LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
[h=1]Хоће ли Иран моћи да се одбрани од Израела полонијумом?
[/h]Голос России, фото: ЕПА/ vostok.rs |
Циљ скорашњих спекулација о могућем тровању Јасера Арафата полонијумом јесте да се смањи ризик војног ударца на Иран. Такво тумачење догађаја појавило се у светским медијима.
Пре неки дан катарска телевизија Ал Џазира јавила је да је шеф Палестине преминуо 2004. због тровања полонијумом. То је резултат испитивања узорака Арафатове одеће које је извршено на једном швајцарском институту. Али се намеће питање коме је потребна та информацијска бомба која је потресла све медије? И зашто сада? Један низ медија претпоставља да шпекулације имају за циљ да спасу Иран. Логика је следећа: нема напретка око иранског нуклеарног програма. Штавише, Иран поново говори о могућем блокирању Хормушког мореуза. У исто време милитантно расположењеИзраела постаје све израженије, а рат све реалнији. Морални ударац је нешто што би могло спречити Израел у тим расположењима. Јер, један део светског јавног мнења ће свакако, и мимо своје воље, убиство Арафата повезати са Израелом. Такви, толико негативни услови били би изузетно неповољни за напад на Иран.
Без обзира на предности које су очигледне ова верзија није много уверљива. У последњим годинама Израел је имао потребу да Арафат, тај„ватрени борац против ционизма“, остане жив. Постоје подаци да су тајне службе чак чувале Арафата јер за његовог живота ситуација у Палестинској аутономији (ПА) била је под сигурнијом контролом него сада. Иран се не сме искључити из броја оних коме би одговарала „полонијумска“ смрт Арафата. Али су главни „корисници“ Арафатови противници у ПА. Вероватно они су ти који су наручили његово убиство, претпоставља експерт Института за Блиски исток Сергеј Серјогичев:
"Демантују своју кривицу говорећи: ми смо тврдили, свих ових година, да је Арафат убијен. Они су на добитку кад отклоне сумњу. Могу да кажу да је Махмуд Абас у опасности и да се играју са новим комбинацијама."
Али је лако да се у игри претера, наставља експерт:
"Ако почну да активно користе антиизраелску карту, Израел ће повући кеца: испричаће Палестинцима ко је убио њиховог вољеног лидера. Засада Израел ћути због тога што се плаши оружаних сукоба на Западној обали Јордана између присталица и противника Арафата. Али, Израелу су највероватније позната имена наручилаца. За извршиоце мислим да су одавно мртви. То су борци из „групе 17“ – лично обезбеђење Арафата."
Аналитичар Института за студије о Истоку Владимир Сотњиков слаже се да би наручиоце убиства требало тражити међу бројним „заклетим пријатељима“ у Арафатовом најближем окружењу и скреће пажњу на тренутак који је изабран за спекулације:
"Тренутно има покушаја да се реанимира блискоисточни мировни дијалог. Могуће је да је то један начин да се врши притисак на Палестину. Друго, на Блиском истоку постоји сукоб у Сирији који је све „експлозивнији“. Изгледа да неким силама одговара да се те спекулације појаве управо у овом тренутку. Није случајно ни да је Ал Џазира наручила испитивање, није у питању нека обична молба. Ради се о укрштавању интереса једног низа утицајних играча са Средњег и Блиског истока."
На пример Ирану је потребан имиџ земље која би могла постати жртва Израелових активности. За Иранце би било од велике помоћи ако би унутрашње палестинске расправе о томе ко је убио Арафата довеле до сукоба. У том случају Израел би имао преча посла него да гађа Иран.
Шта о „иранском трагу“ мисле сами Палестинци? Чујмо одговор њиховог амбасадора у Москви Фаједа Мустафе за Глас Русије:
"Засада не постоји поуздани закључак да је Арафат отрован. Не можемо рећи са сигурношћу ко је био заинтересован да он премине, спремни смо да сарађујемо у истрази. Ништа ми није познато о вези између Арафатове смрти и Ирана. Желим да се ослањам на чињенице."
У саопштењу Ал Џазире не наводи се где је произведен полонијум. Вероватно је то познато радиолозима који су анализирали Арафатову одећу, све до конкретнее фабрике, убеђени су експерти Гласа Русије. Вероватно је полонијум донет из неке источноевропске земље. САД не инсистирају на тој теми како не би биле оптужене да нису непристрасне. Поготово што су и САД један од могућих „корисника“ тих спекулација.
[/h]Голос России, фото: ЕПА/ vostok.rs |
Циљ скорашњих спекулација о могућем тровању Јасера Арафата полонијумом јесте да се смањи ризик војног ударца на Иран. Такво тумачење догађаја појавило се у светским медијима.
Пре неки дан катарска телевизија Ал Џазира јавила је да је шеф Палестине преминуо 2004. због тровања полонијумом. То је резултат испитивања узорака Арафатове одеће које је извршено на једном швајцарском институту. Али се намеће питање коме је потребна та информацијска бомба која је потресла све медије? И зашто сада? Један низ медија претпоставља да шпекулације имају за циљ да спасу Иран. Логика је следећа: нема напретка око иранског нуклеарног програма. Штавише, Иран поново говори о могућем блокирању Хормушког мореуза. У исто време милитантно расположењеИзраела постаје све израженије, а рат све реалнији. Морални ударац је нешто што би могло спречити Израел у тим расположењима. Јер, један део светског јавног мнења ће свакако, и мимо своје воље, убиство Арафата повезати са Израелом. Такви, толико негативни услови били би изузетно неповољни за напад на Иран.
Без обзира на предности које су очигледне ова верзија није много уверљива. У последњим годинама Израел је имао потребу да Арафат, тај„ватрени борац против ционизма“, остане жив. Постоје подаци да су тајне службе чак чувале Арафата јер за његовог живота ситуација у Палестинској аутономији (ПА) била је под сигурнијом контролом него сада. Иран се не сме искључити из броја оних коме би одговарала „полонијумска“ смрт Арафата. Али су главни „корисници“ Арафатови противници у ПА. Вероватно они су ти који су наручили његово убиство, претпоставља експерт Института за Блиски исток Сергеј Серјогичев:
"Демантују своју кривицу говорећи: ми смо тврдили, свих ових година, да је Арафат убијен. Они су на добитку кад отклоне сумњу. Могу да кажу да је Махмуд Абас у опасности и да се играју са новим комбинацијама."
Али је лако да се у игри претера, наставља експерт:
"Ако почну да активно користе антиизраелску карту, Израел ће повући кеца: испричаће Палестинцима ко је убио њиховог вољеног лидера. Засада Израел ћути због тога што се плаши оружаних сукоба на Западној обали Јордана између присталица и противника Арафата. Али, Израелу су највероватније позната имена наручилаца. За извршиоце мислим да су одавно мртви. То су борци из „групе 17“ – лично обезбеђење Арафата."
Аналитичар Института за студије о Истоку Владимир Сотњиков слаже се да би наручиоце убиства требало тражити међу бројним „заклетим пријатељима“ у Арафатовом најближем окружењу и скреће пажњу на тренутак који је изабран за спекулације:
"Тренутно има покушаја да се реанимира блискоисточни мировни дијалог. Могуће је да је то један начин да се врши притисак на Палестину. Друго, на Блиском истоку постоји сукоб у Сирији који је све „експлозивнији“. Изгледа да неким силама одговара да се те спекулације појаве управо у овом тренутку. Није случајно ни да је Ал Џазира наручила испитивање, није у питању нека обична молба. Ради се о укрштавању интереса једног низа утицајних играча са Средњег и Блиског истока."
На пример Ирану је потребан имиџ земље која би могла постати жртва Израелових активности. За Иранце би било од велике помоћи ако би унутрашње палестинске расправе о томе ко је убио Арафата довеле до сукоба. У том случају Израел би имао преча посла него да гађа Иран.
Шта о „иранском трагу“ мисле сами Палестинци? Чујмо одговор њиховог амбасадора у Москви Фаједа Мустафе за Глас Русије:
"Засада не постоји поуздани закључак да је Арафат отрован. Не можемо рећи са сигурношћу ко је био заинтересован да он премине, спремни смо да сарађујемо у истрази. Ништа ми није познато о вези између Арафатове смрти и Ирана. Желим да се ослањам на чињенице."
У саопштењу Ал Џазире не наводи се где је произведен полонијум. Вероватно је то познато радиолозима који су анализирали Арафатову одећу, све до конкретнее фабрике, убеђени су експерти Гласа Русије. Вероватно је полонијум донет из неке источноевропске земље. САД не инсистирају на тој теми како не би биле оптужене да нису непристрасне. Поготово што су и САД један од могућих „корисника“ тих спекулација.