LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
Greška NATO-a razljutila Pakistan
Pogibija 24 pakistanska vojnika pod vatrom snaga severnoatlantske alijanse gurnula odnose Vašingtona i Islamabada na dosad najniži nivo
Prekinuto snabdevanje trupa NATO-a u Avganistanu preko pakistanske teritorije: sahrana 24 pakistanska vojnika (Foto Rojters)
Vašington – Nije još sasvim razjašnjeno kako se to dogodilo, ali posledice su jasne: pogibija 24 pakistanska vojnika pod vatrom NATO (prevashodno američkih) helikoptera, na njihovoj teritoriji, došla je u najgore vreme i već zategnute odnose između Vašingtona i Islamabada gurnula na dosad najniži nivo.
Komanda zapadnih koalicionih snaga juče ujutru je priznala da je „sasvim verovatno” da je do napada na dve pakistanske čete, u ranim jutarnjim satima, po mraku, došlo greškom. Na NATO i avganistanske trupe sa druge strane granice je navodno pucano sa pakistanske teritorije, pa je zatražena taktička pomoć.
Navodi se i objašnjenje da je granica u tom delu Hindu kuša „fluidna”, da jedno pokazuju avganistanske, a drugo pakistanske mape. U Islamabadu nisu međutim imali razumevanja za ove finese, pa je incident proglašen za novo grubo kršenje pakistanskog suvereniteta.
Nisu pomogli ni hitni telefonski razgovori koje su sa svojim pakistanskim kolegama vodili državna sekretarka Hilari Klinton i sekretar za odbranu Leon Paneta, koji su uz to u zajedničkom saopštenju izrazili „duboko saučešće” Pakistanu u, kako su to obrazložili, „ovom izazovnom vremenu”.
„Pakistan je napadnut i mi moramo da ga branimo”, bila je prva reakcija premijera Reze Gilanija. Na sastanku komiteta vlade za odbranu kojeg je sazvao, odlučeno je da se odmah zaustave svi transporti kojima se NATO koalicija u Avganistanu snabdeva preko pakistanske teritorije (oko 50 odsto od ukupne logistike), a povučena je i mera koja će, ako ostane, najviše pogoditi američke operacije. Zatraženo je naime da se u toku od 15 dana evakuiše baza sa koje poleću bespilotne letelice („dronovi”), glavno američko oružje za raketiranje skloništa islamski ekstremista na pakistanskom delu pograničnog područja.
Odnosi SAD i Pakistana su na strmoj silaznoj putanji od kako su američki komandosi, ne obaveštavajući vlasti u Islamabadu, u super-tajnoj operaciji prošlog maja likvidirali Osamu bin Ladena, čije se skrovište nalazilo u Abotabadu, garnizonskom gradu nedaleko od glavnog grada. Od tada ne prestaju međusobna optuživanja: za kršenje suvereniteta sa pakistanske strane, a za „dvostruku igru” sa američke.
Pakistan je posle 11. septembra 2001. i potom američke invazije na Avganistan samo mesec dana kasnije, proglašen glavnim saveznikom u „ratu protiv terora”, američkih nastojanja da se likvida Al kaida i njene baze.
Zbog toga je Islamabadu slata obilata vojna pomoć, do dve milijarde dolara godišnje. Od 2005. međutim počinju međusobna sumnjičenja, jer je postalo očigledno da u tom braku nema ni malo ljubavi, već samo velikih računa.
Američki je bio jasan: da Pakistan bude na njenoj strani pre svega zbog činjenice da je njegova vojna obaveštajna služba bila osnivač pokreta Talibana, koji su potom, uspeli da osvoje na vlast, pobedom nad frakcijama mudžahedina, takođe uz pomoć Islabamada. Talibanski režim, koji je postao ozloglašen po svojoj srednjevekovnoj verziji društvenog uređenja i islamske pravde koje je nametnuo u Avganistanu, svrgnut je u američkoj intervenciji, ali su njegovi lideri i glavni ideolog, Mula Mustafa Omar, našli utočište u na pakistanskoj strani pograničnog područja, gde su se sakrile i vođe Al kaide.
Pakistanska armija, koja je u najvećem delu protekle decenije upravljala i zemljom, tajno je, ali veoma aktivno, podržavala i talibansku pobunu protiv proameričke vlade u Kabulu, tako da je Islamabad bio u čudnoj ulozi: sa jedne strane je primao američku pomoć za borbu protiv terorizma, a sa druge delom tih para je pomagao one protiv kojima je trebalo da se suprotstavlja.
Glavni pakistanski interes je da bude faktor u Avganistanu i spreči da se tamo, posle povlačenja Amerikanaca, formira vlada naklonjena njegovom glavnom rivalu, Indiji. Oružje koje prima od Amerike ne okreće zato protiv talibana, ma koliko Amerika na tome insistirala, već njime želi da parira istočnom susedu.
Vašington pak ne sme sebi da dozvoli da Pakistan izađe iz njegove orbite, pre svega zbog činjenice da poseduje veliki nuklearni arsenal. To znači da će se delikatna međusobna igra nastaviti, pri čemu oba igrača veoma dobro znaju da jedan bez drugog ne mogu.
Politika
Pogibija 24 pakistanska vojnika pod vatrom snaga severnoatlantske alijanse gurnula odnose Vašingtona i Islamabada na dosad najniži nivo
Prekinuto snabdevanje trupa NATO-a u Avganistanu preko pakistanske teritorije: sahrana 24 pakistanska vojnika (Foto Rojters)
Vašington – Nije još sasvim razjašnjeno kako se to dogodilo, ali posledice su jasne: pogibija 24 pakistanska vojnika pod vatrom NATO (prevashodno američkih) helikoptera, na njihovoj teritoriji, došla je u najgore vreme i već zategnute odnose između Vašingtona i Islamabada gurnula na dosad najniži nivo.
Komanda zapadnih koalicionih snaga juče ujutru je priznala da je „sasvim verovatno” da je do napada na dve pakistanske čete, u ranim jutarnjim satima, po mraku, došlo greškom. Na NATO i avganistanske trupe sa druge strane granice je navodno pucano sa pakistanske teritorije, pa je zatražena taktička pomoć.
Navodi se i objašnjenje da je granica u tom delu Hindu kuša „fluidna”, da jedno pokazuju avganistanske, a drugo pakistanske mape. U Islamabadu nisu međutim imali razumevanja za ove finese, pa je incident proglašen za novo grubo kršenje pakistanskog suvereniteta.
Nisu pomogli ni hitni telefonski razgovori koje su sa svojim pakistanskim kolegama vodili državna sekretarka Hilari Klinton i sekretar za odbranu Leon Paneta, koji su uz to u zajedničkom saopštenju izrazili „duboko saučešće” Pakistanu u, kako su to obrazložili, „ovom izazovnom vremenu”.
„Pakistan je napadnut i mi moramo da ga branimo”, bila je prva reakcija premijera Reze Gilanija. Na sastanku komiteta vlade za odbranu kojeg je sazvao, odlučeno je da se odmah zaustave svi transporti kojima se NATO koalicija u Avganistanu snabdeva preko pakistanske teritorije (oko 50 odsto od ukupne logistike), a povučena je i mera koja će, ako ostane, najviše pogoditi američke operacije. Zatraženo je naime da se u toku od 15 dana evakuiše baza sa koje poleću bespilotne letelice („dronovi”), glavno američko oružje za raketiranje skloništa islamski ekstremista na pakistanskom delu pograničnog područja.
Odnosi SAD i Pakistana su na strmoj silaznoj putanji od kako su američki komandosi, ne obaveštavajući vlasti u Islamabadu, u super-tajnoj operaciji prošlog maja likvidirali Osamu bin Ladena, čije se skrovište nalazilo u Abotabadu, garnizonskom gradu nedaleko od glavnog grada. Od tada ne prestaju međusobna optuživanja: za kršenje suvereniteta sa pakistanske strane, a za „dvostruku igru” sa američke.
Pakistan je posle 11. septembra 2001. i potom američke invazije na Avganistan samo mesec dana kasnije, proglašen glavnim saveznikom u „ratu protiv terora”, američkih nastojanja da se likvida Al kaida i njene baze.
Zbog toga je Islamabadu slata obilata vojna pomoć, do dve milijarde dolara godišnje. Od 2005. međutim počinju međusobna sumnjičenja, jer je postalo očigledno da u tom braku nema ni malo ljubavi, već samo velikih računa.
Američki je bio jasan: da Pakistan bude na njenoj strani pre svega zbog činjenice da je njegova vojna obaveštajna služba bila osnivač pokreta Talibana, koji su potom, uspeli da osvoje na vlast, pobedom nad frakcijama mudžahedina, takođe uz pomoć Islabamada. Talibanski režim, koji je postao ozloglašen po svojoj srednjevekovnoj verziji društvenog uređenja i islamske pravde koje je nametnuo u Avganistanu, svrgnut je u američkoj intervenciji, ali su njegovi lideri i glavni ideolog, Mula Mustafa Omar, našli utočište u na pakistanskoj strani pograničnog područja, gde su se sakrile i vođe Al kaide.
Pakistanska armija, koja je u najvećem delu protekle decenije upravljala i zemljom, tajno je, ali veoma aktivno, podržavala i talibansku pobunu protiv proameričke vlade u Kabulu, tako da je Islamabad bio u čudnoj ulozi: sa jedne strane je primao američku pomoć za borbu protiv terorizma, a sa druge delom tih para je pomagao one protiv kojima je trebalo da se suprotstavlja.
Glavni pakistanski interes je da bude faktor u Avganistanu i spreči da se tamo, posle povlačenja Amerikanaca, formira vlada naklonjena njegovom glavnom rivalu, Indiji. Oružje koje prima od Amerike ne okreće zato protiv talibana, ma koliko Amerika na tome insistirala, već njime želi da parira istočnom susedu.
Vašington pak ne sme sebi da dozvoli da Pakistan izađe iz njegove orbite, pre svega zbog činjenice da poseduje veliki nuklearni arsenal. To znači da će se delikatna međusobna igra nastaviti, pri čemu oba igrača veoma dobro znaju da jedan bez drugog ne mogu.
Politika