LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
Hristofor Žefarović
Hristofor Žefarović(1710.? – Moskva, 18. septembar 1753.) srpski slikar, zograf, kasnije postao bakrorezac i kaligraf.
Rođen je krajem XVII ili početkom XVIII veka, kraj Dojranskog jezera u Makedoniji, u svešteničkoj porodici, od oca Dimitrija i majke Đurđice. Hristofor mu je bilo monaško ime. O njegovoj mladosti se malo zna. Smatra se da je u očevoj kući izučio knjigu, tj. naučio da čita i piše. Najpre pošao u neki obližnji manastir da postane jeromonah, ali je došao samo do čina jerođakona. Ne zna se u kojoj je zografskoj družini izučio živopis, ali, kada tridesetih godina XVIII veka kreće na sever već je bio obučeni živopisac.
Preko Pećke patrijaršije stiže u Beograd gde je slikao ikone i držao učenike. Tada je radio za mitropolita Vikentija Jovanovića. Radovi iz tog perioda nisu poznati.
Prelazi potom u Sremske Karlovce i Novi Sad, gde posredstvom eposkopa Visariona (Pavlovića) dobija posaop živopisanja manastira Bođana, sagrađenog 1722. Bođanski živopis se smatra jednim od njegovih najznačajnijih dela.
U to doba smanjuje se potreba za zidnim slikarstvom i raste tražnja za grafikom. Zbog toga se i Žefarović preoeijentiše na grafiku. Uz ovaj ekonomski razlog, treba istaći i želju tadašnjeg patrijarha Arsenija IV Jovanovića Šakabente da uz sebe ima bakroresca ilirske krvi. Tad odlazi u Beč kod Tome Mesmera, čuvenog bakroresca. Iz ovog perioda najpoznatija mu je kompozicija Sveti Sava sa srpskim svetiteljima doma Nemanjinog Potom sledi Stematografija, Sveti Teodor Tiron Stratilat, Sveti Nikola, Sveti Jovan Vladimir,Sveti Kuzman i Damjan.
1745. godine odlazi na hadžiluk u Jerusalim, gde takođe uspeva sklopiti neke poslove pretežno grafičke i štamparske.
1746. je ponovo u Beču i radi pet bakroreza: Sveti despoti Brankovići(za manastir Krušedol), Sveti Nikola(Za Grgeteg), lik cara Uroša za Jazak, Sveti knez Lazar(za Vrdnik), Bogojavljenje(za Veliku Remetu).
1748. kod Tome Mesmera Izdaje svoju knjigu Opisanije Jerusalima sa bogatim ilustracijama. O njegovom radu pedesetih godina se malo zna ali je tada izdao: Nebeski Jerusalim(1748),Bogorodica Eleusa(1749),Raspeće Hristovo(1751, za manastir Hopovo). Poslednje mu je delo Sveti Stefan Štiljanović(1753).
antikvarne knjige.com
Hristofor Žefarović(1710.? – Moskva, 18. septembar 1753.) srpski slikar, zograf, kasnije postao bakrorezac i kaligraf.
Rođen je krajem XVII ili početkom XVIII veka, kraj Dojranskog jezera u Makedoniji, u svešteničkoj porodici, od oca Dimitrija i majke Đurđice. Hristofor mu je bilo monaško ime. O njegovoj mladosti se malo zna. Smatra se da je u očevoj kući izučio knjigu, tj. naučio da čita i piše. Najpre pošao u neki obližnji manastir da postane jeromonah, ali je došao samo do čina jerođakona. Ne zna se u kojoj je zografskoj družini izučio živopis, ali, kada tridesetih godina XVIII veka kreće na sever već je bio obučeni živopisac.
Preko Pećke patrijaršije stiže u Beograd gde je slikao ikone i držao učenike. Tada je radio za mitropolita Vikentija Jovanovića. Radovi iz tog perioda nisu poznati.
Prelazi potom u Sremske Karlovce i Novi Sad, gde posredstvom eposkopa Visariona (Pavlovića) dobija posaop živopisanja manastira Bođana, sagrađenog 1722. Bođanski živopis se smatra jednim od njegovih najznačajnijih dela.
U to doba smanjuje se potreba za zidnim slikarstvom i raste tražnja za grafikom. Zbog toga se i Žefarović preoeijentiše na grafiku. Uz ovaj ekonomski razlog, treba istaći i želju tadašnjeg patrijarha Arsenija IV Jovanovića Šakabente da uz sebe ima bakroresca ilirske krvi. Tad odlazi u Beč kod Tome Mesmera, čuvenog bakroresca. Iz ovog perioda najpoznatija mu je kompozicija Sveti Sava sa srpskim svetiteljima doma Nemanjinog Potom sledi Stematografija, Sveti Teodor Tiron Stratilat, Sveti Nikola, Sveti Jovan Vladimir,Sveti Kuzman i Damjan.
1745. godine odlazi na hadžiluk u Jerusalim, gde takođe uspeva sklopiti neke poslove pretežno grafičke i štamparske.
1746. je ponovo u Beču i radi pet bakroreza: Sveti despoti Brankovići(za manastir Krušedol), Sveti Nikola(Za Grgeteg), lik cara Uroša za Jazak, Sveti knez Lazar(za Vrdnik), Bogojavljenje(za Veliku Remetu).
1748. kod Tome Mesmera Izdaje svoju knjigu Opisanije Jerusalima sa bogatim ilustracijama. O njegovom radu pedesetih godina se malo zna ali je tada izdao: Nebeski Jerusalim(1748),Bogorodica Eleusa(1749),Raspeće Hristovo(1751, za manastir Hopovo). Poslednje mu je delo Sveti Stefan Štiljanović(1753).
antikvarne knjige.com