispitivanje da li je moglo bez tolikog "pravdanja", opravdavanja, lišavanja ličnih želja samo zarad mira u kući, uglavnom dolazi sa zakašnjenjem. Studija britanskih naučnika je pokazala da se čak 50 odsto osoba kaje što se previše davalo u prethodnim vezama. Polovina od tog broja je dodala da partneri nisu znali da cene preveliku posvećenost i da su na njihovu požrtvovanost odgovarali novim i novim zahtevima. Psihoterapeut kaže da je zato potrebno da se na vreme postavi i neguje zdrav odnos u vezi.
- Važno je da svako na početku postavi dobre temelje kako bi se izbegli nesporazumi. Naravno, nisu sve osobe iste, pa tako neke imaju veću, a neke manju potrebu za slobodom. Međutim, svako mora da zadrži onoliko individualnosti koliko mu je potrebno i da u startu upozna partnera sa tim. Ako dečku kažemo da želimo da povremeno izlazimo sa drugaricama, nema razloga da to tumači kao našu želju da ga varamo. Ukoliko je razuman, prihvatiće to kao nešto normalno i neće praviti problem zbog toga. Važno je samo da se to ne zloupotrebljava, jer će se poverenje time logično dovesti u pitanje. A ono se, ne zaboravimo, gradi sve vreme - kaže Vickovićeva.
Ona podseća da je suština kvalitetnog odnosa poštovati sebe i drugu stranu. Osluškivati sopstvene potrebe i slušati partnerove.
- On mora da zna šta mi želimo, o čemu mislimo i čemu stremimo, da bi znao kada je potrebno da nam se, s vremena na vreme, suptilno "skloni s puta". Isto tako ćemo mi znati kada on ima potrebu da provede vreme samo sa prijateljima ili sam sa sobom. Ne treba to da mu zamerate i ne dozvolite da on vama to isto zamera. Pustite ga da ide na fudbal i pivo sa drugovima, ali neka se podrazumeva i da vi imate svoje ženske večeri. Nije potrebno da sve radimo udvoje, da bismo dokazali da se volimo - poručuje psihoterapeut.
Ona zaključuje da se parovi najčešće razilaze onda kada shvate da su izgubili slobodu kretanja i mišljenja koja ih je na kraju uskratila za ono suštinsko - ljubav. Jer svaka preterana kontrola, ljubomora i "referisanje" na dnevnom nivou nisu dobitna kombinacija za svetlu budućnost.
U PORODICI JE KLjUČ
Stručnjaci kažu da naš odnos prema slobodi u vezi u velikoj meri zavisi od onoga što smo kao model usvojili u porodici.
- Onako kako su se prema nama ponašali roditelji i kako su se međusobno ponašali jedan prema drugom, mi ćemo usvojiti kao prihvatljiv kodeks ponašanja. Ukoliko se majka stalno pravdala ocu, velike su šanse da i mi ponavljamo taj model u svim vezama, pogotovo u braku - kaže Vickovićeva.
STRAH OD SAMOĆE
Francuski psihoanalitičar Martin Tejak tvrdi da par može da postoji samo ako te osobe koje ga čine postoje i kao individue. - Međutim, taj princip mnogima nije jasan, jer zbog manjka samopoštovanja osećaju strah da neće biti voljeni ako se do kraja ne ogole u vezi. Zato se iz bojazni da ostanu sami i prazni, radije bespogovorno predaju, nego što se trude da sačuvaju svojih pet minuta dnevno - kaže Tejak.
(Novosti)
Da li može da se sačuva sloboda u ljubavi? Važno je da negujemo svoju ličnost i onda kada gradimo zajednički život sa nekim. Mnogi se odriču svojih želja misleći da time iskazuju poštovanje prema partneru
Ljubav nije sloboda, ona je ropstvo po definiciji - zapisao je pesnik Tin Ujević. Jeste li se ikada osećali kao njeni "robovi"? Da li ponekad imate osećaj da ste kao ptica u kavezu i da biste sve dali samo da opet poletite? Koliko puta ste pomislili da je bolje da budete sami nego da nekome stalno budete "dužni" za svoju energiju, nežnost, pažnju i vreme? Ako vam nedostaje sloboda u vezi, iako ste najzaljubljeniji na svetu, onda znate da su simptomi njene "nestašice" opasni ako se ne leči uzrok. Da, stručnjaci kažu da svi moramo da sačuvamo sebe, ono svoje izvorno "ja", bez obzira na to koliko nam prija da budemo "mi", jer nije dobro ako se sasvim odreknemo svog bića. Ali pitanje je kako se to postiže? Može li se uopšte sačuvati i sloboda i ljubav, a da nijedna ni druga "stavka" ne trpe zarad one druge? Može - tvrdi psihoterapeut Marija Vicković i dodaje da je preduslov harmoničnog odnosa upravo čuvanje individualnosti.
- Važno je da negujemo svoju ličnost i onda kada smo sami i onda kada gradimo zajednički život sa nekim - kaže sagovornica "Života plus". - Problem je u tome što većina smatra da se stepen ljubavi i poverenja potvrđuje time što se dajemo tako da nam svaka druga sfera života postaje manje važna. Zanemarujemo prijatelje, ostavljamo hobije, potiskujemo želje... Ali zapravo živeći u zabludi da se partneru baš tako približavamo, na duže staze samo se od njega udaljavamo.
Biti svoj, pa tek onda "nečiji"
Kada kažemo sloboda u vezi - najčešće mislimo da smo slobodni da se ponašamo onako kako poželimo u datom trenutku. Ako nam se svidi neko, to znači da možemo da budemo sa njim. Ukoliko nam padne na pamet da otputujemo negde, ne moramo ni da obavestimo partnera. Kada nam se ne razgovara, samo se danima ne javljamo na telefon. Međutim, sagovornica kaže da upravo odatle kreće nerazumevanje suštine slobode.
- Ona nam ne daje za pravo da varamo i lažemo partnera, ponižavamo ga i vređamo, nego naprotiv - da ga poštujemo, ali i da istovremeno poštujemo sebe. U prirodi svakog čoveka je da pripada nekome, ali je čovek i individua, što znači da mu je potrebno da s vremena na vreme bude sam. Osamiti se ne znači varati partnera, nego se posvetiti drugim svojim "ljubavima" - prijateljima i interesovanjima. Važno je da u svakom odnosu sačuvamo vreme samo za sebe, da radimo nešto što isključuje partnera i neophodnost da mu se baš sve ispriča. Ljudi prave greške što misle da u vezi ne treba da postoji nijedna tajna. Mora. Svako ima nešto što treba da zadrži samo za sebe da bi ostao ličnost - kaže Vickovićeva.
Francuski psihoanalitičar Žan-Pjer Vinter objašnjava da ljubav nije rad u kojem se od dvoje pravi jedno, već složen proces u toku kojeg osoba koja voli, dolazi do sebe preko te druge ličnosti.
- Čim dođemo u situaciju da sa nekim moramo da pregovaramo o nečemu, gubimo deo svoje slobode - kaže Vinter. - Rizikujemo da provodimo vreme u popuštanju drugome u zamenu za ono što nam je obećao da će uraditi za nas, pa dolazimo do toga da voleti nekog na kraju znači imati prava nad njim i smatrati da je normalno da on ima prava nad nama.
A, sagovornica "Života plus" kaže da nije normalno da bilo ko "ima prava nad nama".
- Mi nismo ničija svojina, pa zato ne treba da se ponašamo kao da jesmo. Tražiti od partnera da razume da imamo potrebu da zadržimo svoje prijatelje i vreme tokom kojeg ćemo raditi nešto bez njega, ne sme da se tumači kao želja za preljubom. Druga strana mora da razume potrebu za povremenom samoćom, jer u protivnom dolazi do ataka na slobodu. Ličnosti. Misli. Osećanja. Čim osetimo da se gušimo pored nekog, znači da su nam zarobljeni i srce i um. Kao da su vezani čeličnom žicom - objašnjava psihoterapeut.
Poverenje se gradi
Istraživanja pokazuju da tek kada dođe do kraha veze ili braka, neki ljudi počinju da uviđaju da su bili žrtve ljubavnog odnosa. Preispitivanje da li je moglo bez tolikog "pravdanja", opravdavanja, lišavanja ličnih želja samo zarad mira u kući, uglavnom dolazi sa zakašnjenjem. Studija britanskih naučnika je pokazala da se čak 50 odsto osoba kaje što se previše davalo u prethodnim vezama. Polovina od tog broja je dodala da partneri nisu znali da cene preveliku posvećenost i da su na njihovu požrtvovanost odgovarali novim i novim zahtevima. Psihoterapeut kaže da je zato potrebno da se na vreme postavi i neguje zdrav odnos u vezi.
- Važno je da svako na početku postavi dobre temelje kako bi se izbegli nesporazumi. Naravno, nisu sve osobe iste, pa tako neke imaju veću, a neke manju potrebu za slobodom. Međutim, svako mora da zadrži onoliko individualnosti koliko mu je potrebno i da u startu upozna partnera sa tim. Ako dečku kažemo da želimo da povremeno izlazimo sa drugaricama, nema razloga da to tumači kao našu želju da ga varamo. Ukoliko je razuman, prihvatiće to kao nešto normalno i neće praviti problem zbog toga. Važno je samo da se to ne zloupotrebljava, jer će se poverenje time logično dovesti u pitanje. A ono se, ne zaboravimo, gradi sve vreme - kaže Vickovićeva.
Ona podseća da je suština kvalitetnog odnosa poštovati sebe i drugu stranu. Osluškivati sopstvene potrebe i slušati partnerove.
- On mora da zna šta mi želimo, o čemu mislimo i čemu stremimo, da bi znao kada je potrebno da nam se, s vremena na vreme, suptilno "skloni s puta". Isto tako ćemo mi znati kada on ima potrebu da provede vreme samo sa prijateljima ili sam sa sobom. Ne treba to da mu zamerate i ne dozvolite da on vama to isto zamera. Pustite ga da ide na fudbal i pivo sa drugovima, ali neka se podrazumeva i da vi imate svoje ženske večeri. Nije potrebno da sve radimo udvoje, da bismo dokazali da se volimo - poručuje psihoterapeut.
Ona zaključuje da se parovi najčešće razilaze onda kada shvate da su izgubili slobodu kretanja i mišljenja koja ih je na kraju uskratila za ono suštinsko - ljubav. Jer svaka preterana kontrola, ljubomora i "referisanje" na dnevnom nivou nisu dobitna kombinacija za svetlu budućnost.
U PORODICI JE KLjUČ
Stručnjaci kažu da naš odnos prema slobodi u vezi u velikoj meri zavisi od onoga što smo kao model usvojili u porodici.
- Onako kako su se prema nama ponašali roditelji i kako su se međusobno ponašali jedan prema drugom, mi ćemo usvojiti kao prihvatljiv kodeks ponašanja. Ukoliko se majka stalno pravdala ocu, velike su šanse da i mi ponavljamo taj model u svim vezama, pogotovo u braku - kaže Vickovićeva.
STRAH OD SAMOĆE
Francuski psihoanalitičar Martin Tejak tvrdi da par može da postoji samo ako te osobe koje ga čine postoje i kao individue. - Međutim, taj princip mnogima nije jasan, jer zbog manjka samopoštovanja osećaju strah da neće biti voljeni ako se do kraja ne ogole u vezi. Zato se iz bojazni da ostanu sami i prazni, radije bespogovorno predaju, nego što se trude da sačuvaju svojih pet minuta dnevno - kaže Tejak.
(Novosti)