- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 38.981
Hodanje u snu bez kontrole
Z. O. Joksović | 16. maj 2011. 13:14 | Večernje novosti
Mesečarenje: Relativno je često i nije znak nekakvog emocionalnog niti psihološkog problema i spontano prestaje
I kad ih probudite još su pospani i dezorijentisani
Ako zateknete dete da hoda u snu ne budite ga, jer to može da ga prepadne. Odlučno, ali nežno vratite ga u krevet, tiho ga uveravajući da ostajete pored njega. Dete u fazi mesečarenja nije apsolutno svesno svojih postupaka, zbog čega treba biti veoma pažljiv u ophođenju sa njim. Mesečarenje se obično događa u dubljem snu, i to u trećoj i četvrtoj fazi, kada ga je teže probuditi. A i ako se probudi, nekoliko minuta se oseća pospano i dezorijentisano. Deca u principu najčešće hodaju u snu sat ili dva pošto zaspu, i mogu da hodaju nekoliko minuta, ali čak i 20.
Zašto deca hodaju u snu nema pouzdanog odgovora. Stručnjaci pretpostavljaju da mesečarenje najverovatnije nastaje kao privremeni poremećaj nervnog sistema u dubokom snu. Ima pretpostavki da je porodična crta koja se nasleđuje, traje uglavnom nekoliko meseci ili godina, kada spontano prestaje, bez ikakve terapije.
Oči mesečara su otvorene i sa staklastim pogledom. Ne vidi na isti način kao kada je budan, te često misli da je na nekom drugom mestu ili vidi životinje i čudovišta. Nerazgovetno govori, ali ako ga nešto pitate, ne odgovara, već nespretno obavlja određene radnje.
Neke aktivnosti, kao sedenje na ivici kreveta i trljanje očiju su bezazlene, ali ako izlazi iz kuće, vozi bicikl ili auto mogu biti potencijalno opasne. Ima i onih više neprijatnih, kao što je mokrenje u orman ili kantu za otpatke.
Ukoliko je sklono izlascima van kuće, roditelji blagovremeno treba da preduzmu određene korake da bi čuli kada ono krene u ovakvu avanturu. Zvonce na vratima može biti opominjući signal za buđenje i reagovanje da ne izađe. U nekim situacijama roditelji su prinuđeni da dete sklono mesečarenju zaključavaju u sobi, a prozore obezbede tako da ne mogu da se otvaraju. Ne treba da spava na krevetu na sprat, a u blizini kreveta ne treba da stoje oštri i lomljivi predmeti. Ako je reč o adolescentu, ključeve od auta treba noću držati na sigurnom. Zanimljivo je da se mesečari uglavnom sami vraćaju u krevet ne sećajući se svog noćnog izleta.
Mesečarenje ili somnabulizam relativno je često kod mališana i nije znak nekakvog emocionalnog niti psihološkog problema. Može da se smanji i ako se dete odmori pre spavanja uz laganu muziku. Korisno je i da ranije ide u krevet, jer to može smanjiti premorenost koja nekada provocira hodanje u snu. Mesečarenje uglavnom nije opasno i smanjuje se kako se dete približava adolescentnom dobu, tako da je u odraslom dobu prisutno tek kod četiri odsto ljudi.
Međutim, ukoliko roditelji otkriju ozbiljnost u ponašanju svog deteta koje mesečari, treba potražiti pomoć stručnjaka. U takvim situacijama se preporučuje terapija zvana buđenje po rasporedu, uz pomoć koje se prekidaju ciklusi sna da bi se prekinulo mesečarenje, a može da se propiše i lek koji se koristi kod noćnih strahova.
Z. O. Joksović | 16. maj 2011. 13:14 | Večernje novosti
Mesečarenje: Relativno je često i nije znak nekakvog emocionalnog niti psihološkog problema i spontano prestaje
I kad ih probudite još su pospani i dezorijentisani
Ako zateknete dete da hoda u snu ne budite ga, jer to može da ga prepadne. Odlučno, ali nežno vratite ga u krevet, tiho ga uveravajući da ostajete pored njega. Dete u fazi mesečarenja nije apsolutno svesno svojih postupaka, zbog čega treba biti veoma pažljiv u ophođenju sa njim. Mesečarenje se obično događa u dubljem snu, i to u trećoj i četvrtoj fazi, kada ga je teže probuditi. A i ako se probudi, nekoliko minuta se oseća pospano i dezorijentisano. Deca u principu najčešće hodaju u snu sat ili dva pošto zaspu, i mogu da hodaju nekoliko minuta, ali čak i 20.
Zašto deca hodaju u snu nema pouzdanog odgovora. Stručnjaci pretpostavljaju da mesečarenje najverovatnije nastaje kao privremeni poremećaj nervnog sistema u dubokom snu. Ima pretpostavki da je porodična crta koja se nasleđuje, traje uglavnom nekoliko meseci ili godina, kada spontano prestaje, bez ikakve terapije.
Oči mesečara su otvorene i sa staklastim pogledom. Ne vidi na isti način kao kada je budan, te često misli da je na nekom drugom mestu ili vidi životinje i čudovišta. Nerazgovetno govori, ali ako ga nešto pitate, ne odgovara, već nespretno obavlja određene radnje.
Neke aktivnosti, kao sedenje na ivici kreveta i trljanje očiju su bezazlene, ali ako izlazi iz kuće, vozi bicikl ili auto mogu biti potencijalno opasne. Ima i onih više neprijatnih, kao što je mokrenje u orman ili kantu za otpatke.
Ukoliko je sklono izlascima van kuće, roditelji blagovremeno treba da preduzmu određene korake da bi čuli kada ono krene u ovakvu avanturu. Zvonce na vratima može biti opominjući signal za buđenje i reagovanje da ne izađe. U nekim situacijama roditelji su prinuđeni da dete sklono mesečarenju zaključavaju u sobi, a prozore obezbede tako da ne mogu da se otvaraju. Ne treba da spava na krevetu na sprat, a u blizini kreveta ne treba da stoje oštri i lomljivi predmeti. Ako je reč o adolescentu, ključeve od auta treba noću držati na sigurnom. Zanimljivo je da se mesečari uglavnom sami vraćaju u krevet ne sećajući se svog noćnog izleta.
Mesečarenje ili somnabulizam relativno je često kod mališana i nije znak nekakvog emocionalnog niti psihološkog problema. Može da se smanji i ako se dete odmori pre spavanja uz laganu muziku. Korisno je i da ranije ide u krevet, jer to može smanjiti premorenost koja nekada provocira hodanje u snu. Mesečarenje uglavnom nije opasno i smanjuje se kako se dete približava adolescentnom dobu, tako da je u odraslom dobu prisutno tek kod četiri odsto ljudi.
Međutim, ukoliko roditelji otkriju ozbiljnost u ponašanju svog deteta koje mesečari, treba potražiti pomoć stručnjaka. U takvim situacijama se preporučuje terapija zvana buđenje po rasporedu, uz pomoć koje se prekidaju ciklusi sna da bi se prekinulo mesečarenje, a može da se propiše i lek koji se koristi kod noćnih strahova.