UREDNIK
- Učlanjen(a)
- 27.06.2011
- Poruka
- 10.548
Hrvati neće prihvatiti evro do 2020.
Guverner Hrvatske narodne banke (HNB), Boris Vujčić kaže da Hrvatska verovatno neće uvesti evro u narednih pet godina.
IZVOR: TANJUG
(Foto: Thinkstock.com)
Guverner je izjavio je da je hrvatska monetarna budućnost bez valutne klauzule moguća tek kada Hrvatska prihvati evro kao zvaničnu valutu, dodavši da se to sigurno neće dogoditi u narednih pet godina.
Odgovarajući na novinarska pitanja na marginama 21. međunarodne Dubrovačke ekonomske konferencije, Vujčić je istakao da je rešavanje kursnog rizika moguće tek kad prihodi, štednja i dugovi budu u istoj valuti, prenosi hrvatski Tportal.
"Najverovatnije će takva budućnost biti kad preuzmemo evro, jer će tada i prihodi i štednja i dug biti u istoj valuti. Tada ćemo se moći rešiti kursnog rizika", rekao je Vujčić.
Guverner je ovom prilikom komentarisao i trenutne fluktuacije na tržištu deviza i istakao da kuna prati kretanje kursa evra, budući da je vezana za tu valutu, ali i naglasio da kretanje evra na međunarodnom tržištu nema uticaja na politiku kursa kune prema evru.
"Kretanje tog kursa ima posredan uticaj na hrvatske prilike, na način da je kuna oslabila prema ostalim valutama, s obzirom na to da je evro oslabio prema njima. To znači da je domaća ekonomija postala konkurentnija na ostalim tržištima na koje naši izvoznici izvoze, kroz deprecijaciju evra prema ostalim valutama", rekao je Vujčić i ponovio da bi svaka direkta deprecijacija kune značila povećavanje duga u razmeru 1:1 svima koji imaju valutnu klauzulu.
"Razumem izvoznike koji traže deprecijaciju kune, svima onima koji nemaju ulazne troškove vezane za evro, naravno da odgovara deprecijacija, ali celokupnoj hrvatskoj privredi to ne odgovara i to bi povećalo nivo duga i delovalo bi prorecesijski", rekao je Vujčić.
Odgovarajući na novinarska pitanja, guverner je istakao i da HNB očekuje dobru turističku sezonu i rast turičtičkih prihoda od 5,0 odsto.
Dodao je i da se hrvatski spoljni dug stabilizovao, i da HNB ove godine očekuje da će ostati na nivou nešto iznad 100 odsto BDP-a.
Guverner Hrvatske narodne banke (HNB), Boris Vujčić kaže da Hrvatska verovatno neće uvesti evro u narednih pet godina.
IZVOR: TANJUG
(Foto: Thinkstock.com)
Guverner je izjavio je da je hrvatska monetarna budućnost bez valutne klauzule moguća tek kada Hrvatska prihvati evro kao zvaničnu valutu, dodavši da se to sigurno neće dogoditi u narednih pet godina.
Odgovarajući na novinarska pitanja na marginama 21. međunarodne Dubrovačke ekonomske konferencije, Vujčić je istakao da je rešavanje kursnog rizika moguće tek kad prihodi, štednja i dugovi budu u istoj valuti, prenosi hrvatski Tportal.
"Najverovatnije će takva budućnost biti kad preuzmemo evro, jer će tada i prihodi i štednja i dug biti u istoj valuti. Tada ćemo se moći rešiti kursnog rizika", rekao je Vujčić.
Guverner je ovom prilikom komentarisao i trenutne fluktuacije na tržištu deviza i istakao da kuna prati kretanje kursa evra, budući da je vezana za tu valutu, ali i naglasio da kretanje evra na međunarodnom tržištu nema uticaja na politiku kursa kune prema evru.
"Kretanje tog kursa ima posredan uticaj na hrvatske prilike, na način da je kuna oslabila prema ostalim valutama, s obzirom na to da je evro oslabio prema njima. To znači da je domaća ekonomija postala konkurentnija na ostalim tržištima na koje naši izvoznici izvoze, kroz deprecijaciju evra prema ostalim valutama", rekao je Vujčić i ponovio da bi svaka direkta deprecijacija kune značila povećavanje duga u razmeru 1:1 svima koji imaju valutnu klauzulu.
"Razumem izvoznike koji traže deprecijaciju kune, svima onima koji nemaju ulazne troškove vezane za evro, naravno da odgovara deprecijacija, ali celokupnoj hrvatskoj privredi to ne odgovara i to bi povećalo nivo duga i delovalo bi prorecesijski", rekao je Vujčić.
Odgovarajući na novinarska pitanja, guverner je istakao i da HNB očekuje dobru turističku sezonu i rast turičtičkih prihoda od 5,0 odsto.
Dodao je i da se hrvatski spoljni dug stabilizovao, i da HNB ove godine očekuje da će ostati na nivou nešto iznad 100 odsto BDP-a.