- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 38.982
Hit izložba: Munkove nage žene
Za razliku od većine retrospektiva Munkovih dela poslednjih godina koje su ga prikazivale kao samotnjaka obuzetog svojim unutrašnjim svetom, izložba u Umetničkoj galeriji Širn u Frankfurtu, „Edvard Munk. Moderno oko” (otvorena do 13. maja), želi da pokaže da je Munk bio i moderan umetnik 20. veka.
Prvih decenija 20. veka Munk (1863-1944) je često putovao, veoma su ga zanimali pozorište, fotografija i film. Bio je savršeno svestan da ti novi mediji nude radikalno drugačije načine pripovedanja i predstavljanja. Bio je moderan do srži. Izložba u Frankfurtu ističe kako je umetnik obrađivao jedan te isti motiv u crtežu, na slici, na fotografiji, čak i u skulpturi i pokazuje često vraćanje određenim motivima.
Munk je pohađao Kraljevsku školu u Kristijaniji (Oslu), a nakon nekoliko boravaka u Parizu 1885. odlučio je da raskine sa impresionističkim stilom. Posle očeve smrti 1889. i duboke depresije u koju je zapao, razvio je metaforičnu slikarsku formulu za predstavljanje unutrašnjih iskustava u empatičnom simbolizmu i postao je pionir ekspresionističkog pokreta.
Njegov veliki uspeh početkom 20. veka pratile su česte posete Parizu i Berlinu, ali i sve ozbiljniji problemi sa alkoholom i mentalnim stanjima. Posle nervnog sloma i višemesečnog povlačenja iz javnog života leta 1908, umetnik se za stalno nastanio u Norveškoj. Kupio je imanje u blizini Osla 1916. i sve do smrti, 1944. tu je vodio povučen, ali veoma produktivan život.
„Žena koja jeca”, 1907. Munch Museum
Jedan od njegovih zaštitnih znakova jeste i često ponavljanje iste teme. Šest verzija „Bolesnog deteta”, sedam „Devojaka na mostu” i deset „Vampirica” otkrivaju da je ponavljanje bilo jedno od krucijalnih faktora u Munkovom opusu.
Umetnik je naročito bio posvećen motivu nage žene koja plače ispred kreveta: između 1906. i 1930. napravio je šest slika, nekoliko crteža, fotografiju...
Leta 1930. Munk je pretrpeo cepanje mrežnjače usled visokog krvnog pritiska, što je dovelo do krvarenja u desnom („onom boljem”) oku. Tokom oporavka on je sistematično beležio vizuelne impresije na slikama.
Iz ovoga su nastale serije živopisnih akvarela i crteža sa vibrirajućim koncentričnim krugovima. Slikanjem onoga što vidi onako kako to vidi ili, rečima Maksa Ernsta, „unutrašnjim vidom”, Munk je pokazao svoju izvanrednu modernost.
„Krik” na aukciji
Verzija Munkove čuvene slike „Krik” biće na aukciji 2. maja u njujorškom odeljku „Sadebija”. Stručnjaci procenjuju da će nadmašiti sumu od 80 miliona dolara.
Munk je napravio četiri verzije ove kompozicije koja je postala univerzalni simbol strepnje i egzistencijalnog užasa. Tri se nalaze u norveškim muzejima a četvrta, koja ide na aukciju - pastel na drvenoj ploči iz 1895 - jedini je „Krik” u privatnom vlasništvu.
Prodaje je Peter Olsen, norveški biznismen, čiji je otac Tomas bio prijatelj Edvarda Munka. Olsen pokušava da prikupi novac za izgradnju kulturnog centra u Nedre Ramu, imanju u blizini Osla, gde je Munk živeo od 1916. do smrti. Sajmon Šo iz „Sadebija” kaže da je ova verzija različita od drugih jer ima najbogatiji kolorit i jedina je sa originalnim ramom koji je oslikao umetnik i stihovima pesme koja je inspirisala sliku („Osetio sam nalet melanholije - Stajao sam / Ukočen, smrtno umoran”).
Izvor: Blic
Za razliku od većine retrospektiva Munkovih dela poslednjih godina koje su ga prikazivale kao samotnjaka obuzetog svojim unutrašnjim svetom, izložba u Umetničkoj galeriji Širn u Frankfurtu, „Edvard Munk. Moderno oko” (otvorena do 13. maja), želi da pokaže da je Munk bio i moderan umetnik 20. veka.
Prvih decenija 20. veka Munk (1863-1944) je često putovao, veoma su ga zanimali pozorište, fotografija i film. Bio je savršeno svestan da ti novi mediji nude radikalno drugačije načine pripovedanja i predstavljanja. Bio je moderan do srži. Izložba u Frankfurtu ističe kako je umetnik obrađivao jedan te isti motiv u crtežu, na slici, na fotografiji, čak i u skulpturi i pokazuje često vraćanje određenim motivima.
Munk je pohađao Kraljevsku školu u Kristijaniji (Oslu), a nakon nekoliko boravaka u Parizu 1885. odlučio je da raskine sa impresionističkim stilom. Posle očeve smrti 1889. i duboke depresije u koju je zapao, razvio je metaforičnu slikarsku formulu za predstavljanje unutrašnjih iskustava u empatičnom simbolizmu i postao je pionir ekspresionističkog pokreta.
Njegov veliki uspeh početkom 20. veka pratile su česte posete Parizu i Berlinu, ali i sve ozbiljniji problemi sa alkoholom i mentalnim stanjima. Posle nervnog sloma i višemesečnog povlačenja iz javnog života leta 1908, umetnik se za stalno nastanio u Norveškoj. Kupio je imanje u blizini Osla 1916. i sve do smrti, 1944. tu je vodio povučen, ali veoma produktivan život.
„Žena koja jeca”, 1907. Munch Museum
Jedan od njegovih zaštitnih znakova jeste i često ponavljanje iste teme. Šest verzija „Bolesnog deteta”, sedam „Devojaka na mostu” i deset „Vampirica” otkrivaju da je ponavljanje bilo jedno od krucijalnih faktora u Munkovom opusu.
Umetnik je naročito bio posvećen motivu nage žene koja plače ispred kreveta: između 1906. i 1930. napravio je šest slika, nekoliko crteža, fotografiju...
Leta 1930. Munk je pretrpeo cepanje mrežnjače usled visokog krvnog pritiska, što je dovelo do krvarenja u desnom („onom boljem”) oku. Tokom oporavka on je sistematično beležio vizuelne impresije na slikama.
Iz ovoga su nastale serije živopisnih akvarela i crteža sa vibrirajućim koncentričnim krugovima. Slikanjem onoga što vidi onako kako to vidi ili, rečima Maksa Ernsta, „unutrašnjim vidom”, Munk je pokazao svoju izvanrednu modernost.
„Krik” na aukciji
Verzija Munkove čuvene slike „Krik” biće na aukciji 2. maja u njujorškom odeljku „Sadebija”. Stručnjaci procenjuju da će nadmašiti sumu od 80 miliona dolara.
Munk je napravio četiri verzije ove kompozicije koja je postala univerzalni simbol strepnje i egzistencijalnog užasa. Tri se nalaze u norveškim muzejima a četvrta, koja ide na aukciju - pastel na drvenoj ploči iz 1895 - jedini je „Krik” u privatnom vlasništvu.
Prodaje je Peter Olsen, norveški biznismen, čiji je otac Tomas bio prijatelj Edvarda Munka. Olsen pokušava da prikupi novac za izgradnju kulturnog centra u Nedre Ramu, imanju u blizini Osla, gde je Munk živeo od 1916. do smrti. Sajmon Šo iz „Sadebija” kaže da je ova verzija različita od drugih jer ima najbogatiji kolorit i jedina je sa originalnim ramom koji je oslikao umetnik i stihovima pesme koja je inspirisala sliku („Osetio sam nalet melanholije - Stajao sam / Ukočen, smrtno umoran”).
Izvor: Blic