Hepatitis

[Ana_ana]

Prenosi se lakše od side
​

​

Osećaj stalnog umora, malaksalost, gubitak apetita, bolovi u gornjem desnom delu stomaka, mučnina, povraćanje, bolovi u zglobovima, povremeno povišena temperatura mogu biti prvi simptomi upale jetre, čiji su glavni uzročnici virusi. Danas je poznato šest različitih virusa hepatitisa koji napadaju i oštećuju ćelije jetre.
U svetu je svaki 12. čovek inficiran virusima B i C hepatitisa, dok godišnje od ove bolesti ili komplikacija koje izazove umre 15 miliona ljudi. Od 200 miliona zaraženih C virusom najmanje jedna četvrtina će za pet do deset godina oboleti od ciroze ili karcinoma jetre. Hepatitis je bolest jetre koja ne štedi nikoga. Nekim oblikom virusa hepatitisa može se zaraziti bilo ko, u svim onim situacijama kada se ne vodi računa o higijeni i preventivi.

Šta izaziva bolest
Ovu podmuklu bolest mogu izazvati virusna infekcija, paraziti, bakterije, hemikalije, autoimuni procesi, lekovi i alkohol. Treba znati da je hepatitis B deset puta zarazniji od hepatitisa C, a čak 100 puta se lakše prenosi nego virus side. Sedam dana može da živi van organizma, a ubija ga jedino suva sterilizacija. Tokom trudnoće i porođaja infekcija može da se prenese sa majke na dete.
Mnogi inficirani hepatitisom C dugo nemaju simptome bolesti, a virus može da bude otkriven mnogo godina kasnije. Čak 75 odsto njih i ne zna da nosi virus u sebi, često šire zarazu, a da toga nisu ni svesni. I infekcija B virusom može proticati neprimetno ili pak sa izraženim tegobama kao što su malaksalost, mučnina, nedostatak apetita, žutica.

Vakcina protiv virusa B
U razvijenom svetu u terapiji ovog hepatitisa koristi se sedam lekova, od kojih su kod nas odobrena tri, a samo dva su na pozitivnoj listi. Virus C hepatitisa nije lako isterati iz organizma, ima ga u jetri, u ćelijama krvi, u mozgu. Najmanje 80 odsto inficiranih postaju hronični nosioci virusa. Najbitnije u svemu je to što oboljenje može uspešno i da se spreči i da se leči.
- Uglavnom se govori o hroničnom hepatitisu C, ali nikako ne treba zaboraviti na B virus hepatitisa. Hepatitis B se deset puta lakše dobija od virusa C, a 100 puta je zarazniji od HIV-a. Na sreću, danas postoje efikasna sredstva za sprečavanje infekcije kao što je vakcina protiv virusa B, a tu su i savremeni lekovi koji se primenjuju u lečenju hroničnog hepatitisa C. Najvažnije je, međutim, da se infekcija izbegne i da se ljudi nauče kako da se ne inficiraju. Mere zaštite su jednostavne - kaže profesorka dr Milena Božić, načelnica Hepatološkog centra Instituta za infektivne i tropske bolesti KCS.
Doktorka Božić naglašava da, bez obzira na postojanje vakcine, problema ima ne samo sa hroničnim nosiocima nego i sa novootkrivenim pacijentima. Posebno onima koji stižu iz rizičnih grupa, među kojima su i medicinski radnici.

Zaraza putem krvi i pribora
Pošto je glavni izvor zaraze krv inficirane osobe, hepatitis se najčešće prenosi korišćenjem istog pribora za higijenu, na primer, istog brijača, makazica, četkica za zube, zaražene igle pri ubrizgavanju leka ili droge, korišćenjem nesterilne opreme za tetoviranje ili ukrašavanje tela (pirsing), pri visokorozičnim seksualnim odnosima. Virus se prenosi i sa zaražene majke na dete tokom trudnoće ili, što je najčešće, prilikom porođaja. Tokom dojenja, ukoliko dođe do krvarenja iz bradavica, virus može preći sa majke na dete.


Autor D.Rodic

 

[crvendac_011]

Bioflavonoidima protiv Hepatitisa C

Bioflavonoidima protiv Hepatitisa C



Hepatitis C je zarazna bolest jetre, koja pogađa 200 milijuna ljudi u svijetu.
Simptomi hepatitisa C su umor, manjak apetita, bolovi u trbuhu, mučnina i povraćanje.
Posljedice bolesti mogu biti oštećenje jetre, ciroza, zatajenje jetre, rak i smrt.

Klasična medicina za liječenje hepatitisa C koristi dva lijeka, koja se uzimaju istovremeno: interferon i ribavirin.
Na žalost ovi lijekovi imaju grozne nuspojave koje uključuju kronični umor, simptome gripe, mučninu, depresiju, anemiju, gubitak kose i mnoge druge.

Zbog nuspojava ovih lijekova mnogi pacijenti ne mogu nastaviti sa terapijom. I ne samo to - terapija djeluje na samo 50% ljudi, dok drugih 50% su prepušteni bolesti.
Ali najnovija istraživanja su pokazala da priroda može napraviti to, što suvremeni lijekovi ne mogu - ubiti virus bez oštećenja zdravih stanica u tijelu.
Znanstvenici na Univerzitetu Kaliforniji u Los Angelesu (UCLA) su otkrili da dva prirodna bioflavonoida - katehin i naringenin - imaju snažno antivirusno djelovanje na tkiva, zahvaćena hepatitisom C.

Bioflavonoidi su pigmenti različitih boja, prisutni u voću, povrću i cvijeću.
Za sada je otkriveno 800 vrsta bioflavonoida. Pretpostavlja se da
bioflavonoidi igraju važnu ulogu u našem zdravlju.

Dr. Samuel Wheeler, profesor patologije jetre na UCLA, predstavio je svoja istraživanja na simpoziju "Patologija ozljeda i fibroze jetre" u Washingtonu.
Ranije dr.Wheeler je već dokazao da drugi prirodni flavonoid - quercetin - može zaustaviti virus hepatitisa C bez štetnog djelovanja na organizam.
Istraživanja se nastavljaju. Sljedeći korak je testiranje katehina i naringenina na pacijentima sa hepatitisom C prvog stupnja.
"Imamo na raspolaganju nekoliko novih prirodnih spojeva, koje ćemo testirati. Dobra vijest je to, što ovi spojevi nisu toksični, nemaju nuspojava i pacijenti ih mogu uzimati u velikim dozama. Bioflavonoidi su obećavajuća terapija, koja može pomoći milijunima ljudi." - kaže dr. Wheeler.

Quercetin
Quercetin je flavonoid koji se nalazi u mnogim svakodnevnim namirnicama - jabukama, čaju, luku, orašastom voću, bobičastom voću, kupusu i karfiolu. Možete ga kupiti i u obliku dodatka prehrani u trgovinama zdrave hrane.
Quercetin ima brojne dobrobiti za zdravlje: poboljšava rad kardiovaskularnog sustava, smanjuje rizik od raka i osteoporoze, pomaže kod alergije, astme i artritisa. Quercetin je prirodni antihistamin i antioksidant.

Katehin
Katehin je prirodni flavonoid. Najviše katehina sadrži zeleni čaj i neke vrste kakaa. U ljudskoj prehrani najvažniji izvori katehina su čokolada, vino, čajevi i povrće.
Katehin ima antioksidativno i antibiotičko djelovanje. Štiti od bolesti srca, moždanog udara, raka i dijabetesa. Mnogi liječnici tvrde da katehin treba biti neizostavan dio naše prehrane, čak ga svrstavaju između vitamina.

Naringenin
Naringenin je flavonoid iz grejpa. U manjim količinama prisutan je u naranči i kožici paradajza.
Naringenin ima anti-upalna i antioksidativna svojstva, jača imunitet, regulira rad metabolizma, potpomaže mršavljenju, smanjuje rizik od raka, visokog tlaka i Alzheimerove bolesti.

Izvor: Alternativa
​

 

[crvendac_011]

Hepatitis Ce se može izlečiti

PORODIČNI LEKAR

Hepatitis Ce se može izlečiti

Ovo oboljenje može skriveno da napreduje tako da posle jedne ili dve decenije izazove cirozu i pojavu tumora. Lečenje je skupo,a potpuno eliminisanje virusa iz organizma moguće je sa dva, a odnedavno i sa tri leka


Hepatitis Ce virus

Hepatitis (grčka reč „hepar” znači jetra) jeste svako akutno ili hronično zapaljenje jetre. Upala može biti virusnog porekla, a glavni uzročnici su različiti sojevi virusa hepatitisa od A do E. U zapadnim zemljama najčešći izazivači upale jetre jesu virusi A, Be i Ce. Virus hepatitisa Ce otkriven je poslednji, pre nešto više od dvadeset godina.
Od trenutka ulaska virusa u organizam pa do pojave prvih znakova bolesti prođe šest nedelja. Za to vreme virus putem krvi dospeva u jetru, gde se vezuju za njene ćelije. Najizrazitiji znak bolesti je žutica, ali su među najčešćim simptomima i umor, bol u gornjem delu trbuha, i to obično sa desne strane, gubitak apetita, mučnina, ponekad i povišena temperatura. Simptomi prođu za nekoliko nedelja, međutim virus ne iščezava, već nastavlja da živi u jetrinim ćelijama gde sporo ispoljava svoje razorno dejstvo.
Ovaj virus sklon je mutaciji, i to je najverovatnije razlog zašto do sada nije napravljena vakcina. Za razliku od njega, virus hepatitisa Be se ne menja, pa je vakcinacija uspešna. Oba virusa mogu ostaviti teške posledice u jetri, pa ipak virus hepatitisa Ce ima lošiju reputaciju jer se smatra da je od svih virusa baš on najveći „krivac” za njeno propadanje i razlog za njenu transplantaciju.

Uz pirsing i ciroza
Po rečima prof. dr Dragana Delića, direktora Instituta za infektivne i tropske bolesti, infekcija virusom hepatitisa Ce je veoma rasprostranjena. Procenjuje se da je na globalnom nivou nosilac virusa tri odsto populacije i da od hepatitisa Ce boluje 200 miliona ljudi. U Srbiji je najverovatnije zaraženo 100.000 osoba. Putevi ulaska virusa u organizam su poznati, ali kod 30 odsto inficiranih ne može da se utvrdi kako je došlo do infekcije. Velikom riziku od infekcije izloženi su prvenstveno intravenski narkomani i mladi koji se tetoviraju i stavljaju pirsinge. Potom osobe koje su dobile transfuziju krvi do 1994. godine jer se pre toga krv nije testirala na hepatitis Ce. Infekcija se može preneti i seksualnim kontaktom i tokom trudnoće sa inficirane majke na plod. Rizik da se „zaradi“ hepatitis Ce predstavlja i ušmrkavanje droge, endoskopske operacije kao i druge hirurške i stomatološke intervencije. Velikom riziku su izloženi i zdravstveni radnici.
Ponašanje virusa hepatitisa Ce u organizmu inficiranih nije isto kod svih. Većina bolesnika, tačnije oko 80 odsto, ima akutni virusni hepatitis Ce bez simptoma, a svega 20 prepoznatljivu formu sa specifičnim simptomima žutice kao što su žuta prebojenost kože i tamna mokraća, ali infekcija može da prođe i nezapaženo, sa nespecifičnim simptomima.Važno je napomenuti da se u 70 do 80 odsto slučajeva simptomi bolesti održavaju manje od šest meseci.
Ukoliko se simptomi održavaju i dalje i dođe i do pogoršanja, bolest prelazi u hronični oblik, a zatim i do komplikacija od kojih su najopasnije ciroza (hronično oboljenje jetre) i karcinom jetre.
Da li će bolest napredovati zavisi od mnogih činilaca, godina, pola, konzumacije alkohola, prekomerne težine, masne jetre. Pa ipak, od svih dijagnostikovanih bolesnika kod nekih se virus iz organizma ne eliminiše, već kod njih bolest prelazi u hronično zapaljenje jetre.
– Budući da se i hronični hepatitis najčešće ne ispoljava simptomima bolesti, ova infekcija se obično dokazuje slučajno, prilikom dobrovoljnog davanja krvi ili rutinskim uzimanjem krvi za biohemijske analize kada se otkrije povišena aktivnost serumskih aminotransferaza. Pacijent je u tom slučaju „zdravi” nosilac virusa, ali iako nema nijedan vidljiv simptom može da bude njegov prenosilac – objašnjava doktor.
Težina bolesti i stepen hroničnog oštećenje jetre se određuje biopsijom jetre i histopatološkim pregledom. Povišena aktivnost serumskih aminotransferaza ukazuje na mogućnost aktivne, napredujuće bolesti. Uslov za lečenje je i da se u mililitru krvi pronađe više od 100.000 virusnih kopija.
– Virus hepatitisa Ce nije uniforman, već se menja i do sada je otkriveno više genotipa, tačnije šest. U Srbiji postoje četiri ovakva soja, od njih prvi i treći su zastupljeni kod 60 odsto infekcija, isto kao i u evropskim zemljama – pojašnjava prof. dr Dragan Delić. – Lečenje se sprovodi „ribavirinom” i „pegilovanim interferonom”, a dužina lečenja zavisi od genotipa. Prvi i četvrti leče se sa ova dva leka 48 nedelja, a drugi i treći 24 nedelje. Uspeh se postiže kod 60 odsto pacijenata sa virusom hepatitisa genotip jedan, a kod osoba koje imaju virus hepatitisa Ce drugog i trećeg genotipa moguće je izlečenje kod 94 odsto obolelih. To je zahtevna i skupa terapija i odobrava je posebna komisija Fonda zdravstvenog osiguranja. Godišnje se u Srbiji uključi u terapiju oko 500 bolesnika.
Naš sagovornik ističe da je virus hepatitisa Ce moguće potpuno eliminisati sa ova dva leka. To su dobri lekovi, ali se ne mogu dati svim pacijentima, među kojima su oni sa autoimunim bolestima, epilepsijom, osobama sa malim brojem leukocita i trombocita.

Razlozi za brigu
– Kliničke, biohemijske i hematološke kontrole sprovode se na četiri meseca, a virusološke kontrole posle 12 nedelja lečenja, na kraju terapije, i 24 meseca po okončanju lečenja. Cilj je da bolesnik na kraju ovih perioda nema virus u krvi ( HCV RNK negativan). Kažemo tada da je bolesnik „aviremičan“. Drugi parametar koji se prati tokom lečenja jesu vrednosti transaminaza (ALT) koje se uspešnim lečenjem spuštaju na normalne vrednosti. Ukoliko se terapijom ne postigne stanje aviremije, nije ostvaren očekivani terapijski odgovor organizma – napominje stručnjak.
Sem što se virus eliminiše iz krvi, terapijom se zaustavlja propadanje jetre, nemogućnost prenošenja infekcije na druge osobe (u trudnoći sa inficirane majke na plod), izbegava se i rizik od ciroze i karcinoma jetre. Lekovi imaju dosta neželjenih efekata, ali od 700 pacijenata koliko ih je naš sagovornik imao, samo četiri osobe nisu mogle da podnesu terapiju.
– Odnedavno u evropskim zemljama i Americi uz ova dva leka se uvodi i treći sa generičkim nazivom „bocaprevir”. Ovaj lek blokira enzim virusa i time sprečava njegovo razmnožavanje. Uvođenjem „bocaprevira” procenat izlečenja obolelih od hepatitisa Ce sa genotipom jedan je povećan na preko 80 odsto, a lečenje je skraćeno sa 48 na 28 nedelja. Kombinovana terapija tri leka primenjivaće se i u našoj zemlji, najviše kod osoba koje boluju od hepatitisa Ce sa genotipom jedan. Osim „bocaprevira” u toku je ispitivanje oko 40 novih lekova – ističe doktor Delić.
Od našeg sagovornika saznajemo da će „bocaprevir” naši pacijenti primati tek iduće godine, ali je za utehu to što je bolest spora. Virusu hepatitisa Ce je potrebno 10, 15 pa čak i 20 godina da bi napravio cirozu jetre. Proces registracije „bocaprevira” u Srbiji je počeo, a kada će ući na pozitivnu listu, zavisi od Fonda. Kada je reč o toku bolesti, razloga za brigu uvek ima, ali je hepatitis Ce najčešće bolest koja sporo napreduje – hrabri obolele prof. dr Delić.

Vera Bošković
Objavljeno: 05.06.2011.
Izvor: Politika magazin

 

[belja91]

Hepatitis E

[h=1]Hepatitis E[/h]

Virusni hepatitis E predstavlja akutno infektivno oboljenje koje se odlikuje oštećenjem parenhima jetre, pojavom ikterusa i visokim letalitetom trudnica.

[h=2]Uzrok nastanka[/h] Virus hepatitisa E je virus veličine 27-32nm. Spada u RNK viruse sa lipidnim omotačem. Dosta je otporan u spoljašnjoj sredini.
Izvor zaraze je oboleli čovek tokom preikteričnog stadijuma. Uzročnik se izlučuje u spoljašnju sredinu preko fekalija i urina. Mehanizam prenošenja infekcije je fekalno-oralni a faktor prenošenja infekcije je voda, kontaminirane ruke i kontaminirani predmeti.

[h=2]Klinička slika[/h] Ova forma bolesti nema jasno ispoljene faze bolesti koje se registruju kod tipičnih formi ostalih hepatitisa. Preikterusni stadijum se nejasno ispoljava kada se registruje prisustvo dispeptičnih tegoba, dok se gripoidni sindrom ne registruje. Svi bolesnici su ikterični (žutica). Ikterusni stadijum kratko traje, do 4 dana. Istovremeno se registruje tamno prebojena mokraća kao i bledo kolorisana stolica. Jetra je uvećana čak kod 80-90% obolelih. Teške forme bolesti se prvenstveno sreću kod trudnica, pri čemu je letalitet jako visok (44%). Rekonvalescentni stadijum se ne poklapa sa padom vrednosti bilirubina jer je stanje bolesnika i dalje loše.

[h=2]Dijagnoza[/h] Postavlja se na osnovu epidemioloških podataka (pojava bolesti kod osoba koje su na jednom mestu konzumirale vodu), kliničke slike a potvrđuje se laboratorijskim testovima. Izolacija virusa je veoma teška, pri čemu se koristi IEM. Serološka dijagnostika je moguća ELISA tehnikom.

[h=2]Lečenje[/h] Lečenje obolelih od virusnog hepatitisa E je kompleksno. Kod tipičnih slučajeva bolesti terapija je indetična terapiji kod virusnog hepatitisa A. Međutim, ako se radi o trudnicama terapija treba da obuhvati regulaciju produkcije amonijaka (načinom ishrane, unosom laksativa, antimikrobnim sredstvima za sterilizaciju creva), supstitucionu terapiju (nadoknada faktora koagulacije, trombocita, drugih produkata jetre), antiedematoznu (lasix, manitol), vitamine, ekstrakorporalnu perfuziju i detoksikacionu (glukoza, levuloza).

Stetoskop

 

[sendi]

Na pragu vakcine za hepatitis C

Na pragu vakcine za hepatitis C

Izvor: Tanjug


Francuska biofarmaceutska kompanija "Transgen" (Transgene) objavila je nove pozitivne rezultate kliničkih ispitivanja terapeutske vakcine protiv virusnog hepatitisa tipa C.

"Transgen" je predstavio, na upravo održanom evropskom kongresu o oboljenjima jetre - EASL (European Association for the Study of Liver) u Barseloni, rezultate druge faze ispitivanja tokom koje se kombinuje njegova vakcina TG4040 sa standardnim terapijama za lečenje hepatitisa, preneli su francuski mediji.

Potvrđen je, kako je istakao izvršni direktor "Transgena" Filip Aršinar (Philippe Archinard), profil delotvornosti terapeutske vakcine kakav ne postoji za neki drugi imunoterapijski proizvod protiv hepatitisa C.

Radi se o pozitivnim rezultatima vezanim pre svega za brzinu dejstva na virus i njegovo poboljšanje u vremenu.

Pozitivni efekti vakcine, primećeni nakon 12 sedmica, potvrđeni su nakon 24 sedmice, a prve reakcije primećene na kraju terapije su takođe veoma ohrabrujuće.

 

[crvendac_011]

Malo znamo o hepatitisu

Malo znamo o hepatitisu

Približno devet od deset ispitanih osoba ne zna ništa ili zna veoma malo o virusnom hepatitisu, a samo 15 odsto njih je upoznato da je hepatitis glavni uzrok raka jetre, pokazalo je upravo objavljeno međunarodno istraživanje.



Anketu, koja je obuhvatila Rusiju, Španiju, Tursku i Veliku Britaniju, na uzorku više od 5.000 ispitanika, sprovela je kompanija "Jansen farmaceutika", radi obeležavanja oktobra kao meseca podizanja svesti o raku jetre.
Iako je rak jetre šesti najučestaliji rak i treći najčešći uzrok smrti širom sveta, istraživanje je pokazalo značajan nedostatak svesti o virusnim hepatitisima i povezanosti istih sa ovom vrstom raka kod šire javnosti, saopštilo je Udruženje za pomoć obolelim od hroničnih virusnih hepatitisa "Hronos".
"Rezultati su zabrinjavajući. Neophodno je povećati svest javnosti jer bi onda svi mogli da procene da li su bili izloženi riziku od infekcije i da se testiraju", rekao je Ahim Kauc, direktor u Evropskom udruženju pacijenata obolelih od bolesti jetre, koje je podržalo istraživanje zajedno sa Svetskom hepatitis alijansom i Međunarodnom asocijacijom raka jetre.
Nepoznavanje načina prenosa virusnih hepatitisa mogu ljude da dovedu u rizik od infekcije. Hepatitis B se prenosi kontaktom sa krvlju i telesnim tečnostima obolelog, dok se hepatitis C prenosi najčešće kontaktom sa krvlju obolelog, navelo je udruženje "Hronos".
Svest javnosti o dostupnosti preventivnih mera i metoda lečenja oduvek je bila mala. Ovo je potkrepljeno rezultatima istraživanja gde je više od polovine ispitanika bilo nesigurno ili je netačno navelo simptome, načine prevencije ili lečenja hepatitisa B i C.

Istraživanje je pokazalo i da samo oko polovine ispitanika zna da postoji vakcina protiv hepatitisa B, dok je nešto više ljudi (oko 60 odsto) informisano da je hepatitis C izlečiva bolest.

Sve ove informacije, dobijene od ispitanika razvijenih delova Evrope, su više nego poražavajuće, i mogu samo da nagoveste kakva je onda tek situacija u nerazvijenim delovima sveta, navedeno je u saopštenju.

Izvor: Mondo/Tanjug

 

[crvendac_011]

Hepatitis - lako se prenosi i tiho „rovari!

Hepatitis - lako se prenosi i tiho „rovari!

Virusi hepatitisa B i C najčešće se prenose seksualnim putem i zaraženom krvlju, ili, retko sa majke na dete prilikom porođaja. U Srbiji dijagnostikovana tek kod petine inficiranih



Mada se o hepatitisu B i C vrlo često govori kao oboljenju koje je lako dobiti, većina ne obraća pažnju na upozorenja o njegovom lakom prenošenju. Mnogi ih imaju, a da to i ne znaju, jer ih “lako” nose i nemaju vidljive simptome. S obzirom na to da se oba virusa prenose putem zaražene krvi, seksualnim putem, tetovažom, pedikirom, manikirom, mogućnost inficiranja je velika. Retko ovi virusi mogu da se prenesu i vertikalnim putem, odnosno sa inficirane majke na dete tokom porođaja.

Ističući da je za prenos virusa B dovoljno minimalnih 0,00004 mililitara inficirane krvi, infektolog prof. dr Dragan Delić iz Instituta za infektivne i tropske bolesti Kliničkog centra Srbije kaže:

- Virus B je izuzetno lako prenosiv, a vrlo je otporan, pa dugo opstaje u spoljnjoj sredini. Posle akutnog hepatitisa B pet do deset odsto bolesnika ne uspeva da eliminiše virus, odnosno on se i dalje razmnožava u jetri uzrokujući hronično zapaljenje, odnosno hronični virusni hepatitis B. Većina bolesnika nema simptome, a i ako se oni jave veoma su nekarakteristični. Obično se javlja malaksalost i slabiji apetit, muka sa gađenjem na hranu, povraćanje, tamna mokraća i svetla stolica, žutilo beonjača i kože... Posle više godina, u proseku posle dve decenije, oko 30 odsto bolesnika razvija cirozu jetre sa mogućnošću dalje progresije bolesti ka insuficijenciji, odnosno slabljenju svih funkcija jetre i razvoju tumora. U svetu sa hepatitisom B živi oko 400 miliona ljudi, dok u u Srbiji ovu hroničnu virusnu infekciju ima oko dva odsto populacije, a da to većina i ne zna.

* A hepatitis C?
- Ovaj virus odgovoran je za brojne kliničke manifestacije bolesti na mnogim organima i tkivima, ali najčešće izaziva akutno i hronično oštećenje jetre. Oko 80 odsto inficiranih nema nikakve simptome, već bolest "preleži na nogama". Preostalih 20 odsto oseća muku, gađenje, povraćanje, ima slab apetit, tamnu mokraću, žute beonjače, što je uglavnom i razlog da se obrate lekaru. Međutim, bez obzira na lečenje, od 60 do 90 odsto inficiranih, u organizmu doživotno zadržava virus hepatitisa C, u vidu hronične infekcije. Objašnjenje je to što virus ima osobinu brzih i brojnih promena, odnosno mutacija, što mu omogućava izbegavanje imunskog odgovora domaćina. U svakom slučaju, u svetu virus C nosi 170 miliona ljudi, ili tri odsto populacije. U našoj zemlji zaražen je oko jedan odsto stanovništva, s tim što je virusna infekcija dokazana samo kod petine, dok preostali i ne znaju da ovaj virus nose.

* Koliko je hroničan oblik hepatitisa C ozbiljna bolest?
- U hroničnom obliku ovaj virus se ne ponaša isto kod svih. Neki imaju takozvano “zdravo nosilaštvo virusa”, gde jetra nije oštećena, dok drugi imaju tek blago oštećenje ovog organa. Ali zato, gotovo trećina ima hepatitis sa tendencijom napredovanja bolesti prema cirozi, i dalje do zloćudnih tumora. Ipak, ciroza ne nastaje odmah, već posle dve do tri decenije od inficiranja virusom C i njegovog ne lečenja. Takođe ni svaka ciroza ne završava tumorom.

* A kako se u smislu razvoja bolesti ponaša virus B?
- Virus B u 30 odsto slučajeva ide u cirozu jetre, što predstavlja veoma ozbiljnu bolest. Da se nešto dešava jedino mogu da potvrde virusološki testovi. Prvo upozorenje da se nešto dešava u jetri, jeste prisustvo povišenih transaminaza (enzimi koji učestvuju u metabolizmu aminokiselina i ugljenih hidrata) duže od šest meseci. Nakon toga se postavlja radna dijagnoza o hroničnoj bolesti jetre, gde se tek biopsijom vidi kog stepena je oštećenje. Poslednjih godina traže se i podtipovi virusa B da bi se u potpunosti sagledala ozbiljnost oboljenja i primenila odgovarajuća terapija. Za naše područje su karakteristični slabiji genotip A koji se javlja u 15 odsto slučajeva i genotip D, koji se javlja kod 85 odsto inficiranih i prouzrokuje teži oblik bolesti.



* Šta je lek za ove viruse?
- Za inficirane virusom B u svetu postoji sedam izuzetno efikasnih lekova. Od njih su u Srbiji registrovana četiri - rekombinantni, alfa-2, interferon i pegilovani interferon kojim se jača imunološki odgovor organizma prema virusu, kao i antivirusni lekovi “lamivudin” i "tenofovir" sa kojima se prekida razmnožavanje virusa. Kod virusa hepatitisa C je druga priča, jer sa postojećom terapijom (pegilovani interferon sa ribavirinom) možemo kod većine bolesnika da ostvarimo eliminaciju virusa iz krvi, odnosno da dovedemo do stabilnog virusološkog odgovora. Efikasnost lečenja zavisi od mnogobrojnih faktora, od domaćina, ali i od bioloških osobina virusa. Kada se ona postigne, nije moguća dalja progresija bolesti ka odmakloj cirozi jetre i tumoru. Međutim, ukoliko se na vreme ne krene sa terapijom i razvije se dekompenzovana ciroza jetre, onda je jedini preostali način lečenja transplantacija.

SLABA INFORMISANOST

Čak devet od deset osoba ne zna ništa ili veoma malo o virusnom hepatitisu, a samo 15 procenata zna da je hepatitis glavni uzrok karcinoma jetre, pokazuje međunarodno istraživanje koje je obuhvatilo pet hiljada ispitanika iz Rusije, Španije, Turske i Velike Britanije, saopštilo je Udruženje za pomoć obolelima od hroničnih virusnih hepatitisa - HRONOS.
Iako je karcinom jetre šesti najučestaliji oblik zloćudnog tumora i treći najčešći uzrok smrtnosti u svetu, rezultati istraživanja zabrinjavajući su jer se pokazalo da većina ispitanika nema svest o tome da li je bila izložena riziku od infekcija, i shodno tome nema potrebu da se testira.
"Istraživanje jasno potkrepljuje potrebu da vlade zemalja u Evropi sačine nacionalne strategije koje bi rešavale ovaj problem, jer informisanjem javnosti postoji šansa da se preventivno deluje na nepotrebni razvoj karcinoma jetre i shodno tome smanji smrtnost", tvrdi Čarls Gor, predsednik Svetske hepatitis alijanse.



KAFA I HEPATITIS C

Redovno ispijanje kafe u priličnoj meri povećava efikasnost lečenja virusnog hepatitisa C kod pacijenata sa progresivnim vidom bolesti, tvrde američki stručnjaci, predvođeni dr Nilom Fridmanom iz Nacionalnog instituta za kancer. Po njegovim rečima, otkriveno je da konzumiranje kafe smanjuje nivo enzima jetre, koji se, inače, značajno povećavaju kod zapaljenja ovog organa.
„Mi smo otkrili vezu između unosa kafe i koncentracije virusa u krvi, nezavisno od delovanja drugih faktora. Otkrili smo i da kafa usporava progresiju bolesti i smanjuje pojavu karcinoma jetre kod obolelih od virusnog hepatitisa C. Međutim, to ipak nije dovoljno da bi se reklo da je kafa apsolutno delotvorna protiv virusa C. Za konačno mišljenje neophodna su dodatna istraživanja o ishodu obolelih od ove ozbiljne bolesti“, naglašava dr Fridman, ističući da je do sada istraživanjem obuhvaćeno 885 bolesnika sa virusnim hepatitisom C, lečenih, inače, na standardan način, odnosno „ribavirinom“ i „peginterferonom“.

VAKCINA

Protiv hepatitisa B postoji odlična vakcina dobijena genetskim inžinjeringom. Sa tom vakcinom u organizam se ubacuje antigen omotača virusa, na koji organizam stvara antitela i otpornost. Od 2002. godine ova vakcina po zakonu se daje svim bebama, a od pre dve godine i deci od 11. do 15. godine, kako bi se zaštitila pre nego što stupe u seksualne odnose. Ustanovljeno je da je od stotinu inficiranih polovina virus dobila upravo seksualnim putem. Zaštitom su obuhvaćeni i svi dijabetičari, bolesnici na dijalizi, zdravstevni radnici koji rade na kritičnim mestima... Nažalost, protiv hepatitisa C vakcina ne postoji, upravo zato što virus mutira.

Izvor: Večernje novosti