LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
[h=1]Grejs period neće odložiti bankrot
[/h] Izvor: Dnevnik
Beograd -- Sve više banaka i klijenata u Srbiji susreće se s teškoćama u vraćanju zajmova, a 2011. 12 banaka poslovalo je s gubitkom.
"Teško da će neka od kuća u gubicima bankrotirati, Narodna banka vodi sasvim dobru politiku u ovoj oblasti pa je izvesno da do toga u skorije vreme ne bi trebalo da dođe" , objašnjava stručnjak dr Siniša Ostojić.
"Moram da primetim da su banke i same krive što su sada u problemima. Kredite su u vreme kreditne ekspanizije pre šest-sedam godina odobravale olako. Problemi su došli sada. Mislim da bi i za banke i za problematične klijente bilo najbolje da nađu zajedničko rešenje."
"Tu im je na raspolaganju grejs-period za građane. Što se tiče privrednika, najbolje bi bilo da menadžmenti obe strane sednu zajedno za sto i nađu prihvatljivo rešenje. Ukoliko banke zbog nemogućnosti otplate gurnu klijente u bankrot, neće rešiti problem ni sebi ni njima. Naprotiv, bankrot bi tim firmama samo otežao poslovanje. Nisam pristalica ni otpisa dugova – jer se kod nas to do sada najčešće svodilo na pomoć države i dug su preuzimali poreski obveznici. Nikada ne treba zaboraviti na to da smo to svi mi i da plaćamo tuđe nepromišljenosti" , objašnjava Ostojić.
S privrednicima – velikim klijentima ostaje dogovor. O tome se ne govori u reklamama već se sve odvija iza zatvorenih vrata. Međutim, nije lako naći prihvatljivo rešenje.
Proizvodnja u Srbiji je mala pa većina klijenata nema šta da ponudi na prodaju ni za ratu. Nisu u boljem položaju ni oni koji proizvode. Kada im pođe za rukom da plasiraju robu, dugo čekaju na naplatu: to se kod nas meri mesecima, a ne sedmicama.
Sve to otežava otplatu, posebno tamo gde su zajmovi indeksirani jer dinar svaki dan gubi vrednost prema evru. Potonje muči i zaduženi deo stanovništva.
Građani su na prvi pogled u boljoj situaciji. Kreditna aktivnost tu već poduže stagnira. Banke u borbi za zaradu sve češće pozivaju klijente da dugove koje imaju objedine i promene finasijsku kuću.
Nude im se niža kamata, grejs-periodi. Pireus banka je nedavno ponudila i zajam gde se u prvih šest meseci za refinansiranje duga po karticama ne plaća kamata.
Ali selidba iz banke u banku nije laka jer se tada plaćaju penali, kako je predviđeno ugovoron. Za zajam od 100.000 dinara to može biti oko 2.000 dinara.
Tu mogućnost je novi Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga sveo na najmanju meru, ali se primenjuje na zajmove koji su odobreni nakon 5. decembra.
Većina kredita koje klijenti žele da refinansiraju je data pre tog roka. Najbolje rešenje za banku i klijenta je refinansiranje kredita u kući kod koje ima zajam. Tu najčešće nema dodatnih troškova i može se naći rešenje na obostrano zadovoljstvo.
Isplati se refinansirati zajam ako je nova kamata niža, ako otplata nije prešla polovinu roka za vraćanje. Posebno može biti u korist klijenta prebacivanje duga po onovu kartica i dozvoljenog prekoračenja po tekućem računu. Poznato je da su ti zajmovi s najvišim stopama na našem tržištu
Najbolje bi ipak bilo ne stvarati probleme ni sebi ni banci. Klijenti to ne mogu sami. Jedna od kuća koja ima naplativost duplo bolju od srpskog proseka je Komercijalna banka.
"Taj podatak nije slučajnost. Pre nego što odobrimo zajam, naši stručnjaci vrlo pažljivo procenjuju realne mogućnosti klijenta da servisira svoje obaveze. Tek kada dotično pravno ili fizičko lice prođe sve naše provere, dobija zeleno svetlo. Možda tako izgubimo ponekog dobrog klijenta, ali zato konstantno imamo manjak problema u naplati" , kaže Goran Milićević iz te kuće.
[/h] Izvor: Dnevnik
Beograd -- Sve više banaka i klijenata u Srbiji susreće se s teškoćama u vraćanju zajmova, a 2011. 12 banaka poslovalo je s gubitkom.
"Moram da primetim da su banke i same krive što su sada u problemima. Kredite su u vreme kreditne ekspanizije pre šest-sedam godina odobravale olako. Problemi su došli sada. Mislim da bi i za banke i za problematične klijente bilo najbolje da nađu zajedničko rešenje."
"Tu im je na raspolaganju grejs-period za građane. Što se tiče privrednika, najbolje bi bilo da menadžmenti obe strane sednu zajedno za sto i nađu prihvatljivo rešenje. Ukoliko banke zbog nemogućnosti otplate gurnu klijente u bankrot, neće rešiti problem ni sebi ni njima. Naprotiv, bankrot bi tim firmama samo otežao poslovanje. Nisam pristalica ni otpisa dugova – jer se kod nas to do sada najčešće svodilo na pomoć države i dug su preuzimali poreski obveznici. Nikada ne treba zaboraviti na to da smo to svi mi i da plaćamo tuđe nepromišljenosti" , objašnjava Ostojić.
S privrednicima – velikim klijentima ostaje dogovor. O tome se ne govori u reklamama već se sve odvija iza zatvorenih vrata. Međutim, nije lako naći prihvatljivo rešenje.
Proizvodnja u Srbiji je mala pa većina klijenata nema šta da ponudi na prodaju ni za ratu. Nisu u boljem položaju ni oni koji proizvode. Kada im pođe za rukom da plasiraju robu, dugo čekaju na naplatu: to se kod nas meri mesecima, a ne sedmicama.
Sve to otežava otplatu, posebno tamo gde su zajmovi indeksirani jer dinar svaki dan gubi vrednost prema evru. Potonje muči i zaduženi deo stanovništva.
Građani su na prvi pogled u boljoj situaciji. Kreditna aktivnost tu već poduže stagnira. Banke u borbi za zaradu sve češće pozivaju klijente da dugove koje imaju objedine i promene finasijsku kuću.
Nude im se niža kamata, grejs-periodi. Pireus banka je nedavno ponudila i zajam gde se u prvih šest meseci za refinansiranje duga po karticama ne plaća kamata.
Ali selidba iz banke u banku nije laka jer se tada plaćaju penali, kako je predviđeno ugovoron. Za zajam od 100.000 dinara to može biti oko 2.000 dinara.
Tu mogućnost je novi Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga sveo na najmanju meru, ali se primenjuje na zajmove koji su odobreni nakon 5. decembra.
Većina kredita koje klijenti žele da refinansiraju je data pre tog roka. Najbolje rešenje za banku i klijenta je refinansiranje kredita u kući kod koje ima zajam. Tu najčešće nema dodatnih troškova i može se naći rešenje na obostrano zadovoljstvo.
Isplati se refinansirati zajam ako je nova kamata niža, ako otplata nije prešla polovinu roka za vraćanje. Posebno može biti u korist klijenta prebacivanje duga po onovu kartica i dozvoljenog prekoračenja po tekućem računu. Poznato je da su ti zajmovi s najvišim stopama na našem tržištu
Najbolje bi ipak bilo ne stvarati probleme ni sebi ni banci. Klijenti to ne mogu sami. Jedna od kuća koja ima naplativost duplo bolju od srpskog proseka je Komercijalna banka.
"Taj podatak nije slučajnost. Pre nego što odobrimo zajam, naši stručnjaci vrlo pažljivo procenjuju realne mogućnosti klijenta da servisira svoje obaveze. Tek kada dotično pravno ili fizičko lice prođe sve naše provere, dobija zeleno svetlo. Možda tako izgubimo ponekog dobrog klijenta, ali zato konstantno imamo manjak problema u naplati" , kaže Goran Milićević iz te kuće.