LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
[h=1]Hrvatska: Hitno porez na penzije
[/h] Izvor: business.hr, Poslovni dnevnik
Zagreb -- Hrvatska bi mogla hitno uvesti porez na penzije svojih građana kako bi izbegla da takve poreze plaćaju u zemljama u kojima su ostvarili pravo na penziju.
Nemačka, nakon što je shvatila da Hrvatska ne oporezuje penzije iz inostranstva, pozvala je 82 hiljade hrvatskih državljana, koji su penzije zaradili u Nemačkoj da retroaktivno plate porez na sve penzije koje su primili još od 2007. godine.
Ovaj primer slediće i Austrija koja je poslala obaveštenje hrvatskim vlastima da planiraju da uvedu porez na penzije koje se isplaćuju hrvtaskim građanima.
[TABLE="class: antrfile right, align: right"]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD="class: textvesti"]Prema podacima Svetske banke, samo radničke dozvole iz inostranstva u BDP-u BiH sudeluju sa 12,9 posto, a Kosova 17,5 posto. U Hrvatskoj doznake čine 2,2 posto BDP-a. "Dijaspora može biti važan izvor kapitala, tehnologije, trgovine i znanja za matične zemlje. Doznake smanjuju razinu siromaštva", navedeno je u saopštenju Svetske banke.
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
Ministar rada i penzionog sistema Mirando Mrsić kazao je da će se iduće nedelje sastati sa stručnjacima poreske uprave kako bi se dogovorili oko daljih postupaka i videti može li Hrvatska uvesti porez.
Radnici iz inostranstva poslali su 2011. u Hrvatsku 1200 milona dolara što je za 52 miliona dolara manje u odnosu na 2010. godinu, procena je Svetske banke.
U Sloveniju se slilo 26 miliona dolara, u BiH 104 miliona, a u Srbiju 368 miliona dolara više nego prethodne godine.
Pre svetske krize, od 2007. do 2008., iznos radničkih doznaka u Hrvatsku povećao se sa 1,1 na 1,3 milijarde dolara, no od tada je u padu.
Ekonomska kriza, čini se, nije jedini razlog pada radničkih doznaka u Hrvatskoj.
"Teško je objasniti tu razliku", napominje Anđelko Akrap, profesor demografije sa zagrebačkog Ekonomskog fakulteta. Jedan od mogućih razloga je da Hrvati bosanskohercegovačkog porekla deo novca uplaćuju u BiH.
Drugi mogući razlog je da su ljudi u inostranstvu zbog krize i nemaštine odlučili podići deo štednje i povećati iznos novca porodicama u pojedinim zemljama.
[/h] Izvor: business.hr, Poslovni dnevnik
Zagreb -- Hrvatska bi mogla hitno uvesti porez na penzije svojih građana kako bi izbegla da takve poreze plaćaju u zemljama u kojima su ostvarili pravo na penziju.
Ovaj primer slediće i Austrija koja je poslala obaveštenje hrvatskim vlastima da planiraju da uvedu porez na penzije koje se isplaćuju hrvtaskim građanima.
[TABLE="class: antrfile right, align: right"]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD="class: textvesti"]Prema podacima Svetske banke, samo radničke dozvole iz inostranstva u BDP-u BiH sudeluju sa 12,9 posto, a Kosova 17,5 posto. U Hrvatskoj doznake čine 2,2 posto BDP-a. "Dijaspora može biti važan izvor kapitala, tehnologije, trgovine i znanja za matične zemlje. Doznake smanjuju razinu siromaštva", navedeno je u saopštenju Svetske banke.
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
Ministar rada i penzionog sistema Mirando Mrsić kazao je da će se iduće nedelje sastati sa stručnjacima poreske uprave kako bi se dogovorili oko daljih postupaka i videti može li Hrvatska uvesti porez.
Radnici iz inostranstva poslali su 2011. u Hrvatsku 1200 milona dolara što je za 52 miliona dolara manje u odnosu na 2010. godinu, procena je Svetske banke.
U Sloveniju se slilo 26 miliona dolara, u BiH 104 miliona, a u Srbiju 368 miliona dolara više nego prethodne godine.
Pre svetske krize, od 2007. do 2008., iznos radničkih doznaka u Hrvatsku povećao se sa 1,1 na 1,3 milijarde dolara, no od tada je u padu.
Ekonomska kriza, čini se, nije jedini razlog pada radničkih doznaka u Hrvatskoj.
"Teško je objasniti tu razliku", napominje Anđelko Akrap, profesor demografije sa zagrebačkog Ekonomskog fakulteta. Jedan od mogućih razloga je da Hrvati bosanskohercegovačkog porekla deo novca uplaćuju u BiH.
Drugi mogući razlog je da su ljudi u inostranstvu zbog krize i nemaštine odlučili podići deo štednje i povećati iznos novca porodicama u pojedinim zemljama.