Zoki zaista ne dozvoljavam nikome da me laze,a narocito ti i tvoji fundamentalci.
Ovo sto si naceo je veoma smesno.Naveo si sajt koji nije sajt JS,a kao drugo svako ko je normalan ,razume sta je ovaj filozof govorio.
On je jasno napravio paralelu izmedju Boga oca sa Zevsom,i isusa Hrista sa zevsovim sinovima.
Nezamislivo je za Rimljane da su mislsili da su Zevs i njegovi sinovi jedna te ista osoba...,kao sto ti i tvoji fundamentalci mislite za Boga oca i sina...
Cak i sama Biblija kaze za Isusa da je imao lice andjela,kao i sto ga poistovecuje sa arhandjelom Mihailom,ali neki drugi put vise o ovome.
Ma sta naprica risko,Ja nikako nemogu da shvatim dokle cete se blamirati vi JS.
NA malo na pouku,svaki hriscanin moze da vas razbije samo s Duhom Svetim!!!!
"I ja cu umoliti Oca, i dace vam drugog utešitelja da bude s vama
vavek." (Jovan 14,16). "A utešitelj, Duh Sveti, kog ce Otac poslati u
ime moje, On ce vas nauciti svemu i napomenuce vam sve što vam
rekoh." (Jovan 14,26). "A kad doðe utešitelj, koga cu vam poslati od
Oca, Duh istine, koji od Oca izlazi, On ce svedociti za mene." (Jovan
15,26). "Nego vam ja istinu govorim: bolje je za vas da ja idem; jer ako
ja ne idem, utešitelj nece doci k vama; ako li idem, poslacu Ga k
vama." (Jovan 16,7).
Ljubljeni, da li poznajete Tešitelja? Ne mislim samo razumom, nego iz
iskustva. Verovati u Gospoda Isusa Hrista razumom je jedna stvar, ali
je potpuno druga stvar verovati u Njega srcem. Jedna stvar je
razumom potvrditi istinu o Svetom Duhu, ali sasvim je nešto drugo
poznati Ga kroz iskustva. U to prvo sam jako cvrsto verovao i
priznavao sam licnost Duha Svetog tako, kako to jasno naucava
Biblija. Necu zaboraviti dan, kad Ga je Bog objavio mom duhu i od tada
Mu verujem i poznajem Ga iskustveno. Predivno iskustvo i doživljaj
ove predivne istine doseci ceš tek kada ti Bog da život da bi poznavao
Duha Svetog kao licnost. Bog sam ti to mora objaviti.
Samo kad si ovako probuðen da uzveruješ srcem, Duh ce za tebe
postati stvarnost. Kad ga upoznaš kroz sopstveno iskustvo, shvaticeš
kakav je Tešitelj; kako je blizak, drag, poželjan! Nema tako bliskog
ovozemaljskog prijatelja! To što je nekad bio Gospod Isus, to je sada
Tešitelj. Da li Ga poznaješ takvog, ljubljeni covece? Da li si u Njemu
pronašao Tešitelja? Da li ti je tako stvaran − kao sam Gospod Isus?
Mene je našao na raskršcu. Nisam znao kuda da se okrenem. Imao
23
sam neuobicajeno teške kušnje, neprijatelj me je jako napadao. Nisam
mogao da ga oteram. Moje srce je bilo napušteno. Mucila me je
teskoba i želeo sam da se vratim porodici i svom poslu. A onda mi se
objavio Duh. Bilo je to oko podneva 13. juna. Odjednom je moje srce
bilo ispunjeno. Hodao sam po sobi i slavio Boga u radosti Svetog
Duha. Sve moje kušnje su odjednom nestale. Sotonin napad je bio
uništen bez mog truda. Ispunio me je sam Duh Sveti.
Bio sam potpuno spokojan u vezi sa buducnošcu. Teskoba je prestala.
Nikad više nisam želeo da se okrenem i vratim nazad. Svaki moj sat je
bio ispunjen Njime. Mojom unutrašnjošcu je tekao mir kao reka.
Prestalo je svako gunðanje, plakanje, i sve žalopojke. Strpljivo sam
cekao na Božje vreme. Tešitelj je bio samnom. I danju i nocu je bio u
mojim mislima. Pisao sam i sanjao o Njemu, i Njega sam prizivao,
velicao i slavio.
Gospod Isus Ga je obecao. Rekao je: "Nego vam ja istinu govorim:
bolje je za vas da ja idem; jer ako ja ne idem, utešitelj nece doci k
vama; ako li idem, poslacu Ga k vama." (Jovan 16,7). Dok je bio na
zemlji kao covek Isus je u jednom trenutku mogao biti samo na jednom
mestu, ali kao Tešitelj može uvek biti u svakom Božjem detetu i na
svakom mestu. I bio je sa njima kroz sve vekove. Bio je prisutan u
zatvorima i progonstvima. U kojoj meri je kod svakog pojedinca bio
priznat i cenjen, sa tolikom merom se objavio svakom posebno.
Tešitelj je divan! Smiruje oluje! Kakve samo pobede odnosi! Pred
Njegovom moci nestaje iskušenje, koje je izgledalo nemoguce
savladati. Strasti, koje ništa drugo nije moglo ukrotiti, nestaju po
Njegovom nareðenju. Gresi, koje telo nije moglo da savlada, izgubili su
svoju moc pod vladom Svetog Duha. Kakva je to uteha, kakvo
osloboðenje od živcane napetosti! Kako On zna da uteši dušu,
izmucenu iskušenjima!
Ti si sagrešio. To je stari greh koji nad tobom ima moc. Ponovo, i
24
ponovo si slagao Boga. Svaki put si se kajao, žalio si i ponovo se
odlucio da ideš za Bogom, i ponovo si davao obecanja. Uprkos svemu
tome – ponovo si pao. Konacno, kao davljenik u tami ocaja okrenuo si
se ka Duhu. Krv je sve oprala i ocistila. Duh je sve ispunio. Dobio si
oproštenje, osloboðenje i sigurnost. Ali, ti sam sebi ne možeš da
oprostiš. Ne možeš da zaboraviš. Secanje na izgubljene ideale te jako
muci. Na kraju dolazi dublje iskustvo i ti si jednostavno izgubljen u
Njemu. On deluje jako nežno, isceljuje izmuceno srce, vida rane.
Obuhvata te nova Stvarnost – Tešitelj. Tako svice dan i nestaju sve
sene.
Našao si se u teškoci. Prijatelji su prenosili o tebi loše vesti. Kako to
boli! "I covek mira mog, u kog se uzdah, koji jeðaše hleb moj, podiže
na me petu." (Ps. 41,9). Širili su o tebi laži. U svemu tome, kao nema
ovca, poucen od Boga, ti si imao mir, nisi otvorio svoja usta. Kad
odjednom – Bog sudi.
Meðutim, ognjena pec tvojih kušnji, kroz koju si morao da proðeš,
pokazala se kao blagoslov. Kao saucesnik u Njegovom trpljenju poceo
si da upoznaješ delovanje "drugog Tešitelja". Duh Sveti više nije
nestalan, tajanstveni uticaj, ne On je postao tvoje živo, radosno
iskustvo. O, kako samo oporavlja umorno srce! Kako ti samo nežno
šapuce: Mir, mir, smiri se! Kad pocivaš u njegovom, nadzemaljskom
miru, iako neprijateljske strele divljacki lete svuda oko tebe, smeš da
se raduješ jer znaš, da je sve u redu. Aleluja!
Verovatno si bivao sam, daleko, daleko od onih koje si ljubio. Samoca
je vec bila neizdrživa, usamljenost i svakodnevne brige su te polako
uništavale. Cinilo ti se da više nikad nece svanuti novi dan. Ili ce
odjednom da se probudi uspomena iz maglovitih sena zaboravljene
prošlosti, san, koji se nikad nije ostvario. Prošle su godine, došla su
nova iskustva – ali zaboraviti jednostavno nije bilo moguce. A kada si
dozvao viðenje davno prošlih vremena, srce stenje i ti osecaš, šta je to,
biti sam, ah, tako sam!
25
I baš tada je Bog podigao tvog duha, da pokušaš da se osloniš na
Duha Svetog. Priznao si Ga i predao Mu se u potpunosti. Njegovom
voðstvu. Pošto ti je potrebna uteha, Duh ce ti se objaviti kao utešitelj.
Više nisi sam. Imaš "Drugog" pored sebe, koji je neprestano sa tobom,
i danju i nocu. Tvoja prva jutarnja misao je bila: On, i zadnja misao pre
sna: On. On je postao stvaran, ah, toliko stvaran. On, Duh sveti,
uteštielj.
Tama. Ponoc. Poslednji rastanak, poslednji stisak ruke i neko ko ti je
drag, koga voliš kao vlastiti život, nestaje, a ti ostaješ u krajnjem ocaju,
ostavljen. Sa uznemirenim srcem, kao kroz san prolaziš strašnom
presudom smrti, sahranom. Odlaziš od otvorenog, hladnog groba koji
sakriva ono što ti je bilo na zemlji najmilije i najdraže. Glasno uzdišeš u
svom bolu i ne znaš, kako ceš još da živiš.
Dani dolaze i odlaze. Duga, tamna noc, kada sve spava i hiljade slika
dragih lica se okrecu u tvojim mislima i samo množe tvoje muke a ne
donose utehu. Prijatelji ne mogu pomoci. I religija te je prevarila. Crkva
te nece utešiti. Cini ti se da je Bog udaljen. O, koliko ti je samo
potreban dodir uvenute ruke, sa cežnjom ocekuješ da ceš cuti glas,
koji je zauvek zanemeo.
Jednog dana cuješ – o, kakvog li divnog dana – cuješ o Tešitelju, kog
je poslao Bog, upravo za takve kušnje kakve su tvoje. Najpre zbunjeno
stojiš kao ukopan u nesigurnosti, ne znajuci kako da ga pridobiješ.
Pocinješ da citaš obecanja o tom Drugom kog Otac šalje. "I ja cu
umoliti Oca, i dace vam drugog utešitelja da bude s vama vavek"
(Jovan 14,16). Tvoja pažnja je potpuno usredsreðena na ovo. "Da li je
to moguce?" pitaš se "Pa to je upravo to što mi je potrebno. O kad bi
samo znao kako to dobiti." I citaš dalje. Naglo te obasjava svetlost.
Sada znaš – to je On.
Bog budi tvoj duhovni pogled i uskoro se raduješ u Njemu, u Tešitelju.
26
Na tvoje zaprepaštenje tuga je potpuno nestala, žalost srca takoðe,
tvoja misao je izmenjena. Shvataš šta si izgubio, ali suze, koje sada
liješ, su suze zahvalnosti i hvale, suze radosti u Svetom Duhu. Tvoji
najdraži se nisu vratili, ali Drugi, Tešitelj, napunio je tvoje srce i postao
ti je vredniji od svega ostalog. Gubitak ostaje, ali praznina u srcu je
ispunjena i sve je u najboljem redu.
Tako je to bilo u prvoj crkvi. Ona je "...i hoðahu u strahu Gospodnjem, i
umnožavahu se utehom Svetog Duha." (Dela 9,31). On je bio Tešitelj
tada, On to želi da bude i danas. Bez Njega − je teško! Ali sa Njim –
kakva ljubav. Ljubljeni, On ti je potreban. Zaista, bez Njega neceš
nikad nigde stici. Zašto da živiš a nemaš puninu Božjeg Duha?
27
Ti nemas odgovora protiv duha svetog, jer vi ga nepriznajete, i on je vas najveci neprijatelj.
