Član
- Učlanjen(a)
- 17.04.2009
- Poruka
- 4.299
Gubitak svesti nije uvek bezazlen
Kratkotrajni gubitak svesti, u medicini poznat kao kriza svesti, većina ljudi ne shvata ozbiljno, pa, čim prođe nekoliko kritičnih minuta, nastavljaju s normalnim aktivnostima, kao da se ništa nije desilo. Međutim, lekari upozoravaju da ovaj problem ne sme da se ignoriše, naročito ako se često javlja.
Dr Branislav Milovanović, šef neurokardiološke laboratorije u Kliničko bolničkom centru „Bežanijska kosa“ u Beogradu, kaže da je za uspostavljanje prave dijagnoze i terapije neophodno obaviti i kardiološke i neurološke preglede kako bi se utvrdilo da li se iza ovih simptoma krije tumor mozga.
Gubitak svesti, pojašnjava dr Milovanović, može biti potpun ili delimičan, nekad i veoma opasan jer može da se završi padom i ozbiljnom povredom. Uzroci koji dovode do gubljenja svesti veoma su raznoliki. To mogu da budu virusne i bakterijske infekcije, ali i hormonski disbalans do koga, kod mladih osoba, često dolazi usled ubrzanog rasta i razvoja.
Petina uzročnika je kardiološke prirode, a među njima su najzastupljenije aritmije, nizak krvni pritisak i usporen rad srca.
Sam gubitak svesti obično traje nekoliko minuta, a kontinuirano se može pojavljivati od nekoliko meseci do nekoliko godina. Najčešće se javlja u zagušljivim prostorijama, vozilima javnog prevoza, usled velikog stresa izazvanog strašnim prizorom, prilikom naglog ustajanja, a ponekad i bez vidljivog razloga.
Najvažnije je, ukazuje dr Branislav Milovanović, da se utvrdi pravi uzrok i tip poremećaja, i da se odmah započne lečenje. U suprotnom, pacijent će biti izložen konstantnoj opasnosti od padova i povreda. To u nekim slučajevima može da bude i kobno ako pacijent radi na građevini ili ako izgubi svest tokom vožnje i plivanja. Zato mnogi lekari smatraju da su „zadesna davljenja“ posledica poremećaja u regulaciji krvnog pritiska, koji rezultira gubitkom svesti.
Gubitak svesti najčešće se događa mladima u pubertetu zbog hormonskog disbalansa, u periodu kada naglo rastu i razvijaju se, i zrelim osobama između 40 i 60 godina, najčešće zbog virusnih infekcija. Ovaj poremećaj češće pogađa žene nego muškarce.
– Ako izgubite svest, trebalo bi da legnete, podignete noge i da unesete dosta tečnosti. Preporučljivo je i odmaranje u provetrenoj prostoriji – savetuje dr Milovanović.
Izvor: Stetoskop
Kratkotrajni gubitak svesti, u medicini poznat kao kriza svesti, većina ljudi ne shvata ozbiljno, pa, čim prođe nekoliko kritičnih minuta, nastavljaju s normalnim aktivnostima, kao da se ništa nije desilo. Međutim, lekari upozoravaju da ovaj problem ne sme da se ignoriše, naročito ako se često javlja.
Dr Branislav Milovanović, šef neurokardiološke laboratorije u Kliničko bolničkom centru „Bežanijska kosa“ u Beogradu, kaže da je za uspostavljanje prave dijagnoze i terapije neophodno obaviti i kardiološke i neurološke preglede kako bi se utvrdilo da li se iza ovih simptoma krije tumor mozga.
Gubitak svesti, pojašnjava dr Milovanović, može biti potpun ili delimičan, nekad i veoma opasan jer može da se završi padom i ozbiljnom povredom. Uzroci koji dovode do gubljenja svesti veoma su raznoliki. To mogu da budu virusne i bakterijske infekcije, ali i hormonski disbalans do koga, kod mladih osoba, često dolazi usled ubrzanog rasta i razvoja.
Petina uzročnika je kardiološke prirode, a među njima su najzastupljenije aritmije, nizak krvni pritisak i usporen rad srca.
Sam gubitak svesti obično traje nekoliko minuta, a kontinuirano se može pojavljivati od nekoliko meseci do nekoliko godina. Najčešće se javlja u zagušljivim prostorijama, vozilima javnog prevoza, usled velikog stresa izazvanog strašnim prizorom, prilikom naglog ustajanja, a ponekad i bez vidljivog razloga.
Najvažnije je, ukazuje dr Branislav Milovanović, da se utvrdi pravi uzrok i tip poremećaja, i da se odmah započne lečenje. U suprotnom, pacijent će biti izložen konstantnoj opasnosti od padova i povreda. To u nekim slučajevima može da bude i kobno ako pacijent radi na građevini ili ako izgubi svest tokom vožnje i plivanja. Zato mnogi lekari smatraju da su „zadesna davljenja“ posledica poremećaja u regulaciji krvnog pritiska, koji rezultira gubitkom svesti.
Gubitak svesti najčešće se događa mladima u pubertetu zbog hormonskog disbalansa, u periodu kada naglo rastu i razvijaju se, i zrelim osobama između 40 i 60 godina, najčešće zbog virusnih infekcija. Ovaj poremećaj češće pogađa žene nego muškarce.
– Ako izgubite svest, trebalo bi da legnete, podignete noge i da unesete dosta tečnosti. Preporučljivo je i odmaranje u provetrenoj prostoriji – savetuje dr Milovanović.
Izvor: Stetoskop