Hiperaktivno dete - Jeste li čuli za deficit pažnje/hiperaktivni poremećaj- AD/HD?

[nency2]

Hiperaktivna deca

Hiperaktivna deca

Genetska predispozicija. Nije nevaspitan, samo mnogo žuri.

Deca koja pate od poremećaja pažnje s hiperaktivnošću (ADHD) ne remete nastavu niti uznemiravaju svoje susede zato što su nevaspitana. Oni su, najverovatnije, proizvod genetskog defekta koji pogoršava anarhična okolina, smatraju britanski naučnici sa univerziteta u Velsu.
ADHD nije rezultat lošeg vaspitanja, smatraju oni. Potrebna je genetska predispozicija i haotično okruženje da bi se simptomi ispoljili, tvrde naučnici. Istraživanje sprovedeno u okviru ovog univerziteta pokazalo je da roditelji dece koja pate od ADHD-a, a koji su i sami patili od istog poremećaja, imaju bolji odnos sa decom od zdravih roditelja koji imaju hiperaktivnu decu.

Profesor Erik Tejlor s britanskog instituta za psihijatriju tvrdi da ADHD u najblažem obliku pogađa pet odsto dece širom sveta, ali je on prepoznat ili previše ili nedovoljno.

U Velikoj Britaniji ovom poremećaju se ne pridaje važnost, dok se u SAD to obavezno predijagnostikuje i previše leči.

U svom najakutnijem obliku ovaj poremećaj poznatiji je pod imenom hiperkineza, a oni koji pate od njega su nepažljivi, preaktivni i impulsivni.

Ipak, najgore je kada je ova bolest skrivena. Ona se onda ne leči i izaziva četvorostruki mentalni poremećaj u zrelom dobu. To ne uzrokuju jedan gen već njih nekoliko, a njihovo istraživanje je u začetku.

Kako je izjavio Tejlor, istraživanje je pokazalo da postoje uočljive razlike u mozgu obolelih od ADHD-a. On ukazuje da se to ogleda u tome što su područja mozga koja utiču na samokontrolu manja kod onih koji pate od ADHD-a, a da će se kod onih koji ne budu lečeni to verovatno pretvoriti u asocijalno ponašanje ili samopovređivanje.

Blaži oblici hiperaktivnosti mogu da budu korisni. Ljudskom društvu ovi ljudi su neophodni jer brzo reaguju, ali nisu baš najbolji u planiranju. Lečenje ovog poremećaja sprovodi se lekovima ili biheviorističkim psihološkim terapijama.


Izvor:Politika




Poznajem jednu devojcicu koja sada ima 1o godina i veoma je nemirna, ne zeli da slusa roditelje, nikakva kazna joj ne znaci nista i ona uporno radi ono sta ona hoce. Kod kuce je stalno u pokretu, ne drzi je mesto i stalno izaziva sukob sa ukucanima. U skoli je nepazljiva, ne slusa na casu i veoma cesto ne zna ni sta su tog dana radili u skoli. Bezrazlozno laze, i radi sve ono suprotno od onoga sto joj se kaze.
Roditelji su pokusali svakakav prilaz i nacin da dopru do nje ali bez uspeha.



Da li ste mozda imali neka iskustva sa decom koja su hiperaktivna i da li znate mozda neki nacin kako izaci s njima na kraj?

 

[milenčica]

Da li ste mozda imali neka iskustva sa decom koja su hiperaktivna i da li znate mozda neki nacin kako izaci s njima na kraj?

Dijagnozu hiperaktivnost može isključivo da postavi neuropsihijatar (neurolog) sa subspecijalizacijom hiperaktivnost. Hiperaktivnost se leči određenim lekovima i predstavlja ozbiljno iskušenje za svaku porodicu.
Moramo razlikovati vaspitno zapuštenu decu, decu koja su narodski rečeno razmažena i hiperaktivnost.
Svedoci smo da se ljudi danas jako lako bacaju rečima kao što su poremećaj pažnje i hiperaktivnost a da sami nisu svesni značenja i težine izgovorenih reči.

Ako roditelj posumnja da se radi o hiperaktivnosti trebalo bi da se obrati prvo nekom razvojnom psihološkom savetovalištu koje će proceniti šta i kako dalje. Ono što roditelj nikako ne sme da uradi je da svoje nezadovoljstvo dečijim temperamentom ili svoje propuste u vaspitanju proglasi hiperaktivnošću i time skine odgovornost sa svojih leđa.

 

[ndp751]

Danas se prilično veliki broj dece opisuje kao - "hiperaktivna", pa se čini da je taj izraz postao veoma popularan. Ako je vaše dete živahno, puno energije, stalno u pokretu, brbljivo, radoznalo... to još uvek ne znači da je hiperaktivno, odnosno da ima poremećaj. Možda je samo nemirno.

Prof. dr Svetomir Bojanin, dečji psihijatar i konsultant našem delovanju, objasnio je kako roditelji mogu da razlikuju hiperaktivno od "samo" nemirnog deteta:

Kako se ponaša hiperaktivno dete?

- Ono je uznemireno dete, u čijem se nemiru ne vidi nikakav smisao. Pažnja mu je izrazito kratkotrajna. Sve što vidi, ono bi da dohvati, kada to dohvati, ono ga samo pogleda i ostavi; ili ga, zbog brzine i nehata sruši. U stanju je da neprestano prekida još nezavršenu aktivnost, da bi započelo neku sasvim novu, pa i nju napustilo nedovršenu, i tako redom... Svaki novi opažaj čini da ono ispruži ruku ili usmeri pažnju i ponašanje ka tome, tek da bi to novo bolje videlo, dodirnulo... i, to je sve. Hiperaktivno dete je, u stvari, rasute pažnje. Ono bi sve novo što vidi - da dodirne, privuče, sve što čuje - ono bi da vidi, zanemarujući pritom sve ono čime se trenutno bavi, ne povezujući to novo sa onim što već radi. Ta pažnja se pobuđuje bez ikakve selekcije ili skale vrednosti, koja bi nekim sadržajima davala prednost, a neke zanemarivala.

Uporedo sa rasipanjem i slabljenjem pažnje, pojačava se motorički nemir, koji se pažnjom i motiviše, i koji je prati. Za ovu decu je tipično da deluju neumorno, ne iscrpljujući se svojom jurnjavom... stalnom, neosmišljenom aktivnošću. Međutim, kada im se da zadatak da nešto osmišljeno rade, na primer, da marširaju kao vojnici, ili da crtaju nešto što zahteva preciznost pokreta i krajnju pažljivost, ona se zamore znatno pre druge dece. Zamara ih sopstveni voljni zahtev da svoju pažnju održavaju u istoj napetosti neko vreme, kao i to što nastoje da svoje pokrete vode organizovano, shodno cilju onoga što im je zadato.

Hiperaktivna deca zahtevaju posebno organizovan i usmeren program vođenja kroz vaspitavanje i obrazovanje. Svako dete treba «voditi» na način koji će zadovoljiti njegovu radoznalost, a koju uvek prati neposredna akcija. U tom smislu, potrebno je da zadaci što se pred dete stavljaju budu što kraći. Da ne zahtevaju predug voljni napor ovladavanja pažnjom i sopstvenom potrebom za pokretanjem tela. Detetu treba zadavati probleme koji mogu da se završe u određenom kraćem roku. Pritom, svaki zadatak mora da bude iz serije onih koje je već imalo i kojima je već ovladalo, što ga motiviše izgledima na uspeh u tom rešavanju.

Svako dete, pa i hiperaktivno, želi da bude uspešno, shodno merilima sredine, makar samo na tren, ako ne može i na neki duži rok, stalno. Kada ono ovlada određenom serijom problema, zadaju se nove serije zadataka, sa tek nešto težim zahtevima. Dete će «ući u pokušaj» da ih razrešava - a time i savlada, nauči, uvek sa više optimizma. A to je važno za svaki uspeh u upoznavanju tajni života i ovladavanju sopstvenim ophođenjima prema drugima.

To je put kojim svako dete, a posebno hiperaktivno, počinje da upija znanja i veštine ponašanja, već samim tim što počinje da voli takvog učitelja i da se sa njim identifikuje. Dakle, hiperaktivno dete ima usporen razvoj pažnje i povećanu potrebu za kretanjem - s tim što ni jedno, ni drugo ne odgovara uzrastu. Ima svoju dijagnozu, kao i metode prevencije i tretmana.

ADHD- deficit pažnje/hiperaktivni poremećaj spada u grupu razvojnih neuropsiholoških poremećaja. S obzirom na to da je razvojni, njegove kliničke manifestacije se menjaju kako osoba sazreva.

Javlja se rano u detinjstvu (oko 3. do 4 godine), traje dugo (perzistira kroz vreme), uz varijacije u stepenu i izraženosti pojedinih simptoma.

Kako ga prepoznati?

Razlikujemo tri tipa ovog poremećaja, pa tako i tri kriterijuma za njegovo prepoznavanje.

1. AD/HD- sa predominantno slabom pažnjom – potrebno je da 6 ili više simptoma slabosti pažnje traju najmanje 6 meseci i manifestuju se u školskim, radnim i drugim aktivnostima. Deca sa ovim tipom često ne posvećuju pažnju detaljima ili prave greške zbog nemara, imaju problema sa održavanjem pažnje, čini se da ne slušaju i kada im se direktno obraćaju, ne prate usputstva i ne završavaju aktivnosti (ali ne zbog prkosa ili nerazumevanja uputstava), izbegavaju, ne vole ili odbijaju zadatke koji zahtevaju trajniji mentalni napor, gube stvari potrebne za izvršavanje zadatka ili aktivnosti, ometaju ih spoljni nadražaji, zaboravljaju dnevne aktivnosti.

2. AD/HD - predominanto hiperaktivno-impulsivni tip – potrebno je da postoji 6 ili više simptoma hiperaktivnosti-impulsivnosti koji traju najmanje 6 meseci. Podrazumevani simptomi hiperaktivnosti su kod dece koja često tresu rukama i nogama i vrpolje se na stolici, ustaju sa stolice u razredu ili sa mesta gde se očekuju da ostanu mirni, preterano trče ili se penju u sitacijama kada je to neprimereno, imaju teškoća ako trebaju mirno i tiho da igraju ili obavljaju neke aktivnosti, „u pogonu su“ kao da ih „pokreće motor“, preterano pričaju. Podrazumevani simptomi impulsivnosti su kod dece koja često istrčavaju sa odgovorima i pre nego što je postavljeno pitanje, imaju teškoće sa čekanjem u redu, prekidaju ili ometaju druge.

3. AD/HD – kombinovani tip – potrebno je da su zadovoljeni kriterijumi iz prehodna dva tipa u tokom poslednjih 6 meseci.

Razlike imeđu dečaka i devojčice se ogledaju u tome što dečaci više hiperaktivni, hiperaktivnost se kod njih ispoljava kroz motorno, dok su devojčice više nepažljive (npr. sanjare), a hiperaktivnost se kod njih ispoljava kroz verbalno i emocionalno (npr.brbljive, plačljive).

Uzrok AD/HD nije do kraja jasan. Postoje podaci koji sugerišu da je biološka osnova, međutim, može u različitom stepenu biti uzrokovan i psihološkim i socijalnim razlozima.

Genetska istraživanja pokazuju da je AD/HD nasledno prenosiv i da je 2-8 puta veći rizik da dete ima AD/HD ukoliko ga ima i roditelj ili neko od braća/sestara. Blizanačke studije nalaze genetsku osnovu u 50-75% slučajeva. Takođe, kod ove dece je ukupni cerebralni metalbolizam glukoze za 8,1% niži nego kod dece bez AD/HD.

Neki istraživači su pronašli razlike u metabolizmu kod dece sa AD/HD, u smislu postojanja nesposobnosti metabolisanja nekih elemenata iz hrane, što bi moglo da doprinese nastanku hiperkinetičkom sindromu. Mnoge studije ukazuju da nedostatak masnih kiselina, posebno omega-3 masnih kiselina može biti okidač za razvoj AD/HD. Takođe, u prilog ovome govore istraživanja da deca koja su dojena 6 meseci ili više u odnosu na njihove vršnake koja su hranjena na bocu, pokazala su mnogi manji rizik.

U poslednje vreme ponovo se govori o tome da da je hiperaktivno ponašanje (ali ne sindrom), reakcija preosetljivosti na nutritivne alergene, i to pre svega rafinisani šećer i aditive.

 

[Andjela 7]

Kako da zabavite hiperaktivno dete

Pedijatri i psiholozi kažu da su različite igre veoma korisne za razvoj pažnje svakog deteta, a posebno izuzetno živahnih i nemirnih mališana. Kako možete da zabavite svog nemirka?

Spojite crteže
Nacrtajte nekoliko predmeta na papirićima pa svaki podelite na pola. Zatim ih izmešajte i dajte detetu da ih spoji.

Lanac
Jedan igrač kaže neku reč, a sledeći treba da kaže reč koja počinje poslednjim slovom prve reči.

Nađi reč
Napišite čitav niz slova, a među njih sakrijte određenu reč i tražite od deteta da je nađe.

Šta je to...
Šta može da bude hladno (vruće, mekano, crveno)? Dete treba da navede što više predmeta.

Šta je višak
Navedite nekoliko reči, a mališan treba da pogodi koja reč ne pripada tom nizu. Recimo: kuca, maca, miš, krava, pegla.

Čarobna vreća
Pokažite detetu nekoliko igračaka i dajte mu da ih opipa. Zatim ih stavite u „čarobnu vreću". Neka dete zatvorenih očiju stavlja ruku u vreću i na osnovu pipanja pogađa šta mu je u ruci.

Šta se promenilo
Dete treba da nacrta jednostavan crtež, recimo kuću s ogradom, drvetom i cvećem. Zatim daje crtež roditelju i zatvara oči. Roditelj treba nešto da docrta, a mališan onda pogađa šta je na crtežu novo.

Naopako prepričavanje
Neka dete pokuša da prepriča omiljenu bajku ili crtani film od kraja do početka.


Izvor: blic

 

[besherat]

Mislila sam da mi je najmlađe dijete hiperaktivno, ali je poslije odrađenog testa ustanovljeno da mu je potrebna još veća pažnja majke, nego što ju je dobijao. Kriterijumi i količine se izgleda razlikuju kod mene i njega. Žao mi je što taj test nisam sačuvala, jer bi mnogima pomogao da sami utvrde, da li je njihovo dijete hiperaktivno ili ne. Mnogima se dešava greška, da pretjerano nemirno i bezobrazno dijete, proglašavaju hiperaktivnim, kao što je bio slučaj kod mene. Test mi je poslao net prijatelj, koji je po profesiji psiholog i koji mi je riješio jednu veliku dilemu, a i neke druge, na čemu mu zahvaljujem.

 

[Andjela 7]

Fitoterapija kod dečije hiperaktivnosti

Alopatska (zapadna) medicina hiperaktivnost kod dece naziva poremećajem pažnje, hiperkinetičkim sindromom, manjom cerebralnom disfunkcijom i nudi za terapiju lek Ritalin, mada se u obzir uzimaju i psihološki, obrazovni i socijalni faktori.
Kristofer Hobs, herbalista sa dugogodišnjim iskustvom, deli sa nama svoje gledište i nudi savete koji mogu poslužiti kao valjana biljna alternativa u tretmanu ovog problema... Mnogi praktičari prirodne medicine i herbalisti, posmatraju hiperaktivnost kod dece kao tesno povezanu sa emocionalnom i fizičkom negom.
Detetu je možda uskraćivana naklonost, te pažnja ili mu nedostaju važne hranljive materije kojih nema u savremenom načinu ishrane. Uzimajući u obzir rasprostranjenost ovakve ishrane u današnjim urbanim sredinama, pravo je čudo da problem ne uzima i šire razmere.
Deca su često izuzetno aktivna i energična. Ona poseduju veliku količinu energije koja odraslima često može da izgleda neusmerena i rasuta, što vodi tome da ponašanje izgleda nekontrolisano, i više nego što ono zapravo i jeste.

Mlade osobe često imaju svoj ritam i unutrašnji osećaj u vezi sa načinom na koji se njihova energija pokreće. Ipak, često ne mogu da prepoznaju kada je aktivnost preterana i ovo je mesto gde je potrebno jedno usmerenje kako bi se detetu pomoglo da energiju uravnoteženo i zdravo kanališe. Recimo, umesto trčanja i vikanja po kući, jednako će zadovoljavajuća biti vožnja bicikla ili učešće u nekoj igri napolju.
Šta zapravo znači “hiperaktivno”? Moguće je da su roditelji pod stresom usled posla, finansijskog momenta ili čega sličnog pružili otpor dečijoj prirodnoj energiji u želji da ga uspore i kontrolišu tu energiju na jedan čvrst način. Sa druge strane, mnogi roditelji otkrivaju da, kada su zaista sa svojom decom i pružaju im potrebni bliski i česti kontakt, kako fizički tako psihički, hiperaktivnost postaje manji problem.
Najvažniji faktori kod dečije hiperaktivnosti, uključuju:

Domen emocionalnog

• Nedostatak fizičkog kontakta, izraza brižnosti i ljubavi
• Nedostatak zajedničke aktivnosti i interesovanja
• Odsustvo pomoći da se energija kanališe na pozitivan način

Ishrana
• Proizvodi od rafinisanog šećera (slatkiši, med, suvo voće, voćni sokovi)
• Obrađene namirnice sa aditivima i veštačkim bojama
• Alergeni iz hrane (najčešće pasterizovani mlečni proizvodi, jaja, brašno i pšenica, paradajz, patlidžan, krompir).


Ostali činioci (sveopšte zagađenosti)

• Zagađenost teškim metalima (npr. olovo iz farbe ili merkurijum iz zubnih plombi)
• Veštačko svetlo
• Jaka elektormagnetna polja (mobilni telefoni, kompjuteri...)
• Buka

Biljna alternativa

Lako je na rečima izbaciti šećer iz ishrane, ali često nije lako držati decu podalje od slatkog. Srećom, danas postoje brojne alternative u prodavnicama zdravije hrane. Zaslađivači na bazi složenih ugljenih hidrata kao što je sirup organskog smeđeg pirinča, javorov slad ili ječmeni slad (malteks) su manje svakako bolja varijanta. Postoji sada već popriličan broj namirnica koje su dostupne u prodaji, a koje ih sadrže.

Dva biljna zaslađivača koji su sasvim dovoljno slatki za decu su stevia i sladić.

Za upotrebu stevia lista, jednostavno napravite čaj:

1/2 kašičice ostavite natopljeno 15 minuta u čaši vode, pa dodajte 1/8 šolje maloj količini ječmenog slada ili sirupu smeđeg pirinča, da pojačate ukus slatkog.

Ova kombinacija pomaže da se maskira blaga gorčina koju sadrži stevia.

Stevia je slatka, a ne stimuliše metabolizam. To je biljka koja potiče iz Južne Amerike, gde se vekovima koristila u hrani i napicima. Zanimljivo, to je i zaslađivač koji se koristi za pravljenje koka-kole u Japanu.

Alternativa za dečiju hiperaktivnost

Umesto slatkih napitaka, od kojih su mnogi puni šećera, ili flaširanih voćnih sokova, koji sadrže značajne količine fruktoze, postoji veliki broj ukusnih biljnih čajeva koji se mogu zasladiti steviom ili sladićem - kamilica, nana, kora pomorandže, cimet i hibiskus.

Hibiskus kao rashlađivač

hibiskus 3 dela
kora pomorandže 1 deo
cimet 1 deo

*Probajte i sa dodavanjem malo svežih listova mente u krajnju mešavinu

**Zasladite jabukovim sokom -1 deo soka na 4 dela čaja ili upotrebite čaj stevie

Pijte ohlađeno ili napravite sladoled na štapiću sipanjem u modle i zamrzavanjem

Druga umirujuća hrana:

Celer i salata ostvaruju umirujući efekat na nerve pa probajte celer napunjen orahovim buterom.

Sledeće bilje za tretman hiperaktivnosti preporučuju mnogi herbalisti, a sve je široko dostupno u prodavnicama prirodnih namirnica- pojedinačno ili u okviru formula.

Bilje se generalno kupuje kao mešavina za čajeve ili u obliku gotovih proizvoda kao što su kapsule, tablete ili tečni ekstrakti, a mišljenje Hobsa je da su tečni ekstrakti naročito korisni kod dece, jer se mogu sakriti u čaju i soku.

Doziranje je regulisano između 1 ili 2 kapljice pa do 40 ili 50, što se smatra prigodnim za decu, ali u zavisnosti od uzrasta i veličine. Ove tečnosti brzo deluju, već kroz 10 – 20 minuta u poređenju sa biljnim proizvodima, za koje je potrebno da prođe do jednog sata.

Biljni lekovi

1. Cvet crvene deteline—izvrstan izbor u bilo kojoj čajnoj mešavini. Olakšava pročišćenje krvi od toksina/hemikalija, umiruje i preporučuje se da se koristi tokom dužeg vremenskog perioda.
Kao čaj: kašičica u šolju vode; natopljena 20 minuta, piti 1/2 šolje ujutru i uveče.

2. Kamilica - bezbedna, efikasna, nežna i relaksant dobrog ukusa prigodan za decu;
3. Cvet lipe - nešto jača, ali još uvek bezbedna, opuštajuća biljka;

4. Valerijana - relaksant centralnog nervnog sistema, izvrsna kao čaj ili ekstrakt u prahu – jedan od najjačih prirodnih biljnih sedativa, koji pritom nije narkotik i ne stvara naviku;

5. Mačija trava - još jedna blaga pomoć kod zaspivanja i umirenja, bezbedna za decu;

6. Kalifornijski mak—bezbedan sedativ za decu koji se takođe preporučuje kod hiperaktivnosti i teškoće da se zaspi;

7. Divlja salata—kao i prethodno; obično se koristi u mešavini sa drugim biljem;

8. Matičnjak—bilje sa ukusom limuna sa blagim opuštajućim efektom;

9. Kako je hiperaktivnost vrsta stresa, detetu bi odgovarao tretman Avena, divljom zobi koja ima sposobnost da umiruje i hrani nerve, kao i uzimanje kompleksa vitamina C i B;

Primedba: Roditeljima će navedeno takođe biti od koristi kako su i oni pod stresom sa hiperaktivnim detetom.

Drugi prirodni načini umirivanja

**Obezbedite dodatak morskog povrća ishrani – to je odličan način da se detetu obezbede adekvatni mineralni joni koji su suštinski za funkciju nerava

**Napravite detetu biljnu kupku ili natapajte stopala—ovo je tradicionalni način relaksacije – dodajte čaj od cvetova lavande ili nekog drugog umirujućeg bilja, kao što je cvet lipe

**Joga vežbe za decu mogu biti od velike pomoći da se dete opusti i konentriše.

*Masaža; akupunkturne tačke – deci prija dodir.

Tradicionalna kineska medicina posmatra hiperaktivnost kao rezultat vruće jetre. Dr Holi Igl sa Ancient Roots Medical, iz Santa Cruz u Kaliforniji, kaže da je u svom iskustvu sa hiperaktivnom decom primetila da ishrana koja je suviše kisela, doprinosi iritabilnosti i agitaciji kod dece. Takođe, dr Igl navodi da postoji tendencija ka ekscitabilnosti kada je hormon rasta aktivniji, recimo za vreme periods of izrastanja. Iritacija dečijeg organizma, recimo, kada izbijaju zubi, takođe može biti faktor.

Japanci nazivaju hiperaktivnost bolešću ”slatke bube” i povezuju je sa simptomima svraba, osećanja nemira te teškoće zaspivanja. Dr Igl kaže da blagi sam dodir veoma pomaže za vreme perioda hiperaktivnosti, recimo pred spavanje, da se obezbedi bolji san.

Ona preporučuje i rashlađivanje vatre jetre kineskom biljnom formulom 'Hsiao Yao Wan' - Bupleurum sedativnim pilulama. Detetu davati oko 6-8 malih crnih pilula 3 puta dnevno tokom nekoliko nedelja.

Izvor: Zdravzivot.com

 

[SKRELJA]

Ja imam sina 13 god. koji je vrlo nestasan ,ne drzi ga mesto.Ponekad mislim da je razmazen a ponekad da je ipak hiperaktivan .Zainteresovao me je test o kome si pisala da li bi mogla da stupis u vezu sa prijateljem koji ti je omogucio taj test.Znacilo bi mi da resim nedoumicu.