Greh - odakle je sve počelo

[tripo 41]

A po vama će vaš bog da toleriše grijeh kroz vječnost, što je odlika hinduizma da je grijeh vječni princip kao i dobro.

Dakle grijeh neće biti uništen po vašoj nauci iako Biblija govori da hoće.

 

[DarthShone]

Posledice greha i zla su uvek devastirajuće po prirodu i čoveka i čovek ne može pobeći od posledica koje zlo i greh izazivaju nikako u ovome svetu jer je i on sam, svet, isto kao i čovek, pao i ogrehovljen po svojoj prirodi.
Dakako ovo je samo osvrt na fizički, najgrublji i lako upčljiv način na koji se zlo ispoljava kroz greh i izaziva posledice te se i da zapaziti na osnovu uzročno-posledičnih veza. Prefinjenije i kompleksnije načine ispoljavanje zla kroz greh ili kao podsticaj istog na nekom duhovnom, metafizičkom nivou treba razmatrati zasebno.

Naravno da su devastirajuće, jedino razumno biće na planeti, biće koje je Bog stvorio da bude gospodar iste, zavedeno je da padne u greh i time pusti snage haosa u svet. Jednim potezom, čovek je doslovno izabrao zlo. Tamnu stranu. Izvor sveg zla, otac laži, postao je tako gospodar ovoga sveta. Zlo je tako zadobilo mogućnoist da se umeša u stvorenje.

Zato je čovekov greh toliko strašan. Nešto što nikako nije moglo da ima uticaj na stvoreno, zadobilo ga je čovekovim padom. Smrt, a satana i jeste smrt, tama, dobio je ono što na duhovnom nivou nije mogao da ima. Svoj posed.

Čovek mu je to u neznanju omogućio. Zaraza zla je tako dobila svoj materijalni oblik.

Što se tiče delovanja zla na metafizičkom i duhovnom nivou, tu zaista treba posebno razmatranje. Uostalom, ovaj vidljivi oblik zaraze zlom i ne bi bio moguć da nije delovanja istog na duhovnom nivou.

Ne treba zaboraviti da je satana govorio kroz usta zmije. Da je citirajući proroke iskušavao samog Boga (Isusa).

 

[Servius Tullius]

Tačno je ovo što si gore napisao ali čovek koji se kaje i koji žudi za Milošću i Ljubavlju Gospodnjom, koji želi da se pokaje, promeni i krene pravim putem, nikada ne sme zaboraviti da ne postoji takav greh koji Gospod Isus Hrist nije sposoban i voljan da oprosti niti postoji takvo zlo koje ne može da nadvlada i isceli.
To se mora istaći i jasno i nedvosmisleno reći jer iako je tačno da je čovek grešan po svojoj prirodi i da ceo svoj život provodi u ogrehovljenom svetu, uvek pod pritiskom različitih iskušenja i sagrešenja u koja iznova upada ipak postoji nada, postoji izlaz, postoji izbavljenje i to zapravo jeste suština Hrišćanskog učenja.
A sad ostaje vera, nada, ljubav, ovo troje; ali od njih najveća je ljubav
Prva poslanica svetog apostola Pavla Korinćanima
Život je bogomdani dar ali i izazov, test, prilika koju treba srčano i zdušno prihvatiti a ne u strahu od greha i sagrešenja se kriti od njega polazeći od toga da je sve u nama i oko nas zlo.
To nije tačno, greh i zlobnik su po svojoj suštini zlo, čovek je žrtva zla jer ga nije on ni začeo, njegovo stanje je posledica a ne uzrok zla...
Usprkos svojoj grešnoj prirodi čovek ima izbor, kao što ga je uvek i imao, kao što mu je i u drevna vremena rečeno
Nećeš li biti mio, kad dobro činiš? A kad ne činiš dobro, greh je na vratima.
1. Mojsijeva, glava 4
Suština i jeste u slobodi činjenja i nečinjenja, prihvatanja i odbijanja jer samo slobodan čovek može odbaciti ropstvo grehu i zlu i prihvatiti Promisao i Volju Božiju. Ali tu slobodu mora iskazati SADA i OVDE u OVOME životu ali i u saživotu sa drugima jer čovek se ne odnosi samo prema Bogu no i prema sebi i drugim ljudskim bićima.
I reče Gospod Bog: Nije dobro da je čovek sam; da mu načinim druga prema njemu.
Prva Mojsijeva 2
Kroz Gospoda našega i njegov podvig dat nam je put i pravac a na kraju i iskupljenje kao najveći dar Boga ogrehovljenom čoveku.
Uzmite jaram moj na sebe, i naučite se od mene; jer sam ja krotak i smjeran u srcu, i naći ćete pokoj dušama svojijem.
Jer je jaram moj blag, i breme je moje lako.
Matej 11
Zato begstvo od života i anomizitet prema drugima, mržnja, isključivost, mizantropija, prezir, nipodaštavanje drugih - ma koliko grešni ti drugi bili i ma koliko daleko od Gospoda bili udaljeni- je sebično, licemerno i pogrešno jer osim što pokazuje našu uskogrudost i ograničenost negira i moć Milosti i Ljubavi Gospodnje stavljajući nas i naše sudjenje na mesto Promisli Božije, Volje Njegove i Suda Njegovoga koji samo On može izreći.

 

[DarthShone]

Tačno je ovo što si gore napisao ali čovek koji se kaje i koji žudi za Milošću i Ljubavlju Gospodnjom, koji želi da se pokaje, promeni i krene pravim putem, nikada ne sme zaboraviti da ne postoji takav greh koji Gospod Isus Hrist nije sposoban i voljan da oprosti niti postoji takvo zlo koje ne može da nadvlada i isceli.
To se mora istaći i jasno i nedvosmisleno reći jer iako je tačno da je čovek grešan po svojoj prirodi i da ceo svoj život provodi u ogrehovljenom svetu, uvek pod pritiskom različitih iskušenja i sagrešenja u koja iznova upada ipak postoji nada, postoji izlaz, postoji izbavljenje i to zapravo jeste suština Hrišćanskog učenja.

Tačno, ali da bi primio Milost i Ljubav Gospodnju, čovek mora da se pokaje, da zaista žudi za Bogom. Jer iako zaista ne postoji greh koji Bog nije spreman i voljan da oprosti, ipak postoje stvari koje se ne mogu oprostiti, jer ne smemo zaboraviti da je hula na Svetog Duha neoprostiva.

Ujedno, iako ovo što si napisao zaista jeste suština, osnov, stub, Hrišćanskog učenja, nikako ne bi smeli da se usuđujemo da iskušavamo Boga tako što ćemo ponavljati da smo grešni, ali da nas je eto takvima on stvorio, i da iz tog razloga tražimo da nas drugi prihvate ili da se suobliče našem grehu, koji je eto ljudski. (Da ne bude zabune, nadam se da predosećaš na šta mislim. Jer ne radi se tu o adventistima, ovima ili onima, nego o nečemu mnogo opasnijem)

 

[Servius Tullius]

Svakako da je pokajanje preduslov, kao što sam gore i napisao - "čovek koji se kaje i koji žudi za Milošću i Ljubavlju Gospodnjom, koji želi da se pokaje, promeni i krene pravim putem, nikada ne sme zaboraviti da ne postoji takav greh koji Gospod Isus Hrist nije sposoban i voljan da oprosti niti postoji takvo zlo koje ne može da nadvlada i isceli. "
Pokajanje nije samo emocionalni čin žaljenja zbog nečeg učinjenog ili neučinjenog no i duhovni uvid, poimanja u čemu se ili na čemu se naša greška, greh zasniva, odakle potiče i zbog čega je to što jeste - loše, zlo.
To nam pruža i mnogo bolju mogučnost da razumemo prirodu greha i ljudske slabosti, kako on deluje i ispoljava se i na druge a ne samo kod nas, kakve su njegove posledice itd. Dakle razumevanje u smislu poimanja a ne opravdavanje greha u pravcu nekakvog poistovećivanja, minimiziranja i psihološkog prenebegavanja.

Reci mi šta podrazumevaš pod hulom na Duha Svetoga?

 

[DarthShone]

Reci mi šta podrazumevaš pod hulom na Duha Svetoga?

Vidi, možda ti nije poznato, mene su ovde adventisti optuživali da hulim na Svetog Duha jer sam rekao da nametanje obnavljanja jedinstva Hrišćana na Sola Scriptura osnovama nije od Boga nego od Satane. Pri tome nisu ni svesni činjenica da njih koji isključivi autoritet traže u ljudskim tumačenjima, ljudskim rukama ispisane knjige ima 50.000 i da su podeljeni baš oko tumačenja jednog te istog Svetog Pisma.

Da li je to Božija želja i volja? Ili je ipak njegova volja, dakle ustanovljena Istina, da se spasenje može naći samo u Njegovoj Crkvi? Da li je po Bogu, dakle ustanovljenja Istina da ima n gde n teži beskonačnosti polova? Da li je po Bogu, dakle ustanovljena Istina da muško leže sa muškim žensko sa ženskim, da se sa životinjama ima seks? Da li je po Bogu, dakle ustanovljena Istina da mi možemo da po svojoj volji menjamo ono što jesmo i da čoveka svodimo samo na biološku mašinu, te da funkcije koje nam je Bog dodelio menjamo po svom hiru i osećanjima?

Sve ovo što sam napisao nije po Bogu, a kako je razum dar Svetog Duha, korišćenje istog, dakle namerno pripisivanje sebi ili nekom drugom prava da određuje i menja po volji svojih nagona i osećanja ustanovljenu od Boga uspostavljenu Istinu jeste neoprostiva Hula Na Duha Svetoga.

Izvini za ovako dugačak odgovor, ali morao sam tako. Teško je naime izbeći duboka teološka razmatranja i pojasniti šta je u stvari Hula Na Duha Svetoga, ponajviše zašto je to neoprostiv greh.

Jer, i onaj koji svojom voljom ubije pa se pokaje, nije pohulio, ni bludnik koji menja žene (ili bludnica koja menja muškarce) pa se pokaje, nije pohulio. Ni pijanica, ni narkoman, ni lopov, ni prevarant, niko od nas grešnika, ma kakav da je naš greh nije pohulio na Svetog Duha. Ali oni koji kažu da su ono što nisu, koji čoveka menjaju u životinju, u beslovesno stvorenje roba svojih nagona, osećanja. A koji pri tome nisu pokazali, niti pokazuju nedostatak razuma. Ili oni koji za svoje zajednice, osnovane od strane ljudi tvrde da su crkva. Oni zaista jesu pohulili.

Hula naime zahteva svesnu negaciju ili izvrtanje onoga što je Bog stvorio i objavio. To čak ni Adam nije uradio.

 

[Servius Tullius]

Hula naime zahteva svesnu negaciju ili izvrtanje onoga što je Bog stvorio i objavio. To čak ni Adam nije uradio.

Adam nije ali jesu fariseji.

Tada dovedoše k Njemu besnoga koji beše nem i slep; i isceli ga da nemi i slepi stade govoriti i gledati.
I divljahu se svi ljudi govoreći: Nije li ovo Hristos, sin Davidov?
A fariseji čuvši to rekoše: Ovaj drugačije ne izgoni đavola do pomoću Veelzevula kneza đavolskog.
A Isus znajući misli njihove reče im: Svako carstvo koje se razdeli samo po sebi, opusteće; i svaki grad ili dom koji se razdeli sam po sebi, propašće.
I ako sotona sotonu izgoni, sam po sebi razdelio se; kako će dakle ostati carstvo njegovo?
I ako ja pomoću Veelzevula izgonim đavole, sinovi vaši čijom pomoću izgone? Zato će vam oni biti sudije.
A ako li ja Duhom Božijim izgonim đavole, dakle je došlo k vama carstvo nebesko.
Ili kako može ko ući u kuću jakoga i pokućstvo njegovo oteti, ako najpre ne sveže jakoga? I onda će kuću njegovu opleniti.
Koji nije sa mnom, protiv mene je; i koji ne sabira sa mnom, prosipa.
Zato vam kažem: svaki greh i hula oprostiće se ljudima; a na Duha Svetog hula neće se oprostiti ljudima.
I ako ko reče reč na Sina čovečijeg, oprostiće mu se; a koji reče reč na Duha Svetog, neće mu se oprostiti ni na ovom svetu ni na onom.
Ili usadite drvo dobro, i rod njegov biće dobar; ili usadite drvo zlo, i rod njegov zao biće; jer se po rodu drvo poznaje.
Porodi aspidini! Kako možete dobro govoriti, kad ste zli? Jer usta govore od suviška srca.
Dobar čovek iz dobre kleti iznosi dobro; a zao čovek iz zle kleti iznosi zlo.
Matej, glava 12

A književnici koji behu sišli iz Jerusalima govorahu: U njemu je Veelzevul. On pomoću kneza đavolskog izgoni đavole.
I dozvavši ih govoraše im u pričama: Kako može sotona sotonu izgoniti?
I ako se carstvo samo po sebi razdeli, ne može ostati carstvo ono;
I ako se dom sam po sebi razdeli, ne može ostati dom onaj;
I ako sotona ustane sam na se i razdeli se, ne može ostati, nego će propasti.
Niko ne može pokućstvo jakoga, ušavši u kuću njegovu, oteti ako najpre jakoga ne sveže: i onda će kuću njegovu opleniti.
Zaista vam kažem: svi gresi oprostiće se sinovima čovečjim, i huljenja na Boga, makar kakva bila:
A koji pohuli na Duha Svetog nema oproštenja vavek, nego je kriv večnom sudu.
Jer govorahu: U njemu je nečisti duh.
Marko, glava 3

 

[DarthShone]

Adam nije ali jesu fariseji.

I njihovi baštinici takođe. Ali to nažalost nije tema.

 

[Servius Tullius]

Pomenuo si Adama i on zaista nije hulio na Duha Svetoga ali ipak začetak te hule je nosio u svom srcu.
Kod njega se odmah nakon kršenja zapovesti Božije i potpadanja pod uticaj greha, zlobnika tačnije, počela ispoljavati ogrehovljenost i sklonost ka grehu pa tako umesto da pokaže žaljenje i kajanje pred Bogom on se krije i laže.
A Gospod Bog viknu Adama i reče mu: Gde si?
A on reče: Čuh glas Tvoj u vrtu, pa se poplaših, jer sam go, te se sakrih.
A Bog reče: Ko ti kaza da si go? Da nisi jeo s onog drveta što sam ti zabranio da ne jedeš s njega?
1. Mojsijeva, glava 3
Dakle zlo koje je otpočeto sa lažju sotoninom nastavlja da se ispoljava kroz Adama povredjujući dalje prirodu njegovu što podrazumeva dalji pad i svodjenje Adama, tj. čoveka, na njegov najniži aspekt postojanja – fizički.
I načini Gospod Bog Adamu i ženi njegovoj haljine od kože, i obuče ih u njih.
1. Mojsijeva, glava 3
Adam doduše jeste prepoznao da je go, u smislu duhovne devastacije i ogoljenosti te se "poplašio", ali pošto su sablazan i prelest već ga obuzeli on ne oseća potrebu da se pokaje, da prizna pogrešan izbor sebi i Gospodu, nego definitivno raskida zajednicu sa Bogom ne tražeći oproštaj mada mu je data prilika za to. Štaviše možda je još verovao u ono što mu je zmijurina rekla.
Ako sam prestupe svoje krio kao Adam, skrivajuć’ svoje bezakonje u grudima svojim.
Knjiga o Jovu

 

[DarthShone]

Pomenuo si Adama i on zaista nije hulio na Duha Svetoga ali ipak začetak te hule je nosio u svom srcu.
Kod njega se odmah nakon kršenja zapovesti Božije i potpadanja pod uticaj greha, zlobnika tačnije, počela ispoljavati ogrehovljenost i sklonost ka grehu pa tako umesto da pokaže žaljenje i kajanje pred Bogom on se krije i laže.

Baš to je i izazvalo pad, tačnije još ga dublje zakopalo. Adam se nije kajao, on se samo bojao, a to nisu iste stvari. Strah i kajanje ne idu zajedno.

Da stvar bude gora, Adam i Eva su se međusobno okrivljivali.

Bap zato što pojedine zajednice pogrešno uče o pokajanju ja često i ponavljam o tome da oni koji insistiraju na strahu od Boga, duboko greše i izvrću.

Pokajanje zahteva savest, teskobu zbog počinjenog, žaljenje zbog počinjenog, a ne bežanje, il izvršavanje pravila da bi se izbeglo suočavanje sa posledicama greha.

Adam i Eva su kažnjeni ne zato što su zgrešili, nego zato što se nisu pokajali. Iskreno se pokajali.