LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
I država za spas ruskih banaka
Izvor: Tanjug
Moskva -- Finansijsko ozdravljenje ruskih banaka ne može da se ostvari samo uz pomoć privatnih izvora.
Direktor službe za licence i finansijsko ozdravljenje kreditnih organizacija ruske centralne banke Mihail Suhov kaže da je takvo finansijsko ozdravljenje najočiglednije sprovedeno u SAD pomoću zakonodavnih i normativnih akata.
U Rusiji je nemoguće ostvariti takvu vrstu pomoći, rekao je Suhov, dodajući da je za tri godine rada Agencija za osiguranja depozita izdvojila više od 640 milijardi rubalja za finansijsko ozdravljenje banaka.
[TABLE="class: antrfile right, align: right"]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD="class: textvesti"]Suhov je podsetio da je privatni biznis omogućio da se za tri godine u različitim oblicima u Rusiju vrati 50 milijardi rubalja u novcu i 95 milijadri rubalja u aktivi, što je već preko 20 odsto onoga što je po razlčitim kanalima pristiglo u bankarski sektor za potrebe finansijskog ozdravljenja.[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
Od toga je 426 milijardi dodeljeno pomoću kredita ruske centralne banke, a više od 200 milijardi od imovinskog zaloga.
"Sasvim je jasno da ruski bankarski sistem ne može da obezbedi 641 milijardu rubalja, tako da ostaje država kao izvor dozirane pomoći", rekao je Suhov.
On je istakao da se ne razmatra čak ni ideja da se kreditori prinude na učešće u finansijskom ozdravljenju banaka, kao što je to bio slučaj u Americi.
"Rusija za sada nije spremna da primorava banke da pronadju kreditore koji bi u slučaju finansijske krize prvo obezbedili sredstva, a zatim preuzeli obavezu da ih konvertuju u kapital. Ruski bankarski sistem i tržište još nisu zreli za tako nešto", smatra Suhov, uz napomenu da to ne znači da privatni biznis i privatna inicijativa nemaju ništa sa finansijskim ozdravljenjem banaka.
Izvor: Tanjug
Moskva -- Finansijsko ozdravljenje ruskih banaka ne može da se ostvari samo uz pomoć privatnih izvora.
Direktor službe za licence i finansijsko ozdravljenje kreditnih organizacija ruske centralne banke Mihail Suhov kaže da je takvo finansijsko ozdravljenje najočiglednije sprovedeno u SAD pomoću zakonodavnih i normativnih akata.
U Rusiji je nemoguće ostvariti takvu vrstu pomoći, rekao je Suhov, dodajući da je za tri godine rada Agencija za osiguranja depozita izdvojila više od 640 milijardi rubalja za finansijsko ozdravljenje banaka.
[TABLE="class: antrfile right, align: right"]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD="class: textvesti"]Suhov je podsetio da je privatni biznis omogućio da se za tri godine u različitim oblicima u Rusiju vrati 50 milijardi rubalja u novcu i 95 milijadri rubalja u aktivi, što je već preko 20 odsto onoga što je po razlčitim kanalima pristiglo u bankarski sektor za potrebe finansijskog ozdravljenja.[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
Od toga je 426 milijardi dodeljeno pomoću kredita ruske centralne banke, a više od 200 milijardi od imovinskog zaloga.
"Sasvim je jasno da ruski bankarski sistem ne može da obezbedi 641 milijardu rubalja, tako da ostaje država kao izvor dozirane pomoći", rekao je Suhov.
On je istakao da se ne razmatra čak ni ideja da se kreditori prinude na učešće u finansijskom ozdravljenju banaka, kao što je to bio slučaj u Americi.
"Rusija za sada nije spremna da primorava banke da pronadju kreditore koji bi u slučaju finansijske krize prvo obezbedili sredstva, a zatim preuzeli obavezu da ih konvertuju u kapital. Ruski bankarski sistem i tržište još nisu zreli za tako nešto", smatra Suhov, uz napomenu da to ne znači da privatni biznis i privatna inicijativa nemaju ništa sa finansijskim ozdravljenjem banaka.