Hranite decu pravilno!

[crvendac_011]

Hranite decu pravilno!

Alo 18.02.2011 08:30



Doručak je najbitniji u pravilnoj ishrani mladih jer obezbeđuje neophodnu energiju, koja je potrebna za početak dana, poboljšava pamćenje i razumevanje, a i doprinosi boljem raspoloženju u školi.

Istraživanja su pokazala da deca i tinejdžeri koji preskoče prvi jutarnji obrok imaju lošije rezultate na testovima. Tokom dana takođe je važno da se ne preskaču glavni obroci, a međuobroci u vidu užine ne treba da budu zamena za ručak i večeru.

Sportska ishrana
Ishrana treba da bude uravnotežena i raznovrsna, a da bi normalno funkcionisao, organizam mora da bude snabdeven potrebnom količinom ugljenih hidrata, belančevina, masti i vitamina. Ugljeni hidrati treba da zadovolje 50-60 procenata energetskih potreba mladog organizma, a posebno kod onih koji se bave sportom. Takva deca treba da jedu hranu bogatu ugljenim hidratima dva-četiri sata pre treninga. Trebalo bi da imaju i jedan međuobrok jedan sat pre treninga, utakmice ili nekog drugog oblika takmičenja. Ovo pravilo važi i za osobe koje se amaterski bave sportom. Bitno je da se dopune rezerve ugljenih hidrata do dva sata nakon sportskih aktivnosti, i to namirnicama koje se lako vare kao što su banane, žitarice ili integralni keks.

Najvažniji sastojci
Belančevine su neophodne za rast i obnavljanje tkiva. Trebalo bi da zadovolje 10-15 odsto ukupnog dnevnog energetskog unosa. Potreba za belančevinama se zadovoljava namirnicama biljnog i životinjskog porekla, s tim što belančevine životinjskog porekla imaju veću biološku vrednost. O ovome posebno treba da vode računa vegetarijanci. Masti su ne samo važan izvor energije, već i olakšavaju apsorpciju vitamina koji se rastvaraju u mastima - A, D, E i K. Među namirnicama su posebno važni punomasno mleko, sir, maslac i svinjska mast, ali i tečna ulja, među kojima je najzdravije maslinovo. Vitamini sa mineralima su izuzetno važni za održavanje imunološkog sistema i celokupnog zdravlja. Najviše ih ima u voću i povrću, zbog čega se i preporučuje dnevni unos ovih namirnica u pet obroka. Jedan obrok podrazumeva čašu određenog napitka, komad svežeg voća ili jednu činijicu salate.

Unošenje tečnosti
Tečnost u dovoljnim količinama organizmu je neophodna za dobro funkcionisanje. Da bi to postigli, mladi treba da popiju najmanje pet velikih čaša vode dnevno. U suprotnom, i pri manjem nedostatku tečnosti može da dođe do glavobolje, pospanosti i umora. Tečnost bi trebalo da uzimaju u određeno vreme, a ne kada se za to oseti potreba, jer trenutak žeđi označava da je organizam već dehidriran. Iako je obična voda najbolji napitak, osobe koje za njom baš i nemaju izraženu potrebu mogu da piju uporedo mleko i prirodne voćne sokove, poručuju nutricionisti.

Opadanje inteligencije
Velike količine masnoća i šećera u ishrani dece najmlađeg uzrasta mogu da dovedu do smanjenja koeficijenta njihove inteligencije. To se vidi već kada napune osam godina, pokazali su rezultati najnovijeg britanskog istraživanja. Naučnici su došli do tog rezultata ispitujući način života i zdravlje 14.000 britanske dece, koja su kao veoma mala bila hranjena industrijskim namirnicama bogatim masnoćom i šećerima. Decu su podvrgli i testu inteligencije, koji je pokazao štetan uticaj nezdrave hrane na njihove mentalne sposobnosti.

Bez suhomesnatog
Osim što su salame, paštete i viršle nutricionistički gotovo bezvredne namirnice, sadrže veću količinu polifosfata i nitrita, emulgatora koji uzrokuju rak i uništavaju kalcijum u kostima, zbog čega su posebno opasni za decu. Svetski fond za istraživanje raka ukazuje na to da postoji veza između konzumiranja mesnih prerađevina i raka creva, pa se roditeljima savetuje da ih što ređe daju deci. Osim toga, zbog aditiva koje sadrže imaju jak ukus, pa ako naviknete dete na takvu ishranu, više mu se neće dopadati blag ukus povrća.

 

[Andjela 7]

Namirnice koje jačaju imunitet

Namirnice koje jačaju imunitet

Promenljivo vreme pogoduje razvoju virusa, pa zato ne iznenađuje talas prehlada koji je zahvatio najmlađe. Ipak, postoje delotvorni trikovi koji će mališanima ojačati imunitet, a organizmu pružiti zaštitu od uzročnika bolesti.

Manje slatkiša
"Deca vole slatkiše, koji smanjuju udeo ostalih hranljivih materija u svakodnevnim obrocima. Zato im ograničite unos slatkog. Doručak i večera treba da se baziraju na mleku i ugljenim hidratima, prepodnevna užina treba da bude voćna, popodnevna užina može da bude jogurt sa dodatkom zdravih biskvita, a ručak pravilno odabrane i izbalansirane namirnice: sveže salata, supice od povrća, čorbica s junetinom, bareno povrće i meso bareno ili pečeno bez masnoća ili jaje", kaže za "Blic" dr Mirjana Mićović, pedijatar.

Čaša zdravlja
Da biste očuvali zdravlje mališana, najbolji su sveže isceđeni voćni sokovi, zatim limunada s malo meda ili žutog šećera, čajevi, mešavina sveže ceđenih sokova, na primer limun, pomorandža i jabuka. Odličan je i vitamisnki koktel od šargarepe, mandarine i limuna, koji dete treba da pije jednom dnevno (pravi se od dve mandarine, jednog limuna i tri ili četiri šargarepe s malo meda). Veoma efikasan je i jogurt s probiotikom, koji blagotvorno deluje na crevnu floru, čime jača imunitet.

Ehinacea
Brojna klinička ispitivanja su dokazala da ehinacea simuliše imunitet, ublažava bol i da ima antivirusno i protivupalno delovanje. Ehinacea povećava broj leukocita u krvi, i na taj način štiti organizam od upale. Ukoliko već želite da koristitite neke suplemente da biste mališanu ojačali imunitet, treba da znate da ne smete da im dajete preparate koji u sebi sadrže alkohol, kao i da se obavezno pridržavate preporučenih doza za određen uzrast. I još jedna stvar, nijedan preparat ne treba da dajete detetu duže od šest nedelja.

Vitamin C
Ovaj vitamin je već dugo poznat kao jedan od najefektivnijih sredstava za jačanje imuniteta, prvenstveno zbog svog antioksidativnog delovanja. Ima ga u voću i povrću (s tim da su njime najbogatiji: kivi, narandže, limun, grejp, kiseli kupus…). Do pete godine pedijatri ne preporučuju gotove sirupe jer insistiraju na tome da dete kroz ishranu dobija sve neophodne vitamine i minerale.

Matična mleč
Matična mleč podstiče regeneraciju svih ćelija u telu, uravnotežava varenje i stimuliše imunitet. Odlična je za primenu kod dece koja, uz oslabljeni imunitet, imaju i slab apetit. Preporuka je da matičnu mleč koristite najviše tri meseca i da tada pravite pauzu. Ukoliko je dete mlađe od dve godine, alergično je na polen ili na med, upotreba matičnog mleča nije preporučljiva.

Riblje ulje
Riblje ulje sa standardizovanim razmerama omega-3-kiselina (EPA i DHA) i bogato vitaminima A i D odličan je izbor za jačanje dečjeg imuniteta. Prilikom kupovine, pripazite da se radi o kvalitetnom i proverenom proizvođaču koji garantuje da u ribljem ulju nema prisustva teških metala i otrova.

(MONDO)

 

[Golden red]

Pet stvari kojima ne biste smeli da hranite decu




Opasnosti po njihove mlade organizme su svuda, a posbeno u hrani koju im mi iz "bolećivosti" dozvoljavamo da jedu

Sokovi, slatkiši i viršle - omiljena dečija hrana. Samo da li vam je palo na pamet da to baš i nije preporučljiva hrana za decu? Doktori su napravili spisak od 5 najgorih namirnica koje deca baš nikada ne bi trebalo da jedu, a nisu preterano preporučljive ni za odrasle.

1. OBOJENA HRANA - bilo šta čudnih boja. Hrana koja dolazi u bojama koje ne možete da vidite u prirodi je definitivno ofarbana veštačkim aditivima. Dokazano je da dodaci u prehrani mogu da dovedu do poremećaja kod dece pa i hiperaktivnosti odnosno ADHD sindroma. Obojena hrana je po pravilu bogata šećerima, solju, dodacima i konzervansima, dakle izbegavajte je!

2. GAZIRANA PIĆA - Šećer i kofein su veoma loši za decu, ali i za odrasle. Flaša ovakvog pića ima 40 grama šećera što je isto kao dve i po čokolade. Uz to su loša za kosti i povećavaju zdravstvene rizike. Kofein će učiniti da budu nervozna i da piju još gaziranog pića pošto povećava žeđ.

3. SOKOVI - Verovatno najveća greška roditelja - sokovi prosto nisu dobri za decu. Oni nemaju skoro nikakva zdrava svojstva ali zato imaju jako mnogo šećera. Deca koja ih piju će češće biti gojazna. Umesto toga neka jedu sveže voće i piju vodu ili mleko.

4. INSTANT-HRANA - hrana iz konzerve, smrznuti obroci ili bilo koja druga unapred spremljena hrana je prepuna soli i konzervansa. Za decu su ove dve stvari veoma loše. Problem je što se deca od malena navikavaju na slanu hranu koju će onda jesti i u kasnijem životu

5. VIRŠLE - viršle, paštete, parizeri i drugo obrađeno meso, kao i brza hrana se baš ne preporučuju. Veliki problem je što je u ovoj hrani najmanje mesa, a mnogo više dodataka, ostataka od mesa i naravno soli i aditiva. Rizici koje ovakva hrana donosi su ogromni. Deca su posebno osetljiva na hormone rasta i antibiotike kojima je meso prepuno, baš kao i na konzervanse koji služe da se bakterije ne rašire. Otrov za bakterije je otrov i za vas, savetuje Domino magazin.





Izvor: S media