Hidžab na modnoj pisti
Jelena Čalija
Izvor: Politika 23/11/2010
U Srbiji nema polemike zbog odevanja muslimanki kao u EU. – Iako su ranije bile pod pritiskom porodice ili države, one danas same odlučuju da li će se pokriti
Hasna Ziljkić Foto Lična arhiva
Mali broj muslimanki u Srbiji odlučuje da nosi feredžu ili burku, tradicionalnu žensku islamsku odeću zbog koje se u nekim zemljama EU vodi žučna rasprava treba li ih zabraniti ili ne treba. Primetno je, međutim, da češće nego ranijih godina muslimanke u Srbiji pokrivaju kosu dugačkom maramom koja uokviruje samo lice, prekrivajući kosu i vrat. To govori o tome da je Srbija slobodna zemlja, da je među muslimanima mnogo manja zebnja, kaže muftija srbijanski Muhamed Jusufspahić.
– Dosta se i Arapa vratilo da studira po gradovima Srbije i to je dobro za svakoga. Tako malo više ličimo na sebe iz boljih dana i na svet. Muslimani su uvek imali najveći intenzivitet privrženosti svojoj veri. I onda kada je bio zabranjivan islam, ostajali su muslimani svojim srcem, svojim umom, dušom, a i telom, u ovom pojavnom svetu. Dosta je komunističkih političara iz reda muslimana koji su čitava poglavlja Kurana znali napamet. Pet dnevnih molitvi jesu suštinski razlog što se muslimani bolje i intenzivnije sećaju Boga ili što ga manje zaboravljaju u svom životu. A od slobode u društvu zavisi pojavnost ljudske vere – ističe muftija.
Što se tiče žena, one su, kao i svaki čovek, slobodne i ne treba im ništa braniti, ističe muftija, ali Bog je ukazao na ono što je lepše.
– Zašto zabraniti ženi koja je hrišćanka da liči na Mariju, majku Isusovu? To je najodabranija žena i u islamu, a ne možete je zamisliti glave otkrivene, kratkih rukava i suknje... Sa druge strane, ne mislite da islam propoveda pokrivanje lica. To je odluka pojedinaca. Žena koja pokrije lice kada hoće molitvu obaviti mora skinuti veo sa njega. Mora ga skinuti i u Meku kada dođe, pred Kabom, pred hramom nad hramovima. Mora ga skinuti Bogu da se pomoli. A bisere svoje svinjama ne iznositi, trebalo bi da je uvek bolje – kaže muftija.
Novinarka Hasna Ziljkić, koordinator u Kulturnom centru u Novom Pazaru, počela je da nosi maramu od petnaeste godine, jer je to zahtevala srednja islamska škola koju je upisala, a ona je to prihvatila jer, kako kaže, ne voli da odustaje od onoga što započne. Na studijama je shvatila da je to deo njene ličnosti – njen imidž.
– Ako se vratimo na početak dvadesetog veka ili ranije, kada su žene muslimanke nosile nikab, odeću koja pokriva celo telo, čak i lice, poput feredže, ili u doba komunizma, kada je zabranjivan svaki vid praktikovanja vere, pa čak i nošenje marame, koja je deo hidžaba, islamske nošnje koja pokriva celo telo osim lica i šaka, shvatićemo da je žena muslimanka bila u nekom grču, uvek se morala prilagođavati onome što joj se nametne – bilo u porodici ili od zakona u zemlji. Danas je ona slobodna, može sama da odluči o načinu pokrivanja. Ona danas nosi odeću od finog materijala, nosi boje koje su u modi, svetle i tamne, šarenu i jednobojnu odeću. Razvila se cela jedna kultura odevanja u toj oblasti. Organizuju se modne revije za žene koje nose hidžab – kaže Ziljkićeva.
U Novom Pazaru, prema njenim rečima, veliki broj žena nosi maramu, među njima i mnogo mladih devojaka, ali se većina, ipak, ne pokriva, a mali je broj onih koje nose feredžu, odnosno pokrivaju lice.
– Specifičnost islama na sandžačkom području jeste što on ne podleže ekstremizmu, a razlog je taj što je na ovom području zastupljen Hanefijski mehzeb, koji je blaži u odnosu na ostala tri, i sadrži pravila primenjiva ovde – kaže naša sagovornica.
Hanefijski mehzeb jedna je od četiri priznate škole mišljenja, pravne škole, unutar islama, a zastupljen je i u Turskoj i Iraku, dok u Saudijskoj Arabiji ili Kataru, na primer, preovlađuje Hanbelijski mehzeb, koji se smatra najstrožim.
– Razliku što je, možda, u Saudijskoj Arabiji obavezno pokrivanje celog tela kod žene, pa čak i lica, dok se kod nas u 90 odsto slučajeva pokrivenih žena vidi lice, ne bih posmatrala kao razliku u praktikovanju islama, već u podneblju življenja i tradiciji i kulturi, a, na kraju, i u zakonima koji vladaju na različitim područjima. Činjenica je da se islam razlikuje od drugih monoteističkih religija po tome što zahteva doslednu primenu u praksi. Obaveza izvršavanja pet dnevnih molitvi, namaza, post meseca Ramazana, pokrivanje tela izuzev lica i šaka kod žena, to je ono što je zajedničko svim muslimanima i čemu oni teže ma gde živeli – kaže Ziljkićeva.
Do skidanja zara i feredže, uz obrazloženje da ta odeća unižava i potčinjava ženu, došlo je u Srbiji u vreme komunizma. Poseban zakon usvojen je 1950. godine, koji zabranjuje tradicionalnu muslimansku žensku odeću koja pokriva lice. Sa druge strane, devedesete godine prošlog veka povratile su jače ispoljavanje verskih osećanja, ponekad i radikalnih, povezanih sa izraženim nacionalizmom.
– Nacionalizam je dno bezverja, a terorizam nema boju niti veru. Devedesetih godina smo dotakli dno. Ratovi nisu bili verski, jer iako su se ratnici na veru pozivali, samo su pozirali. Sa druge strane, ideje socijalizma su vrednije od ideja kapitalizma. A nepravda je što je Bog zabranjen socijalizmu, a dozvoljen kapitalizmu. To je pakleni plan sujetnog šejtana – kaže muftija Jusufspahić.
Jelena Čalija
Izvor: Politika 23/11/2010
U Srbiji nema polemike zbog odevanja muslimanki kao u EU. – Iako su ranije bile pod pritiskom porodice ili države, one danas same odlučuju da li će se pokriti
Hasna Ziljkić Foto Lična arhiva
Mali broj muslimanki u Srbiji odlučuje da nosi feredžu ili burku, tradicionalnu žensku islamsku odeću zbog koje se u nekim zemljama EU vodi žučna rasprava treba li ih zabraniti ili ne treba. Primetno je, međutim, da češće nego ranijih godina muslimanke u Srbiji pokrivaju kosu dugačkom maramom koja uokviruje samo lice, prekrivajući kosu i vrat. To govori o tome da je Srbija slobodna zemlja, da je među muslimanima mnogo manja zebnja, kaže muftija srbijanski Muhamed Jusufspahić.
– Dosta se i Arapa vratilo da studira po gradovima Srbije i to je dobro za svakoga. Tako malo više ličimo na sebe iz boljih dana i na svet. Muslimani su uvek imali najveći intenzivitet privrženosti svojoj veri. I onda kada je bio zabranjivan islam, ostajali su muslimani svojim srcem, svojim umom, dušom, a i telom, u ovom pojavnom svetu. Dosta je komunističkih političara iz reda muslimana koji su čitava poglavlja Kurana znali napamet. Pet dnevnih molitvi jesu suštinski razlog što se muslimani bolje i intenzivnije sećaju Boga ili što ga manje zaboravljaju u svom životu. A od slobode u društvu zavisi pojavnost ljudske vere – ističe muftija.
Što se tiče žena, one su, kao i svaki čovek, slobodne i ne treba im ništa braniti, ističe muftija, ali Bog je ukazao na ono što je lepše.
– Zašto zabraniti ženi koja je hrišćanka da liči na Mariju, majku Isusovu? To je najodabranija žena i u islamu, a ne možete je zamisliti glave otkrivene, kratkih rukava i suknje... Sa druge strane, ne mislite da islam propoveda pokrivanje lica. To je odluka pojedinaca. Žena koja pokrije lice kada hoće molitvu obaviti mora skinuti veo sa njega. Mora ga skinuti i u Meku kada dođe, pred Kabom, pred hramom nad hramovima. Mora ga skinuti Bogu da se pomoli. A bisere svoje svinjama ne iznositi, trebalo bi da je uvek bolje – kaže muftija.
Novinarka Hasna Ziljkić, koordinator u Kulturnom centru u Novom Pazaru, počela je da nosi maramu od petnaeste godine, jer je to zahtevala srednja islamska škola koju je upisala, a ona je to prihvatila jer, kako kaže, ne voli da odustaje od onoga što započne. Na studijama je shvatila da je to deo njene ličnosti – njen imidž.
– Ako se vratimo na početak dvadesetog veka ili ranije, kada su žene muslimanke nosile nikab, odeću koja pokriva celo telo, čak i lice, poput feredže, ili u doba komunizma, kada je zabranjivan svaki vid praktikovanja vere, pa čak i nošenje marame, koja je deo hidžaba, islamske nošnje koja pokriva celo telo osim lica i šaka, shvatićemo da je žena muslimanka bila u nekom grču, uvek se morala prilagođavati onome što joj se nametne – bilo u porodici ili od zakona u zemlji. Danas je ona slobodna, može sama da odluči o načinu pokrivanja. Ona danas nosi odeću od finog materijala, nosi boje koje su u modi, svetle i tamne, šarenu i jednobojnu odeću. Razvila se cela jedna kultura odevanja u toj oblasti. Organizuju se modne revije za žene koje nose hidžab – kaže Ziljkićeva.
U Novom Pazaru, prema njenim rečima, veliki broj žena nosi maramu, među njima i mnogo mladih devojaka, ali se većina, ipak, ne pokriva, a mali je broj onih koje nose feredžu, odnosno pokrivaju lice.
– Specifičnost islama na sandžačkom području jeste što on ne podleže ekstremizmu, a razlog je taj što je na ovom području zastupljen Hanefijski mehzeb, koji je blaži u odnosu na ostala tri, i sadrži pravila primenjiva ovde – kaže naša sagovornica.
Hanefijski mehzeb jedna je od četiri priznate škole mišljenja, pravne škole, unutar islama, a zastupljen je i u Turskoj i Iraku, dok u Saudijskoj Arabiji ili Kataru, na primer, preovlađuje Hanbelijski mehzeb, koji se smatra najstrožim.
– Razliku što je, možda, u Saudijskoj Arabiji obavezno pokrivanje celog tela kod žene, pa čak i lica, dok se kod nas u 90 odsto slučajeva pokrivenih žena vidi lice, ne bih posmatrala kao razliku u praktikovanju islama, već u podneblju življenja i tradiciji i kulturi, a, na kraju, i u zakonima koji vladaju na različitim područjima. Činjenica je da se islam razlikuje od drugih monoteističkih religija po tome što zahteva doslednu primenu u praksi. Obaveza izvršavanja pet dnevnih molitvi, namaza, post meseca Ramazana, pokrivanje tela izuzev lica i šaka kod žena, to je ono što je zajedničko svim muslimanima i čemu oni teže ma gde živeli – kaže Ziljkićeva.
Do skidanja zara i feredže, uz obrazloženje da ta odeća unižava i potčinjava ženu, došlo je u Srbiji u vreme komunizma. Poseban zakon usvojen je 1950. godine, koji zabranjuje tradicionalnu muslimansku žensku odeću koja pokriva lice. Sa druge strane, devedesete godine prošlog veka povratile su jače ispoljavanje verskih osećanja, ponekad i radikalnih, povezanih sa izraženim nacionalizmom.
– Nacionalizam je dno bezverja, a terorizam nema boju niti veru. Devedesetih godina smo dotakli dno. Ratovi nisu bili verski, jer iako su se ratnici na veru pozivali, samo su pozirali. Sa druge strane, ideje socijalizma su vrednije od ideja kapitalizma. A nepravda je što je Bog zabranjen socijalizmu, a dozvoljen kapitalizmu. To je pakleni plan sujetnog šejtana – kaže muftija Jusufspahić.