- Učlanjen(a)
- 30.07.2009
- Poruka
- 5.276
Hipoteka i nathipoteka - Prenos, prestanak i pravo prece kupovine
Prenos hipoteke i nathipoteka
Hipotekarni poverilac može preneti svoje pravo potraživanja prema dužniku na treće lice. Zajedno sa potraživanjem prelazi i hipoteka, kao sporedno pravo, na treće lice. Nije potreban pristanak dužnika, dovoljno je da dužnik bude obavešten o prenosu potraživanja, ali je zbog prelaza hipoteke na treće lice potreban upis zemljišnu knjigu. Hipoteka se ne može prenositi sama za sebe, odvojeno od potraživanja. Ugovor o prenosu hipoteke bez potraživanja bio bi ništav.
Nathipoteka se određuje kao hipoteka na hipoteci.
Potraživanje obezbeđeno hipotekom može se hipotekovati i tada nathipotekarni poverilac dobija obezbeđenje koje se sastoji u potraživanju hipotekarnog poverioca prema hipotekarnom dužniku. Slično je podzaložnom pravu (založno pravo na potraživanju obezbeđeno zalogom na pokretnoj stvari). Potrebno je da se nathipoteka upiše u zemljišne knjige.
Posle upisa nathipoteke, dužnik može isplatiti dug hipotekarnom poveriocu samo ako se sa tim saglasi nathipotekarni poverilac. Ako je situacija nejasna, tj. ako dužnik nije siguran da li je nathipotekarni poverilac saglasan da se isplata izvrši hipotekarnom poveriocu, dužnik može položiti dugovani iznos u sud.
Sopstvenik može prodati hipotekovanu nepokretnost i preneti pravo svojine na treće lice. U tom slučaju on ostaje dužnik hipotekarnog poverioca, a hipoteka opterećuje nepokretnost koja se nalazi u svojini kupca. Moguće je da se prilikom prodaje ugovornici saglase da će kupac preuzeti i dug prema hipotekarnom poveriocu. Za to je potreban pristanak poverioca. Smatra se da je hipotekarni poverilac dao pristanak, ako ga na pismeni poziv sopstvenika-prodavca nije odbio u roku od 3 meseca od prijema.
Pravo hipoteke stiče se upisom u zemljišne knjige, u slučaju da ima više hipotekarnih poverilaca, ranije upisano založno pravo ima prednost. Raniji hipotekrani poverilac ima pravo da se namiri iz vrednosti hipotekovane nepokretnosti, pre svih hipotekarnih poverilaca. Odlučuje trenutak kada je stečena hipoteka – trenutak kada poverilac podnese zahtev za upis u javne knjige.
Prestanak hipoteke
Prestanak hipoteke:
1) pestanak hipoteke usled prestanka potraživanja – kad potraživanje obezbeđeno hipotekom prestane, sopstvenik hipotekovane nepokretnosti može zahtevati brisanje hipoteke iz zemljišnih knjiga; potraživanje prestaje i brisanje hipoteke se može zahtevati i u sledećim slučajevima:
a) zamena ispunjenja – kada se poverilac i dužnik sporazumeju da će poverilac primiti nešto drugo umesto onog što mu se duguje;
b) prebijanje (kompezacija);
c) otpuštanje duga;
d) prenov (novacija), nemogućnost ispunjenja;
e) protek vremena i
f) smrt dužnika ili poverioca kod obaveza koje su nastale sa obzirom na lične osobine ugovornika ili sa obzirom na lične sposobnosti dužnika;
g) sjedinjenje (konfuzija) – kada jedno isto lice postane i poverilac i dužnik (ako je poverilac nasledi svog dužnika, potraživanje koje je imao prestaje, ali obaveza prestaje tek kad se hipoteka ispiše iz knjige); u jednom licu se sjedinjuju svojstva hipotekarnog poverioca i dužnika (potraživanja i duga);
2) prestanak hipoteke nezavisno od prestanka potraživanja:
a) odricanje od hipoteke – hipotekarni poverilac se može odreći hipoteke jednostranom izjavom volje; potraživanje ostaje, jer odricanje od hipoteke ne znači da se poverilac odreko i potraživanja; odricanje od hipoteke znači da poveriočevo potraživanje postaje obično (hirograferno) potraživanje, nije više obezbeđeno založnim pravom; izjava o odricanju treba da bude data u pismenom obliku kod nadležnog organa koji vodi javne knjige;
b) nenastupanje uslova i protek vremena – može prestati ako ne nastupi uslov, kod uslovnog potraživanjaili, ili ako protekne rok, ako je potraživanje ograničeno rokom; mora se tražiti ispis hipoteke iz javnih knjiga;
c) kosolidacija – isto lice postane i hipotekarni poverilac i sopstvenik hipotekovane nepokretnosti; u jednom licu se sjedinjuju svojstva hipotekarnog poverioca i sopstvenika hipotekovane nepokretnosti (hipoteke i svojine); potraživanje prema dužniku ostaje, ali poverilac ima hipoteku na svojoj nepokretnosti;
d) prodaja hipotekovane nepokretnosti u izvršnom postupku (javna prodaja) – javnu prodaju može zahtevati hipotekarni poverilac i mogu da je traže obični poverioci;
hipotekarni poverilac može zahtevati da se namiri iz hipotekovane nepokretnosti ako dužnik ne ispuni svoju obavezu o roku; kad se nepokretnost otuđi na javnoj prodaji, hipoteka se briše i kupac stiče pravo svojine bez tereta, a potraživanje hipotekarnog poverioca se namiruje iz dobijene svote;
ako javnu prodaju hipotekovane nepokretnosti predlažu obični poverioci, hipoteka prestaje danom kada rešenje o predaji nepokretnosti kupcu postane pravosnažno; hipoteka se ispisuje iz zemljišnih keiga po službenoj dužnosti; iako hipotekarni poverilac nije tražio namirenje iz vrednosti hipotekovane nepokretnosti, nego su to predlagali obični poverioci, potraživanje obezbeđeno hipotekom namiruje se pre nego što se namire obični poverioci;
e) propast stvari – hipoteka prestaje kada propadne hipotekovana nepokretnost (npr. zgrada izgori u požaru); ako se nepokretnost obnovi (npr. podigne se nova zgrada na ruševinama stare) hipoteka se obnavlja.
Pravo preče kupovine (pravo prestupa i pravo prekupa)
Pravo preče kupovine ovlašćuje jedno lice (imalac prava preče kupovine, prekupac) da zahteva od sopstvenika, kada se odluči da stvar proda, da mu je ponudi pre svih ostalih kupaca, a ako sopstvenik ne postupi ovako, nego proda stvar trećem licu, pravo preče kupovine ovlašćuje prekupca da zahteva da mu se stvar ustupi po ceni i pod uslovima pod kojim je zaključen ugovor o prodaji. Pravo preče kupovine se sastoji iz dva dela:
*pravo prvesntva i
*pravo prkupa.
Pravo preče kupovine se može ustanoviti zakonom i ugovorom.
Zakonsko pravo preče kupovine – kada sopstvenik namerava da proda poljoprivredno zemljište dužan je da ga ponudi: komšiji, zeljoradničkoj zadruzi, opštini; u slučaju prodaje šume prednost imaju: organizacija koja upravlja šumom, opština; opština ima pravo preče kupovine prilikom prodaje poslovnih prostorija, kao i zemljišta u građevinskim područjima; kada sopstvenik prodaje stan prednost imaju: suvlasnik, imalac stanarskog prava, opština; bračni drug ima pravo preče kupovine kada se u izvršnom postupku prodaju stvari koje su prilikom deobe pripale drugom bračnom drugu.
Ugovorno pravo preče kupovine – nastaje najčešće iz ugovora o prodaji; obaveza kupca da, u slučaju prodaje, ponudi najpre prodavcu da on kupi stvar po ceni i po uslovima pod kojim kupac namerava da je proda trećem licu.
Zakonsko pravo preče kupovine nije ograničeno vremenski, a ugovorno pravo preče kupovine prestaje posle isteka roka koji je predviđen ugovorom. Zakonom se određuje najduži rok u kome se može vršiti ugovorno pravo preče kupovine i taj rok iznosi 5 godina i računa se od dana kada je zaključen ugovor.
Pravo prekupa – kada sopstvenik odluči da proda stvar, dužan je da obavesti o tome nosioca prava preče kupovine i saopšti mu cenu i uslove nameravane prodaje. Nosilac prava preče kupovine mora u roku od 30 dana od dana obaveštenja da odgovori.
Pravo prekupa – ako sopstvenik ne obavesti nosioca prava preče kupovine o nameravanoj prodaji i ne ponudi mu da stvar kupi, nego zaključi ugovor o prodaji sa trećim licem, prekupac ima pravo da pobija zaključen ugovor o prodaji i da zahteva da se stvar njemu ustupi po ceni i pod uslovima koji su bili predviđeni u ugovoru o prodaji.
Prenos hipoteke i nathipoteka
Hipotekarni poverilac može preneti svoje pravo potraživanja prema dužniku na treće lice. Zajedno sa potraživanjem prelazi i hipoteka, kao sporedno pravo, na treće lice. Nije potreban pristanak dužnika, dovoljno je da dužnik bude obavešten o prenosu potraživanja, ali je zbog prelaza hipoteke na treće lice potreban upis zemljišnu knjigu. Hipoteka se ne može prenositi sama za sebe, odvojeno od potraživanja. Ugovor o prenosu hipoteke bez potraživanja bio bi ništav.
Nathipoteka se određuje kao hipoteka na hipoteci.
Potraživanje obezbeđeno hipotekom može se hipotekovati i tada nathipotekarni poverilac dobija obezbeđenje koje se sastoji u potraživanju hipotekarnog poverioca prema hipotekarnom dužniku. Slično je podzaložnom pravu (založno pravo na potraživanju obezbeđeno zalogom na pokretnoj stvari). Potrebno je da se nathipoteka upiše u zemljišne knjige.
Posle upisa nathipoteke, dužnik može isplatiti dug hipotekarnom poveriocu samo ako se sa tim saglasi nathipotekarni poverilac. Ako je situacija nejasna, tj. ako dužnik nije siguran da li je nathipotekarni poverilac saglasan da se isplata izvrši hipotekarnom poveriocu, dužnik može položiti dugovani iznos u sud.
Sopstvenik može prodati hipotekovanu nepokretnost i preneti pravo svojine na treće lice. U tom slučaju on ostaje dužnik hipotekarnog poverioca, a hipoteka opterećuje nepokretnost koja se nalazi u svojini kupca. Moguće je da se prilikom prodaje ugovornici saglase da će kupac preuzeti i dug prema hipotekarnom poveriocu. Za to je potreban pristanak poverioca. Smatra se da je hipotekarni poverilac dao pristanak, ako ga na pismeni poziv sopstvenika-prodavca nije odbio u roku od 3 meseca od prijema.
Pravo hipoteke stiče se upisom u zemljišne knjige, u slučaju da ima više hipotekarnih poverilaca, ranije upisano založno pravo ima prednost. Raniji hipotekrani poverilac ima pravo da se namiri iz vrednosti hipotekovane nepokretnosti, pre svih hipotekarnih poverilaca. Odlučuje trenutak kada je stečena hipoteka – trenutak kada poverilac podnese zahtev za upis u javne knjige.
Prestanak hipoteke
Prestanak hipoteke:
1) pestanak hipoteke usled prestanka potraživanja – kad potraživanje obezbeđeno hipotekom prestane, sopstvenik hipotekovane nepokretnosti može zahtevati brisanje hipoteke iz zemljišnih knjiga; potraživanje prestaje i brisanje hipoteke se može zahtevati i u sledećim slučajevima:
a) zamena ispunjenja – kada se poverilac i dužnik sporazumeju da će poverilac primiti nešto drugo umesto onog što mu se duguje;
b) prebijanje (kompezacija);
c) otpuštanje duga;
d) prenov (novacija), nemogućnost ispunjenja;
e) protek vremena i
f) smrt dužnika ili poverioca kod obaveza koje su nastale sa obzirom na lične osobine ugovornika ili sa obzirom na lične sposobnosti dužnika;
g) sjedinjenje (konfuzija) – kada jedno isto lice postane i poverilac i dužnik (ako je poverilac nasledi svog dužnika, potraživanje koje je imao prestaje, ali obaveza prestaje tek kad se hipoteka ispiše iz knjige); u jednom licu se sjedinjuju svojstva hipotekarnog poverioca i dužnika (potraživanja i duga);
2) prestanak hipoteke nezavisno od prestanka potraživanja:
a) odricanje od hipoteke – hipotekarni poverilac se može odreći hipoteke jednostranom izjavom volje; potraživanje ostaje, jer odricanje od hipoteke ne znači da se poverilac odreko i potraživanja; odricanje od hipoteke znači da poveriočevo potraživanje postaje obično (hirograferno) potraživanje, nije više obezbeđeno založnim pravom; izjava o odricanju treba da bude data u pismenom obliku kod nadležnog organa koji vodi javne knjige;
b) nenastupanje uslova i protek vremena – može prestati ako ne nastupi uslov, kod uslovnog potraživanjaili, ili ako protekne rok, ako je potraživanje ograničeno rokom; mora se tražiti ispis hipoteke iz javnih knjiga;
c) kosolidacija – isto lice postane i hipotekarni poverilac i sopstvenik hipotekovane nepokretnosti; u jednom licu se sjedinjuju svojstva hipotekarnog poverioca i sopstvenika hipotekovane nepokretnosti (hipoteke i svojine); potraživanje prema dužniku ostaje, ali poverilac ima hipoteku na svojoj nepokretnosti;
d) prodaja hipotekovane nepokretnosti u izvršnom postupku (javna prodaja) – javnu prodaju može zahtevati hipotekarni poverilac i mogu da je traže obični poverioci;
hipotekarni poverilac može zahtevati da se namiri iz hipotekovane nepokretnosti ako dužnik ne ispuni svoju obavezu o roku; kad se nepokretnost otuđi na javnoj prodaji, hipoteka se briše i kupac stiče pravo svojine bez tereta, a potraživanje hipotekarnog poverioca se namiruje iz dobijene svote;
ako javnu prodaju hipotekovane nepokretnosti predlažu obični poverioci, hipoteka prestaje danom kada rešenje o predaji nepokretnosti kupcu postane pravosnažno; hipoteka se ispisuje iz zemljišnih keiga po službenoj dužnosti; iako hipotekarni poverilac nije tražio namirenje iz vrednosti hipotekovane nepokretnosti, nego su to predlagali obični poverioci, potraživanje obezbeđeno hipotekom namiruje se pre nego što se namire obični poverioci;
e) propast stvari – hipoteka prestaje kada propadne hipotekovana nepokretnost (npr. zgrada izgori u požaru); ako se nepokretnost obnovi (npr. podigne se nova zgrada na ruševinama stare) hipoteka se obnavlja.
Pravo preče kupovine (pravo prestupa i pravo prekupa)
Pravo preče kupovine ovlašćuje jedno lice (imalac prava preče kupovine, prekupac) da zahteva od sopstvenika, kada se odluči da stvar proda, da mu je ponudi pre svih ostalih kupaca, a ako sopstvenik ne postupi ovako, nego proda stvar trećem licu, pravo preče kupovine ovlašćuje prekupca da zahteva da mu se stvar ustupi po ceni i pod uslovima pod kojim je zaključen ugovor o prodaji. Pravo preče kupovine se sastoji iz dva dela:
*pravo prvesntva i
*pravo prkupa.
Pravo preče kupovine se može ustanoviti zakonom i ugovorom.
Zakonsko pravo preče kupovine – kada sopstvenik namerava da proda poljoprivredno zemljište dužan je da ga ponudi: komšiji, zeljoradničkoj zadruzi, opštini; u slučaju prodaje šume prednost imaju: organizacija koja upravlja šumom, opština; opština ima pravo preče kupovine prilikom prodaje poslovnih prostorija, kao i zemljišta u građevinskim područjima; kada sopstvenik prodaje stan prednost imaju: suvlasnik, imalac stanarskog prava, opština; bračni drug ima pravo preče kupovine kada se u izvršnom postupku prodaju stvari koje su prilikom deobe pripale drugom bračnom drugu.
Ugovorno pravo preče kupovine – nastaje najčešće iz ugovora o prodaji; obaveza kupca da, u slučaju prodaje, ponudi najpre prodavcu da on kupi stvar po ceni i po uslovima pod kojim kupac namerava da je proda trećem licu.
Zakonsko pravo preče kupovine nije ograničeno vremenski, a ugovorno pravo preče kupovine prestaje posle isteka roka koji je predviđen ugovorom. Zakonom se određuje najduži rok u kome se može vršiti ugovorno pravo preče kupovine i taj rok iznosi 5 godina i računa se od dana kada je zaključen ugovor.
Pravo prekupa – kada sopstvenik odluči da proda stvar, dužan je da obavesti o tome nosioca prava preče kupovine i saopšti mu cenu i uslove nameravane prodaje. Nosilac prava preče kupovine mora u roku od 30 dana od dana obaveštenja da odgovori.
Pravo prekupa – ako sopstvenik ne obavesti nosioca prava preče kupovine o nameravanoj prodaji i ne ponudi mu da stvar kupi, nego zaključi ugovor o prodaji sa trećim licem, prekupac ima pravo da pobija zaključen ugovor o prodaji i da zahteva da se stvar njemu ustupi po ceni i pod uslovima koji su bili predviđeni u ugovoru o prodaji.