LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
Grejs period za građane bez posla
Izvor: Blic
Beograd -- Banke su nakon sastanka u Udruženju banaka poslale svoje konkretne predloge Vladi i NBS kako da građanima omoguće odlaganje plaćanja kreditnih obaveza.
Kako Blic saznaje, grejs period bi trajao dve godine, ali bi se odnosio na građane koji su ostali bez posla u toku krize, kao i za one kojima su rate zbog nepovoljnog kretanja kursa evra preskočile dozvoljenih 30 odnosno 50 odsto opterećenja zarade.
“Građani koji su ostali bez posla po ovom predlogu u naredna 24 meseca ne bi plaćali kamatu i glavnicu. To bi im bilo obračunato nakon isteka grejs perioda. Klijenti kojima je skok evra u odnosu na dinar preopteretio platu zbog vraćanja kredita indeksiranog u evrima plaćali bi samo kamatu tokom grejs perioda”, kaže banker koji je učestvovao u kreiranju ponude.
Kako objašnjava, ova mera bi se odnosila na sve stambene kredite uključujući i subvencionisane, ali i na potrošačke i keš pozajmice, osim na one koje subvencioniše država. Grejs period se ne bi odnosio na dugovanja po karticama i tekućim računima.
Ovakvim razvojem situacije potvrđeno je i ranije pisanje Blica po kojem su banke spremne da pomognu građanima, ali nisu oduševljene predlogom da se grejs period odobri svim građanima koji imaju dugoročne kredite. Banke su se na predlog o uvođenju grejs perioda samo za određene kategorije odlučile jer država nije bila spremna da subvencioniše deo kamate zbog problema sa budžetom.
Takođe, bankari su bili veoma oprezni po pitanju procene da li će građani nakon dve godine biti u stanju da vraćuju nešto veću mesečnu ratu jer nije izvesno da bi u tom periodu životni standard skočio da se novo mesečno opterećenje ne bi osetilo.
Sada su na potezu premijer Mirko Cvetković, kao i predstavnici NBS koji bi u narednih nekoliko dana morali da daju konačan odgovor na najnoviji predlog banaka.
Šta su banke predložile
- grejs period od 24 meseca,
- pomoć prezaduženima i onima bez posla.
- uključivanje svih vrsta stambenih pozajmica u program,
- dugovanja po karticama i tekućem računu ne ulaze u program,
- grejs period ne važi za subvencionisane keš i potrošačke kredite,
- aneksi ugovora u NKOSK-u kojim se produžava osiguranje,
- smanjivanje obavezne rezerve banaka.
Banke, ipak, imaju zahtev da NBS promeni odluku o klasifikaciji aktive tj. da im smanji obaveznu rezervu, a da Nacionalna korporacija za osiguranje kredita uradi anekse po kojima se osiguranje kredita produžava za dve godine, koliko i traje grejs period. Takođe, trebalo bi da se produži i starosna granica otplate za dve godine po kojoj bi klijent mogao da ima maksimalno 72 godine u trenutku otplate poslednje rate kredita. “Ovo su samo kozmetičke promene koje Vlada i NBS mogu vrlo brzo da obave, tako da odmah po njihovom obavljanju banke mogu da počnu da odobravaju ove kredite sa grejs periodom”, objašnjava naš sagovornik.
Izvor: Blic
Beograd -- Banke su nakon sastanka u Udruženju banaka poslale svoje konkretne predloge Vladi i NBS kako da građanima omoguće odlaganje plaćanja kreditnih obaveza.
“Građani koji su ostali bez posla po ovom predlogu u naredna 24 meseca ne bi plaćali kamatu i glavnicu. To bi im bilo obračunato nakon isteka grejs perioda. Klijenti kojima je skok evra u odnosu na dinar preopteretio platu zbog vraćanja kredita indeksiranog u evrima plaćali bi samo kamatu tokom grejs perioda”, kaže banker koji je učestvovao u kreiranju ponude.
Kako objašnjava, ova mera bi se odnosila na sve stambene kredite uključujući i subvencionisane, ali i na potrošačke i keš pozajmice, osim na one koje subvencioniše država. Grejs period se ne bi odnosio na dugovanja po karticama i tekućim računima.
Ovakvim razvojem situacije potvrđeno je i ranije pisanje Blica po kojem su banke spremne da pomognu građanima, ali nisu oduševljene predlogom da se grejs period odobri svim građanima koji imaju dugoročne kredite. Banke su se na predlog o uvođenju grejs perioda samo za određene kategorije odlučile jer država nije bila spremna da subvencioniše deo kamate zbog problema sa budžetom.
Takođe, bankari su bili veoma oprezni po pitanju procene da li će građani nakon dve godine biti u stanju da vraćuju nešto veću mesečnu ratu jer nije izvesno da bi u tom periodu životni standard skočio da se novo mesečno opterećenje ne bi osetilo.
Sada su na potezu premijer Mirko Cvetković, kao i predstavnici NBS koji bi u narednih nekoliko dana morali da daju konačan odgovor na najnoviji predlog banaka.
Šta su banke predložile
- grejs period od 24 meseca,
- pomoć prezaduženima i onima bez posla.
- uključivanje svih vrsta stambenih pozajmica u program,
- dugovanja po karticama i tekućem računu ne ulaze u program,
- grejs period ne važi za subvencionisane keš i potrošačke kredite,
- aneksi ugovora u NKOSK-u kojim se produžava osiguranje,
- smanjivanje obavezne rezerve banaka.
Banke, ipak, imaju zahtev da NBS promeni odluku o klasifikaciji aktive tj. da im smanji obaveznu rezervu, a da Nacionalna korporacija za osiguranje kredita uradi anekse po kojima se osiguranje kredita produžava za dve godine, koliko i traje grejs period. Takođe, trebalo bi da se produži i starosna granica otplate za dve godine po kojoj bi klijent mogao da ima maksimalno 72 godine u trenutku otplate poslednje rate kredita. “Ovo su samo kozmetičke promene koje Vlada i NBS mogu vrlo brzo da obave, tako da odmah po njihovom obavljanju banke mogu da počnu da odobravaju ove kredite sa grejs periodom”, objašnjava naš sagovornik.