LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
[h=1]HR:Crne prognoze i nade za preokret
[/h] Izvor: Tanjug
Slavko Linić, ministar finansija Hrvatske kaže da će, ako ne stignu investicije situacija u zemlji naredne godine biti još teže nego ove.
Sa druge strane analitičari Hrvatske narodne banke (HNB) u ovoj godini očekuju smanjenje privrednih aktivnosti i BDP-a od 1,6 odsto, a za narednu rast BDP-a za 1,3 odsto.
Analitičari HNB su ocenili da bi ove godine i to pre svega zbog poskupljenja energije, u inflacija mogla porasti na 3,2 odsto, dok bi se 2013. mogla smanjiti na 2,6 odsto.
Realni BDP Hrvatske u prvom kvartalu ove godine osetno je smanjen u odnosu na kraj prošle godine, kad je takođe zabeležen njegov pad, pa je hrvatska privreda nakon kratkotrajnog i slabog oporavka sredinom 2011. ponovo zakoračila u recesiju, ocenili su analitičari u najnovijem Biltenu HNB-a.
U nastavku 2012. u Hrvatskoj se očekuje postupni oporavak ekonomske aktivnosti na osnovi jačanja izvoza i investicija, ali bi se na nivou cele godine realni BDP mogao smanjiti za 1,6 odsto, ističu u HNB.
To je nepovoljnije od ranije procene iz maja ove godine s projekcijom pada BDP-a od oko jedan odsto.
U najnovijem Biltenu analitičari HNB-a procenjuju da bi u 2013. rast BDP-a tokom godine mogao biti kontinuiran i relativno stabilan, uz godišnju stopu promene od 1,3 odsto.
Da kretanje BDP neće biti prema ranijim očekivanjima, priznao je juče u Briselu i ministar finansija Slavko Linić. "Hrvatska u ovoj godini očekuje pozitivan rast BDP-a, ali ne u ranije predvidjenim okvirima od 0,8 odsto", rekao je Linić koji je kao posmatrač učestvovao na sastanku ministara finansija zemalja članica Evropske unije.
Rekavši da je dobar deo industrijskih pogona ili zatvoren ili je u mirovanju, Linić je dodao da se vlada najviše okrenula državnim investicijama u području vodoprivrede, žejeznice i energije.
"Vidi se da i nama treba vremena i da u prvih šest meseci imamo dosta loše rezultate, pa u drugom polugodištu moramo pokrenuti investicije i okrenuti te negativne trendove", rekao je Linić koji, ako se uspe s državnim investicijama, očekuje da će s investicijama krenuti i privatni sektor.
Za najnovija predviđanja HNB-a vicepremijer i ministar regionalnog razvoja i fondova EU Branko Grčić i ministar preduzetništva i zanata Gordan Maras rekli su da se nadaju da se takve crne prognoze ipak neće ostvariti i da će druga dva kvartala ove godine doneti pojačane investicije i preokrenuti taj trend, jačanjem investicija.
Grčić je rekao da će tome pomoći i 32 razvojna projekta koja se pripremaju za konkurse za povlačenje sredstava iz EU fondova za čiju se doradu izdvaja 30 miliona kuna (četiri miliona evra).
Dobro je i što je zadnjih šest meseci za trećinu povećana dotadašnja iskorištenost sredstava pretpristupnih fondova EU od 38 odsto, rekao je Grčić koji smatra da bi na BDP povoljno trebala delovati i uspešna turistička sezona.
[TABLE="class: antrfile right, align: right"]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD="class: textvesti"]Sam Linić je rekao da je u zemlji vanredno stanje i da će naredne godine biti mnogo teže, a ne isključuje mogućnost da će Hrvatskoj trebati pomoć MMF-a.
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
Prvi vicepremijer i ministar privrede Radimir Čačić najavio je ranije da će u zadnjem kvartalu biti potpisani vrlo konkretni ugovori o realizaciji projekata vrednih oko milijardu evra.
Sam Linić je rekao da je u zemlji vanredno stanje i da će naredne godine biti mnogo teže, a ne isključuje mogućnost da će Hrvatskoj trebati pomoć MMF-a.
"Kako nazvati postojeću situaciju nego vanrednom ako imate permanentan ekonomski pad, ogromnu nelikvidnost, velik broj nezaposlenih i neisplatu plata", rekao je Linić, ističići da će se za pola godina znati hoće li zamlji trebati pomoć MMF.
"Ako se stanje nelikvidnosti ne popravi i ne krenu investicije, ako privreda ne prodiše, onda će budžetska situacija 2013. godine biti vrlo teška", rekao je ministar.
Prema Zakonu o fiskalnoj odgovornosti, vlada 2013. godine mora redukovati fiskalne rashode za jedan odsto. Kako je već ove godine značajno smanjila plate i troškove, pitanje je gde će naći prostor za dodate rezove.
Linić ističe da će zbog preuzetih kredita za brodogradnju i ovogodišnjih zaduženja samo kamate porasti za 40 odsto uz postojeći spoljni dug od 47 milijardi evra.
[/h] Izvor: Tanjug
Slavko Linić, ministar finansija Hrvatske kaže da će, ako ne stignu investicije situacija u zemlji naredne godine biti još teže nego ove.
Analitičari HNB su ocenili da bi ove godine i to pre svega zbog poskupljenja energije, u inflacija mogla porasti na 3,2 odsto, dok bi se 2013. mogla smanjiti na 2,6 odsto.
Realni BDP Hrvatske u prvom kvartalu ove godine osetno je smanjen u odnosu na kraj prošle godine, kad je takođe zabeležen njegov pad, pa je hrvatska privreda nakon kratkotrajnog i slabog oporavka sredinom 2011. ponovo zakoračila u recesiju, ocenili su analitičari u najnovijem Biltenu HNB-a.
U nastavku 2012. u Hrvatskoj se očekuje postupni oporavak ekonomske aktivnosti na osnovi jačanja izvoza i investicija, ali bi se na nivou cele godine realni BDP mogao smanjiti za 1,6 odsto, ističu u HNB.
To je nepovoljnije od ranije procene iz maja ove godine s projekcijom pada BDP-a od oko jedan odsto.
U najnovijem Biltenu analitičari HNB-a procenjuju da bi u 2013. rast BDP-a tokom godine mogao biti kontinuiran i relativno stabilan, uz godišnju stopu promene od 1,3 odsto.
Da kretanje BDP neće biti prema ranijim očekivanjima, priznao je juče u Briselu i ministar finansija Slavko Linić. "Hrvatska u ovoj godini očekuje pozitivan rast BDP-a, ali ne u ranije predvidjenim okvirima od 0,8 odsto", rekao je Linić koji je kao posmatrač učestvovao na sastanku ministara finansija zemalja članica Evropske unije.
Rekavši da je dobar deo industrijskih pogona ili zatvoren ili je u mirovanju, Linić je dodao da se vlada najviše okrenula državnim investicijama u području vodoprivrede, žejeznice i energije.
"Vidi se da i nama treba vremena i da u prvih šest meseci imamo dosta loše rezultate, pa u drugom polugodištu moramo pokrenuti investicije i okrenuti te negativne trendove", rekao je Linić koji, ako se uspe s državnim investicijama, očekuje da će s investicijama krenuti i privatni sektor.
Za najnovija predviđanja HNB-a vicepremijer i ministar regionalnog razvoja i fondova EU Branko Grčić i ministar preduzetništva i zanata Gordan Maras rekli su da se nadaju da se takve crne prognoze ipak neće ostvariti i da će druga dva kvartala ove godine doneti pojačane investicije i preokrenuti taj trend, jačanjem investicija.
Grčić je rekao da će tome pomoći i 32 razvojna projekta koja se pripremaju za konkurse za povlačenje sredstava iz EU fondova za čiju se doradu izdvaja 30 miliona kuna (četiri miliona evra).
Dobro je i što je zadnjih šest meseci za trećinu povećana dotadašnja iskorištenost sredstava pretpristupnih fondova EU od 38 odsto, rekao je Grčić koji smatra da bi na BDP povoljno trebala delovati i uspešna turistička sezona.
[TABLE="class: antrfile right, align: right"]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD="class: textvesti"]Sam Linić je rekao da je u zemlji vanredno stanje i da će naredne godine biti mnogo teže, a ne isključuje mogućnost da će Hrvatskoj trebati pomoć MMF-a.
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
Prvi vicepremijer i ministar privrede Radimir Čačić najavio je ranije da će u zadnjem kvartalu biti potpisani vrlo konkretni ugovori o realizaciji projekata vrednih oko milijardu evra.
Sam Linić je rekao da je u zemlji vanredno stanje i da će naredne godine biti mnogo teže, a ne isključuje mogućnost da će Hrvatskoj trebati pomoć MMF-a.
"Kako nazvati postojeću situaciju nego vanrednom ako imate permanentan ekonomski pad, ogromnu nelikvidnost, velik broj nezaposlenih i neisplatu plata", rekao je Linić, ističići da će se za pola godina znati hoće li zamlji trebati pomoć MMF.
"Ako se stanje nelikvidnosti ne popravi i ne krenu investicije, ako privreda ne prodiše, onda će budžetska situacija 2013. godine biti vrlo teška", rekao je ministar.
Prema Zakonu o fiskalnoj odgovornosti, vlada 2013. godine mora redukovati fiskalne rashode za jedan odsto. Kako je već ove godine značajno smanjila plate i troškove, pitanje je gde će naći prostor za dodate rezove.
Linić ističe da će zbog preuzetih kredita za brodogradnju i ovogodišnjih zaduženja samo kamate porasti za 40 odsto uz postojeći spoljni dug od 47 milijardi evra.