LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
Хаос и три тачке
Разноврсност мишљења – такав је очекивани лајтмотив редовног самита ЕУ који ће се одржати наредне недеље. Грчко питање поделило је партнере. Унаоколо све саме нејасне ствари.
Постепено клизање атинске економије ка неславном финалу дешавало се наочиглед свих. У јануару 2001. Грчка је постала 12. члан зоне евра. Ради добијања пролазних поена њена влада морала је да се позабави најобичнијом преваром, исправљајући платежни биланс. Јефтини кредити Европске централне банке пружили су њеној привреди медвеђу услугу: узимали су, мало размишљајући о враћању. Није ваљда да Брисел за то није знао? Европски експерти у један глас тврде супротно: одчично је знао. Али затварао је очи ради попуњавања редова учесника јединствене валуте.
Чак рејтинг агенције реаговале су тек када је наступила криза. Од 2009. године поверење према грчким финансијама почело је нагло да пада. ЕУ, ММФ и Европска централна банка развлачили су се до априла 2010. године, пре него што су почели да пумпају кредите од више милијарди у рупичасту грчку економију. И истовремено да приморавају владу у Атини на веома смањи буџетске трошкове. И да убрза приватизацију најлакомијих комада националне економије. Да ли је земља на прагу највеће распродаје? Немачки економиста, професор Норман Пех сматра:
По мом мишљењу, припремају је за то. Отпор у земљи, како у редовима политичког руководства, тако и становништва, још није сломљен. Ситуацију прилично цинично заоштравају. Јединства нема. Једни се залажу за реструктуризацију дугова, други не желе ни под каквим условима да пребаце оптерећење на приватни капитал. Ескалација око Грчке ће јачати, како би земља сазрела и сама пала у шаке, као презрела воћка. И као би се затим приватизовали најзанимљивији објекти. То може да доведе до реалног банкротства економије. И тада ће пред Европом бити заиста велики проблем. Знате да се у сличној ситуацији налази Португалија. Није далеко одмакла ни Италија. Већина заинтересованих да се окористи о грчку својину су велике банке, инвестициони фондови и њихове управљачке структуре.
Учесници предстојећег самита ЕУ и Бриселу желе да се заједнички лате решавања грчког проблема који је већ свима досадио. У међувремену европске банке, осигуравајуће компаније настављају да се ослобађају грчких обвезница. Огромно избацивање дужничких обвезница у вредности од 5 милијарди евра извршио је онај од кога су то најмање очекивали, Национална банка Грчке, највећа у земљи. Како после тога убедити стране приватне новчано-кредитне институције да учествују у благој реструктуризацији грчких дугова? Шеф Еврогрупе Жан-Клод Јункер није оптимиста. Његова прогноза је да не треба очекивати неке одлуке о Грчкој на предстојећем самиту.
Извор: Голос России, фото: © Flickr.com/Vandelizer/cc-by
Разноврсност мишљења – такав је очекивани лајтмотив редовног самита ЕУ који ће се одржати наредне недеље. Грчко питање поделило је партнере. Унаоколо све саме нејасне ствари.
Постепено клизање атинске економије ка неславном финалу дешавало се наочиглед свих. У јануару 2001. Грчка је постала 12. члан зоне евра. Ради добијања пролазних поена њена влада морала је да се позабави најобичнијом преваром, исправљајући платежни биланс. Јефтини кредити Европске централне банке пружили су њеној привреди медвеђу услугу: узимали су, мало размишљајући о враћању. Није ваљда да Брисел за то није знао? Европски експерти у један глас тврде супротно: одчично је знао. Али затварао је очи ради попуњавања редова учесника јединствене валуте.
Чак рејтинг агенције реаговале су тек када је наступила криза. Од 2009. године поверење према грчким финансијама почело је нагло да пада. ЕУ, ММФ и Европска централна банка развлачили су се до априла 2010. године, пре него што су почели да пумпају кредите од више милијарди у рупичасту грчку економију. И истовремено да приморавају владу у Атини на веома смањи буџетске трошкове. И да убрза приватизацију најлакомијих комада националне економије. Да ли је земља на прагу највеће распродаје? Немачки економиста, професор Норман Пех сматра:
По мом мишљењу, припремају је за то. Отпор у земљи, како у редовима политичког руководства, тако и становништва, још није сломљен. Ситуацију прилично цинично заоштравају. Јединства нема. Једни се залажу за реструктуризацију дугова, други не желе ни под каквим условима да пребаце оптерећење на приватни капитал. Ескалација око Грчке ће јачати, како би земља сазрела и сама пала у шаке, као презрела воћка. И као би се затим приватизовали најзанимљивији објекти. То може да доведе до реалног банкротства економије. И тада ће пред Европом бити заиста велики проблем. Знате да се у сличној ситуацији налази Португалија. Није далеко одмакла ни Италија. Већина заинтересованих да се окористи о грчку својину су велике банке, инвестициони фондови и њихове управљачке структуре.
Учесници предстојећег самита ЕУ и Бриселу желе да се заједнички лате решавања грчког проблема који је већ свима досадио. У међувремену европске банке, осигуравајуће компаније настављају да се ослобађају грчких обвезница. Огромно избацивање дужничких обвезница у вредности од 5 милијарди евра извршио је онај од кога су то најмање очекивали, Национална банка Грчке, највећа у земљи. Како после тога убедити стране приватне новчано-кредитне институције да учествују у благој реструктуризацији грчких дугова? Шеф Еврогрупе Жан-Клод Јункер није оптимиста. Његова прогноза је да не треба очекивати неке одлуке о Грчкој на предстојећем самиту.
Извор: Голос России, фото: © Flickr.com/Vandelizer/cc-by