Hristos se rodi!
- Začetnik teme qwertzuio
- Datum pokretanja
Član
- Učlanjen(a)
- 06.12.2009
- Poruka
- 69
Vaistinu se rodi......:d
Član
- Učlanjen(a)
- 08.10.2009
- Poruka
- 1.849
Hristos se rodi !!!
„ Мало када људско биће осети љубав, срећу и потребу за својим ближњим као у смирај Бадње вечери. Нека те такви осећаји увек прате!“ - садржај је једног од мејлова који су стигли на моју адресу, а који ми дође као добар увод у осврт на Божић, један од два највећа хришћанска празника, онај који се слави у кругу најрођенијих, јер би породица требало да буде најсветија заједница коју човек може засновати.
„Будући да у Новом завету не стоји када се тачно родио Исус, први хришћани нису славили Божић, него само Ускрс.Божић се почео славити у Риму у 4. веку (у изворима доказана година 336.). До данас није јасно зашто се Божић слави баш 25. децембра. Превладавајуће је мишљење да се Божић почео славити тог датума зато што се тог датума у тада још увек већински паганском Риму славило рођење бога Сунца Сола па је Црква, желећи да потисне тај пагански празник, тада почела славити рођење Исуса Христа који је Божанско Сунце са висине.“( Википедија)
Прослави овог дана претходи Бадње вече: „ Верује се да је код старих, многобожачких Срба, постојао бог Бадња, чији је кип био дељан од дрвета. Примивши хришћанство, уочи дана када се нови Бог родио, Срби су свог старог Бадњу бацили у ватру, а пошто им је он био врло драг, тај обиччај понављају на свако Бадње вече, а бадњак на једном крају намажу медом који деца лижу да би тиме показали како им је Бадња сладак и драг.
Црква је Бадњаку дала нови смисао: грејући се око бадњака, укућани се загревају љубављу, искреношћу и слогом, а светлошћу његовом разгоне мрак незнања и празноверја, и озарују се и обасипају радошћу и миљем, здрављем и обиљем.“
Слике такве Бадње вечери и таквог Божића, где се укућани загревају и обасипају љубављу, искреношћу и слогом, у мом сећању полако бледе, као и у жељама које су, с годинама, сведене на оне које се могу остварити, и једино такве могу и расти, сазревати и рудети.
Било је само неколико таквих Божића у мом раном детињству, док сам живела у селу, са бабом и деком. Дека је доносио бадњак и палио ватру, баба бринула о трпези, положајник долазио рано ујутру, сав румен и насмејан, баба пијукала док је ишла по соби која је била посута сламом, а ми, деца, ишли за њом и купили орахе, после чега бисмо седали за богату трпезу.
Неке Божиће сам славила, у тридесетим, код брата, са његовом породицом, али то више никада није било исто, и све више су биле приметне импровизације у тим обредима – основа је остала, а све друго се уклапало у ново време и ситуацију.
Овај Божић славим са Луом, својим верним другом и разбибригом.Мајка је морала да се врати на посао тамо где је данашњи дан – дан попут већине других.Шантићево „Претпразничко вече“ и стихови: „ О, мили часи, како сте далеко!Ви драга лица, ишчезла сте давно...“ подсећају ме на оне који су уистину ишчезли, заувек или привремено. Но, ту су и беле птице из песме,као и завршетак који доноси преображај, катарзу: „ И акорд звони...Све у сјају јачем/ кандило трепти и собу ми зари./ Из кута мркло бије сахат стари/ Ја склапам очи и од среће плачем.“
Читам у вестима да је ових дана једна аустралијска мачка преживела пад са 34. спрата, да је једна педесетпетогодишња Канађанка преживела три дана под снегом, да су Италијани током новогодишњих празника попили 60 милиона флаша шампањца, да је у Лондону комбинација хладноће, туробне економске перспективе и завршетка новогодишњих празника веома лоше утицала на људе па је први радни дан у новој години, 5. јануар, доживљен као дан највећег стреса, да је Марија Мареј из Авонмаута у Енглеској, која ради као конобарица, била очајна када је схватила да деци неће моћи ништа да купи за Божић и одлучила је да за последњих пет фунти купи инстант божићну лутрију, након чега је постала милионер; да је на нашем југу све тужније, као и тамо где је рођен Богомладенац; да су баћушке одлучиле да заврну славину (из које се и за мене точи топлота) многим европским земљама, да се зна ко је ко у свету и шта ко може...
Много тога се ових дана издешавало, и у окружењу и свуда.
На данашњи дан рођен је, у Ваљеву, Милован Глишић, а умро је Никола Тесла, у Њујорку, у хотелском апартману број 3327, на 33. спрату хотела „Њујоркер“; док је 1714. године Енглез Хенри Мил патентирао прототип прве писаће машине.
Лу и ја се гледамо и повремено улепшамо једно другом неке тренутке. Ако нам Рује не укину гас, сматраћемо да спадамо у срећнике којима се ништа посебно неће десити, али који не желе да уложе никакав приговор никоме и који не сматрају да, због тога, каскају за неким или имају разлога за тугу.
И Нова година је каснила, кажу научници, читав секунд, па и ми можемо да, кад будемо нашли за сходно, једног дана прославимо све што нисмо славили на време, ако Бог да и срећа јуначка....
izvor:trg-cuda.leonardo.it
„ Мало када људско биће осети љубав, срећу и потребу за својим ближњим као у смирај Бадње вечери. Нека те такви осећаји увек прате!“ - садржај је једног од мејлова који су стигли на моју адресу, а који ми дође као добар увод у осврт на Божић, један од два највећа хришћанска празника, онај који се слави у кругу најрођенијих, јер би породица требало да буде најсветија заједница коју човек може засновати.
„Будући да у Новом завету не стоји када се тачно родио Исус, први хришћани нису славили Божић, него само Ускрс.Божић се почео славити у Риму у 4. веку (у изворима доказана година 336.). До данас није јасно зашто се Божић слави баш 25. децембра. Превладавајуће је мишљење да се Божић почео славити тог датума зато што се тог датума у тада још увек већински паганском Риму славило рођење бога Сунца Сола па је Црква, желећи да потисне тај пагански празник, тада почела славити рођење Исуса Христа који је Божанско Сунце са висине.“( Википедија)
Прослави овог дана претходи Бадње вече: „ Верује се да је код старих, многобожачких Срба, постојао бог Бадња, чији је кип био дељан од дрвета. Примивши хришћанство, уочи дана када се нови Бог родио, Срби су свог старог Бадњу бацили у ватру, а пошто им је он био врло драг, тај обиччај понављају на свако Бадње вече, а бадњак на једном крају намажу медом који деца лижу да би тиме показали како им је Бадња сладак и драг.
Црква је Бадњаку дала нови смисао: грејући се око бадњака, укућани се загревају љубављу, искреношћу и слогом, а светлошћу његовом разгоне мрак незнања и празноверја, и озарују се и обасипају радошћу и миљем, здрављем и обиљем.“
Слике такве Бадње вечери и таквог Божића, где се укућани загревају и обасипају љубављу, искреношћу и слогом, у мом сећању полако бледе, као и у жељама које су, с годинама, сведене на оне које се могу остварити, и једино такве могу и расти, сазревати и рудети.
Било је само неколико таквих Божића у мом раном детињству, док сам живела у селу, са бабом и деком. Дека је доносио бадњак и палио ватру, баба бринула о трпези, положајник долазио рано ујутру, сав румен и насмејан, баба пијукала док је ишла по соби која је била посута сламом, а ми, деца, ишли за њом и купили орахе, после чега бисмо седали за богату трпезу.
Неке Божиће сам славила, у тридесетим, код брата, са његовом породицом, али то више никада није било исто, и све више су биле приметне импровизације у тим обредима – основа је остала, а све друго се уклапало у ново време и ситуацију.
Овај Божић славим са Луом, својим верним другом и разбибригом.Мајка је морала да се врати на посао тамо где је данашњи дан – дан попут већине других.Шантићево „Претпразничко вече“ и стихови: „ О, мили часи, како сте далеко!Ви драга лица, ишчезла сте давно...“ подсећају ме на оне који су уистину ишчезли, заувек или привремено. Но, ту су и беле птице из песме,као и завршетак који доноси преображај, катарзу: „ И акорд звони...Све у сјају јачем/ кандило трепти и собу ми зари./ Из кута мркло бије сахат стари/ Ја склапам очи и од среће плачем.“
Читам у вестима да је ових дана једна аустралијска мачка преживела пад са 34. спрата, да је једна педесетпетогодишња Канађанка преживела три дана под снегом, да су Италијани током новогодишњих празника попили 60 милиона флаша шампањца, да је у Лондону комбинација хладноће, туробне економске перспективе и завршетка новогодишњих празника веома лоше утицала на људе па је први радни дан у новој години, 5. јануар, доживљен као дан највећег стреса, да је Марија Мареј из Авонмаута у Енглеској, која ради као конобарица, била очајна када је схватила да деци неће моћи ништа да купи за Божић и одлучила је да за последњих пет фунти купи инстант божићну лутрију, након чега је постала милионер; да је на нашем југу све тужније, као и тамо где је рођен Богомладенац; да су баћушке одлучиле да заврну славину (из које се и за мене точи топлота) многим европским земљама, да се зна ко је ко у свету и шта ко може...
Много тога се ових дана издешавало, и у окружењу и свуда.
На данашњи дан рођен је, у Ваљеву, Милован Глишић, а умро је Никола Тесла, у Њујорку, у хотелском апартману број 3327, на 33. спрату хотела „Њујоркер“; док је 1714. године Енглез Хенри Мил патентирао прототип прве писаће машине.
Лу и ја се гледамо и повремено улепшамо једно другом неке тренутке. Ако нам Рује не укину гас, сматраћемо да спадамо у срећнике којима се ништа посебно неће десити, али који не желе да уложе никакав приговор никоме и који не сматрају да, због тога, каскају за неким или имају разлога за тугу.
И Нова година је каснила, кажу научници, читав секунд, па и ми можемо да, кад будемо нашли за сходно, једног дана прославимо све што нисмо славили на време, ако Бог да и срећа јуначка....
izvor:trg-cuda.leonardo.it
Poslednja izmena:
- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 39.026
Srećan Badnji dan i Božić! 
